Град Архиве | Паге 42 оф 345 | Кикиндски портал

Буди донор – продужи бар један живот: Кикинђани позвани да подигну свест о значају донирања органа

Tijana Despotovski Оцтобер 26, 2025

У Кикинди је данас одржано едукативно предавање под називом „Буди донор, продужи бар један живот“, у организацији Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде. Скуп је окупио пацијенте, лекаре и представнике локалне самоуправе са циљем да се подигне свест грађана о важности донорства и трансплантације органа.

Секретарка удружења, Дренка Варађанин, истакла је да је главни циљ оваквих предавања да се људима приближи значај трансплантације и донорства.

-Желимо да пробудимо свест и пренесемо информацију о важности трансплантације. Људи који су на дијализи заслужују да живе нормалан живот, без вишесатних третмана три пута недељно. Трансплантација им то омогућава, рекла је Варађанин.

Она је додала да је број информисаних грађана и даље мали, као и да је неинформисаност највећи проблем.

-Људи често мисле да је донорство трговина органима, што није тачно. Огроман тим лекара учествује у процесу кадаверичне трансплантације, а одлуке се доносе строго по закону. Зато су медији и овакви скупови од огромног значаја, нагласила је секретарка удружења.

Према њеним речима, удружење тренутно броји око 200 чланова, од чега је 95 особа на дијализи.

-Ми смо непрофитно удружење и свака донација нам је добродошла. Организујемо овакве скупове како бисмо едуковали пацијенте и грађане, и помогли им да воде што лакши живот, додала је Варађанин, најавивши да ће у децембру поводом Дана инвалида бити организован још један скуп.

Предавању је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа, који је у име локалне самоуправе пружио подршку раду удружења.

-Град Кикинда увек пружа помоћ. Изузетно је важно да све маргинализоване групе имају подршку како би се заједничким снагама подигла свест о њиховим потребама. Овакви скупови су прилика да људи размене искуства, а ми ћемо као град увек бити ту за њих, поручио је Раду.

О значају донорства говорио је др Слободан Шеиновић са Клинике за нефрологију и клиничку имунологију Клиничког центра Војводине.

-Постоје две врсте донорства – кадаверично и сродничко. Закон јасно регулише услове, али је у пракси неопходан пристанак породице за кадаверичну трансплантацију. Нажалост, проценат одобрења је испод 50 одсто, рекао је он.

Предавање „Буди донор, продужи бар један живот“ подсетило је Кикинђане на то колико једна хумана одлука може променити нечији живот. Захваљујући раду удружења, подршци града и ангажовању стручњака, тема донорства улази у јавни простор, где јој је – без сумње – и место.

Т. Д.

(ВИДЕО) Чувари традиције: ДАНИ ЛУДАЈЕ- Међу златним банатским пољима, лудаја није само поврће

Jelena Trifunović Оцтобер 26, 2025

Током Дана лудаје град живи пуним плућима — све је у знаку шармантне банатске госпође – тикве! Од гигантских плодова до најмаштовитијих декорација, од мириса укусних ђаконија до песме на тргу – све у Кикинди тих дана говори: овде се слави живот, радост и традиција која траје.

Док се улицама разливају звуци смеха и музике, а шарене бундеве поносно красе сваки кутак, Кикинда показује зашто је ова манифестација симбол њене душе — гостопримљиве и аутентичне.

Станислава Хрњак, председница посланичке групе СНС у Скупштини АП Војводине: Покрајински буџет остаје развојни упркос изазовима

Jelena Trifunović Оцтобер 26, 2025

АП Војводина упркос изазовима задржава развојни курс, уз повећања буџета у кључним секторима – пољопривреди, здравству и привреди, наводи председница посланичке групе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане“ Станислава Хрњак у разговору за „Комуну“

На последњој седници Скупштине Аутономне Покрајине Војводине највише пажње јавности изазвао је ребаланс буџета, који је, како је истакла Станислава Хрњак, председница посланичке групе Српске напредне странке, био нужан корак због смањених прихода од пореза на добит, али и показатељ одговорне и транспарентне финансијске политике.

– Основни разлог за овај ребаланс јесте смањење прихода од пореза на добит, што је последица економских околности и проблема са Нафтном индустријом Србије – нагласила је Хрњак. – Према званичним подацима, НИС је у 2023. години остварио нето добит од 42 милијарде динара, док је у 2024. добит пала на 23 милијарде, а у првој половини ове године послују са минусом од 3,6 милијарди динара. Управо зато смо морали да ускладимо буџет са реалним кретањима.

Она је одбацила наводе да је буџет Војводине „преполовљен“, оценивши такве тврдње као нетачне и злонамерне.
– Истина је да су из буџета искључени само трансфери који су се односили на образовање, јер се средства сада директно уплаћују крајњим корисницима из републичког буџета. Покрајина више није посредник, али буџет није смањен, већ рационализован – појаснила је.

Према подацима које је изнела, буџет за 2025. годину износи 66,93 милијарде динара, што је за 2,5 одсто мање у односу на претходну годину, али уз већи ниво оперативних средстава.
– У овој финансијској години оперативна средства износе 55,3 милијарде динара, што је више него 2024. године када су била 54 милијарде. То је доказ да Војводина наставља да финансира развојне програме, упркос успореном расту изазваном спољним факторима, Без обзира на покушаје обојене револуције, рушење и блокаде односно штету коју је то неминовно нанело Србији и АП Војводини, види се даљи раст – рекла је Хрњак.

Она је подсетила да је 2016. године, када је Српска напредна странка преузела покрајинску администрацију, укупан буџет износио 61 милијарду динара, од чега је оперативни део био свега 25 милијарди.

– Данас је тај износ више него удвостручен. Имамо 120 одсто више оперативних средстава него тада, што говори о снажном развоју и стабилности покрајинских финансија – истакла је Хрњакова.

Посебно је нагласила секторе који су добили већа средства у ребалансу.
– Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство сада располаже са 1,2 милијарде динара више у односу на првобитни план за 2025. годину. У области здравства буџет је увећан за 117,5 милиона динара, привреда је добила додатних 130 милиона, а култура и информисање 118 милиона – навела је. – Буџет за пољопривреду сада износи преко 13 милијарди динара, што је чак шест милијарди више него у време када је тим ресором управљала претходна власт.

Осврнувши се на ток седнице, председница посланичке групе СНС оценила је да је део опозиције показао „дилетантизам и политичку неозбиљност“, јер су посланици напустили салу након што је председавајућа одузела реч једном од говорника.
– Уместо аргумената, видели смо перформансе, лупање пословником о клупе и увреде. То није политички дијалог, већ злоупотреба институције – истакла је.

У наставку је подсетила на период када је „покрајинска власт била у рукама оних који су затворили фабрике и угасили два фонда и две банке због корупције“.

– У време када је Бојан Пајтић био председник Владе Војводине, из буџета је нестало 64 милијарде динара кроз фиктивне фондове за развој и непостојеће „нове технологије”. Данас ти исти људи говоре о корупцији и криминалу. Али грађани не заборављају ко је затварао фабрике и остављао људе без посла. Да не помињем Статут који су донели и чију је већину одредби Уставни суд оценио као неуставне или катастрофалну реформу судства где су на својим општинским одборима бирали судије. Очигледно да не могу да се одвоје од аутопројекције– указује наша саговорница.

Српска напредна странка наставиће да води одговорну политику у интересу грађана.
– Ми смо представници народа и чувари стабилности ове земље. Настављамо путем који је утемељио председник Александар Вучић – путем рада, напретка и очувања Србије. Ми другу земљу немамо и нећемо дозволити да је било ко руши и гази – поручила је Станислава Хрњак, председница посланичке групе СНС у Скупштини АП Војводине.

КАПИТАЛНА УЛАГАЊА БЕЗ ЗАСТОЈА

Хрњакова је нагласила да ниједан важан капитални пројекат није обустављен.
– Улагања у инфраструктуру, здравствене установе, школе и комуналне пројекте настављају се према планираној динамици. Преко Управе за капитална улагања обезбеђујемо да ниједна локална самоуправа не буде запостављена. Покрајина има одличну сарадњу са свих 45 јединица локалне самоуправе, и тај континуитет ћемо одржати – поручила је.

ПРЕДСЕДНИЦА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ

Станислава Хрњак, поред тога што је на челу Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди, изабрана је за председницу посланичке групе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ у Скупштини АП Војводине. Ова посланичка група има 62 посланика.

Тако сада Кикинђани предводе две највеће посланичке групе у Србији – у Београду и у Новом Саду. Суграђанин Миленко Јованов у другом је мандату шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини.

Хрњаковој је ово други мандат у покрајинском парламенту. До сада је била заменица председника посланичке групе СНС. Председница је Одбора за здравство, социјалну политику, рад, демографску политику и друштвену бригу о деци и чланица Одбора за прописе и Одбора за образовање и науку.

Ј. Црногорац

Гост подкаста Кикиндског портала: Тихомир Фаркаш, члан Градског већа задужен за образовање

Jelena Trifunović Оцтобер 25, 2025

Како се протекла школска година одразила на ђаке? Која су актуелна и планирана улагања у основне и средње школе?

Када ће почети најављена реконструкција ОШ „Фејеш Клара” и како ће тада бити организована настава за ученике?

О обезбеђивању додатног простора за предшколце и изградњи новог вртића…

Школи пливања у СЦ Језеро…

Дојавама о подметнутим бомбама у школама – разговарали смо са чланом Градског већа задуженим за образовање Тихомиром Фаркашем.

Поводом 80 година од колонизације свечана академија и додела признања у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2025

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима је уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“, удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

Дан ССШ „Милош Црњански“: Измаштали лепшу школу

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2025

Средња стручна школа „Милош Црњански“ обележила је 64 године постојања и рад. У обележавање Дана школе укључили су се и ученици, а посебан допринос дали су ђаци са смера архитектонски техничар. У оквиру пројекта „Маштамо лепшу школу“ коју је помогао Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу, националне мањине-националне заједнице, осликан је део ходника.

Мина Балинт, ученица другог разреда смера архитектонски техничар истакла је да су њени вршњаци, али и ученици старијих одељења радо одазвали позиву да улепшају простор.

-Ходници испред учионица на првом спрату сада су пуно лепши. Боравимо свакодневно у овом простору и решили смо, уз помоћ професорице Сандре Галић која предаје стручне предмете, да га насликамо – казала је Мина.

Ања Карановић, ученица четврте године додала је да су сви радо подржали идеју да се ходник оплемени.

-Пуно времена проводимо у школи и важно нам је да простор буде што лепши. Заједно са другарицама осликала сам сва четири годишња доба и поред природе ту су и животиње. Сада је пуно животније у односу на раније када су исцртани ормари били беле боје – напоменула је Ања.

На три различита цртежа су осликана сва четири годишња доба, зграде из перспективе, као и цитат Меше Селимовића „Није човек оно што мисли, већ оно што чини“.

-Поред поменутог пројекта осликавања ходника који сада изгледају по мери наших ученика, наша школа ове године добила је средства за још два пројекта – истакао је директор Милорад Карановић. – Одобрено нам је седам милиона динара за реконструкцију дела крова изнад школске зграде. Ових дана завршава се јавна набавка за избор извођача и очекујемо да радови буду завршени до краја ове године. Добили смо средства и за техничку документацију за израду громобранске инсталације за брзо стартовање који ће покрити шири круг школе и улице тако да ће ученици и запослени бити заштићени од атмосферског пражњења.

Поред осликавања, уприличена је и приредба у амфитеатру зграде. ССШ „Милош Црњански“ има 16 одељења и 370 ученика.

А.Ђ.

Од почетка године потписано 16 уговора за куповину кућа на селу на територији града

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2025

У Министарству за бригу о селу потписана су још два уговора за куповину кућа у месним заједницама на територији нашег града. Уговоре са корисницима бесповратних средстава потписали министар Милан Кркобабић и градоначелник Младен Богдан.

Сабина Дукаи из Руског Села наставиће да живу у овом месту, али сада у својој кући.

-Имам троје деце и заједно са њима у наредном преиоду уредићемо наш дом. Купила сам кућу захваљујући средствима у износу од 10.000 евра које сам добила на конкурсу Министарства. У кући има мањих улагања, али све је то безначајно у односу на чињеницу да смо решили најважније питање, кров над главом – истакла је Сабина Дукаи.

И Рускоселац Александар Микалачки такође ће остати у свом родном месту.

-За сада ћу живети сам, али се надам да ћу у својој кући ускоро имати и супругу и деци. Кућа је у доста добром стању и улагања која планирам су минимална. Мало по мало све ћу скоцкати – додао је Микалачки.

Држава и локална самоуправа настављају да улажу у развој села, оживљавање сеоских средина и стварање услова да младе породице остану и граде своју будућност тамо где су им корени. То је јасан показатељ да Србија мисли на своје људе и на равномерни развој сваког дела земље, истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Данас заједно полажемо камен темељац за нови почетак ових породица. Свака кућа је знак да народ остаје и гради свој живот с поносом. Заједно ћемо живети, радити и развијати наша села – за нашу децу, за нашу Србију – рекао је градоначелник Младен Богдан.

Ове године преко програма куповине сеоских кућа са окућницом на територији града 16 особа је добило средства. Од почетка, до данас, откупљено је 145 кућа у месним заједницама. У буџету Министарства за бригу о селу у 2025. години опредељено је 750 милиона динара за ову намену. Могу да конкуришу пунолетни држављани Републике Србије који немају навршених 45 година живота и припадају следећим категоријама: појединац, самохрани родитељ, брачни пар, ванбрачни партнери. Максимални износ бесповратних средстава предвиђен за куповину је 1,2 милиона динара.

А.Ђ.

„Моја најдража библиотека“ – литерарни конкурс за основце и средњошколце

Tijana Despotovski Оцтобер 24, 2025

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је литерарни конкурс за све ученике основних и средњих школа под називом „Моја најдража библиотека“. Аутори могу да пошаљу један поетски или прозни рад на мађарском или српском језику до поноћи 14. новембра 2025. године.

Конкурс за најбоље радове деце и младих организује се поводом Дана библиотеке, а учесници се позивају да пишу о градским, школским или личним библиотекама. Примљени радови ће се делити у три категорије: И – ИВ разред основне школе, В – ВИИИ разред основне школе и И – ИВ разред средње школе. У свакој категорији биће додељена прва, друга и трећа награда.

Из библиотеке напомињу да рад треба да садржи назив рада, име и презиме аутора, назив школе и разред који ученик похађа.

Завршна свечаност и додела награда одржаће се у оквиру програма прославе Дана Народне Библиотеке „Јован Поповић“ 18. новембра.

Радове можете достављати поштом или лично на адресу:

Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда

23000 Кикинда

Трг српских добровољаца 57

(за Литерарни конкурс)

или електронским путем: kultura@kibiblioteka.org.rs

Први Интернационални фолклорни фестивал у недељу у Руском Селу: Јефимија прело звала

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2025

Удружење „Јефимија“ из Руског Села организује у недељу, 26. октобра, први Интернационални фолклорни фестивал „Јефимија прело звала“. Дефиле учесника је у 17.30, а концерт почиње у 18 часова у сали Основне школе „Глигорије Попов“.

Поред домаћина наступају и културно уметничка друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Мокрин“, „Сцена“ из Банатске Тополе и ЖПГ „Мелизми“.

Улазница се наплаћује 350 динара.

У Влади Војводине уручени уговори за уређење четири школе са територије града укупне вредности 13 милиона динара

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2025

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре у вредности од 100 милиона динара за реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката установа основног образовања и васпитања у Војводини за текућу годину.

Са територије града средства су одобрена за четири школе. Основној школи „Васа Стајић“ из Мокрина за одржавања учионица, тоалета и дворишта припало је 3,4 милиона динара, а иста сума припала је и школи „1. октобар“ из Башаид за уређење дела дворишта и фискултурне сале. Основна школа „Жарко Зрењанин“ за одржавање учионица и тоалета утрошиће три милиона, а „Ђура Јакшић“ за сређивање дела учионице и дела крова имаће на располагању 3,2 милиона динара.

Председница Гојковић је истакла да овај програм представља један од најзначајнијих видова заједничког улагања у будућност, у ученике, наставнике и у саме заједнице.

-Улагање у објекте и инфраструктуру школа значи побољшање живота читаве једне заједнице. Ово нису само материјална средства, то је израз наше бриге о деци, њиховом окружењу и квалитету наставе – рекла је председница Гојковић и нагласила да Покрајинска влада у сарадњи са локалним самоуправама годинама улаже у образовну инфраструктуру са циљем да свако дете у Војводини има једнаке и добре услове за школовање.

Мирко Влајков, директор башаидске ОШ „1. октобар“ напомиње да ће средства утрошити за најургентније радове.

-Део новца намењен је да се уради заштита грејања у сали за физичко васпитање, а део за бетонирање дела школског дворишта који је у најлошијем стању. Поред бољих услова за ученике и запослене ова инвестиција побољшаће безбедност у објекту и ван њега – истакао је Влајков.

И директорица ОШ „Ђура Јакшић“ Биљана Шимон захвалила је надлежнима у Покрајинској влади на томе што помажу да се унапреди рад у образовној установи.

-Санираћемо део учионица у којима се појавила влага и заменити дотрајале подове. Део средстава утрошићемо и за претресање и санацију дела крова где постоји проблем са прокишњавањем – сазнали смо од Биљане Шимон.

Маја Гојковић додала је да ово нису једина улагања у школство.

-Пре три месеца на претходном конкурсу издвојили смо 375 милиона динара за установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за установе ученичког стандарда, што значи да је у 2025. години издвојено 475 милиона динара за укупно 84 установе. Надам се да ћемо и у идућој години наставити с овим трендом увећања средстава за адаптацију и реконструкцију школа широм наше покрајине – поручила је председница Покрајинске владе.

А.Ђ.