Град Архиве | Паге 45 оф 345 | Кикиндски портал

Кикинди припало девет милиона динара за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2025

Представницима 73 локалне самоуправе у Србији уручен је 171 уговор за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника по Споразуму о реадмисији. Са министром за јавна улагања Дарком Глишићем и комесарком за избеглице и миграције Наташом Станисављевић уговор је потписао и градоначелник Кикинде Младен Богдан. Ради се о три уговора укупне вредности девет милиона динара.

У републичком буџету издвојено 410 милиона динара за ову намену, а стамбено ће бити збринуто 328 породица избеглих, интерно расељених и повратника.

-Ово је успех државе Србије која наставља да подржава и помаже све којима је помоћ потребна. Од укупног броја уручених уговора, 143 односи на куповину куће ,а вредност по једној кући је 2,1 милион динара. Додељени су и уговори за грађевински материјала, 185 уговора а максимална вредност по једном пакету износи 800.000 динара. Средства су бесповратна и додељена су јединицама локалних самоуправа, које ће касније расписати јавне позиве на које избегла, интерно расељена лица и повратници могу да се пријаве и тако обезбеде себи стамбену подршку – навела је Наташа Станисављевић.

Већ 30 година Влада Србије и Комесаријат за избеглице заједно и континуирано раде на решавању проблема избеглих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије.

-Од 2022. године до сада је кроз стамбена решења, односно станове, куће и грађевински материјал, збринуто близу 2.000 породица. Путем доделе пакета хране и огрева подржано је више од 15.000 породица. Министарство за јавна улагања тренутно финансира изградњу стамбеног објекта за 173 избегличке породице у улици др Ивана Рибара, а план је да се грађевински део посла заврши до фебруара 2026. године. Ово је и конкретан пример посвећености наше земље да трајно реши стамбено питање породица које су због ратних и других дешавања биле приморане да напусте своја огњишта. Наш посао је да тражимо решења за све њих – истакао је министар Глишић.

Средства опредељена Кикинди биће искоришћена за стамбено збрињавање породица које су годинама чекале могућност да реше своје стамбено питање.

-Сваки динар који стигне у наш град значи сигурнији и достојанственији живот за наше суграђане. Држава препознаје Кикинду као одговорну средину која брине о сваком човеку, и то је најбоља потврда да идемо у добром правцу – рекао је градоначелник Младен Богдан.

А.Ђ.

У КУД-у „Еђшег“: 9. Сусрет хорова

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2025

Културно уметничко друштво „Еђшег“ сутра, 18. октобра, организује 9. Сусрет хорова. Кикиндској публици представиће се пет хорова из Новог Кнежевца,Мола, Нове Црње, Руског Села, Сајана, као и домаћини.

Манифестцаија почиње у 17 сати у сали „Еђшега“ и како најављују организатори циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде.

Светски дан белог штапа: Слепи и слабовиди – видљивији у заједници

Jelena Trifunović Оцтобер 15, 2025

Међународни дан белог штапа 15. октобар, посвећен видљивости и равноправности особа оштећеног вида, у нашем граду обележила је Организација слепих и слабовидих “Северни Банат”, као и Међуопштинска организација слепих и слабовидих Кикинда, Чока, Нови Кнежевац.

Белим штапом, симболом слободе и самосталности, слепи и слабовиди људи обележавају не само датум, већ и право на достојанствен живот у заједници.

– Бели штап симболизује слободу, самосталност и независност особа оштећеног вида. Уз његову помоћ човек више није ограничен на кућни простор – може слободно да се креће, да сам обавља послове- казала је Јагода Накрајкућин из Организације слепих и слабовидих “Северни Банат”.

Она је подсетила да је овај датум установљен још 1964. године у Сједињеним Америчким Државама, када је проглашен за Дан белог штапа, како би се слепе особе учиниле уочљивијим у јавности и у саобраћају.

– Наш циљ је да покажемо суграђанима да смо присутни, да не живимо поред њих, већ са њима. Бели штап нас повезује са светом, али и са људима- рекла је Накрајкућин, најавивши традиционалну симболичну шетњу поводом овог дана.

Организација слепих и слабовидих “Северни Банат” броји око 150 чланова. Према речима Накрајкућин, на срећу немају деце школског узраста, а већина чланова је запослена или збринута.

– Поносни смо што смо путем јавних радова омогућили за неколико наших чланова да стекну услове за пензију. Поред тога, спроводимо бројне едукације – радионице психосоцијалне подршке и обуке за самостално кретање уз помоћ белог штапа- додала је она.

Да је подршка локалне заједнице кључна, потврђује и Петар Будаи из Међуопштинске организације слепих и слабовидих.

– Имамо око сто чланова, углавном старијих. Град нас финансира и препознаје наш рад који је у интересу свих слепих и слабовидих- истакао је Будаи, захваливши се на сарадњи Градској управи.

Он је подсетио и на проблеме са којима се чланови сусрећу – од запошљавања до приступачности простора. – Послодавци и даље имају предрасуде, па се слепи тешко запошљавају. Било би добро и да имамо више тактилних стаза. Постојеће се често користе за вожњу бицикла. Замолио бих грађане да имају разумевања, многи то чине из незнања, али те стазе су од животног значаја за безбедно кретање слепих- поручио је он.

Уз бројне изазове, чланови организације истичу и да се последњих година стање побољшава. Нове мере и пројекти, попут увођења инвалидских картица које ће садржати основне податке и проценат инвалидитета, требало би да олакшају остваривање права особа са инвалидитетом.

– То ће нам знатно олакшати живот. Нећемо више морати да носимо бројна решења, једна картица ће бити довољна- рекао је Будаи.

Обележавање Међународног дана белог штапа у Кикинди није само подсећање на важност помагала које слепима даје сигурност, већ и порука друштву да је видети другога – питање свести и солидарности.

Од базена до модне писте: Немања Ђукић заблистао на Недељи моде

Jelena Trifunović Оцтобер 15, 2025

Немања Ђукић, доскорашњи ученик Гимназије „Душан Васиљев” и ватерполиста клуба Жак, учествовао је као један од модела на овогодишњем Сербиа Фасхион Wеек-у.

На овом престижном догађају, који традиционално окупља најпознатије модне дизајнере из Србије и света, Немања је прошетао пистом у оквиру две ревије. Представио се у колекцији Мартини Весто бy Бошко Јаковљевић, познатој по елегантним мушким оделима, као и у креацији дизајнерке Тајане Балаж Јуришић.

Његово појављивање на писти привукло је пажњу публике и представника модних агенција, што потврђује да се пред њим отварају нова поглавља и у свету моде.

Годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде: Одали почаст борцима за слободу

Jelena Trifunović Оцтобер 14, 2025

У знак поштовања према борцима који су се пре осамдесет и једну годину из ових крајева упутили у борбу за слободу, обележена је годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде. Управо 14. октобра 1944. године, у вароши која је већ дисала духом ослобођења, настала је једна од најзначајнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије.

Професор Милован Ћурчић подсетио је да су окосницу бригаде чинили искусни борци партизанских одреда из Кикинде и околних места, којима су се придружили бројни млади и старији добровољци.

– Према подацима из књиге Ђорђа Момчиловића, бригада је бројала 2.872 борца и одмах по формирању ушла у састав Корпуса народне одбране Југославије, добивши посебне задатке на територији Војводине. Бригада је у Кикинди прошла обуку за сложене операције, а задатак јој је био обезбеђење важних објеката и заштита имовине грађана. Крајем октобра 1944. по наређењу Главног штаба, добила је задатак да у Банату очисти терен од фашистичких снага, а потом је прешла у Суботицу, ради обезбеђења границе и војних објеката. У завршним операцијама ослобођења Бачке и у чувеној Батинској бици код Бездана, борци 13. бригаде дали су изузетан допринос. Многи су страдали, а бројни после рата одликовани медаљама за заслуге – рекао је Ћурчић.

Председник кикиндског СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је бригада настала од добровољаца из северног и средњег Баната, поред Кикинде и околине – из Српске Црње, Војводе Степе, Карађорђева, Кумана, Меленаца, Драгутинова, Чоке и других места.
– Најмлађи учесник имао је свега 14 година, Милан Пецеј из Војводе Степе, а међу најстаријима били су браћа Вуковић из Руског Села, ветерани Првог светског рата. Бригада је била мешовитог националног састава – Срби, Мађари, Румуни, Словенци и други борили су се раме уз раме, без подела. После кратке обуке јединице су упућиване на различите задатке: једна у Петровград, друга ка Српској Црњи ради обезбеђења границе, трећа у Суботицу и на мађарску територију. Припадници бригаде учествовали су у чишћењу терена од непријатељских банди и у разоткривању шпијунских група које су деловале након ослобођења- – навео је Орељ.

Свечаност у Кикинди била је прилика да се још једном ода почаст храбрим људима који су у тешким временима изнели борбу за слободу. Њихово дело подсећа да је цена мира била висока, али да су темељи достојанства управо у пожртвованости оних који су за слободу дали све.

Званично, грејна сезона стартује 15. октобра, а радијатори ће и вечерас бити топли

Aleksandra Djuran Оцтобер 14, 2025

Иако званично грејна сезона почиње сутра, 15. октобра, Јавно предузеће „Топлана“ већ вечерас ће загревати станове. Како сазнајемо од в.д. директора Душана Марјановића систем ће бити покренут у касним послеподневним сатима.

-Жеља нам је да загрејемо комплетан систем с обзиром на то да у протеклих седам дана није било загревања станова. Како је он комплексан неопходно је угрејати воду како би у сутра, 15. октобра, без проблема и званично започели овогодишњу грејну сезону. Корисници ће већ током вечери имати загрејане радијаторе до 21 сата. Та температура неће бити као када је грејна сезона – навео је Марјановић.

До краја октобра даљинско грејање диктираће спољне температуре.

-Када спољна температура пређе 12 степени имамо могућност да гасимо систем даљинског грејања. Током прелазног периода радићемо тако, а уштедећемо и енергенте. На овај начин избећи ћемо да се у отварају прозори и да нас корисници зову и жале се да не могу да дишу у својим становима јер се греје, а спољна температура је висока. Котлове ћемо палити оног момента када се температура спусти испод 12 степени, како је и регулисано градском одлуком – прецизирао је наш саговорник.

А.Ђ.

Кикиндске енигмате поново шампиони на Сусретима енигмата Србије

Jelena Trifunović Оцтобер 14, 2025

У Сенти су протеклог викенда одржани 24. Сусрети енигмата Србије, на којима су чланови Енигматског клуба „Кикинда“, по традицији, освојили мноштво пехара и медаља на такмичењима која су одржана. Као и сваке године до сада, пехар намењен најуспешнијом клубу иде у Кикинду.

Од оснивања, 2015. године, ЕК „Кикинда“ је надмоћно побеђивао на свим такмичењима, али ове године први пут се десило да су добили достојног ривала. Новоформирана Енигматска секција Шаховског клуба „Студентски град“ из Београда забележила је запажене резултате, али Кикинђани су, ипак, одбранили репутацију шампиона.

Енигмате из нашег града нису могли да наступе у најјачем саставу јер су Вања Томашев и Славко Бован били задужени за организацију Сусрета, па је „терет“ фаворита пао на остали чланове клуба.

Посете пацијентима у Општој болници од сутра, 15.октобра, скраћене

Aleksandra Djuran Оцтобер 14, 2025

Из Опште болнице обавештавају грађане да су посете пацијентима и даље дозвољене свакодневно, али је време трајања скраћено.

Од среде, 15.октобра, посете ће бити могуће од 16 до 17 сати, уз поштовање епидемиолошких мера и краткотрајно задржавање.

На захтев Рускоселаца: Уређује се пут који повезује два дела села

Aleksandra Djuran Оцтобер 14, 2025

У Руском Селу у току је формирање асфалтног слоја у делу села који ће повезати стари и нови део села. Реч је о деоници која се налази на излазу ка Банатској Тополи. Радове су обишли Младен Богдан, градоначелник и Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице Руско Село, а део атарског пута уређује се на захтев мештана.

-Стари и нови део села до сада је био повезан само путем који пролази кроз центар села тако да имам ситуацију да пољопривредници са тешком механизацијом до својих обрадивих парцела пролазе кроз читаво село. Сада ћемо растеретити саобраћај у центру, али и сачувати путеве. Са друге стране пољопривредници ће брже стизати до својих њива. Равнање терена, посипање гребаног материјала, у дужини од 2.300 метара квадратних биће завршено сутра и пут ће бити проходан и када су лоши временски услови – истакао је Марјановић.

Дужина трасе је 650, а ширина 3,6 метара.

-Ова инвестиција реализује се заједно са Јавним предузећем „Путеви Србије“. Ослушкујући потребе мештана Руског Села ми смо предузели све неопходне кораке да се посао приведе крају. Обиласком месних заједница и у разговору са мештанима села чули смо шта је оно што им је најважније да се уради. Нова траса повезаће улицу Соње Маринковић са излазом на главни пут за Банатску Тополу. Овом инвестицијом растерећен је центар села и безбедност саобраћаја је пуно боља – казао је градоначелник Богдан.

Гребани асфалт обезбеђен је у сарадњи са ЈП „Путеви Србије“.

-До краја године уредићемо још деоница на територији месних заједница и радове очекујем врло брзо. У току је формирање градског буџета за наредну годину у којем ће наша села имати значајну подршку. Разговарамо са мештанима и у складу са њиховим захтевима и нашим могућностима ми ћемо им изаћи у сусрет – истакао је први човек града.

Покрајинска средства за младе пољопривреднике добио и Марко Јелисавац из Нових Козараца

Aleksandra Djuran Оцтобер 14, 2025

Марко Јелисавац (38) у родне Нове Козарце вратио се са супругом Ружицом из Београда. У главном граду живео је од 2006. године, завршио је студије безбедности, нашао посао и пошто се оженио и добио дете пожелео је мирнији живот који се свидео и петогодишњем Луки и трогодишњој Јани.

-Супруга је из Кикинде, тако да јој повратак није представљао проблем. То нам је био прави потез јер се све променило на боље. Добили смо и друго дете и поред редовног посла пожелели смо да се бавимо и другим стварима. У старту смо се одлучили за воћарство, јер нам је то била давнашња жеља – каже Јелисавац.

У првом маху воће су посадили у башти породичне куће, док су чекали да истекне уговор о закупу за сопствени воћњак и почели су да држе стотинак кока носиља. Како је то била велика обавеза, одустали су од узгоја кока и потпуно се посветили воћарству.

-Воћњак је очевина и наша жеља је била да проширимо постојећа стабла јабука и да заснујемо питоми кестен. Од кестена смо одустали након што је анализа земље показала да није погодна за ове саднице. Средства која смо планирали да утрошимо искористили смо да постојећа стабла доведемо у одлично стање – појашњава наш саговорник.

Поред јабука, захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Јелисавци ће у наредном периоду засадити дуње, шљиве, вишње и трешње тако да ће под воћем имати око три хектара. Купиће и механизацију мулчер и атомизер од хиљаду литара за прскање. Средства, око два милиона динара, за ову намену одобрена су им по програму за младе пољопривреднике.

-На наговор запослених у Пољопривредној стручној служби конкурисао сам за средства. Нисам пуно очекивао, тако да је и мене изненадила вест да сам добио новац који нам је огромна подршка. Захваљујући овом програму одједном ћу засновати планиране воћне врсте, за шта би ми требале године, да нисам добио субвенцију – истакао је Марко Јелисавац.

Следеће године планира да воћњак обогати са садницама шипка, који се ретко гаји код нас.

-Наш циљ није да производимо само воће, него да конзументима понудимо готов производ који ће промовисати нашу средину. Пројекат под називом „Наше воће, Козарачки понос“ препознали су надлежни у Покрајини и дали нам ветар у леђа. И газдинство ће нам се убудуће тако звати и мислим да ћемо бити јединствени по томе у овом делу Баната. Уједно, нашим примером желимо да подстакнемо младе прво да се врате на село, а потом и да се баве неком делатношћу – напомиње Јелисавац.

Наредних година планирају да још више шире своје газдинство и да им воћарство буде примаран посао, да купе пакерице и линију за прављење мармелада и пекмеза.

А.Ђ.