Град Архиве | Паге 41 оф 345 | Кикиндски портал

У понедељак почиње сакупљање амбалажног отпада и друга етапа поделе канти

Jelena Trifunović Оцтобер 30, 2025

Од понедељка 3. новембра компанија ФЦЦ започиње редовно сакупљање мешаног амбалажног отпада из канти које су подељене домаћинствима током месеца октобра.

Сакупљање ће се вршити према распореду термина који су грађани већ добили приликом доделе канти (фотографија десно). Ради лакше доступности информација, распоред ће бити објављен и на званичном сајту компаније ФЦЦ.

Из компаније ФЦЦ позивају све грађане да правилно одвајају амбалажни отпад и тиме допринесу очувању животне средине и ефикаснијем систему рециклаже.

Од 3. новембра почиње и друга етапа поделе канти за рециклажу
У овој фази, канте ће бити подељене грађанима у насељима обухваћеним планом друге етапе, према распореду који се налази у наставку а такође ће бити доступан и на званичном сајту:

📅 Распоред поделе канти

Период	Називи улица	Дани поделе
03.11. – 06.11.2025.	Омладинска, Стерије Поповића, Жарка Зрењанина, Призренска, Стевана Лакаи Гига, Саве Липованов, Киш Михаила, Милоша Црњанског, Вељка Петровића, Ђуре Оличкова	понедељак, уторак, среда, четвртак
07.11. – 12.11.2025.	Блок 35 Драгутина Ристића, Блок 35 Николе Алексића, Блок 36 13. Војвођ Бригаде, Блок 36 Липованов Даде, Блок 36 Петровачка, Браће Суботички, Његошева, Михајла Пупина, Косовска, Иве Лоле Рибара, Вука Караџића	петак, понедељак, уторак, среда
13.11. – 18.11.2025.	Светосавска, Јована Јовановића Змаја, Браће Татића, Милоша Остојина	четвртак, петак, понедељак, уторак
19.11. – 24.11.2025.	Милошевачки друм, Башаидски друм, Карловачки пут, Шумица, Велики бедем, Јована Радака, Тозе Марковића, Радничка, Стевана Синђелића, Синђелићево сокаче	среда, четвртак, петак, понедељак
25.11. – 28.11.2025.	Јосифа Маринковића, Иве Андрића, Младена Стојановића, Космајска, Бошка Бухе, Бихаћка, Саве Ковачевића, Фрушкогорска, Новосадска, Гаврила Принципа, Мирослава Антића, Раде Трнића, 1. маја, Церска, Максима Горког, Алексе Дундића, Војислава Илића, Уроша Предића, Ивана Горана Ковачића, Милана Ракића, Петра Кочића, Соње Мариновић, Бранка Ћопића	уторак, среда, четвртак, петак

Посета Норвежана нашем граду: Средњошколци Нарвика и Кикинде пишу нове странице пријатељства

Aleksandra Djuran Оцтобер 29, 2025

Средњошколци из Нарвика, њих 10, са двоје професора, током три дана бораве у нашем граду. Након што су кикиндски гимназијалци летос били у Норвешкој, њихови вршњаци су им узвратили посету . Поновна размена ученика договорена је приликом посете делегације Норланда Војводини у септембру, а под покровитељством Покрајинске Скупштине, града Кикинде и КЦК и Покрајине Норланд и града Нарвика.

Нора Остенсен је први пут у Кикинди и са нама је поделила своје утиске:

-Јако је леп град и узбуђена сам што сам у прилици да се упознам са свим знаменитостима и особеностима вашег града. Волим да путујем и за мене је ово велико искуство. Кикинда и Нарвик су пријатељски градови већ дуго и драго ми је што је моја генерација добила прилику да обнови и учврсти братске везе између две земље.

И Мартин Рантанен је истакао колико му се свиђа наша средина.

-Град је прелеп. Има пуно старих зграда које сведоче о прошлости. Пријатељство два народа настало је током Другог светског рата када су наше деде помогле Кикинђанима, који су били заточени у немачким логорима, да преживе. На нама је да одржимо дугогодишње пријатељство оваквим посетама и разменама – казао је Мартин.

Гимназијалци су, са својим професорима, крајем августа боравили у Нарвику и једва су чекали прилику да узврате гостопримство, напоменули су Ана Момчилов и Огњен Ђомпарин.

-Норвешка је прелепа земља и потпуно другачија од Србије. Током боравка тамо пуно тога смо научили о култури, обичајима, али и начину живота. Ипак, најважније је што смо упознали вршњаке и, надам се, стекли пријатеље за цео живот – испричала је Ана.

Пријем за ученике и професоре уприличио је градоначелник Младен Богдан, заједно са члановима Градског већа Маријаном Мирков и Тихомиром Фаркашем. Први човек града пожелео им је добродошлицу и изразио наду да ће гости из Норвешке опет доћи код нас.

-Хвала вам што сте се одлучили да превалите дуг пут и први пут дођете у Србију и Кикинду. Дугогодишње пријатељство братских градова траје више деценија и красе га чврсте везе и добри односи. Прва Повеља о братимљењу потписана је 1966. и то је био први овакав документ који је наш град потписао. Обновили смо Декларацију о пријатељству 2017. године и тиме још једном потврдили колико нам је она важна. Жеља нам је да наше пријатељство остане трајно, а подсетићу да је „рођено“ у страхотама и страдањима током Другог светског рата када је пружена максимална подршка интернирцима из Србије да преживе и доживе крај рата. Вечно смо захвални братском норвешком народу што је показао храброст. Важно је да сачувамо сећање, али и да унапредимо наше односе у годинама које долазе и управо разменом ученика у томе ћемо и успети – прецизирао је градоначелник Богдан који је на поклон добио и књигу о природним лепотама Норвешке.

Поред културних и историјских знаменитости на територији града Норвежани су посетили и Нови Сад и Меленце.

Већ наредног месеца делегација локалне самоуправе посетиће Нарвик. Овом приликом биће однета и монументална скулптура „Кикинђанка“ која ће бити још један подсетник на братство два града.

А.Ђ.

„Јефимија прело звала“: Руско Село добило нови фолклорни фестивал

Tijana Despotovski Оцтобер 29, 2025

У организацији Удружења „Јефимија“ у недељу је у Руском Селу одржан први фолклорни фестивал „Јефимија прело звала“. Овај догађај протекао је у знаку љубави према фолклору, традицији и богатој културној баштини наших предака.

Публика је уживала у разноврсном програму народних игара, песама и осмеха учесника, који су својим наступима пренели дух заједништва, радости и поноса. Сваки учесник симболично је награђен медаљом „Опанчар“, као подсетник да је народна игра „игра за сиромашне“, али да су управо ти „сиромашни у опанцима“ својим срцем и корацима обишли цео свет.

На фестивалу су учествовали: ЖПГ „Мелизми“ из Кикинде, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца, КУД „Мокрин“ из Мокрина, КУД „Извор“ из Накова, КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, КУД „Сцена“ из Банатске Тополе и ФС „Јефимија“ из Руског Села.

Организатори су упутили захвалност свима који су допринели реализацији фестивала – сарадницима, пријатељима, играчима, колегама, Месној заједници Руско Село, породицама, као и уметничким руководиоцима Милану Вашалићу и Јелени Талијанов, чији су труд, међусобно поштовање и подршка били од пресудног значаја.

Фестивал је протекао у духу песме, игре и дружења, а организатори су најавили да ће „Јефимија прело звала“ постати традиционалан догађај који ће из године у годину неговати културно наслеђе и духовну уметност

Иначе, дан пре фестивала, 25. октобра, плесни студио „Јефимија“ учествовао је на Интернационалном плесном такмичењу у Темишвару, где је остварио изванредне резултате – освојивши чак четири прва места, ваучер за бесплатну котизацију за најмлађе такмичаре (узраст 3 до 6 година), као и две захвалнице за учешће.

Након успешног викенда, чланове „Јефимије“ већ 15. новембра очекује ново велико такмичење у Суботици.

Злато за Кикинду: Вања Беседеш најбоља фризерка у Србији, четврта на светском такмичењу

Tijana Despotovski Оцтобер 29, 2025

Фризерка из Кикинде, Вања Беседеш, постигла је изванредан успех – освојила је прво место на националном такмичењу у Новом Саду и заузела високо четврто место на светском првенству у Паризу.

Француска је ове године поново била домаћин престижног светског такмичења у шишању а Кикинђанка Вања Беседеш, заједно са својим колегама Андрејом Кочић и Стефаном Ристановић из Београда, освојила је четврто место.

„На светском првенству учествовало је преко педесет земаља. Ми смо били једна од најмањих екипа. Било нас је само троје и били смо сами против целог света,“ са осмехом наводи Вања.

У Паризу, екипа фризера из Србије представила се у барбер кату. „Ту се раде две категорије шишања – скин фејд и комершал фејд. То су једна од две најтеже категорије на светском првенству,“ објашњава наша суграђанка.

Иначе, Вања Беседеш је прошле године однела бронзу на истом такмичењу. Тада је српски национални тим имао пет представника.

Када је у питању Отворени шампионат Србије „Никола Бизумић“ који се одржао у Новом Саду, освојила је прво место упркос јакој конкуренцији.

„Осим фризера из Србије, било је и такмичара из Босне, Црне Горе и Хрватске. Ја сам освојила прво место у мојој омиљеној категорији – стрит стајл. Такође, однела сам друго место у категорији олд скул, што подразумева шишање маказама и бријачем. Када је у питању укупан пласман, заузела сам друго место на шампионату,“ поносно истиче Вања.

У разговору са нашом суграђанком, успели смо да сазнамо да је стрит стајл заправо њена ужа специјалност. „Овај стил шишања се ради на лутки, првенствено због дужине косе. Лутка је претходно већ ошишана и доведена у форму, потом се фенира и израђује фризура тако да има класичних елемената али и да буде свакодневно носива на улици.“

На питање која фризура је ових дана најтраженија у њеном салону, Вања одговара:

„Тренутно је и код нас и у свету скин фејд најпопуларнији. Обично је то нови тип фризура који иде од обријаног, са све више сенчења са стране, а горе може бити дуже или краће. И у скин фејдовима има више категорија, попут ниски фејд, високи фејд или френч кроп.“

Наша саговорница је такође истакла како тежи да буде у току са трендовима. „Тржиште је такво да стално излазе нове фризуре. Наравно, траже се и класичне фризуре које ја лично волим, првенствено код старијих људи. С друге стране, млађи клијенти углавном траже фејд и обријано.“

Вања Беседеш планира и следеће године да се пријави на светско првенство у Паризу и како каже, нада се да ће проћи „као Шурда у Врућем ветру.“

На путу Кикинда – Зрењанин: Возио 205,7 километара на сат без дозволе

Aleksandra Djuran Оцтобер 29, 2025

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, јуче су пресретачем зауставили четрдесетогодишњег српског држављанина Д.Ђ. који се на државном путу Кикинда–Зрењанин возилом марке „фолксваген туарег” словачких регистарских ознака кретао брзином од чак 205,7 километара на час, и то на делу пута где је ограничење брзине 80 километара на час.

– Даљом контролом утврђено је да возач не поседује саобраћајну дозволу за наведено возило. Због тога је искључен из саобраћаја, против њега је поднета прекршајна пријава због насилничке вожње, а сачињен му је и прекршајни налог јер није имао потребну документацију – наводи се у саопштењу МУП-а.

У МУП-у подсећају да је у последње време забележен већи број тешких саобраћајних незгода које су узнемириле јавност.

Месец правилне исхране: Здраве навике превенција хроничних болести

Aleksandra Djuran Оцтобер 28, 2025

Октобар, месец правилне исхране, усмерен је на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ је да се најшира популација, а посебно деца и млади информишу, али и да стекну правилне навике у исхрани. Др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље наводи да је најважнија уравнотежена исхрана.

-Оптималан енергетски, као и унос животних намирница, састава и здравствено-безбедна храна чине правилну исхрану. Намирнице се деле у седам група и потребно је да све оне, у одређеној сразмери, буду заступљене. Њихов однос представљен је пирамидом здраве исхране и у бази су житарице, следећи ниво су воће и поврће, следе месо, млеко и прерађевине и тек на врху пирамиде су шећери и уља – истакла је др Брусин Белош.

Центри за ситост и глад у мозгу тачно знају колико нам хране треба. Међутим одређене околности попут стреса и навика преузетих из породице могу да доведу до тога да се уноси више или мање хране у односу на оно што нам је заиста потребно. Дугорочно тако настају гојазност или потхрањеност.

-Већина се храни онако како су их научили родитељи или се руководе оним што су негде прочитали. У нашем окружењу исхрана је, углавном, неправилна. Зато у Војводини има више од 50 одсто одраслих гојазних особа у односу на број становника. Када причамо о деци гојазна је четвртина – додаје наша саговорница.

У Војводини у исхрани највише преовлађују масноће и шећери.

-Једе се прилично масна храна, поготово зими и пуно се једе слаткиша, што купљених, што оних које мајке и баке направе. Ова два фактора највише доприносе гојазности. На ову болест утиче и неправилна фреквенција узимања оброка. Постоје особе које не једу ништа до послеподне и онда одједном унесу 2.000 калорија што је превише и што узоркује успоравање метаболизма. Такође код нас се превише једе месо, а уноси се и пуно соли која је главни етиолошки фактор у настанку повишеног крвног притиска. Неопходно је пет оброка дневно, три главна и две ужине које су воће и поврће – прецизирала је др Сања Брусин Белош.

Поред неправилне исхране и мањак физичке активности и код деце и код одраслих доводи до гојазности. При Заводу за јавно здравље ради амбуланта за дијететику која се бави поремећајем исхране. Од прошле године Фонд ПИО преузео је финансирање лечења оних који имају проблема без обзира на то да ли су одрасли или деца. Они у назначену амбуланту долазе са упутом.

-До сада смо имали више од 200 прегледа. Поред гојазних, којих је највише, имамо потхрањене, али и особе са специфичним поремећајима у исхрани. Лечимо и пацијенте са повишеним масноћама, са шећерном болести који немају гојазност, са гихтом. Први преглед је клинички и обаве се мерења и разговор. Тада дајемо упут да се уради крвна слика и на основу ње рачунамо енергетске потребе и сачињавамо индивидуални план исхране. Желим да похвалим наше пацијенте јер се већина придржава онога што им препоручимо. Гојазност је болест, иако смо ми прилично толерантни према њој, а не би требало да будемо – закључила је др Сања Брусин Белош.

Поводом месеца правилне исхране и Светског дана хране, који је 16. октобра, Завод је расписао ликовни конкурс на тему здраве хране. Пристигао је велики број радова из вртића и основних школа из Севернобанатског округа, а жири који су чинили Александра Вукосављев и Катарина Тубин одабрао је најбоље. По три награде додељене су деци предшколског узраста и исто толико за ученике основних школа, као и једна специјална награда.

А.Ђ.

Пашњаци велике дропље богатији за новог становника: Угрожена врста достигла двоцифрени број

Aleksandra Djuran Оцтобер 28, 2025

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ и ове године богатији је за једну велику дропљу. Ради се о младој птици, за коју се верује да је мужјак. Уколико се обистине предвиђања то ће бити други мужјак на пашњаку јер се и претпрошле, након осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро боре се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.

-Достигли смо двоцифрени број великих дропљи и у резервату их је сада десет. Имамо осам женки и, надамо се, два мужјака. То би значило да би у будућности могли да имамо младе. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре и сада имамо резултате – сазнајемо од Божина.

Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких у Европи и свету.

-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти – истакао је наш саговорник.

У резервату је изграђен визиторски центар чији је циљ да се омогући да посетиоци могу да бораве у овом делу резервата, као и да се организују стручни скупови на којима ће бити омогућено да се путем пројектора приказује све што је везано за тему. Еко салаш „Јарош“ изграђен је у близини северне границе резервата недалеко од Мокрина. Садржи две затворене потпуно опремљене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими између 30 и 50 посетилаца.

-Ове године опремили смо визиторски центар са соларним панелима тако да сада има струје. Имамо и учионице на отвореном. За следећу годину планирамо да избушимо такозвана влажна станишта односно бунаре који ће такође бити на соларни погон. Циљ нам је да покушамо да вратимо влажна станишта, која су некада постојала, у првобитно стање. У овоме имамо помоћ од надлежних покрајинских и републичких органа – навео је Божин.

Како би Специјални резерват био што доступнији посетиоцима неопходно је урадити и приступни пут. Од асфалтног пута до визиторског центра има два километара неасфалтираног и лошег атарског прилаза. Уколико би се посуо, барем туцаник, значајно би се повећао број оних који би посетили и изучавали ово станиште.

Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја и у „Перјанци“ верују да би већ наредне године могли да имају и принове.

-Пракса је показала да када врста падне испод 20 јединки, не може да се опорави. Ми смо доказали супротно. Пре неколико година имали смо осам дропљи и оне се опорављају. Специјални резерват јединствен је у Европи јер 10.000 година није дошло до ерозије земљишта. Према мишљењу стручњака то је разлог што је велика дропља и даље на овом терену – сазнајемо од Богице Божина.

Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.

А.Ђ.

У Градском одбору Српске напредне странке обележена слава: Кум Илија Рађеновић

Aleksandra Djuran Оцтобер 27, 2025

У присуству великог броја чланова, симпатизера и пријатеља, уз резање славског колача, у просторијама Градског одбора Српске напредне странке обележена је слава Света Петка. Протојереј Бобан Петровић окупљенима је честитао славу уз речи да је увек изазов шта рећи људима који носе највећу одговорност за добробит града:

-Оживљавајте снагу вере јер нас је она одржала. Нека светитељка Петка краси све нас и њен дух и дух вере нека нас води – рекао је протојереј Петровић.

Станислава Хрњак, председница ГрО СНС истакла је да у времену материјализма и велике тензије сваког дана треба радити на вери и духовности.

-Српска напредна странка је велика политичка породица, окупља чланове, симпатизере, али и све који су свесни да је наша земља Србија благо које морамо да чувамо. Пролазимо кроз бројне изазове, али увек показујемо да смо спремни да заједништвом одговоримо на све њих. Света Петка је заштитница жена које свакодневно показују колико су храбре и достојанствене, што наше чланице и доказале у претходном периоду. Важно је да јачамо заједништво и важно је да нас решеност и продуховљеност води у будућности. Имамо једни друге, породице, традицију, веру, странку коју желимо да чувамо. Чувајући једни друге, сачуваћемо наш народ – прецизирала је Станислава Хрњак.

Кум славе био је Илија Рађеновић.

-Велико је задовољство бити кум славе и драго ми је што је ове године мени припала та част. Наша странка је велика породица, а крсна слава обележава се у кругу породице и са пријатељима. Поштујемо традицију и обичаје и обележавамо је сваке године – навео је Рађеновић.

И месни одбори Српске напредне странке у селима такође су на прави начин обележили Свету Петку.

Пронађен Алекса Попов из Мокрина након више од два дана потраге: Комуникативан, свестан и промрзао

Aleksandra Djuran Оцтобер 27, 2025

Алекса Попов (82) из Мокрина пронађен је јутрос око седам часова. Када је пронађен Алекса је био свестан, али промрзао. Тренутно се налази у Општој болници јер има промрзлине пошто је доживео хипотермију. Деда Алексу пронашао га је Раша Крањац такође из Мокрина, запослен у компанији ФЦЦ који је видео трактор у њиви која се налази у близини депоније на Теремијском друму. Одмах је јављено породици који је дошла на лицу места.

-Трактор је био заглављен у средини њиве, а тата је био ван њега неколико дужи даље – прича ћерка Оливера Попов. – Када смо га пронашли био је свестан и комуникативан. Врло брзо стигли су и запослени у Хитној помоћи који су га прегледали и одвезли у Болницу. Хвала свима који су се прикључили у потрази и који су се одазвали нашем апелу да га пронађемо. Сада му предстоји опоравак и надам се да ће све протећи у најбољем реду.

Подсетимо да је Алекса Попов у суботу послеподне трактором отишао у атар и пошто се до увече није вратио породица је кренула да га тражи. Како нису успели да га пронађу, путе друштвених мрежа упутили су апел да који је уродио плодом. Киша која је падала у суботу и недељу додатно је отежала потрагу.

– Наша потрага била је усмерена ка потесу Ритић у Мокрину где се налазе татине њиве. Полиција, али и мештани Мокрина, Кикинде, Иђоша, ловци и многи добри људи прикључили су нам се да га што пре пронађемо. У недељу је и пет дронова надлетало простор где смо веровали да се налази, све у нади да ћемо га што пре наћи. Претпостављам да је до Кикинде стигао јер је био мрак и није могао да се оријентише на коју страну да крене. Практично, он је обишао своје њиве и продужио према Теремији. Најважније је да се све добро завршило – закључила је ћерка Оливера.

За дане викенда из саобраћаја искључена 22, а задржано девет возача

Aleksandra Djuran Оцтобер 27, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди у данима викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде у којима једна особа задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 450.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због вожње под дејством алкохола, неприлагођене брзине и радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 189 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја су због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена 22 возача, од којих је девет возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 29 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 91 осталих прекршаја.