April 19, 2026

Град

aleksa-litvanija-jpg

Predstavljanje mladog geografa Alekse Tomića u Muzeju Jovana Cvijića

Tijana Despotovski October 24, 2025

Aleksa Tomić, učenik koji je osvojio prvo mesto na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, bronzanu medalju na Evropskoj geografskoj olimpijadi, kao i srebrnu medalju na Međunarodnoj juniorskoj geografskoj olimpijadi u Beogradu predstaviće se sutra u Muzeju Jovana Cvijića u Beogradu. Događaj organizuje Srpsko geografsko društvo i Muzej Grad Beograda.

Pored mladog šampiona, publici će se obratiti i njegov mentor Miroslav Grujić, nastavnik geografije u OŠ „Sveti Sava“, koji će prikazati dva inovativna načina obrade tema iz lokalne sredine u nastavi geografije – kroz kviz i almanah zavičaja.

Miroslav Grujić je autor više udžbenika iz geografije i knjige „Moja Kikinda – otkrijmo gde živimo“, kao i dobitnik nagrade grada Kikinde „Dr Pavle Kenđelac“ za doprinos obrazovanju. On je i SCIENTIX ambasador za Srbiju, saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i učesnik brojnih međunarodnih projekata i susret škola u Temišvaru.

Događaj koji će početi u 11 sati otvoren je za javnost i namenjen svima koji žele da se upoznaju sa uspehom mladih geografa i savremenim metodama nastave geografije.

horizonti

Kako da dete bude bezbedno u digitalnom svetu?

Jelena Trifunović October 23, 2025

U okviru projekta „Znanjem bezbedno na internetu“, koji sprovodi Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka, uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, večeras je u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, održano predavanje pod nazivom „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“.

Ovo predavanje je prvo u nizu edukativnih događaja koji će tokom narednih nedelja biti realizovani u više gradova Srbije, sa ciljem da se roditeljima i deci približe načini bezbednog i odgovornog korišćenja interneta, kao i jačanje porodičnih odnosa u digitalnom okruženju.

Psiholog i predstavnica udruženja „Horizonti“, Sanja Ranković Ilić, istakla je da je osnovna ideja projekta da se „porodica osnaži i edukuje“, jer je ona temelj svakog društva.

–Naš cilj je da pomognemo roditeljima da se snađu u izazovima savremenog doba. Internet nije neprijatelj, ali moramo znati kako da ga koristimo na pametan i bezbedan način. Večerašnje predavanje usmereno je ka roditeljima, kako bi stekli znanja koja će im pomoći da sa decom izgrade odnose poverenja, otvorene komunikacije i razumevanja. Ako deca nauče da razmišljaju, da prepoznaju rizike i da razgovaraju sa roditeljima, napravili smo najveći korak ka njihovoj bezbednosti, poručila je Ranković Ilić.

Psihološkinja je podsetila da su zabrane retko efikasne, te da je mnogo važnije da deca razviju kritičko mišljenje i svest o tome šta je primereno deliti na internetu. Roditeljima su predstavljene i najčešće opasnosti u digitalnom svetu – od prekomernog korišćenja društvenih mreža do zloupotrebe ličnih podataka i fotografija. Poseban akcenat stavljen je na odgovorno ponašanje samih roditelja u onlajn prostoru.

–Većina nas kada otvara neki nalog prihvata politiku privatnosti a da ne čitamo šta tamo piše. Tako većina Fejsbuk korisnika ne zna da samim otvaranjem naloga i prihvatanjem politike korišćenja, oni pristaju da svaka njihova fotografija automatski postane vlasništvo Fejsbuka. Kompanija tako ima pravo da svaku fotografiju posle da proda – čak i onu koju ste obrisali – što oni i rade za raznorazne reklamne kampanje i ostalo. Istraživanja pokazuju da čak 73 odsto fotografija koje završe na neprikladnim sajtovima potiče upravo sa profila roditelja koji su ih objavili verujući da ih vide samo prijatelji. Zato apelujemo da se razmisli pre svakog objavljivanja, navela je naša sagovornica.

Predstavnica udruženja „Horizonti“, istakla je činjenicu da su u mnogim slučajevima upravo roditelji ti koji otvaraju deci profile na društvenim mrežama, zanemarujući starosno ograničenje. Zapravo, istraživanja pokazuju da u Srbiji preko 80 odsto dece mlađe od 13 godina ima naloge na društvenim mrežama.

Ona je dodala i da je najbolja zaštita dece upravo vreme i pažnja roditelja.

–Nije toliko važno koliko vremena provodimo sa decom, već kako ga koristimo. Ako i jedan sat dnevno iskoristimo za razgovor, to je neprocenjivo, naglasila je.

Projekat „Znanjem bezbedno na internetu“ biće nastavljen u gradovima širom Srbije – u Šapcu, Kruševcu, Novom Pazaru i Nišu – gde će biti organizovana slična predavanja za roditelje i učenike. Organizatori su poručili da je cilj da svako dete u Srbiji ima priliku da odrasta u bezbednom digitalnom okruženju, a svaki roditelj da stekne znanje i sigurnost kako bi svoje dete pravilno usmerio u virtuelnom svetu.

T. D.

saobracajka-konj

Kombi usmrtio kobilu na putu Kikinda-Mokrin

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Teretni kombi usmrtio je kobilu na putu Kikinda -Mokrin. Kako saznajemo u Policijskoj upravi jutros oko 7 časova prijavljen je događaj i na lice mesta izašli su saobraćajni policajci.

Prema dostupnim informacijama na kobilu je naleteo „fijat dukato“, a životinja je, kako tvrde očevici, trčala je iz pravca Kikinde prema Mokrinu.

Vlasnik kobile u blizini mesta nezgode ima salaš i protiv njega će biti podneta odgovarajuću prekršajna prijava.

 

ogrev

Istraživali smo kakva je ponuda ogreva: Čvrsto gorivo i dalje najisplativije

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Grejna sezona zvanično je počela 15. oktobra, iako su mnoga domaćinstva, posebno sa individualnim ložištem, sa dogrevanjem počela još početkom meseca. I ove zime mnoge porodice koristiće peći na čvrsto gorivo, a prema analizama, drva i dalje predstavljaju najjeftiniji vid grejanja. Iako je i cena drva porasla, ona i dalje ostaju najisplativija opcija. Cene širom Srbije kreću se od 6.000 do 11.000 dinara, u zavisnosti od mesta do mesta, a mi smo istraživali kakva su ponuda i potražnja drva za loženje u našoj okolini.

-Sugrađani se uveliko spremaju za ovu zimu i kod nas je dobra potražnja za ogrevom – istakao je Stefan Simić, vlasnik stovarišta u ulici Generala Drapšina. – Najviše se kupuje bukovinu i hrast čija cena je 10.000 dinara za kubik. Otpad je 6.000, dok je za drugu klasu ogreva potrebno izdvojiti 8.000 dinara. Nudimo i uslužno sečenje.

Ista situacija je i na stovarištu „Mimi i bata“ vlasnika Saše Popova koje se nalazi u ulici Žarka Zrenjanina.

-Velika potražnja  je za bukvom  koja je proteklih dana poskupela za 500 dinara po kubiku i sada je 9.500. I bagrem se traži i njegova nova cena je  9.000 za metar kubni. U ponudi imamo i otpadne paleta od bukve. Cena za dva metra metra je 14.500 dinara, što je takođe traženo – naveo je Saša Popov.

Neretko Kikinđani odlaze po drva za loženje u Novo Miloševo u stovarište „Dva brata iz ravnog Banata“.

-Paletirano drvo ima cenu od 14.000 dinara, ogrev u mrežama je 12.000, a imamo i cepanice na metar koje se prodaju  za 6.000 dinara – kazao je vlasnik Luka Nedeljkov. – Kubik isečene bukve  je 7.500, dok je kombinacija cera, graba i hrasta 6.000 dinara. Upravo pomenuto mešano drvo je i najtraženije što zbog cene, tako i zbog kvaliteta. U proteklih mesec dana potražnja je ogromna. Od januara je najavljeno poskupljenje ogreva i ljudi hoće da se obezbede na vreme.  Uticaj ima i situacija s NIS-om i pojedini naši kupci pribojavaju se da neće biti gasa.

Prosečno domaćinstvo za grejnu sezonu potroši od pet do 10 kubika ogreva.

A.Đ.

 

 

 

okrug-migranti-legalizacija-(5)

Savet upravnog Okruga: O migrantskim kretanjima i projektu „Svoj na svome“

Aleksandra Djuran October 22, 2025

Na sednici Saveta upravnog okruga razmatrani su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima u okviru državnog projekta „Svoj na svome“ i migrantska kretanja na teritoriji svih šest lokalnih samouprava Severnobanatskog upravnog okruga. Sastanku su prisustvovali predstavnici svih opština, dok je naš grad predstavljao gradonačelnik Mladen Bogdan.

Predsednik opštine Kanjiža Robert Fejstamer dodaje da ne može da se poredi ono što je bilo pre nekoliko godina i kako je danas u ovom mestu.

-Posebno se u selima Horgoš i Martonoš znatno je manje migranata na ulicama. Na granici ih i dalje ima i najveći problem je kada ih vraćaju nazad. Želim da se zahvalim i policajcima, ali i svima koji su uključeni u ovu problematiku, jer meštani sela nijednog momenta ne osećaju da su ugroženi. U našoj opštini, u 13 naseljenih mesta, ima oko 2.800 nelegalizovanih objekata. Lokalna samouprava će biti spremana da izađe u susret svima – naveo je Fejstamer.

Stana Đember, predsednica opštine Čoke napomenula je da je ove godine situacija sa migrantima puno bolja u odnosu na prethodne.

-Imamo odličnu saradnju sa Policijskom upravom , a mi smo, kao opština u više navrata izdvojili sredstva za plaćanje prevoza migranata. Sada ih ima samo sporadično. Kada govorimo o legalizaciji naša, kao i druge opštine, rade na katastarskim podacima iz 1912. godine. To je razlog što smo pre nekoliko godina započeli komasaciju građevinskog rejona što će nam znatno olakšati posao koji je pred nama. Formirali smo tim koji će raditi na ovom projektu koji je od nacionalnog značaja kako bismo pomogli svim stanovnicima – dodala je Stana Đember.

Domaćin skupa bio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nebojša Jovanov, a o migrantskim kretanjima govorio je Pavle Rajkov, načelnik Policijske uprave Kikinda.

A.Đ.

 

Kolonizacija-(2)

U Novim Kozarcima u petak: Svečana akademija povodom 80 godina od kolonizacije

Jelena Trifunović October 22, 2025

Povodom značajnog jubileja- 80 godina od kolonizacije, u Novim Kozarcima u petak će biti upriličena Svečana akademija. Pored tribine o kolonizaciji u organizaciji Mesne zajednice Novi Kozarci i Matice srpske, na svečanosti će nastupiti pevačka grupa KUD „Petar Kočić“ i đaci OŠ „Ivo Lola Ribar“.

Na tribini će govoriti dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine i mr Pavle Orbović, istoričar iz Gradskog muzeja Vrbas.

Prvi put biće dodeljena priznanja zaslužnim pojedincima i udruženjima, za doprinos razvoju sela i postignute rezultate u različitim oblastima. Posetioci će biti u prilici i da pogledaju izložbu Kulturnog centra Novi Sad posvećenu Branku Ćopiću.

Svečana akademija biće održana u prostorijama Udruženja vozača u Novim Kozarcima, sa početkom u 18 sati.

IMG-20251022-090153

Lekari ZZJZ pozvali žene da se odazovu organizovanom skriningu raka dojke

Jelena Trifunović October 22, 2025

Iz Zavoda za javno zdravlje Kikinda apelovali su na žene da se odazovu organizovanom skrining programu za rano otkrivanje raka dojke koji se u našem gradu sprovodi od prošlog meseca. Cilj ovog programa kojim su obuhvaćene žene starosti od 50 do 69 godina je da se bolest otkrije u ranoj fazi, kada su šanse za izlečenje najveće, a posledice po zdravlje najmanje.

„Skrining je svojevrsno „pročešljavanje“ zdravog stanovništva, odnosno pregled osoba koje nemaju nikakve simptome kako bi se bolest otkrila na vreme,“ objašnjava doktor Branislav Hačko, specijalista socijalne medicine.

Prema nacionalnom programu ranog otkrivanja karcinoma dojke, koji je 2013. godine usvojen u Republici Srbiji, sve zdravstvene ustanove imaju obavezu da sprovode organizovani skrining. U Kikindi je projekat započet u septembru ove godine.

„Studije su pokazale da je kod ranog otkrivanja karcinoma dojke u preko 90 odsto ishod lečenja uspešan. Ovo je prvi put da smo u Kikindi uspeli da krenemo u organizovani skrining. Imamo obučene rentgen tehničare, radiologe, mamograf kao i direktnu komunikaciju sa Kliničkim centrom Vojvodine za dodatne analize,“ dodaje doktor Hačko.

Na skrining se pozivaju sve zdrave žene starosti od 50 do 69 godina. Telefonskim putem pozive upućuju medicinske sestre Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja.

„Važno je da naše sugrađanke razumeju da to nije mobilni mamograf. Na sajtu ZZJZ Kikinda sve žene mogu se informisati koja su to godišta predviđena za sprovođenje skrininga u ovom ciklusu, a na sajtu je i broj telefona Doma zdravlja koji mogu pozvati za sve informacije“, naglašava Tatjana Pecarski, epidemiolog i načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje. „U svih šest lokalnih samouprava u našem okrugu sprovodimo ovu preventivnu meru. Pozivam žene da zajedničkim naporima učinimo da se ovi mamografski pregledi sprovedu u što većoj meri jer od toga zavisi koliko ćemo života spasiti. Mamografijom možemo detektovati i benigne promene koje bi mogle vremenom postati maligne“.

Ginekolog Doma zdravlja upućuje žene koje se sa popunjenom anketom javljaju službi radiologije Opšte bolnice, gde se obavlja mamografsko snimanje.

„Ukoliko kojim slučajem ne dobijete poziv, a spadate u starosnu grupu koja je obuhvaćena ovim ciklusom mamografskih pregleda, možete pozvati broj 063 424 101 i sami zakazati pregled,“ kaže doktorka Tatjana Pecarski.

Mamografski pregled u okviru programa potpuno je besplatan i ponavlja se svake dve godine. Samo snimanje traje svega nekoliko minuta, a količina zračenja je minimalna i u potpunosti bezbedna.

„Najvažnije je da žene razumeju – mamografija spašava živote. Ovim pregledom otkrivaju se promene koje se golim okom ne vide i ne napipaju, a upravo tada je lečenje najuspešnije. Ovo je izuzetna prilika da se žene pregledaju. Jedna od osam žena ima šansu da dobije rak dojke“ istakao je dr Hačko.

Iz Zavoda za javno zdravlje poručuju da će organizovati predavanja na ovu temu. Otvoreni su za saradnju sa kolektivima i udruženjima građana, kako bi se obezbedila podrška svakoj ženi da ostvari svoje pravo na zdrav i kvalitetan život.

U 2025 GOD. POZIVAĆE SE ŽENE GODIŠTE 1975. 1973. 1971, 1969 1967 1965.1962 1960. 1958. 1956.

Zdravstveni značaj i statistika

Rak dojke je najčešći maligni tumor među ženama u svetu i u Srbiji. Godišnje od ove bolesti u našoj zemlji oboli oko 4.500 žena, dok preko 1600 izgubi bitku sa bolešću. Na području Severnobanatskog okruga, 2023. godine zabeleženo je 94 slučaja karcinoma dojke, dok je 37 žena preminulo od tog oboljenja.

Iako su žene od preko pedeset godina kritična grupa, granica se pomera, što znači da danas sve češće obolevaju i žene u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama života. Stručnjaci naglašavaju da pravovremeno otkrivanje karcinoma dojke može spasiti život.

 

 

kkikindski-mlin-(4)

„Kikindski mlin” dobija novog zakupca: Proizvodnju bi trebalo da zakupi „Klas“ iz Sarajeva

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.

Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.

Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.

Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.

„Kikindski mlin“ osnovan  je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.

A.Đ.

nagrada-ritam-evrope-(1)

Priznanje Kikindi za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju festivala „Srbija u ritmu Evrope“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Gradu Kikindi u Boru je uručena nagrada za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju prošlogodišnjeg festivala „Srbija u ritmu Evrope“. Priznanje je primio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je ovom prilikom istakao da smo pokazali da posedujemo ozbiljne kapacitete i resurse za organizaciju takvog događaja čija se gledanost meri u milionima. Zahvalio se produkciji i organizatorima na ovom priznanju i uputio je čestitke domaćinu Boru na sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg finala.

Ovom prilikom nastupila je i Ena Gogić koja je kao pobednica doprinela da finalno takmičenje ovog festivala bude organizovano u našem gradu.

cubrilo-(2)

Borislav Čubrilo, proizvođač kraft piva: Suvača na pivski pogon

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Nije baš kikindska ulica Toze Markovića toliko na periferiji, koliko se u prvi mah čini. Naročito ako smo u tu ulicu pošli s namerom da se upoznamo s proizvodnim pogonom zanatskog piva. Verovatno proces proizvodnje piva više interesuje tehnologe, a vaš izveštač se deklariše u konzumente ovog napitka. Zato ovaj tekst kucamo odmah na licu mesta, u pivari i sasvim trezni.

Dočekuje nas Borislav Čubrilo, kojem tražimo ličnu kartu. Ne naravno njegovu, jer nismo islednici, nego njegove zanatske radionice.

– Firma „Banat bir“ je nastala 2019. prvo kao kućna, eksperimentalna pivara. Tad smo se tek upoznavali s tehnologijom proizvodnje zanatskog piva. Prvo smo „kuvali“ po 20 litara za društvo i za lične potrebe, a ubrzo smo iste godine prešli na veću proizvodnju- kaže domaćin. -Međutim, došla je korona i to vreme lokdauna smo iskoristili da unapredimo opremu i proširimo proizvodnju na 180 litara. Tad smo razvili i paletu od četiri vrste piva. Nakon toga smo odlučili da se još ozbiljnije posvetimo proizvodnji. Prikupili smo dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede, uskladili proizvodne pogone sa zakonskim regulativama i napokon prošle godina registrovali firmu i još više proširili proizvodnu paletu. Sad proizvodimo osam vrsta piva- dodaje Čubrilo, ujedno nudeći da isprobamo neki od njegovih proizvoda. Odbijamo dok smo na zadatku, nego, dok traka „curi“ pitamo da nam otkrije još neki podatak o svojoj manufakturi:

– Dosta nove opreme smo nabavili. Dosta toga putem subvencija Republike Srbije, a nešto smo i sami napravili. Sad smo nabavili fermentor od 1000 litara i imamo kapacitet skladištenja od 24.000 litara godišnje. Očekujemo do kraja godine da ćemo nabaviti još jedan fermentor, što bi bilo dodatnih 12.000 litara godišnje.

A Kikinđani, koje najviše vole?- pitamo.

– Pre svega naše najpoznatije i autentično pivo od ludaje sa začinima: cimet, muskatni orah, đumbir, karanfilić… Zatim, pored piva od ludaje, tu su i „Kikindsko svetlo“, „Fijaker“, „Ipa“ i „Suvača“, koja su dobitnici specijalnih priznanja na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Pored njih imamo i piva „Kinđa“, potom „Naiva“, a uskoro izlazi i „Ravnica“, pitko pivo sa citrusnim i notama hmelja. Ove godine smo se trudili da kroz lokalne manifestacije širom Srbije što više promovišemo naše proizvode, bili smo na mnogo mesta, a i na „Danima ludaje“ je bila prilično velika potražnja za našim pivom od strane komšija Rumuna.

– Može li sad jedno ladno? -navaljuje domaćin. –Može! Zadatak izvršen, kažem. Jer, mada nisam iz Rumunije, i mene živo interesuje kako vozi „Fijaker“  po „Ravnici“ i da li posle trećeg, „Suvača“ počinje da okreće.

N. Savić