April 19, 2026

Град

ugovor-izbeglice-bogdan-(1)

Kikindi pripalo devet miliona dinara za stambeno zbrinjavanje izbeglih, interno raseljenih i povratnika

Aleksandra Djuran October 17, 2025

Predstavnicima 73 lokalne samouprave u Srbiji uručen je 171 ugovor za stambeno zbrinjavanje izbeglih, interno raseljenih i povratnika po Sporazumu o readmisiji. Sa ministrom za javna ulaganja Darkom Glišićem i komesarkom za izbeglice i migracije Natašom Stanisavljević ugovor je potpisao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan. Radi se o tri ugovora ukupne vrednosti devet miliona dinara.

U republičkom budžetu izdvojeno 410 miliona dinara za ovu namenu, a stambeno će biti zbrinuto  328 porodica izbeglih, interno raseljenih i povratnika.

-Ovo je uspeh države Srbije koja nastavlja da podržava i pomaže sve kojima je pomoć potrebna. Od ukupnog broja uručenih ugovora, 143 odnosi na kupovinu kuće ,a vrednost po jednoj kući je 2,1 milion dinara. Dodeljeni su i ugovori za građevinski materijala, 185 ugovora a maksimalna vrednost po jednom paketu iznosi 800.000 dinara. Sredstva su bespovratna i dodeljena su jedinicama lokalnih samouprava, koje će kasnije raspisati javne pozive na koje izbegla, interno raseljena lica i povratnici mogu da se prijave i tako obezbede sebi stambenu podršku – navela je Nataša Stanisavljević.

Već 30 godina Vlada Srbije i Komesarijat za izbeglice zajedno i kontinuirano rade na rešavanju problema izbeglih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

-Od 2022. godine do sada je kroz stambena rešenja, odnosno stanove, kuće i građevinski materijal, zbrinuto blizu 2.000 porodica. Putem dodele paketa hrane i ogreva podržano je više od 15.000 porodica. Ministarstvo za javna ulaganja trenutno finansira izgradnju stambenog objekta za 173 izbegličke porodice u ulici dr Ivana Ribara, a plan je da se građevinski deo posla završi do februara 2026. godine. Ovo je i konkretan primer posvećenosti naše zemlje da  trajno reši stambeno pitanje porodica koje su zbog ratnih i drugih dešavanja bile primorane da napuste svoja ognjišta. Naš posao je da tražimo rešenja za sve njih – istakao je ministar Glišić.

Sredstva opredeljena Kikindi biće iskorišćena za stambeno zbrinjavanje porodica koje su godinama čekale mogućnost da reše svoje stambeno pitanje.

-Svaki dinar koji stigne u naš grad znači sigurniji i dostojanstveniji život za naše sugrađane. Država prepoznaje Kikindu kao odgovornu sredinu koja brine o svakom čoveku, i to je najbolja potvrda da idemo u dobrom pravcu – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

A.Đ.

hor-edjseg-(2)

U KUD-u „Eđšeg“: 9. Susret horova

Aleksandra Djuran October 17, 2025

Kulturno umetničko društvo „Eđšeg“ sutra, 18. oktobra, organizuje 9. Susret horova. Kikindskoj publici predstaviće se pet horova iz Novog Kneževca,Mola, Nove Crnje, Ruskog Sela, Sajana, kao i domaćini.

Manifestcaija počinje u 17 sati u sali „Eđšega“ i kako najavljuju organizatori cilj je razmena iskustava, negovanje tradicionalne pesme i muzike, upoznavanje i razmena iskustava, ali i promocija Kikinde.

slepi

Svetski dan belog štapa: Slepi i slabovidi – vidljiviji u zajednici

Jelena Trifunović October 15, 2025

Međunarodni dan belog štapa 15. oktobar, posvećen vidljivosti i ravnopravnosti osoba oštećenog vida, u našem gradu obeležila je Organizacija slepih i slabovidih “Severni Banat”, kao i Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Kikinda, Čoka, Novi Kneževac.

Belim štapom, simbolom slobode i samostalnosti, slepi i slabovidi ljudi obeležavaju ne samo datum, već i pravo na dostojanstven život u zajednici.

– Beli štap simbolizuje slobodu, samostalnost i nezavisnost osoba oštećenog vida. Uz njegovu pomoć čovek više nije ograničen na kućni prostor – može slobodno da se kreće, da sam obavlja poslove- kazala je Jagoda Nakrajkućin iz Organizacije slepih i slabovidih “Severni Banat”.

Ona je podsetila da je ovaj datum ustanovljen još 1964. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je proglašen za Dan belog štapa, kako bi se slepe osobe učinile uočljivijim u javnosti i u saobraćaju.

– Naš cilj je da pokažemo sugrađanima da smo prisutni, da ne živimo pored njih, već sa njima. Beli štap nas povezuje sa svetom, ali i sa ljudima- rekla je Nakrajkućin, najavivši tradicionalnu simboličnu šetnju povodom ovog dana.

Organizacija slepih i slabovidih “Severni Banat” broji oko 150 članova. Prema rečima Nakrajkućin, na sreću nemaju dece školskog uzrasta, a većina članova je zaposlena ili zbrinuta.

– Ponosni smo što smo putem javnih radova omogućili za nekoliko naših članova da steknu uslove za penziju. Pored toga, sprovodimo brojne edukacije – radionice psihosocijalne podrške i obuke za samostalno kretanje uz pomoć belog štapa- dodala je ona.

Da je podrška lokalne zajednice ključna, potvrđuje i Petar Budai iz Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih.

– Imamo oko sto članova, uglavnom starijih. Grad nas finansira i prepoznaje naš rad koji je u interesu svih slepih i slabovidih- istakao je Budai, zahvalivši se na saradnji Gradskoj upravi.

On je podsetio i na probleme sa kojima se članovi susreću – od zapošljavanja do pristupačnosti prostora. – Poslodavci i dalje imaju predrasude, pa se slepi teško zapošljavaju. Bilo bi dobro i da imamo više taktilnih staza.  Postojeće se često koriste za vožnju bicikla. Zamolio bih građane da imaju razumevanja, mnogi to čine iz neznanja, ali te staze su od životnog značaja za bezbedno kretanje slepih- poručio je on.

Uz brojne izazove, članovi organizacije ističu i da se poslednjih godina stanje poboljšava. Nove mere i projekti, poput uvođenja invalidskih kartica koje će sadržati osnovne podatke i procenat invaliditeta, trebalo bi da olakšaju ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.

– To će nam znatno olakšati život. Nećemo više morati da nosimo brojna rešenja, jedna kartica će biti dovoljna- rekao je Budai.

Obeležavanje Međunarodnog dana belog štapa u Kikindi nije samo podsećanje na važnost pomagala koje slepima daje sigurnost, već i poruka društvu da je videti drugoga – pitanje svesti i solidarnosti.

nemanjaaa

Od bazena do modne piste: Nemanja Đukić zablistao na Nedelji mode

Jelena Trifunović October 15, 2025

Nemanja Đukić, doskorašnji učenik Gimnazije „Dušan Vasiljev” i vaterpolista kluba Žak, učestvovao je kao jedan od modela na ovogodišnjem Serbia Fashion Week-u.

Na ovom prestižnom događaju, koji tradicionalno okuplja najpoznatije modne dizajnere iz Srbije i sveta, Nemanja je prošetao pistom u okviru dve revije. Predstavio se u kolekciji Martini Vesto by Boško Jakovljević, poznatoj po elegantnim muškim odelima, kao i u kreaciji dizajnerke Tajane Balaž Jurišić.

Njegovo pojavljivanje na pisti privuklo je pažnju publike i predstavnika modnih agencija, što potvrđuje da se pred njim otvaraju nova poglavlja i u svetu mode.

subnor

Godišnjica formiranja 13. Vojvođanske udarne brigade: Odali počast borcima za slobodu

Jelena Trifunović October 14, 2025

U znak poštovanja prema borcima koji su se pre osamdeset i jednu godinu iz ovih krajeva uputili u borbu za slobodu, obeležena je godišnjica formiranja 13. Vojvođanske udarne brigade. Upravo 14. oktobra 1944. godine, u varoši koja je već disala duhom oslobođenja, nastala je jedna od najznačajnijih jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Profesor Milovan Ćurčić podsetio je da su okosnicu brigade činili iskusni borci partizanskih odreda iz Kikinde i okolnih mesta, kojima su se pridružili brojni mladi i stariji dobrovoljci.

– Prema podacima iz knjige Đorđa Momčilovića, brigada je brojala 2.872 borca i odmah po formiranju ušla u sastav Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, dobivši posebne zadatke na teritoriji Vojvodine. Brigada je u Kikindi prošla obuku za složene operacije, a zadatak joj je bio obezbeđenje važnih objekata i zaštita imovine građana. Krajem oktobra 1944. po naređenju Glavnog štaba, dobila je zadatak da u Banatu očisti teren od fašističkih snaga, a potom je prešla u Suboticu, radi obezbeđenja granice i vojnih objekata. U završnim operacijama oslobođenja Bačke i u čuvenoj Batinskoj bici kod Bezdana, borci 13. brigade dali su izuzetan doprinos. Mnogi su stradali, a brojni posle rata odlikovani medaljama za zasluge – rekao je Ćurčić.

Predsednik kikindskog SUBNOR-a Savo Orelj podsetio je da je brigada nastala od dobrovoljaca iz severnog i srednjeg Banata, pored Kikinde i okoline – iz Srpske Crnje, Vojvode Stepe, Karađorđeva, Kumana, Melenaca, Dragutinova, Čoke i drugih mesta.
– Najmlađi učesnik imao je svega 14 godina, Milan Pecej iz Vojvode Stepe, a među najstarijima bili su braća Vuković iz Ruskog Sela, veterani Prvog svetskog rata. Brigada je bila mešovitog nacionalnog sastava – Srbi, Mađari, Rumuni, Slovenci i drugi borili su se rame uz rame, bez podela. Posle kratke obuke jedinice su upućivane na različite zadatke: jedna u Petrovgrad, druga ka Srpskoj Crnji radi obezbeđenja granice, treća u Suboticu i na mađarsku teritoriju. Pripadnici brigade učestvovali su u čišćenju terena od neprijateljskih bandi i u razotkrivanju špijunskih grupa koje su delovale nakon oslobođenja- – naveo je Orelj.

Svečanost u Kikindi bila je prilika da se još jednom oda počast hrabrim ljudima koji su u teškim vremenima izneli borbu za slobodu. Njihovo delo podseća da je cena mira bila visoka, ali da su temelji dostojanstva upravo u požrtvovanosti onih koji su za slobodu dali sve.

 

Dial on radiator

Zvanično, grejna sezona startuje 15. oktobra, a radijatori će i večeras biti topli

Aleksandra Djuran October 14, 2025

Iako zvanično grejna sezona počinje sutra, 15. oktobra, Javno preduzeće „Toplana“ već večeras će zagrevati stanove. Kako saznajemo od v.d. direktora Dušana Marjanovića sistem će biti pokrenut u kasnim poslepodnevnim satima.

-Želja nam je da zagrejemo kompletan sistem s obzirom na to da u proteklih sedam dana nije bilo zagrevanja stanova. Kako je on kompleksan neophodno je ugrejati vodu kako bi u sutra, 15. oktobra, bez problema i zvanično započeli ovogodišnju grejnu sezonu. Korisnici će već tokom večeri imati zagrejane radijatore do 21 sata. Ta temperatura neće biti kao kada je grejna sezona – naveo je Marjanović.

Do kraja oktobra daljinsko grejanje diktiraće spoljne temperature.

-Kada spoljna temperatura pređe 12 stepeni imamo mogućnost da gasimo sistem daljinskog grejanja. Tokom prelaznog perioda  radićemo tako, a uštedećemo i energente. Na ovaj način izbeći ćemo da se u otvaraju prozori i da nas korisnici zovu i žale se da ne mogu da dišu u svojim stanovima jer se greje, a spoljna temperatura je visoka. Kotlove ćemo paliti onog momenta kada se temperatura spusti ispod 12 stepeni, kako je i regulisano gradskom odlukom – precizirao je naš sagovornik.

A.Đ.

 

ek-kikinda

Kikindske enigmate ponovo šampioni na Susretima enigmata Srbije

Jelena Trifunović October 14, 2025

U Senti su proteklog vikenda održani 24. Susreti enigmata Srbije, na kojima su članovi Enigmatskog kluba „Kikinda“, po tradiciji, osvojili mnoštvo pehara i medalja na takmičenjima koja su održana. Kao i svake godine do sada, pehar namenjen najuspešnijom klubu ide u Kikindu.

Od osnivanja, 2015. godine, EK „Kikinda“ je nadmoćno pobeđivao na svim takmičenjima, ali ove godine prvi put se desilo da su dobili dostojnog rivala. Novoformirana Enigmatska sekcija Šahovskog kluba „Studentski grad“ iz Beograda zabeležila je zapažene rezultate, ali Kikinđani su, ipak, odbranili reputaciju šampiona.

Enigmate iz našeg grada nisu mogli da nastupe u najjačem sastavu jer su Vanja Tomašev i Slavko Bovan bili zaduženi za organizaciju Susreta, pa je „teret“ favorita pao na ostali članove kluba.

rselo-atarski-put

Na zahtev Ruskoselaca: Uređuje se put koji povezuje dva dela sela

Aleksandra Djuran October 14, 2025

U Ruskom Selu u toku je formiranje asfaltnog sloja u delu sela koji će povezati stari i novi deo sela. Reč je o deonici koja se nalazi na izlazu ka Banatskoj Topoli. Radove su obišli Mladen Bogdan, gradonačelnik i Dušan Marjanović, predsednik Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, a deo atarskog puta uređuje se na zahtev meštana.

-Stari i novi deo sela do sada je bio povezan samo putem koji prolazi kroz centar sela tako da  imam situaciju da poljoprivrednici sa teškom mehanizacijom do svojih obradivih parcela prolaze kroz čitavo selo. Sada ćemo rasteretiti saobraćaj u centru, ali i sačuvati puteve. Sa druge strane poljoprivrednici će brže stizati do svojih njiva. Ravnanje terena, posipanje grebanog materijala, u dužini od 2.300 metara kvadratnih biće završeno sutra i put će biti prohodan i kada su loši vremenski uslovi – istakao je Marjanović.

Dužina trase je 650, a širina 3,6 metara.

-Ova investicija realizuje se zajedno sa Javnim preduzećem „Putevi Srbije“. Osluškujući potrebe meštana Ruskog Sela mi smo preduzeli sve neophodne korake da se posao privede kraju. Obilaskom mesnih zajednica i u razgovoru sa meštanima sela čuli smo šta je ono što im je najvažnije da se uradi. Nova trasa povezaće ulicu Sonje Marinković sa izlazom na glavni put za Banatsku Topolu. Ovom investicijom rasterećen je centar sela i bezbednost saobraćaja je puno bolja – kazao je gradonačelnik Bogdan.

Grebani asfalt obezbeđen je u saradnji sa JP „Putevi Srbije“.

-Do kraja godine uredićemo još deonica na teritoriji mesnih zajednica i radove očekujem vrlo brzo. U toku je formiranje gradskog budžeta za narednu godinu u kojem će naša sela imati značajnu podršku. Razgovaramo sa meštanima i u skladu sa njihovim zahtevima i našim mogućnostima mi ćemo im izaći u susret – istakao je prvi čovek grada.

 

 

JELISAVAC

Pokrajinska sredstva za mlade poljoprivrednike dobio i Marko Jelisavac iz Novih Kozaraca

Aleksandra Djuran October 14, 2025

Marko Jelisavac (38) u rodne Nove Kozarce vratio se sa suprugom Ružicom iz Beograda. U glavnom gradu živeo je od 2006. godine, završio je studije bezbednosti, našao posao i pošto se oženio i dobio dete poželeo je mirniji život koji se svideo i petogodišnjem Luki i trogodišnjoj Jani.

-Supruga je iz Kikinde, tako da joj povratak nije predstavljao problem. To nam je bio pravi potez jer se sve promenilo na bolje. Dobili smo i drugo dete i pored redovnog posla poželeli smo da se bavimo i drugim stvarima. U startu smo se odlučili za voćarstvo, jer nam je to bila davnašnja želja – kaže Jelisavac.

U prvom mahu voće su posadili u bašti porodične kuće, dok su čekali da istekne ugovor o zakupu za sopstveni voćnjak i počeli su da drže stotinak koka nosilja. Kako je to bila velika obaveza, odustali su od uzgoja koka i potpuno se posvetili voćarstvu.

-Voćnjak je očevina i naša želja je bila da proširimo postojeća stabla jabuka i da zasnujemo pitomi kesten. Od kestena smo odustali nakon što je analiza zemlje pokazala da nije pogodna za ove sadnice. Sredstva koja smo planirali da utrošimo iskoristili smo da postojeća stabla dovedemo u odlično stanje – pojašnjava naš sagovornik.

Pored jabuka, zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Jelisavci će u narednom periodu zasaditi dunje, šljive, višnje i trešnje tako da će pod voćem imati oko tri hektara. Kupiće i mehanizaciju mulčer i atomizer od hiljadu litara za prskanje. Sredstva, oko dva miliona dinara, za ovu namenu odobrena su im po programu za mlade poljoprivrednike.

-Na nagovor zaposlenih u Poljoprivrednoj stručnoj službi konkurisao sam za sredstva. Nisam puno očekivao, tako da je i mene iznenadila vest da sam dobio novac koji nam je ogromna podrška. Zahvaljujući ovom programu odjednom ću zasnovati planirane voćne vrste, za šta bi mi trebale godine, da nisam dobio subvenciju – istakao je Marko Jelisavac.

Sledeće godine planira da voćnjak obogati sa sadnicama šipka, koji se retko gaji kod nas.

-Naš cilj nije da proizvodimo samo voće, nego da konzumentima ponudimo gotov proizvod koji će promovisati našu sredinu. Projekat pod nazivom „Naše voće, Kozarački ponos“ prepoznali su nadležni u Pokrajini i dali nam vetar u leđa. I gazdinstvo će nam se ubuduće tako zvati i mislim da ćemo biti jedinstveni po tome u ovom delu Banata. Ujedno, našim primerom želimo da podstaknemo mlade prvo da se vrate na selo, a potom i da se bave nekom delatnošću – napominje Jelisavac.

Narednih godina planiraju da još više šire svoje gazdinstvo i da im voćarstvo bude primaran posao, da kupe pakerice i liniju za pravljenje marmelada i pekmeza.

A.Đ.