Култура

strip2

У склопу „Михољских сусрета села”, од 10. до 12 октобра, Кикинда и Нови Козарци биће престоница српског стрипа. Иницијатор и идејни творац првог фестивала стрипа у северном Банату је овдашњи сликар и стрип цртач Миливој Вукојевић, а организатори Културни центар Кикинда и Галерија „Здравко Мандић” у Новим Козарцима.

– С обзиром на то да фестивали стрипа постоје у Крагујевцу, Нишу, Сомбору, Зрењанину, Новом Саду, Београду и другим градовима, мислимо да и наш град заслужује један овакав догађај. У дружењу с колегама које се баве стрипом, показало се да велико интересовање за ову уметност постоји и у нашој средини- наводи Вукојевић.

У  петак 10. октобра у 20 часова у Новим Козарцима у Галерији „Здравко Мандић” уследиће свечано отварање фестивала и изложба једног дела радова, као и додела сликарског материјала, јер ће се у склопу Фестивала одржати и уметничка колонија посвећена стрипу, најављује Тања Ножица, заменица директора Културног центра. У суботу 11. октобра у преподневним сатима учесници ће прећи у Културни центар, где ће бити постављен други део изложбе, а пре самог отварања биће уприличено дружење са гостима фестивала и представљање аутора.

– Очекујемо и гостовање колега из Републике Српске, тачније из бањалучког удружења уметника „Девета димензија”, а ту ће бити и Здравко Кнежевић из Прњавора, који држи угледну школу стрипа и који ће нам, такође, представити своје радове. Њима ће се придружити аутори из Суботице и Сомбора, међу којима су Данило Богдановић и Миодраг Микица Ивановић, веома познат стрип илустратор још из времена „Дневникових” едиција „Златна серија” и „Лунов магнус стрип”. Радове ће изложити  и неколико наших севернобанатских аутора, а ту ће бити и најближе комшије Зрењанинци, чија је стрип сцена постала једна од најјачих у земљи- најављује Вукојевић.

Академски сликар Бранко Ђукић, главни и одговорни уредник зрењанинског стрип часописа и организатор тамошњег фестивала девете уметности, указује да је зрењанински „Стриполис” у септембру имао своје 16. издање.

– Успели смо временом да окупимо регионалну стрип репрезентацију. И ове године су на нашем фестивалу гостовали изузетни илустратори и теоретичари девете уметности: Зефирино Граси, Момчило Мома Рајин, Југослав Влаховић, Сибин Славковић, Добросав Боб Живковић, Жељко Пахек и многи други. Издајемо часопис „Стриполис”, до сада је изашло седамнаест бројева. Радо смо се одазвали позиву Кикинђана и надамо се да ћете врло брзо успети да постанете препознати као значајан стрип центар. Представићемо у суботу радове зрењанинских стрип аутора, а спремни смо и да саветодавно помогнемо ваш фестивал и поделимо наше скоро дводеценијско искуство у организовању једног овако захтевног, али и атрактивног фестивала- додаје Ђукић.

У суботу у 18 часова у Културном центру предвиђено је представљање два стрип албума мајстора црно-белих сличица из Мокрина, Спасоја Кулаузова. Под окриљем Културног центра овај аутор је већ објавио пет стрип албума великог формата, а с обзиром да је промоција четвртог албума изостала, аутор ће представити прошлогодишњу, као и овогодишњу књигу, односно стрип-албум.

У недељу, 12. октобра караван стрипаџија се враћа у Козарце и у Галерији „Здравко Мандић”, пре подне, посетиоци ће моћи да наставе дружење са сликарима и цртачима. Завршетак овог сусрета уметника и љубитеља стрипа је предвиђен за ране поподневне сате. Циљ фестивала је омасовљење и популарисање девете уметности, а организатори се надају да ће манифестација постати традиционална, као и да ће одзив уметника и публике бити велики јер цртање и читање стрипова у нашем крају имају дугу традицију.

СТРИП ЈУНАК БРАЦО

– Први пут у Галерији у Новим Козарцима организујемо уметничку колонију посвећену стрипу. Сваке године организујемо ликовну колонију и ово ће бити већ петнаеста, али ово је прва посвећена деветој уметности. Посебно ми је драго што, као сликар, имам први пут озбиљнији сусрет с толиким бројем људи који се баве стрипом и надам се да ће један од њих да уради и цртеж мене као стрип јунака, који би ми био баш драга успомена на фестивал- наводи Брацо Азарић.

sta-nas-snadje-usred-ladje-(1)

У позоришту „Лане“ вечерас ће премијерно бити изведена представа „Шта нас снађе у сред лађе“. Након септембарске паузе, ово је уједно и почетак нове сезоне, истакао је Александар Малетин, директор.

-Ради се о романтичној комедији и представа је несвакидашња, тако да позивам нашу драгу публику да буду са нама. Комад је режирао глумац Драган Остојић са којим смо имали плодоносну сарадњу и у ранијем периоду. „Шта нас снађе у сред лађе“ на репертоару нашег позоришта био је пре десетак година и сада, са измењеним ликовима, враћа се на сцену. У лађи ће нас снаћи принцеза, уплакана Катарина, која је има прохтеве. Оног момента када реши да се уда долазе разни просци, гусари, који би да освоје њено срце, а посебно су заинтересовани за њу јер ће им Катарина, уколико их одабере, поклонити лађу – открио нам је наш саговорник.

Костиме и сценографију урадио је Милан Вујић, а глуме: Марта Катаи, Милош и Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин.

Већ наредне недеље, 12. октобра, такође ће премијерно бити изведен комад „Деда и репа“.

-За другу премијеру у октобру адаптацију текста урадила је глумица Гордана Раушки и ово је луткарска представа. У њој играју Милан Вујић, Марта Катаи, Милош Вујић и Александар Круљ. Добро познату причу адаптирали смо на наш начин и добили смо комад пун топлине о поверењу и великом срцу које увек побеђује – навео је Малетин.

Октобар је, у једином дечијем позоришту, месец златног лишћа, а комади се играју у 17 сати. Како се очекује гужва из „Ланета“ напомињу да би било добро резервисати улазнице.

А.Ђ.

Untitled-design

Прослављена костимографкиња, рођена Кикинђанка, Татјана Радишић, у Културном центру Кикинда ускоро отвара врата нове школе цртања и сликања. Уметница која је репутацију врхунског костимографа стекла у САД, а данас успешну каријеру наставља по многим престижним позориштима у региону, одлучила је да део свог драгоценог искуства пренесе и на наше суграђане.

– Ова школа цртања и сликања доноси професионалан, али и отворен и подстицајан приступ уметничком образовању и намењена је свима који желе да се изразе кроз уметност, било да се озбиљно припремају за упис на уметничке школе и академије, или једноставно желе да пронађу простор за креативност, унутрашњи мир и лични развој- каже Татјана.

Фото Сретеновић

Програм школе обухватиће рад са различитим техникама – оловка, угаљ, туш, акварел или акрил, али са темељним вештинама попут цртања по посматрању, затим проблемом композиције, грађења форме, рада са бојом и разумевањем простора.

– Уметност није само занатска вештина, она је пре свега радост, разиграност и слобода изражавања. У њој се развија машта, али и учи храброст, смелост и аутентичност. Сваки рад на белом папиру је и суочавање са собом, јер како учимо да савладамо композицију и простор, тако учимо и како да савладамо изазове, препреке и неизвесности у свакодневном животу- додаје ова уметница, напомињући да ће школа радити у оквиру Културног центра Кикинда, у, како каже, врло инспиративном и креативном амбијенту.

Настава ће се одвијати у малим групама викендом, са индивидуалним приступом, а, како се наводи, у школу су добродошли полазници од 7 до 77 година. Поред редовних часова, временом, планиране су и тематске радионице, гостујућа предавања и изложбе радова полазника.

Како истиче Татјана Радишић, посебан фокус биће на ликовном образовању као саставном делу опште културе, јер развијање ликовне писмености није важно само за будуће уметнике, него је то начин да боље разумемо свет око себе, развијемо осетљивост за лепоту, однос према простору, форми, изразу и поруци коју носимо.

Без обзира на године, искуство или циљеве, ова школа позива све који верују да уметност није привилегија, већ унутрашња потреба да нешто кажемо, изразимо или створимо, додаје позната костимографкиња.

Н. С.

 

pozoriste1

Шта значи бити херој нације у времену када се вредности сударају, а истина никада није једноставна? Одговор на ово питање публика ће потражити у суботу, 4. октобра, у 20 часова, када ће на сцени кикиндског позоришта премијерно бити изведена представа „Херој нације“, рађена по тексту Ивана Лалића.

В. д. директора Народног позоришта Бране Маријановић истакао је да је иза екипе 35 интензивних радних дана на новом пројекту који су подржали Покрајински секретаријат за културу, Градска управа и спонзори.

– Увек је велико задовољство када можемо да најавимо премијеру. То су тренуци који чине срж рада једне установе. Новина је да враћамо суботу као играјући дан. Више се представе неће изводити петком. Ми треба да будемо на услузи публици и мислим да ће више људи долазити у позориште првог дана викенда- поручио је Маријановић.

Редитељка представе Дајана Јосиповић нагласила је да је стваралачки процес динамичан, испуњен конструктивном разменом идеја, као и великом посвећеношћу и дивном сарадњом целе екипе.

– Када се ради представа која захтева лична улагања, сукоб ставова је неизбежан и управо из тога настаје највећа вредност. Сваки глумац је у овај комад унео свој идентитет и енергију. Мислим да смо направили причу која ће подстаћи публику да промисли, да се помери макар за један степен у свом доживљају света- истакла је она.

Сарадња је била инспиративна и захтевна, и донела је нова професионална искуства.

– Ово је био велики изазов за све нас, али и прилика да научимо једни од других. Сваки тренутак био је обележен искреним разговорима, било да је у питању била шала или озбиљна расправа. Управо тај дијалог је створио представу која носи тежину и дубину- навела је млада редитељка.

„Херој нације“ је снажна прича која се бави сукобом два система вредности. Публика ће, осим што ће пратити радњу, имати прилику да се осети као судија, да процени на којој страни је истина.

– Надам се да ће свако у сали пронаћи нешто за себе, без обзира на личне ставове и уверења- оценила је Дајана Јосиповић, којој је ово прва сарадња са кикиндским театром.

У представи играју: Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић, Гордана Раушки, Анђела Киковић и Мина Стојковић.

– Веома ми је драго што сам део ове представе и што сам упознала ову изузетну младу даму, Дајану Јосиповић, за коју ће се тек чути у позоришном свету- истакла је глумица Мина Стојковић.

Анђела Киковић се надовезала:

-Срећна сам што сам део овог пројекта. Радили смо интензивно. Било је и суза и смеха, ово је дивна сарадња и размена. То је нешто што публика свакако може да осети.

ЗАХВАЛНОСТ СВИМ САРАДНИЦИМА

Велика захвалност упућена је сарадницима на пројекту – сценографкињи Дуњи Костић, костимографкињи Ивани Ристић, композиторима Милошу Аћимовићу и Луки Лукићу, дизајнерки плаката Десанки Рељин, као и остатку посвећеног тима иза сцене.

-Без њиховог креативног доприноса овај пројекат не би био комплетан. Сви су дали свој максимум и створили атмосферу која је представу подигла на виши ниво- поручила је редитељка.

Након премијере, наредно играње новог комада кикиндског позоришта биће у уторак, 7. октобра, а потом и 18. октобра.

 

 

 

 

 

trag

У оквиру манифестације “Дани Српске у Србији”, у суботу 27. септембра у 19.30, у Народном позоришту биће уприличен концерт Етно групе „Траг“ из Републике Српске.

Етно група “Траг” је вокално-инструментални састав из Републике Српске, који негује традиционалну музику Балкана. На репертоару групе налазе се песме из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, те циганска музика.

С обзиром на то да „Траг” често и радо наступа у Русији, на репертоар су уврстили и неколико руских песама. Група наступа на многим значајним манифестацијама у БиХ и иностранству.

nagradajovanpopovic-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 26
рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Ужи избор биће проглашен до 1. новембра.

Аутору награђеног рукописа 18. новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора. Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе.

Јован Поповић био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге
поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

ljubica-vranes-(2)

Мецосопран Љубица Вранеш отворила је прво концертно вече 40. „Дана лудаје“. Првакиња оперског ансамбла истакла је да са великом радошћу често наступа у нашем граду.

-Хвала вам на позиву и велика је част отворити јубиларне, 40. „Дане лудаје“. Заједно са мном Кикинђанима се представио и мој колега Драгољуб Бајић, а пратили су нас београдски солисти – навела је Љубица Вранеш.

Позната оперска уметница концерт је започела са националним песмама које раде изводи.

-Кикинђани су имали прилику да чују канцоне, шансоне, понеку арију. Репертоар је био разноврстан и трудили смо се да свакога дирнемо у душу – додала је наша саговорница.

Кикинђани су одлична публика, истакла је Љубица Вранеш:

-Већ током тонске пробе застајали су и са одушевљењем су слушали наш репертоар. Драго ми је што су они који су дошли на концерт уживали и певали са нама.

А.Ђ.

naiva

У Културном центру у петак од 19 сати биће отворена колективна изложба надалеко познатих сликара наиваца из Ковачице.

– Угостићемо у нашој Галерији четири сликара наивца из Ковачице и Падине. Реч је о међународно признатим ствараоцима Јурају Лаврошу, Владимиру Галасу, Павелу Љаврошу, као и његовом сину са истим именом и презименом – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра. – Они ће учествовати и на тродневној сликарској колонији. Придружиће им се на тој манифестацији и две сликарске из Падине- Весна Кухарик и Весна Козак. Они ће том приликом тематски бити везани за тему бундеве, односно лудаје и након завршетка колоније радове ће поклонити нашој установи.

Јурај Лаврош je надалеко чувен и тражен сликар наивац, чији су радови приказивани у многим светским галеријама у Монтреалу, Мексико Ситију, Минхену, Берлину, на Кипру, а најчешће излаже у Чешкој и Словачкој, где га убрзо очекује још једна изложба. Наводи да се радује поновном сусрету с нашим градом.

– Долазим у Кикинду после неколико година. Већ сам једном излагао у вашем граду и драго ми је што су ме Кикинђани поново звали. На изложби ћемо представити око 25 радова и поред мене, ту ће бити и мој брат, његов син, као и зет. Иначе, занимљиво је да се ја презивам Лаврош, а мог брата су грешком још у средњој школи у деловоднику „прекрстили“ у Љаврош, па је тако остало у документима и данас, каже кроз смех Јурај Лаврош. –Сви смо чланови Галерије наивне уметности из Ковачице, али ја сам из Падине. Наше удружење тренутно има 26 активних, односно живих чланова. Подсетићу вас да је у децембру прошле године наивно сликарство из Ковачице увршћено на Унескову листу нематеријалне културне баштине и веома сам поносан што сам део те традиције- наводи наш саговорник, напомињући да он и његов брат живе искључиво од сликарства и иако му се званично ближи пензија, он ће наставити да се дружи са платном и четкицама док год има снаге, јер, подсећа, у њиховом удружењу има и знатан број активних уметника који су у деветој деценији живота. Најчешћи мотиви на његовим сликама су панонски пејзажи с понеком кућом или чудноватим дрветом, као и мотив белог гусана, који по речима појединих историчара уметности, представља чистоту душе самог аутора. Од техника, најзаступљеније је уље на платну.

ФУЈАРА

Још једна занимљивост везана за Јураја Лавроша је да је он једини банатски израђивач традиционалног словачког дувачког инструмента фујаре. Реч је о дрвеном, дугачком инструменту с три рупе који звуком донекле подсећа на контрабас и данас се ретко користи, иако је, као и наивно сликарство у Ковачици, уписано  на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Јурај наводи да су мајстори за израду овог инструмента веома ретки, чак и у Словачкој, у којој је овај инструмент део традиције и, колико је њему познато, у Србији је, поред њега преостао још само један мајстор фујаре, негде у Срему.

РАДИОНИЦЕ, ЕНИГМАТИКА И ШАХ

– Осим ликовног дела програма, ми смо се, по традицији, потрудили да не недостаје ни других садржаја. У суботу 20. септембра на Тргу, испред Културног центра, организоваћемо од 10 до 11 часова радионицу „Чаролија маште“. Након тога, од 12 часова Енигматски клуб „Кикинда“ у балетској сали уприличиће традиционално надметање, а подсетимо да су овдашње енигмате званично међу најбољима, али и најмасовнијима у држави. Истог дана од 12 до 15 часова млади шахисти из целе државе надметаће се у дворишном делу Културног центра- наводи Ножица.

У суботу биће одржана традиционална песничка манифестација „Памтите ме по песмама мојим“ коју организује кикиндски Књижевни клуб „Душко Трифуновић“, коме је и посвећено ово поетско вече, од 18 часова.

Н. Савић

 

 

jelka-knezevic-(2)

У Културном центру у Кикинди, у четвртак 18. септембра, иђошка песникиња Јелка Кнежевић представиће своју књигу „Неко је ноћас хтео да буде срећан”.

Поред ауторке, о књизи ће говорити рецензент Немања Савић, а стихове из поменуте збирке казиваће вишеструко награђивани рецитатори-средњошколка Милица Попов, као и песникиња Снежана Томин. За музичку пратњу биће задужени ученици Музичке школе „Слободан Малбашки”.

Излазак ове збирке песама подржао је Град Кикинда, а издавач је Банатски културни центар.

Програм у Великој сали КЦ почиње у 19 часова.

IMG-20250909-082755-(1)

У Културном центру Кикинда у среду 17. септембра публика ће бити у прилици да погледа својеврсни омаж Лази Костићу и Ленки Дунђерски, „Поема о Ленки и Лази”, у извођењу Ервина Газдага и Зденке Трифуњагић.

– Ово је својеврсна дуодрама коју сам од писама и делова споменара Ленке Дунђерски и Лазе Костића адаптирао за сценско извођење, наводи Ервин Газдаг. –Ми смо се овим комадом, који траје око сат и петнаест минута, с великим успехом већ представили у Зрењанину и Београду, а након Кикинде, имамо позиве и за гостовања у Будимпешти и Темишвару.

– Цео овај сценски игроказ говори о великој платонској љубави између Костића и Дунђерске и моја колегиница Зденка Трифуњагић и ја смо се трудили да осветлимо не само тај однос, него и живописан Костићев, као и Ленкин лик. Овај игроказ је „гарниран” и са одломцима из поеме „Санта Марија дела салуте”,  и познатом Лазином песмом „Госпођици Л.Г.” Цео комад је прожет музичком пратњом а са сцене ће се у три наврата чути и снимци песама у извођењу Десимира Станојевића, Драгана Стојнића и Звонка Богдана – наводи Газдаг.

Иначе, Зденка Трифуњагић из Арадца се, осим што је врстан рецитатор, бави и писањем поезије, док је Ервин познат на средњобанатској културној мапи. Аутор је монографије у његовој родној Ечки, као и неколико десетина документарних филмова, а чест је и учесник књижевних вечери.

Програм у среду у Културном центру почиње у 19 часова и улазак је бесплатан.

Н. С.