Град

алекса-литванија-јпг

Алекса Томић, ученик који је освојио прво место на Националној географској олимпијади, бронзану медаљу на Европској географској олимпијади, као и сребрну медаљу на Међународној јуниорској географској олимпијади у Београду представиће се сутра у Музеју Јована Цвијића у Београду. Догађај организује Српско географско друштво и Музеј Град Београда.

Поред младог шампиона, публици ће се обратити и његов ментор Мирослав Грујић, наставник географије у ОШ „Свети Сава“, који ће приказати два иновативна начина обраде тема из локалне средине у настави географије – кроз квиз и алманах завичаја.

Мирослав Грујић је аутор више уџбеника из географије и књиге „Моја Кикинда – откријмо где живимо“, као и добитник награде града Кикинде „Др Павле Кенђелац“ за допринос образовању. Он је и СЦИЕНТИX амбасадор за Србију, сарадник Природно-математичког факултета у Новом Саду и учесник бројних међународних пројеката и сусрет школа у Темишвару.

Догађај који ће почети у 11 сати отворен је за јавност и намењен свима који желе да се упознају са успехом младих географа и савременим методама наставе географије.

хоризонти

У оквиру пројекта „Знањем безбедно на интернету“, који спроводи Удружење грађана „Центар за развој и унапређење породичног функционисања – Хоризонти“ из Чачка, уз подршку Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије, вечерас је у Центру за стручно усавршавање у Кикинди, одржано предавање под називом „Вештине родитељства у дигиталном добу“.

Ово предавање је прво у низу едукативних догађаја који ће током наредних недеља бити реализовани у више градова Србије, са циљем да се родитељима и деци приближе начини безбедног и одговорног коришћења интернета, као и јачање породичних односа у дигиталном окружењу.

Психолог и представница удружења „Хоризонти“, Сања Ранковић Илић, истакла је да је основна идеја пројекта да се „породица оснажи и едукује“, јер је она темељ сваког друштва.

–Наш циљ је да помогнемо родитељима да се снађу у изазовима савременог доба. Интернет није непријатељ, али морамо знати како да га користимо на паметан и безбедан начин. Вечерашње предавање усмерено је ка родитељима, како би стекли знања која ће им помоћи да са децом изграде односе поверења, отворене комуникације и разумевања. Ако деца науче да размишљају, да препознају ризике и да разговарају са родитељима, направили смо највећи корак ка њиховој безбедности, поручила је Ранковић Илић.

Психолошкиња је подсетила да су забране ретко ефикасне, те да је много важније да деца развију критичко мишљење и свест о томе шта је примерено делити на интернету. Родитељима су представљене и најчешће опасности у дигиталном свету – од прекомерног коришћења друштвених мрежа до злоупотребе личних података и фотографија. Посебан акценат стављен је на одговорно понашање самих родитеља у онлајн простору.

–Већина нас када отвара неки налог прихвата политику приватности а да не читамо шта тамо пише. Тако већина Фејсбук корисника не зна да самим отварањем налога и прихватањем политике коришћења, они пристају да свака њихова фотографија аутоматски постане власништво Фејсбука. Компанија тако има право да сваку фотографију после да прода – чак и ону коју сте обрисали – што они и раде за разноразне рекламне кампање и остало. Истраживања показују да чак 73 одсто фотографија које заврше на неприкладним сајтовима потиче управо са профила родитеља који су их објавили верујући да их виде само пријатељи. Зато апелујемо да се размисли пре сваког објављивања, навела је наша саговорница.

Представница удружења „Хоризонти“, истакла је чињеницу да су у многим случајевима управо родитељи ти који отварају деци профиле на друштвеним мрежама, занемарујући старосно ограничење. Заправо, истраживања показују да у Србији преко 80 одсто деце млађе од 13 година има налоге на друштвеним мрежама.

Она је додала и да је најбоља заштита деце управо време и пажња родитеља.

–Није толико важно колико времена проводимо са децом, већ како га користимо. Ако и један сат дневно искористимо за разговор, то је непроцењиво, нагласила је.

Пројекат „Знањем безбедно на интернету“ биће настављен у градовима широм Србије – у Шапцу, Крушевцу, Новом Пазару и Нишу – где ће бити организована слична предавања за родитеље и ученике. Организатори су поручили да је циљ да свако дете у Србији има прилику да одраста у безбедном дигиталном окружењу, а сваки родитељ да стекне знање и сигурност како би своје дете правилно усмерио у виртуелном свету.

Т. Д.

саобрацајка-коњ

Теретни комби усмртио је кобилу на путу Кикинда -Мокрин. Како сазнајемо у Полицијској управи јутрос око 7 часова пријављен је догађај и на лице места изашли су саобраћајни полицајци.

Према доступним информацијама на кобилу је налетео „фијат дукато“, а животиња је, како тврде очевици, трчала је из правца Кикинде према Мокрину.

Власник кобиле у близини места незгоде има салаш и против њега ће бити поднета одговарајућу прекршајна пријава.

 

огрев

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња  је за буквом  која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је  9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају  за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве  је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време.  Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

 

 

 

округ-мигранти-легализација-(5)

На седници Савета управног округа разматрани су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима у оквиру државног пројекта „Свој на своме“ и мигрантска кретања на територији свих шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа. Састанку су присуствовали представници свих општина, док је наш град представљао градоначелник Младен Богдан.

Председник општине Кањижа Роберт Фејстамер додаје да не може да се пореди оно што је било пре неколико година и како је данас у овом месту.

-Посебно се у селима Хоргош и Мартонош знатно је мање миграната на улицама. На граници их и даље има и највећи проблем је када их враћају назад. Желим да се захвалим и полицајцима, али и свима који су укључени у ову проблематику, јер мештани села ниједног момента не осећају да су угрожени. У нашој општини, у 13 насељених места, има око 2.800 нелегализованих објеката. Локална самоуправа ће бити спремана да изађе у сусрет свима – навео је Фејстамер.

Стана Ђембер, председница општине Чоке напоменула је да је ове године ситуација са мигрантима пуно боља у односу на претходне.

-Имамо одличну сарадњу са Полицијском управом , а ми смо, као општина у више наврата издвојили средства за плаћање превоза миграната. Сада их има само спорадично. Када говоримо о легализацији наша, као и друге општине, раде на катастарским подацима из 1912. године. То је разлог што смо пре неколико година започели комасацију грађевинског рејона што ће нам знатно олакшати посао који је пред нама. Формирали смо тим који ће радити на овом пројекту који је од националног значаја како бисмо помогли свим становницима – додала је Стана Ђембер.

Домаћин скупа био је начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов, а о мигрантским кретањима говорио је Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.

А.Ђ.

 

Колонизација-(2)

Поводом значајног јубилеја- 80 година од колонизације, у Новим Козарцима у петак ће бити уприличена Свечана академија. Поред трибине о колонизацији у организацији Месне заједнице Нови Козарци и Матице српске, на свечаности ће наступити певачка група КУД „Петар Кочић“ и ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“.

На трибини ће говорити др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас.

Први пут биће додељена признања заслужним појединцима и удружењима, за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Посетиоци ће бити у прилици и да погледају изложбу Културног центра Нови Сад посвећену Бранку Ћопићу.

Свечана академија биће одржана у просторијама Удружења возача у Новим Козарцима, са почетком у 18 сати.

ИМГ-20251022-090153

Из Завода за јавно здравље Кикинда апеловали су на жене да се одазову организованом скрининг програму за рано откривање рака дојке који се у нашем граду спроводи од прошлог месеца. Циљ овог програма којим су обухваћене жене старости од 50 до 69 година је да се болест открије у раној фази, када су шансе за излечење највеће, а последице по здравље најмање.

„Скрининг је својеврсно „прочешљавање“ здравог становништва, односно преглед особа које немају никакве симптоме како би се болест открила на време,“ објашњава доктор Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине.

Према националном програму раног откривања карцинома дојке, који је 2013. године усвојен у Републици Србији, све здравствене установе имају обавезу да спроводе организовани скрининг. У Кикинди је пројекат започет у септембру ове године.

„Студије су показале да је код раног откривања карцинома дојке у преко 90 одсто исход лечења успешан. Ово је први пут да смо у Кикинди успели да кренемо у организовани скрининг. Имамо обучене рентген техничаре, радиологе, мамограф као и директну комуникацију са Клиничким центром Војводине за додатне анализе,“ додаје доктор Хачко.

На скрининг се позивају све здраве жене старости од 50 до 69 година. Телефонским путем позиве упућују медицинске сестре Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља.

„Важно је да наше суграђанке разумеју да то није мобилни мамограф. На сајту ЗЗЈЗ Кикинда све жене могу се информисати која су то годишта предвиђена за спровођење скрининга у овом циклусу, а на сајту је и број телефона Дома здравља који могу позвати за све информације“, наглашава Татјана Пецарски, епидемиолог и начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље. „У свих шест локалних самоуправа у нашем округу спроводимо ову превентивну меру. Позивам жене да заједничким напорима учинимо да се ови мамографски прегледи спроведу у што већој мери јер од тога зависи колико ћемо живота спасити. Мамографијом можемо детектовати и бенигне промене које би могле временом постати малигне“.

Гинеколог Дома здравља упућује жене које се са попуњеном анкетом јављају служби радиологије Опште болнице, где се обавља мамографско снимање.

„Уколико којим случајем не добијете позив, а спадате у старосну групу која је обухваћена овим циклусом мамографских прегледа, можете позвати број 063 424 101 и сами заказати преглед,“ каже докторка Татјана Пецарски.

Мамографски преглед у оквиру програма потпуно је бесплатан и понавља се сваке две године. Само снимање траје свега неколико минута, а количина зрачења је минимална и у потпуности безбедна.

„Најважније је да жене разумеју – мамографија спашава животе. Овим прегледом откривају се промене које се голим оком не виде и не напипају, а управо тада је лечење најуспешније. Ово је изузетна прилика да се жене прегледају. Једна од осам жена има шансу да добије рак дојке“ истакао је др Хачко.

Из Завода за јавно здравље поручују да ће организовати предавања на ову тему. Отворени су за сарадњу са колективима и удружењима грађана, како би се обезбедила подршка свакој жени да оствари своје право на здрав и квалитетан живот.

У 2025 ГОД. ПОЗИВАЋЕ СЕ ЖЕНЕ ГОДИШТЕ 1975. 1973. 1971, 1969 1967 1965.1962 1960. 1958. 1956.

Здравствени значај и статистика

Рак дојке је најчешћи малигни тумор међу женама у свету и у Србији. Годишње од ове болести у нашој земљи оболи око 4.500 жена, док преко 1600 изгуби битку са болешћу. На подручју Севернобанатског округа, 2023. године забележено је 94 случаја карцинома дојке, док је 37 жена преминуло од тог обољења.

Иако су жене од преко педесет година критична група, граница се помера, што значи да данас све чешће оболевају и жене у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама живота. Стручњаци наглашавају да правовремено откривање карцинома дојке може спасити живот.

 

 

ккикиндски-млин-(4)

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан  је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

награда-ритам-европе-(1)

Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.

Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.

цубрило-(2)

Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.

Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.

– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:

– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.

А Кикинђани, које највише воле?- питамо.

– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.

– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“  по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.

Н. Савић