Град

Kolonizacija-(2)

Поводом значајног јубилеја- 80 година од колонизације, у Новим Козарцима у петак ће бити уприличена Свечана академија. Поред трибине о колонизацији у организацији Месне заједнице Нови Козарци и Матице српске, на свечаности ће наступити певачка група КУД „Петар Кочић“ и ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“.

На трибини ће говорити др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас.

Први пут биће додељена признања заслужним појединцима и удружењима, за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Посетиоци ће бити у прилици и да погледају изложбу Културног центра Нови Сад посвећену Бранку Ћопићу.

Свечана академија биће одржана у просторијама Удружења возача у Новим Козарцима, са почетком у 18 сати.

IMG-20251022-090153

Из Завода за јавно здравље Кикинда апеловали су на жене да се одазову организованом скрининг програму за рано откривање рака дојке који се у нашем граду спроводи од прошлог месеца. Циљ овог програма којим су обухваћене жене старости од 50 до 69 година је да се болест открије у раној фази, када су шансе за излечење највеће, а последице по здравље најмање.

„Скрининг је својеврсно „прочешљавање“ здравог становништва, односно преглед особа које немају никакве симптоме како би се болест открила на време,“ објашњава доктор Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине.

Према националном програму раног откривања карцинома дојке, који је 2013. године усвојен у Републици Србији, све здравствене установе имају обавезу да спроводе организовани скрининг. У Кикинди је пројекат започет у септембру ове године.

„Студије су показале да је код раног откривања карцинома дојке у преко 90 одсто исход лечења успешан. Ово је први пут да смо у Кикинди успели да кренемо у организовани скрининг. Имамо обучене рентген техничаре, радиологе, мамограф као и директну комуникацију са Клиничким центром Војводине за додатне анализе,“ додаје доктор Хачко.

На скрининг се позивају све здраве жене старости од 50 до 69 година. Телефонским путем позиве упућују медицинске сестре Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља.

„Важно је да наше суграђанке разумеју да то није мобилни мамограф. На сајту ЗЗЈЗ Кикинда све жене могу се информисати која су то годишта предвиђена за спровођење скрининга у овом циклусу, а на сајту је и број телефона Дома здравља који могу позвати за све информације“, наглашава Татјана Пецарски, епидемиолог и начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље. „У свих шест локалних самоуправа у нашем округу спроводимо ову превентивну меру. Позивам жене да заједничким напорима учинимо да се ови мамографски прегледи спроведу у што већој мери јер од тога зависи колико ћемо живота спасити. Мамографијом можемо детектовати и бенигне промене које би могле временом постати малигне“.

Гинеколог Дома здравља упућује жене које се са попуњеном анкетом јављају служби радиологије Опште болнице, где се обавља мамографско снимање.

„Уколико којим случајем не добијете позив, а спадате у старосну групу која је обухваћена овим циклусом мамографских прегледа, можете позвати број 063 424 101 и сами заказати преглед,“ каже докторка Татјана Пецарски.

Мамографски преглед у оквиру програма потпуно је бесплатан и понавља се сваке две године. Само снимање траје свега неколико минута, а количина зрачења је минимална и у потпуности безбедна.

„Најважније је да жене разумеју – мамографија спашава животе. Овим прегледом откривају се промене које се голим оком не виде и не напипају, а управо тада је лечење најуспешније. Ово је изузетна прилика да се жене прегледају. Једна од осам жена има шансу да добије рак дојке“ истакао је др Хачко.

Из Завода за јавно здравље поручују да ће организовати предавања на ову тему. Отворени су за сарадњу са колективима и удружењима грађана, како би се обезбедила подршка свакој жени да оствари своје право на здрав и квалитетан живот.

У 2025 ГОД. ПОЗИВАЋЕ СЕ ЖЕНЕ ГОДИШТЕ 1975. 1973. 1971, 1969 1967 1965.1962 1960. 1958. 1956.

Здравствени значај и статистика

Рак дојке је најчешћи малигни тумор међу женама у свету и у Србији. Годишње од ове болести у нашој земљи оболи око 4.500 жена, док преко 1600 изгуби битку са болешћу. На подручју Севернобанатског округа, 2023. године забележено је 94 случаја карцинома дојке, док је 37 жена преминуло од тог обољења.

Иако су жене од преко педесет година критична група, граница се помера, што значи да данас све чешће оболевају и жене у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама живота. Стручњаци наглашавају да правовремено откривање карцинома дојке може спасити живот.

 

 

kkikindski-mlin-(4)

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан  је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

nagrada-ritam-evrope-(1)

Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.

Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.

cubrilo-(2)

Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.

Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.

– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:

– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.

А Кикинђани, које највише воле?- питамо.

– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.

– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“  по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.

Н. Савић

sss-albanija-razmena-(5)-Copy

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.

-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.

Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.

А.Ђ.

 

 

 

 

crkva-fasada-(1)

Православни храм Светог оца Николе у центру града у протеклом периоду  делом је реконструисан. Скела која је била постављена око једне од најстаријих зграда у Кикинди размонтирана је, чиме је и окончан посао планиран у овој години.  Протојереј Мирослав Бубало подсећа да је ове године значајан јубилеј, два и по века од завршетка изградње здања.

-Стекли су се услови да се уради најозбиљнија реконструкција храма у протеклих 50 година. Најпре смо заменили постојећи цреп, и реконструисали дотрајале делове на крову и на крају смо санирали постојећу фасада – каже наш саговорник.

Како на цркви није било одговарајућег црепа он је пуцао на крову што је узроковало прокишњавања. Стога је је подашчан кров и стављена непропусна фолија како би се дошло до трајног решења. Фасада је санирана и окречена са материјалима које је одобрио надлежни Завод за заштиту споменика културе из Суботице.

-Оспособљен је и сат у звонику који није радио пет, шест година. Сада смо у експерименталној фази, проверавамо разлику у тачности, као и да ли на рад сата имају утицаја временске прилике. Механизам је старији и има осцилација у односу на високе и ниске температуре. Решили смо погон сата и сада га пратимо. Жеља нам је да сат поново има механизам за избијање, да се поново чује на сваких 15 минута, како је то било некада – открио је протојереј Бубало.

Финансијер радова је кикиндска Православна црквена општина.

-Неопходни су и мањи радови у унутрашњости цркве. На појединим местима избила је влага и шалитра и то би требало санирати. У плану је и да поставимо топлотну пумпу која би загревала део храма који има подно грејање, као и да се замени део оштећених плочица – појаснио је протојереј Мирослав Бубало.

У оквиру прославе јубилеја, 250 година, крајем овог месеца из штампе ће изаћи и књига о цркви Светог Николе коју је написао Тихомир Гајски. Пошто књига угледа светлост дана биће организована и промоција. До краја године у плану је и изложба архивалија, старих предмета, икона и јеванђеља које храм поседује.

ЈУБИЛЕЈ ЧИТАВОГ ГРАДА

-Ово није само јубилеј цркве, него читавог града – наводи протојереј Бубало. – Кикинђани су најпре изградили цркву од цигле па су тек након тога правили своје куће од чврстог материјала.

А.Ђ.

1710420647656

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодилo се шест саобраћајних незгода у којима су три особе  лакше  повређене. У незгодама је настала материјална штета у износу од 310.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због погрешно извођење радње возилом, неприлагођене брзине и неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 30 учесника у саобраћају и издата су 124 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 18 возача, од којих је шест возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 25 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 33 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

opasulji-se-(4)

Вртић „Мендо“ и „Бамби“ учествовали су у пројекту грађанске науке Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. Пројекат је имао назив „Опасуљи се“ и малишани су заједно са васпитачима имали задатак да узгајају пасуљ од семена до плода.

Др Урош Станковић и др Мирко Ђорђевић посетили су поменуте вртиће како би се уверили у то како је пројекат напредовао током претходних месеци.

-Наша идеја је да испитамо генетичку разноврсност пасуља и пасуљевог жишка. Желели смо да се на лицу места уверимо које резултате су постигла деца из Кикинде и колико су научили – рекао је др Станковић. – Циљ је да се увиди разноврсност што пасуља тако и пасуљевог жишка у чему су нам доста помогла деца из „Менде“ и „Бамбија“. Ово је начин на који деца могу да постану научници. Драго ми је што су малишани, и васпитачи били успешни у ономе што су радили.

Пројекат је обухватио аутохтоне сорте пасуља, додао је др Мирко Ђорђевић, такође са београдског са Института за биолошка истраживања .

-Сакупљамо старе сорте пасуља  и жишка из читаве Србије и радимо на популационој генетици. Задовољни смо колико су се кикиндски малишани посветили узгоју пасуља и шта све знају. Донели смо и занимљиве друштвене игре које прате пројекат и сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Сва наша истраживања налазе се на сајту opasuljise.rs – истакао је др Ђорђевић.

Све је почело на размени са осталим колегиницама, открила нам је васпитачица у вртићу „Мендо“ Оливера Ивановић.

-Допао ми се назив „Опасуљи се“, али и еколошка порука коју он носи. У данашње време ово је заиста важно, као и да наши малишани стичу знања од научника са факултета и стручњака у својим областима. Семена су стигла са београдског Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Засадили смо их са децом у једном делу дворишта у вртићу и убрзо смо укључили и родитеље који су однели семена кући и тамо их узгајали. Успели смо да га проширимо на ширу заједницу – прецизирала је Оливера Ивановић.

Пасуљ је свакодневно негован, деца су га заливала, плевила и пратила његов раст.

-И ове школске године такође ћемо се прикључити овом пројекту. Сада имамо искуство више и сигурна сам да ће резултати које ћемо постићи бити бољи – закључила је васпитачица Оливера.

Деца су својим гостима уручила цртеже на којима је насликан читав процес узгоја пасуља од садње до бербе.

Резултати овог пројекта унапредиће пољопривредну производњу развојем метода био контроле штетних инсеката и значајно допринети заштити животне средине и здравља људи од штетних утицаја пестицида. Наведени подухват могућ је искључиво уз активно укључивање грађана у сакупљање жижака великог броја популација са различитих локација. Укључивањем јавности у сакупљање и слање материјала унапредиће се популационо-генетичка истраживања пасуљевог жишка и детектовати распрострањеност ове штетне врсте у Србији.

Пројекат је финансирао Центар за промоцију науке уз иницијативу да се што више грађана укључи у њега.

А.Ђ.

struja-radovi

Због радова на електричној мрежи у уторак, 21. октобра, од 9 до 13 сати, струје неће бити у следећим улицама у Банатском Великом Селу: Омладинска од школе до краја (десна страна), Пане Ђукића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Босанској, Славка Родића, Марка Јокића, Здравка Челара, Николе Тесле од Десанке Максимовић до Босанске, Николе Тесле од половине улице према Босанској и улица Војвођанска.