Град

ссс-албанија-размена-(5)-Цопy

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.

-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.

Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.

А.Ђ.

 

 

 

 

црква-фасада-(1)

Православни храм Светог оца Николе у центру града у протеклом периоду  делом је реконструисан. Скела која је била постављена око једне од најстаријих зграда у Кикинди размонтирана је, чиме је и окончан посао планиран у овој години.  Протојереј Мирослав Бубало подсећа да је ове године значајан јубилеј, два и по века од завршетка изградње здања.

-Стекли су се услови да се уради најозбиљнија реконструкција храма у протеклих 50 година. Најпре смо заменили постојећи цреп, и реконструисали дотрајале делове на крову и на крају смо санирали постојећу фасада – каже наш саговорник.

Како на цркви није било одговарајућег црепа он је пуцао на крову што је узроковало прокишњавања. Стога је је подашчан кров и стављена непропусна фолија како би се дошло до трајног решења. Фасада је санирана и окречена са материјалима које је одобрио надлежни Завод за заштиту споменика културе из Суботице.

-Оспособљен је и сат у звонику који није радио пет, шест година. Сада смо у експерименталној фази, проверавамо разлику у тачности, као и да ли на рад сата имају утицаја временске прилике. Механизам је старији и има осцилација у односу на високе и ниске температуре. Решили смо погон сата и сада га пратимо. Жеља нам је да сат поново има механизам за избијање, да се поново чује на сваких 15 минута, како је то било некада – открио је протојереј Бубало.

Финансијер радова је кикиндска Православна црквена општина.

-Неопходни су и мањи радови у унутрашњости цркве. На појединим местима избила је влага и шалитра и то би требало санирати. У плану је и да поставимо топлотну пумпу која би загревала део храма који има подно грејање, као и да се замени део оштећених плочица – појаснио је протојереј Мирослав Бубало.

У оквиру прославе јубилеја, 250 година, крајем овог месеца из штампе ће изаћи и књига о цркви Светог Николе коју је написао Тихомир Гајски. Пошто књига угледа светлост дана биће организована и промоција. До краја године у плану је и изложба архивалија, старих предмета, икона и јеванђеља које храм поседује.

ЈУБИЛЕЈ ЧИТАВОГ ГРАДА

-Ово није само јубилеј цркве, него читавог града – наводи протојереј Бубало. – Кикинђани су најпре изградили цркву од цигле па су тек након тога правили своје куће од чврстог материјала.

А.Ђ.

1710420647656

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодило се шест саобраћајних незгода у којима су три особе  лакше  повређене. У незгодама је настала материјална штета у износу од 310.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због погрешно извођење радње возилом, неприлагођене брзине и неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 30 учесника у саобраћају и издата су 124 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 18 возача, од којих је шест возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 25 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 33 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

опасуљи-се-(4)

Вртић „Мендо“ и „Бамби“ учествовали су у пројекту грађанске науке Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. Пројекат је имао назив „Опасуљи се“ и малишани су заједно са васпитачима имали задатак да узгајају пасуљ од семена до плода.

Др Урош Станковић и др Мирко Ђорђевић посетили су поменуте вртиће како би се уверили у то како је пројекат напредовао током претходних месеци.

-Наша идеја је да испитамо генетичку разноврсност пасуља и пасуљевог жишка. Желели смо да се на лицу места уверимо које резултате су постигла деца из Кикинде и колико су научили – рекао је др Станковић. – Циљ је да се увиди разноврсност што пасуља тако и пасуљевог жишка у чему су нам доста помогла деца из „Менде“ и „Бамбија“. Ово је начин на који деца могу да постану научници. Драго ми је што су малишани, и васпитачи били успешни у ономе што су радили.

Пројекат је обухватио аутохтоне сорте пасуља, додао је др Мирко Ђорђевић, такође са београдског са Института за биолошка истраживања .

-Сакупљамо старе сорте пасуља  и жишка из читаве Србије и радимо на популационој генетици. Задовољни смо колико су се кикиндски малишани посветили узгоју пасуља и шта све знају. Донели смо и занимљиве друштвене игре које прате пројекат и сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Сва наша истраживања налазе се на сајту опасуљисе.рс – истакао је др Ђорђевић.

Све је почело на размени са осталим колегиницама, открила нам је васпитачица у вртићу „Мендо“ Оливера Ивановић.

-Допао ми се назив „Опасуљи се“, али и еколошка порука коју он носи. У данашње време ово је заиста важно, као и да наши малишани стичу знања од научника са факултета и стручњака у својим областима. Семена су стигла са београдског Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Засадили смо их са децом у једном делу дворишта у вртићу и убрзо смо укључили и родитеље који су однели семена кући и тамо их узгајали. Успели смо да га проширимо на ширу заједницу – прецизирала је Оливера Ивановић.

Пасуљ је свакодневно негован, деца су га заливала, плевила и пратила његов раст.

-И ове школске године такође ћемо се прикључити овом пројекту. Сада имамо искуство више и сигурна сам да ће резултати које ћемо постићи бити бољи – закључила је васпитачица Оливера.

Деца су својим гостима уручила цртеже на којима је насликан читав процес узгоја пасуља од садње до бербе.

Резултати овог пројекта унапредиће пољопривредну производњу развојем метода био контроле штетних инсеката и значајно допринети заштити животне средине и здравља људи од штетних утицаја пестицида. Наведени подухват могућ је искључиво уз активно укључивање грађана у сакупљање жижака великог броја популација са различитих локација. Укључивањем јавности у сакупљање и слање материјала унапредиће се популационо-генетичка истраживања пасуљевог жишка и детектовати распрострањеност ове штетне врсте у Србији.

Пројекат је финансирао Центар за промоцију науке уз иницијативу да се што више грађана укључи у њега.

А.Ђ.

струја-радови

Због радова на електричној мрежи у уторак, 21. октобра, од 9 до 13 сати, струје неће бити у следећим улицама у Банатском Великом Селу: Омладинска од школе до краја (десна страна), Пане Ђукића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Босанској, Славка Родића, Марка Јокића, Здравка Челара, Николе Тесле од Десанке Максимовић до Босанске, Николе Тесле од половине улице према Босанској и улица Војвођанска.

 

 

станислава-4

Двоје Кикинђана на челу најјачих посланичких група.

Председница Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди, Станислава Хрњак, изабрана је за председницу посланичке групе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ у Скупштини АП Војводине. Ова посланичка група има 62 посланика.

Тако су сада Кикинђани на челу две највеће посланичке групе у Србији – и у Београду и у Новом Саду. Суграђанин Миленко Јованов у другом је мандату шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини.

Хрњаковој је ово други мандат у покрајинском парламенту. До сада је била заменица председника посланичке групе СНС.

сајам-цвеца-октобар-2025-(9)

На октобарском Сајму цвећа у Кикинди окупило се петнаестак излагача из Кикинде и околине. Осим што су понудили своје производе свим посетиоцима помогли су саветима о најбољем начину узгоја баштенског и другог цвећа.

Љубица Клачак из Кикинде понудила је, махом, собно цвеће.

-Узгајам цвеће за своју душу. Како га имам пуно решила сам и да га продајем. У понуди сам имала све врсте собног цвећа, па и нове саднице спатифилума за које су многе суграђанке тражиле. Цене су више него пристојне. Пуно рада и љубави неопходно је да би се узгајало цвеће – навела је Љубица Клачак.

Излагачи су понудили велики избор резаног и саксијског цвећа, резаног биља, расадног материјала, неопходних додатака за напредовање цветница, украсног материјала за башту и кућу.

-Донели смо дан и ноћ и хризантеме које су  и најтраженије. Цене нису високе, година их нисмо мењали и то наши купци цене – додао је Жолт Имре, запослен у расаднику цвећа „Јанић“ из Мокрина.

Сајам су у великој мери посетиле, махом Кикинђанке које су изразиле задовољство богатом понудом.

-Јако волим цвеће и не чуди ме што је оволика гужва. Богата је понуда и има свега и прави је празник за очи. И мајка и ја волимо цвеће и сматрам да би било добро да се овакви сајмови организују чешће – напоменула је Весна Блашковић.

Понудом је била задовољна и Илона Мужунг.

-Имам јако пуно цвећа, моје колегинце ми кажу: „Код тебе Илона, и камен ће процветати“. Цвећу треба љубави, да га негујете, да причате са њим. Цвеће воли и музику – сазнали смо од Илоне Мужунг.

Ситан расад цвећа продавао се по цени од 50 динара, док су најскупље биле медитеранске биљке  преко 1.000 динара.

 

 

ПУДАР-МИОНИЦА

У Мионици су  свечано потписани  уговори у оквиру Националног програма енергетске санације објеката од јавног значаја у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС). Међу 43 градова и општина  и Кикинди су одобрена средства за финансирање пројекта унапређења енергетске ефикасности и енергетске санације зграде комуналних делатности – ЈП „Кикинда“. За овај пројекат биће издвојено 27,7 милиона динара.

Уговор је заменику градоначелника, Дејану Пудару, у име Министарства рударства и енергетике, свечано уручила државна секретарка Соња Влаховић.

-Настављамо са улагањима у одрживи развој и модернизацију локалне заједнице. Користим прилику да се захвалим Републици Србији и Министарству рударства и енергетике на континуираној подршци у нашим напорима. Планирани радови обухватају примену савремених решења за смањење потрошње енергената, обнову фасада и унапређење система грејања, што ће допринети еколошкој и финансијској одрживости јавних објеката. Кикинда не гради само објекте – ми градимо будућност. Сваки пројекат енергетске ефикасности је корак ка јачој, здравијој и одговорнијој заједници. Наш циљ је да покажемо да град, уз јасан план и посвећеност, може бити пример како се чува енергија, природа и јавни интерес – истакао је Пудар.

рфзо

Филијала за Севернобанатски округ Републичког фонда за здравствено осигурање, са седиштем у Кикинди, од понедељка 20. октобра налазиће се на старој адреси, у улици Доситејева број 33.

Из филијале напомињу да ће улаз за странке бити из улице Војводе Путника, између бројева 10 и 12.

путеви-гребани-асфалт-(4)

Након Руског Села, настављено је наношење гребаног асфалта и на другим локацијама, како је и најавио градоначелник Младен Богдан приликом посете овом селу.

У сарадњи са ЈП „Путеви Србије“, обезбеђено је 1.000 тона гребаног асфалта који ће се искористити за санацију улица и деоница на ободима града, као и у Мокрину, које су претрпеле знатна оштећења услед честог кретања пољопривредних и радних машина.

-На захтеве и сугестије грађана који, пре свега, станују и крећу се тим улицама одговорили смо позитивно како би им ублажили проблеме. Свакако ћемо имати у виду и друге деонице и делове града у којима постоје овакви проблеми. Имамо добру сарадњу са ЈП „Путеви Србије“ и очекујемо да и у наредном периоду заједнички радимо у интересу суграђана – казао је градоначелник Богдан.

У Кикинди на потесу Олуш насуто је 250 метара гребаног асфалта, на Стрелишту 360, на Путу за пристаниште 500 метара, док ће у Мокрину бити обухваћено више локација. Реч је о деоницама које се налазе  ван грађевинског рејона, на рубовима града и у викенд насељима.

А.Ђ.