August 11, 2026

Град

basaid-dom-bogdan-(8)

Radovi u Mesnoj zajednici Bašaid: Privodi se kraju poslednja faza obnove Doma kulture

Aleksandra Djuran February 25, 2026

U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je  obnova Doma kulture. Radovi na ovom objektu odvijaju se fazno. Adaptacija je započeta prošle godine i trenutno se u potpunosti sanira prostor u prizemlju, istaknuto je prilikom obilaska objekta gradonačelnika Mladena Bogdana, člana Gradskog veća Bojana Mikalačkog, donedavno predsednika Saveta MZ Bašaid, i članice Anete Jankov.

-Najpre je adaptiran krova i prostorije na spratu koje koriste članovi Kulturno umetničkog društva „Bašaid“ i đaci škole „1. oktobar“. Radovi su obuhvatili i kompletnu zamenu stolarije na prozorima i vratima, postavljanje novih podova na prvom spratu  i krečenje. Na spratu je urađen i novi sanitarni čvor, kao i nova led rasveta–  rekao je Mikalački. – Meštani su sopstvenim snagama obnovili bioskopsku salu, a i fasada je bila u jako lošem stanju, tako da je i ona u najvećem delu rekonstruisana.  U prizemlju su adaptirani sanitarni čvorovi, postavlja se novi pod, zamenjena je stolarija i u ovom prostoru nalaziće se Biblioteka, Galerija i etno soba, dok će prostoriju na spratu koristiti udruženje žena.

Zgrada je centar kulturnog okupljanja, koriste je razna udruženja i mladi, te je zato i prioritet što se tiče ulaganja. Sredstva za obnovu fasade izdvojena su iz budžeta lokalne samouprave oko dva miliona dinara i Mesne zajednice.

-U gradskom budžetu u ovoj godini izdvojeno je više sredstava za ulaganje u mesnim zajednicama. – predočio je gradonačelnik Bogdan. – Svako naše selo ima Dom kulture koje je mesto okupljanja svih meštana, ali i gostiju tako da je i naš cilj da oni budu što uređeniji. Moderan i funkcionalan izgled doprineće da se u njima organizuje što više kulturnih i drugih manifestacija. Ovom prilikom želim i da pohvalim meštane Bašaida koji su se organizovali i uredili deo prostora. Ubeđen sam da ćemo vrlo brzo prisustvovati i prvom kulturnom događaju u obnovljenom prostoru. Čim vremenski uslovi dozvole u centru sela započeće i izgradnja novog, modernog dečijeg igrališta za šta je sredstva obezbedila Pokrajina. Takođe, nastaviće se i izgradnja kapele za koju je u planu da se ove godine i završi.

Mikalački je dodao i da će se, kao član Gradskog veća, zalagati da svaka mesna zajednica ima Dom kulture poput bašaidskog.

Osim Doma kulture u Bašaidu se uređuju i dve svečane sale u neposrednoj blizini Mesne zajednice koje se izdaju, a sredstva se vraćaju u budžet.

A.Đ.

blokada-paori

Traktorska demokratija: „Solidarni” na tuđ račun

Jelena Trifunović February 25, 2026

Protest je pravo. Blokada – nije.

Manji deo poljoprivrednika sa severa Banata odlučio je da bude “solidaran” sa kolegama iz Šumadije i Mačve, pa su organizovali višečasovnu blokadu dela magistralnog puta kod Bašaida.

Uskraćivanje slobode kretanja drugima pravdaju pozivanjem na solidarnost.  Ipak, nesporno je da kod blokade puteva solidarnosti nema, već samo činjenice da se prava svih drugih vozača, putnika, radnika gaze i da je reč o maltretiranju građana. Sve drugo je zamena teza.

To što neko neće na vreme ili uopšte stići na posao, kod lekara, u školu ili na fakultet, nije nikakva “solidarnost” niti borba za prava, već prinuda.

I dok udruženja poljoprivrednika odbijaju dijalog sa resornim ministrom, a zahtevi se svode na zabranu uvoza određenih proizvoda, pre svega mleka, jasno je da su protesti politički motivisani.  Ako ne želite razgovor, već blokadu – onda je jasno da vam rešenje nije prioritet.

Umesto razgovora i traženja konkretnih rešenja, bira se blokada kao prva i osnovna taktika. To jeste znak da je u pitanju politički performans i namera da se proizvede tenzija, a ne borba za opstanak domaće proizvodnje.

 

 

 

 

 

 

 

guskovi-40-finale-(1)

Kobra- Svemirac opravdao ime i u finalu savladao gusana Tajsona

Aleksandra Djuran February 22, 2026

Gusan Kobra -Svemirac vlasnika Miloša Đukića u finalu 40. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova, posle 17 minuta borbe, u beg je naterao  Tajson Mirka Ristića, i tako osvojio guščarski tron. Miljenik Đukića ima tri godine i tri puta je bio u finalu, dvogodih i jednogodišnjaka, i sva tri puta je izgubio.

-Guščarstvom se bavim već 18 godina. Sa devet godina, 1996. sam izbegao sa porodicom iz Bosne i u Mokrinu zavoleo gusane. Kobra – Svemirac ima tri godine i ovo mu je prva i najvažnija titula.  Ima izuzetnu genetiku i želim da se zahvalim Miodragu i Goranu  Trniću i Goranu Srbljinu. Neophodno je puno nege, ljubavi, strpljenja, rada da bi postao šampion, ali i sportske sreće. Šampionu sledi penzija. Živeće u mom dvorištu kao kralj  do kraja života- istakao je Miloš Đukić.

U kategoriji dvogodaca Miroslav Čeleketić borio se protiv samog sebe. Gusak Profesor bio je bolji od Kapetana Kuke.

-Prvi put su dva moja gusana u finalu. Moja predviđanja da će pobediti Profesor su se i obistinila. Bio je bolji i to se videlo. Čitave godine guskove treba paziti, maziti, trenirati, posvetiti im pažnju, dati im dobru hranu i vodu, omogućiti mu da je sam u dvorištu da bi čuvao svoje ženke. Genetika je takođe važna, a koliko je jaka Profesor će pokazati u takmičenju sledeće godine – naveo je Čeleketić.

Kod mladih su do samog kraja došli gusan Slobodana Krišana i Pegaz Davora Ladičorbića koji je i pobedio u finalu.

Predsednik Udruženja „Belo pero“ Živica Terzić podsetio je na početke:

-Udruženje je na početku osnovalo tadašnjih devet članova, a sada ih imamo 90. Više članova znači i više takmičara, tako da ih u prethodnih nekoliko godina imamo oko 140 u sve tri kategorije nadmetanja. Nadamo se da će se naša manifestacija unaprediti u godinama koje dolaze, iako već jeste svetska. Bilo je pokušaja da se proširi, pa su donosili gusane iz Veternika da učestvuju, međutim nije to ta rasa i već posle tridesetak sekundi nadmetanje se završi – saznajemo od Terzića.

Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Bojan Mikalački.

-Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova jedinstvena je manifestacija koju odlikuje tradicija, a takmičenja u proistekla iz prirodnog nagona gusana da se bore za ljubav ženki. Ovu priliku iskoristio sam da razgovaram sa predstavnicima Sveta Mesne zajednice i meštanima i već sada mogu da najavim da će za sedam do deset dana biti postavljen video nadzor na deponiji van sela koja je čišćena krajem godine. Cilj je da sprečimo da se divlje smetlište proširi. Osim toga uskoro će se nastaviti sanacija Omladinskog doma čiju salu koristi veliki broj meštana – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Dobro utrenirani i u pratnji vernih pratilja beli „gladijatori“ daće sve od sebe da osvoje guščarski tron.

-Mesna zajednica u saradnji sa lokalnom samoupravom pomaže jednu od najatraktivnijih manifestacija u Mokrinu – kazao je Goran Ristić, predsednik Saveta MZ. -Na svima nama je da zajednički unapređujemo guščarstvo koje je tradicija našeg mesta.

A.Đ.

 

misari-mrtvi-2

U blizini Bašaida pronađeni leševi mišara, strogo zaštićene vrste ptica: Sumnja se na trovanje

Aleksandra Djuran February 22, 2026

U okolini Bašaida 13. februara pronađeno pet mrtvih mišara koji je strogo zaštićena vrsta ptica grabljivica, stoji u saopštenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Od toga, tri su pronađena u blizini leša psa, a još dva na oko dvesto metara dalje. Pronađeni su i leševi svraka  i gačaca.

-Svi mišari imali su neprirodno zgrčena tela na način koji ukazuju na moguće trovanje. Pas je takođe imao simptome trovanja, a na ovaj uzrok ukazuje i masovnost ugibanja. Prijavu je poslalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – navode u pomenutom Zavodu.

I u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sumnjaju na namerno ili nenamerno trovanje, koje preti da ugrozi i najređe vrste u našoj zemlji.

 

 

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

 

Na uviđaju koji je urađen pre desetak dana, bili su prisutni predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, nadležna veterinarska inspekcija i jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala Policijske uprave Kikinda.

Ono što stručnjake posebno brine jeste lokacija ovog incidenta jer se svega pet kilometara od  dalje nalazi se aktivno gnezdo orla krstaša. Ova vrsta je u Srbiji kritično ugrožena i svaki gubitak jedinke mogao bi biti fatalan za opstanak cele populacije u našoj zemlji.

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

 

Svi leševi životinja uklonjeni su sa terena kako bi se sprečilo dalje širenje otrova kroz lanac ishrane i zaštitile preostale životinje.

fenseraj-(5)

„Fenseraj ukusa“ okupio 80 izlagača: Interesovanje sugrađana i gostiju prevazišlo očekivanja

Aleksandra Djuran February 21, 2026

Na Gradskoj pijaci, organizovan je „Fenseraj ukusa“ koji je prevazišao očekivanja. Od samog otvaranja, gastronomska, turistička i prodajna manifestacija, izazvala je interesovanje velikog broja sugrađana, ali i gostiju iz drugih mesta, pa i susedne Rumunije.

Među 80 izlagača bila je i Svetlana Bartole iz Zrenjanina koja se bavi izradom fokače.

-Fokača je staro jelo i mi smo ga modernizovali. Osnova je ista, pita od fermentisanog testa, a ukusi su razni i slatki i slani. Pravimo ih sa povrćem, sirom, mesom, voćem. Prvi put smo u Kikindi kao izlagači i moram da istaknem da je organizacija odlična, a posećenost izvanredna – navela je Bartole.

Aleksandra Avdić iz Žablja u okviru poljoprivrednog gazdinstva koje se nalaz na Staroj planini priprema zimnicu, pekmeze, slatko, rakiju, aromatične soli.

-Sve je sa Stare planine i sa najzdravijom izvorskom vodom. Imamo kolače im medenjake. Bili smo učesnici „Fenseraja ukusa“ u Novom Sadu, ali u Kikindi nam se više sviđa – dodala je Avdić.

Prijatelji iz susedne Rumunije uvek se rado odazovu svim manifestacijama u Kikindi, a tako je bilo i ovoga puta. Željko Adžić, vlasnik radija „Banat link“ iz Temišvara prijatno je iznenađen ponudom.

-Sledeći put dovešćemo i Temišvarce da izlažu. Ovo je način da se ljudi vide, ali i da se upoznaju sa malim proizvođačima. Pored tržnišh centara, ljudi sve manje idu na pijacu i treba im vratiti tu naviku – kazao je Adžić.

Manifestaciju koja je prvi put organizuje u našem gradu i otvorili su je Milica Brljak ispred „Fenseraja ukusa” i Mladen Bogdan, gradonačelnik.

-Naša želja da se proširimo na druge sredine vrlo uspešno je realizovana u Kikindi. Ovde je veliki broj izlagača i svi imaju svoje malo preduzeće u kojem se trude da budu unikatni i da izrađuju domaće i tradicionalne proizvode – napomenula je Brljak.

Prvi čovek grada precizirao je da je ovakva i slične manifestacije pravi način da se prostor Gradske pijace još više približi sugrađanima i gostima.

-Raznovrsnost ponude je izuzetan i verujem da su svi sugrađani pronašli ono što ih interesuje. Prostor pijace dobio je potpuno novi izgled sa ovom manifestacijom i na nama je da ga i u budućnosti koristimo i za druge sadržaje, a ne samo za zelenu pijacu. Drago mi je što se manifestaciji odazvao i značajan broj lokalnih proizvođača koji kroz svoje proizvode promovišu Kikindu – zaključio je gradonačelnik Bogdan.

Jelena Pantelić iz JP „Kikinda” konstatovala je pokazao opredeljenje JP „Kikinda“ da Gradske pijaca ne bude samo prodajni prostor, već živo gradsko središte, mesto susreta, interakcije, kulture, promocije lokalne privrede i društvenih dešavanja.

-Drago nam je što imamo veliki broj izlagača i još veći broj posetilaca. Objekat koji je otvoren pre četiri godine jedan od najlepših pijaca u Vojvodini i na nama je da ga maksimalno iskoristimo i za druge sadržaje. Cilj je da ono postane mesto susreta, druženja, interakcije, mesto gde će lokalni privrednici moći da pokažu šta imaju i znaju – napomenula je Pantelić.

Manifestaciju su pratili tamburaši, dok je za decu bio organizovan interaktivni kutak.

A.Đ.

 

 

gajski-knjiga-(4)

Prvo pisano delo o crkvi Svetog Nikole predstavljeno široj publici

Aleksandra Djuran February 21, 2026

Knjiga „Crkva Svetog Nikolaja u Kikindi“ profesora istorije Tihomira Gajskog predstavljena je u Narodnom muzeju. Pored autora, o prvom pisanom delu o najstarijoj zgradi u našoj sredini, govorili su i đakon Nebojša Marković, jerej Miroslav Bubalo i Jovica Trkulja u svojstvu urednika.

Knjiga je nastala povodom obeležavanja 250 godina crkve Svetog Nikole i kako Gajski navodi da je bio pravo vreme da se na jednom mestu nađu svi podaci o hramu.

-Opisao sam hram i kroz prizmu arhitektonske građevine, ali i crkvu kao versku zajednicu verujućih ljudi. Veliki trud i puno vremena uloženo je u iznalaženju podataka jer su zapisi vezani za crkvu Svetog Nikole rasuti na mnogo strana. Moja želja bila je da sve što je dostupno priredim u pitku priču. I pored svega bilo je zadovoljstvo istraživati i raditi na ovoj knjizi – istakao je Tihomir Gajski.

Sva literatura o hramu nalazi se u arhivi, te je bilo važno objediniti sve podatke o crkvi Svetog Nikole koja nije samo verski objekat, nego je i kulturno znamenje i svedok svih godina koje su prošle od osnivanja Kikinde, podsetio je jerej Miroslav Bubalo:

-Prva crkva bila je od trske i blata, a pošto su odlučili da ostanu ovde, rešili su da je izgrade od čvrstog materijala. Hram je mesto sabranja Božijeg naroda u kome se slavi Vaznesenje Hristovo, služi se sveta služba i narod se ujedinjuje u sjedinjuje.

Đakon Nebojša Marković dodao je da je najvažnija duhovna dimenzija hrama.

-Ova knjiga govorio i o tome gde smo, ko smo i šta smo u crkvi, a šta van nje. Crkva je zajednica, koja je od momenta kada je od Gospoda utemeljena, nepromenljiva i nepokolebljiva kako tada, tako danas, tako i u vekove vekova – zaključio je đakon Marković.

U pripremi je i monografija o pomenutom hramu koja će obuhvatiti petnaestak stručnih saradnika.

-U knjizi se nalazi više od 70 bogatih, kolornih, fotografija na kojima je prikazano 250 godina istorije crkve Svetog Nikolaja. Ne nisu samo puka ilustracija nego su u direktnoj funkciji ličnosti koje se pominju u knjizi. Obuhvatila je nastanak Kikinde, pravoslavne hramove pre ove crkve, a posebno težište je na izgradnji samog hrama. Posebno su obrađeni ikonostas i zidno slikarstvo po kojima je naša crkva veoma poznata. Sadržaj je bogat i svaka stranica govori o istoriji i nastanku. Sažetak u knjizi preveden je na ruski, mađarski i engleski jezik – predočio je profesor Jovica Trkulja.

U programu su učestvovali crkveni horovi, kao i Tihon Gajski koji je odsvirao numere na gitari.

A.Đ.

igraliste-(3)

Više puta sanirana ograda na dečijem igralištu u centru na meti neodogovornih

Aleksandra Djuran February 19, 2026

Povodom nedavnog oštećenja ograde na dečijem igralištu kod velikog parkinga u centru grada, iz lokalne samouprave obaveštavaju javnost da je ograda u prethodnom periodu više puta bila oštećena i sanirana uz angažovanje i podršku Javnog preduzeća „Kikinda“, koje je blagovremeno reagovalo i obezbedilo neophodne radove kako bi igralište ostalo bezbedno za korišćenje.

Uprkos uloženim sredstvima, trudu i odgovornom postupanju nadležnih službi, nedopustivo ponašanje pojedinaca se ponavlja, čime se direktno ugrožava bezbednost dece i nanosi materijalna šteta javnoj imovini.

Gradskom odlukom o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu zabranjeno prljati i uništavati površine javne namene, kao i komunalne objekte i uređaje. Propisana je i novčana kazna u iznosu od 25.000 dinara za fizičko lice koje postupa suprotno navedenim odredbama.

Grad će, radi zaštite javne imovine i bezbednosti dece, biti prinuđen da u narednom periodu preduzme konkretne mere i dosledno primenjuje kaznenu politiku prema počiniocima. Imajući u vidu da se u neposrednoj blizini igrališta nalazi video-nadzor, u slučaju novih oštećenja, u saradnji sa Policijskom upravom Kikinda, proveravaće se snimak i pokrenuti odgovarajući postupci u skladu sa zakonom.

Apelujemo na sve građane da se ponašaju odgovorno i savesno, da čuvaju javnu imovinu i da zajedničkim delovanjem doprinesu očuvanju bezbednog i uređenog prostora za našu decu i sve sugrađane. Očuvanje javnih površina nije samo zakonska obaveza, već i pitanje lične i društvene odgovornosti.

turisticka-bgd-(3)

Kikinda se predstavlja na 47. Međunarodnom sajmu turizma

Aleksandra Djuran February 19, 2026

Turistička organizacija grada predstavlja deo je  Međunarodnog sajma turizma koji je otvoren danas na Beogradskom sajmu pod sloganom „Jedno putovanje, hiljadu priča“. Na sajmu koji traje do 22. februara učestvuje više od 350 izlagača iz 18 zemalja.

-Naš grad predstavljamo u okviru štanda Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam – istakla je Jasmina Orašanin, v.d. direktorica Turističke organizacije. -Ovo je prilika da sve posetioce upoznamo sa turističkim, gastronomskim i kulturno – istorijskim znamenitostima Kikinde, ali i da promovišemo proizvode lokalnih proizvođača. Poseban akcenat je na našoj najvećoj manifestaciji „Danima ludaje“, kao i na sovama i mamutici Kiki.

Premijer Đuro Macut, otvarajući sajam, naveo je da je izložba Ekspo 2027 veliki trenutak za Srbiju i dodao da je to velika prilika za razvoj turizma i ugostiteljstva zemlje.

Zvanični partner ovogodišnjeg sajma je zemlja Kipar. Manifestacija je najveći i najposećeniji turistički događaj u regionu sa dugom tradicijom i regionalnim ugledom.

A.Đ.

oftalmologija-ram-(1)

Novi aparat za Opštu bolnicu: Probni ram za određivanje optičke korekcije

Aleksandra Djuran February 19, 2026

Službi za oftalmologiju, tačnije Ambulanti za očne bolesti Opšte bolnice, vlasnik firme „Palet Pak“ Nenad Jakovljević uručio novi aparat, probni ram za određivanje optičke korekcije, vredan oko 20 hiljada dinara.

-Novi aparat će mnogo značiti u svakodnevnom  radu ambulante jer praktično svakom pacijentu koji uđe u ambulantu proveravamo vizus, i zbog toga ga na neki način možemo smatrati „potrošnim materijalom“- istakla je dr Dragana Radin, načelnica Službe za oftalmologiju.

Kikindsko preduzeće „Palet Pak“  je proteklih nekoliko godina u više navrata Opštoj bolnici obezbedilo opremu za bolje funkcionisanje, a tu humanu praksu nastavilo je već početkom ove godine. Jakovljević je naglasio da je manje važno koliko je do sada bilo donacija, već da je mnogo bitnija njihova želja da, kao firma, u skladu sa mogućnostima, pomognu lokalnoj zajednici u kojoj postoje i rade, kao i da pacijenti i zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi imaju bolje uslove za lečenje.

Ovom prilikom načelno je dogovoreno da u narednom  periodu „Palet Pak“ obezbedi još jedan ovakav ili sličan aparat, u zavisnosti od potreba Službe za oftalmologiju.

Dnevno se u ovoj ambulanti pregleda tridesetak pacijenata od beba do najstarijih sugrađana.

-Podsetiću da od 2021. godine ponovo radimo operaciju katarakte. U ovom zahvatu učestvuju specijalisti iz Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine koji dolaze u Bolnicu. Nikada nemamo više od pedesetak pacijenata na listi čekanja i pošto se steknu uslovi izvode se operacije – navela je dr Radin.

Oprema neophodna za ovu intervenciju nabavljena je uz  finansijsku podršku Pokrajinske vlade koja je uložila oko 30 miliona dinara.

A.Đ.

 

kazna-za-greh-1

Srpska Crnja pod reflektorima: U Dvorcu se snima „Kazna za greh”

Jelena Trifunović February 18, 2026

U dvorcu u Srpskoj Crnji u toku je snimanje televizijske serije „Kazna za greh“, nastale po motivima istoimene trilogije Jelene Bačić Alimpić. Snimanje na ovoj lokaciji trajaće do prve polovine marta, a dvorac je tokom ovog perioda zatvoren za posetioce.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Serija od dvanaest epizoda prati detinjstvo, odrastanje i nemoguću ljubav Mihajla, naslednika grofovskog imanja, i Emilije, ćerke siromašnog kovača. Kroz njihove sudbine prikazan je svet prvih decenija prošlog veka – vreme balova, konja i kočija, bečkih valcera i strogih društvenih pravila, ali i ratova koji menjaju ljudske sudbine.

Scenaristkinja Nataša Drakulić ističe da je izbor dvorca bio rezultat duge potrage za odgovarajućim ambijentom.

-Jako smo dugo tražili odgovarajući kaštel širom Srbije, ali ovaj je definitivno najviše odgovarao atmosferi priče. Logistički je zahtevno preseliti veliku ekipu na duži period. Izgleda da ništa nije slučajno jer je Jelena Bačić Alimpić svoj roman promovisala baš u ovom zamku – istakla je Drakulić, dodajući da je ekipa smeštena u Kikindi i da se već navikla na banatsku ravnicu i gostoprimstvo domaćina.

Ona je naglasila da je reč o velikoj ljubavnoj priči koju su „tuđi gresi osudili na propast“, ističući da upravo takve priče publici danas nedostaju.

Predsednik opštine Nova Crnja, Dragan Daničić, naglasio je da je lokalna samouprava ponosna što je domaćin glumačkoj ekipi.

-Jako nam je drago što smo domaćini jedne ovakve ekipe i što je naš dvorac poslužio za snimanje serije. Objekat je preuređen tako da izgleda kao pre sto godina i nadamo se da će deo tog uređenja ostati i nakon snimanja. Za nas je ovo posebno iskustvo i potvrda da smo imali pravu viziju kada smo dvorac uredili i ponudili za ovakve projekte. Nadamo se da će u budućnosti biti još sličnih inicijativa.

Na setu je više od četrdeset poznatih glumaca, među kojima su Nikola Rakočević, Marina Ćosić, Slaviša Čurović, Ljubomir Bulajić, Slobodan Beštić, Tatjana Kecman, Andrej Nježić, Stefan Radonjić, Marina Vodeničar, Zinaida Dedakin, Nina Perišić i drugi. Kreatori serije su Nataša Drakulić i Predrag Antonijević, dok režiju potpisuje Miloš Radunović.

Glumac Slaviša Čurović, koji tumači lik doktora Vebera, kaže da je ambijent „scenografski pun pogodak“ i da se priča prirodno uklapa u prostor Vojvodine.

-Snimanje ide dobrim tempom, ekipa je snažna i uigrana, a priča zanimljiva. Veliki broj scena snimamo na otvorenom, u zimskim uslovima, što predstavlja dodatni izazov za glumce. Verujem da će publika voleti ovu seriju – naveo je on.

Nikola Rakočević, koji tumači grofa Jovana Ercega, ističe da je prostor izuzetno filmičan i zahvalan za snimanje.

-Grof je kompleksna ličnost čiji se život prati kroz više decenija, što ulogu čini glumački zahtevnom zanimljivom. Serija prati porodične odnose i životne lomove kroz generacije, što priču čini bliskom i razumljivom publici.

NOVI ŽIVOT ZA KULTURNO NASLEĐE

Direktor Turističke organizacije opštine Nova Crnja, Nikola Tolčin, ocenio je da je izbor dvorca za snimanje značajan za predstavljanje ovog kraja u umetničkom svetlu i da ovakvi projekti pokazuju kako kulturno nasleđe može dobiti novi život.

-Velika nam je čast što je dvorac u Srpskoj Crnji izabran kao jedna od ključnih lokacija za snimanje serije „Kazna za greh“. Ovakvo zdanje, sa svojom istorijom i arhitekturom, prirodno pripada snažnoj i emotivnoj priči kakva je ova.

Snimanje se nastavlja narednih dana, dok velelepno zdanje u Srpskoj Crnji doprinosi autentičnom okviru velike televizijske priče koja oživljava prošlo vreme i ljudske sudbine.

PROJEKTOVAO RUS

Inače, ovaj dvorac je među najmlađima u Vojvodini. Građen je za vreme Drugog svetskog rata, za nemačkog genarala Nojhauzena. Prema predanju, projektovao ga je ruski zarobljenik- arhitekta.  Prelepo zdanje trenutno služi za iznajmljivanje za različite namene kao što su proslave, seminari, snimanja serija, filmova…