Grad Arhive | Page 357 of 362

Počelo potpisivanje ugovora o subvencionisanju kupovine bicikala

Igor Crnogorac November 2, 2022

U Gradskoj kući danas su potpisani ugovori sa prvih 60 građana kojima je odobreno sufinansiranje kupovine bicikala, kao i sa trgovcima. Lokalna samouprava prvi put izdvaja podsticajna sredstva za ovu namenu, što je bila i preporuka Vlade, rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Odmah smo se priključili akciji jer smatramo da je veoma značajna, posebno sada, u vreme energetske krize, ali i radi zaštite životne sredine. Zbog velikog interesovanja, rebalansom smo opredelili dodatna sredstva, kako bi što više sugrađana dobilo subvenciju. Ponovo ćemo to učiniti kako bismo pomogli što većem broju ljudi i zato što je naše opredeljenje da uvek podržavamo ekološke akcije.

Konkurs za dobijanje 10 hiljada dinara prvobitno je bio raspisan za sto korisnika, za šta je iz budžeta bilo namenjeno milion dinara. Kako je stiglo mnogo više prijava, u Gradskoj upravi odlučeno je da se, rebalansom, opredeli još 1,2 miliona, za ukupno 213 građana.

– Nismo se nadali ovolikom interesovanju, zato smo i naknadno uvećali izdvajanja. Konkurs ćemo ponoviti u martu sledeće godine. Resor za ekologiju će, u dogovoru s gradonačelnikom, u program budžeta uvrstiti duplo više novca, najavio je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

Ugovore su danas potpisali i vlasnici trgovina “Apolo bajk” i „Etalon“. Oni su pozdravili akciju i zahvalili Gradskoj upravi na poverenju i pomoći malim privrednicima.

– Zahvaljujem Gradskoj upravi što, na ovaj način, pomaže malu privredu. Kod nas su se najviše kupovali klasični, gradski i, u nešto manjoj meri, dečiji bicikli. Mislim da će se, po sledećem konkursu, više kupovati bicikli za decu – rekao je Vujin, vlasnik „Apolo bajka“.

Odluku Grada da podstakne kupovinu omiljenog prevoznog i sredstva za rekreaciju, pozdravio je i vlasnik „Etalona“, Nikola Karanović.

– U dogovoru s dobavljačem, snizili smo cene za deset odsto, a razliku u ceni kod nas je moguće platiti u tri rate. Tako ćemo učiniti i sledeći put.

Nastavnik matematike, Čedomir Šormaz iz Bašaida kaže da mu je bicikl jedino prevozno sredstvo.

– Uskoro ću biti penzioner i moći ću i da se rekreiram. Ja sam kupio srednji, gradski bicikl, i ovo mi mnogo znači jer mi je cena sasvim prikladna.

Jasmina Gavrančić iz Kikinde takođe je kupila gradski model.

– Ovo je poklon za snaju koja, inače, vozi auto. Sledeći put na redu će biti moji unici, blizanci, kupiću svakome po jedan – kaže Jasmina.

Po potpisivanju ugovora, građani imaju rok od pet dana da preuzmu svoje bicikle. Cilj akcije je povećanje broja ovog prevoznog sredstva, čime se smanjuje broj automobila u saobraćaju i, na taj način, čuva životna sredina, kažu u Gradskoj upravi.

Uspešna saradnja Grada i NIS-a: U vrtiću „Kolibri“ modernizovan sistem grejanja

Jelena Trifunović November 2, 2022

U okviru programa „Zajednici zajedno“ koji sprovodi kompanija NIS, modernizovan je sistem grejanja u vrtiću „Kolibri“ koji su, povodom uspešne realizacije ovog projekta obišli gradonačelnik Nikola Lukač i zamenik generalnog direktora kompanije NIS Vadim Smirnov u pratnji direktorice Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristine Drljić. U zamenu kotla na koji se greju i Mesna zajednica i ambulanta Dečijeg dispanzera uloženo je 3,4 miliona dinara.

-Novi kotao doprineće povećanju bezbednosti, manjoj potrošnji gasa, ali i značajno smanjenom zagađenju životne sredine što je jednako važno. Stari kotao je prvo radio na čvrsto gorivo, pa je bio prerađen da radi na gas, a potrošnja je bila ogromna. Ovaj projekat je dokaz uspešnosti timskog rada– istakla je Kristina Drljić.

Program „Zajednici zajedno“ ostaće stub društveno odgovornog poslovanja Naftne industrije Srbije, poručio je Vadim Smirnov, zamenik direktora NIS-a.

-Prvi put sam u Kikindi, oduševljen sam gradom i ljudima. Kompanija NIS mora da zahvali Gradu Kikindu što duži niz godina vi nama omogućavate da vodimo poslovanje u vašem divnom gradu. Razgovarao sam sa vašim gradonačelnikom i uveren sam da je Grad Kikinda na dobrom putu, kao i cela Srbija. Na mapi poslovanja NIS-a, Kikinda je vrlo značajan grad. Ovde se nalaze naftna polja gde mi vodimo svoje poslovanje, odakle vadimo naftu koja je sada u vremenu kada naša kompanija mora da obezbedi energetsku bezbednost za celu zemlju, nama je to vrlo važno –naglasio je Smirnov.

Od 2009. godine kada je počela realizacija programa „Zajednici zajedno“ , u Kikindu je uloženo 236 miliona dinara i uspešno su realizovana 164 projekta, ukazao je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Velika zahvalnost kompaniji NIS jer je iskazala razumevanje za potrebe građana Kikinde. Grad Kikinda fokusirao se strateški da najmlađim sugrađanima obezbedi bolju budućnost i bezbednost u smislu energetske efikasnosti. U 2021. godini na teritoriji Grada Kikinde uloženo je 15,5 miliona dinara u pet projekata u oblasti ekologije i zaštite životne sredine: u Predškolskoj ustanovi, Zavodu za javno zdravlje, Domu zdravlja, OŠ „1. Oktobar“ i SC „Jezero“- precizirao je Lukač.

U okviru ovogodišnjeg konkursa „Zajednici zajedno“ Kikindi je opredeljeno 17 miliona dinara, za nabavku medicinske opreme i aparata u Domu zdravlja i Opštoj bolnici.

KUD “Eđšeg” u novom ruhu

Jelena Trifunović November 1, 2022

Postavljanjem nove drveno-metalne kapije na ulazu u Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ krunisana su dosadašnja ulaganja u renoviranje objekta ovog udruženja.

Radovi su tokom prošle godine obuhvatili sanaciju krova, zamenu prozora i vrata, a da bi se značajno poboljšali uslovi za negovanje kulture i tradicije mađarske nacionalne zajednice, na čemu „Eđšeg“ u kontinuitetu radi već skoro osam decenija, doprinos su dali Fondacija „Betlen Gabor“, Gradska uprava, ali i vredni i posvećeni članovi i prijatelji KUD-a.

-U prošloj godini, uloženo je više od 5,5 miliona dinara. Većina sredstava dobijena je preko Fondacije “Betlen Gabor” iz Mađarske, dok je milion dinara iz gradskog budžeta uloženo za zamenu svih prozora. Od ostalih 4,5 miliona uspeli smo da uradimo potpuno novi krov na zgradi sa ulice, što nam je bilo najvažnije, pošto je krov već godinama prokišnjavao. Urađena je fasada na zgradi i unutrašnji deo klub prostorije, gde članovi KUD-a, preko nedelje, provode najviše vremena. Uspeli smo i da promenimo dvoja ulazna drvena vrata. I članovi društva su bili jako vredni. Renovirali su predsoblje i terasu- napominje predsednica KUD “Eđšeg” Ramona Tot.

Iako ove godine nisu planirali velika ulaganja, rešili su da konkurišu za sredstva za zamenu stare, zelene kapije na samom ulazu u kulturno-umetničko društvo.

-Želja nam se ispunila. Na konkursu Fondacije “Betlen Gabor” dobili smo 200.000 dinara- zadovoljno dodaje Ramona Tot.

Nova kapija od juče krasi ulaz u “Eđšeg”. Izvođač radova bila je firma “Mahagoni varoš” iz Kikinde. U KUD-u su veoma zadovoljni novim izgledom i boljim uslovima za rad. O detaljima u enterijeru, uz iskrenu volju i trud, rado su se pobrinuli i sami članovi. Jedan od njih, Igor Komarek, od stare grede, napravio je zanimljiv luster koji sada krasi predsoblje ovog kulturno-umetničkog društva.

Nova rasveta u školi „Sveti Sava“

Igor Crnogorac November 1, 2022

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“, u fiskulturnoj sali i spravarnici, postavlja se nova led rasveta. Radove su danas obišli članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.

– Ova investicija Grada pomoći će bezbednijoj nastavi, što nam je prioritet – izjavio je Pecarski. – Zbog veoma loše rasvete, postojala je mogućnost da, u zimskom periodu, sala prestane da se koristi. Ovu salu, takođe, posle nastave, koriste i članovi gimnastičkog, košarkaškog i odbojkaškog kluba.

Pecarski je istakao da je namera lokalne samouprave da uloži u obnavljanje svih fiskulturnih sala, ali i da obezbedi namenski objekat za sportske klubove, kako za treninge više ne bi morali da koriste prostore škola.

Prethodnih godina, u Školi „Sveti Sava“ zamenjeni su krov i parket u fiskulturnoj sali. Direktorica, Gordana Rackov, kaže da se neophodni radovi izvode u kontinuitetu.

– Prošle godine zamenjeni su oluci, sada se završava rasveta. Ništa ne bi bilo moguće bez podrške Grada, i kada konkurišemo kod pokrajinskih i republičkih fondova, to činimo zajedno sa lokalnom samoupravom.

Vrednost nove rasvete je 500 hiljada dinara, a u zamenu oluka uloženo je 2,8 miliona. U ovoj školi predstoje radovi na ravnom krovu i fasadi, kao i zamena stolarije.

Porodicama sa troje i više dece uskoro umanjenje računa za vodu, daljinsko grejanje i za parkiranje

Igor Crnogorac November 1, 2022

Kikinda će biti jedan od prvih gradova koji će omogućiti porodicama sa troje i više dece da ostvare popuste na računima za komunalne usluge, daljinsko grejanje i parking. Nove pogodnosti najavili su danas predstavnici Gradske uprave i Pokreta za decu 3+. Sastanku su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i članica Gradskog veća, Ramona Tot.

Zahvaljujući sporazumu koji je lokalna samouprava prošle godine potpisala sa Pokretom 3+ iz Čačka, oko 300 porodica u gradu i okolnim mestima već koristi popuste u plaćanju u prodajnim objektima, ustanovama kulture i sportskim klubovima. Naš grad je jedan od prvih koji se priključio Pokretu čiji je cilj da deci i roditeljima iz porodica sa troje i više dece olakša svakodnevicu, ostvarivanjem popusta i privilegija u korišćenju usluga i proizvoda.

– Danas ćemo razgovarati sa predstavnicima JP „Kikinda“ i JP „Toplana“ o popustima za račune za vodu i za daljinsko grejanje i siguran sam da ćemo postići dogovor. Nastavićemo da sarađujemo sa Pokretom, bićemo i dalje članovi, kako bismo pomogli roditeljima sa više dece jer je danas hrabrost širiti porodicu – rekao je Mladen Bogdan.

Kikinda je jedan od 25 gradova u Srbiji i samo tri u Vojvodini koji kontinuirano sarađuje sa Pokretom, rekao je predsednik Pokreta 3+, Vladica Gavrilović.

– Imamo izuzetnu saradnju sa gradskim čelnicima u Kikindi, ovde uvek nailazimo na veliko razumevanje i ostvarujemo stopostotni učinak u svim našim akcijama – istakao je Gavrilović. – Naši napori u ostvarivanju pogodnosti za porodice sa više dece u čitavoj zemlji već daju rezultate. Mi smo pokrenuli peticiju u kojoj je, 2017. godine, sakupljeno sto hiljada potpisa za ostvarivanje finansijskog podsticaja rađanja, da za rođenje trećeg deteta država daje sto evra, i 150 evra za četvrto dete. Od tada, za četiri godine, zabeleženo je 16 odsto više trećerođene i 13 odsto više četvrtorođene dece.

Posle dogovora s javnim preduzećima, novi popusti biće uneseni u aplikaciju koja će, takođe, prvo biti aktivirana u Kikindi. Do tada, korisnici tri plus kartice popuste ostvaruju ne samo u svojoj sredini, već i širom zemlje, u 2.500 prodavnica, ustanova i preduzeća koje su potpisale ugovor sa Pokretom 3+, kakva su i Poštanska štedionica i Službeni glasnik koji, recimo, za školski pribor, omogućava popust od 25 odsto.

U čitavoj Srbiji sada ima 138 hiljada porodica sa troje i više dece, što je osam odsto od ukupnog broja porodica. Spisak privrednih subjekata koji su se priključili podsticanju nataliteta, kao i informacije o dobijanju kartice, korisnici mogu videti na sajtu triplus.org.rs.

313746523_817992086144598_4624832382240294006_n

(VIDEO) Jedini kovač na severu Banata: Zmaj od „Vulkana“

Jelena Trifunović November 1, 2022

Za Kikinđanina Slađana Janjića kovački zanat je, ne samo posao koji donosi izvor prihoda, već i umetnost. Od usijanog gvožđa pravi sve što mušterije požele, ali izazove najčešće sam sebi postavlja.

Po zanimanju je automehaničar, radio je i kao varilac, a činjenica da se kovački zanat smatra najtežim, nije ga odvratila od namere da se lati čekića i nakovnja.

Mašine u radionici sam je pravio. Njegovih ruku impozantno delo je i zmaj težak 150 kilograma koji vas „dočeka“ na ulazu u kovačku radionicu.

Neobična reklama, priznaćete.

Jovanove igrice za milione

Igor Crnogorac October 31, 2022

Kikinđanin Jovan Bulatović, diplomirani programer, autor je igrice koju ovog momenta na mobilnom telefonu ima više od šest miliona ljudi širom sveta.

Kao i većina dečaka, Jovan je mnogo voleo igrice. Sada je jasno da je njegova prva konzola, „PS1“, bila zapravo priprema za karijeru u industriji video igara. Jer Jovan je voleo i matematiku, što ga je opredelilo da završi softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prvi radni angažman kao programer ostvario je u izraelskoj firmi za proizvodnju video igara za mobilne telefone „Crazy Labs“ u Novom Sadu.

– Želeo sam da radim kao programer igrica jer mislim da je to najbolji posao u mojoj struci. Video sam oglas i pridružio se timu dizajnera. Veoma sam zadovoljan – kaže Jovan.

Njegov tim zove se “Lab Rats“ i čine ga i studenti dizajna video igara Akademije umetnosti u Novom Sadu, Ana Čaušoska i Ensar Šaćirović. Da su odličan tim postalo je jasno kada je njihova igrica „Fridge Organizing“ postala planetarni hit.

– Ana je na „Tik Toku“ videla trend organizovanja frižidera, preuzeli smo tu ideju i napravili igricu – objašnjava Jovan. – Kada se igrica našla u „Plej prodavnici“, ljudima se jako svidela, prosto je „buknula“. Nisam uopšte očekivao ovoliki uspeh, iznenadili smo se sve troje. Ovakve, jednostavne igrice, radi opuštanja i u trenucima dokolice, najviše koriste četrdesetogodišnjaci i deca.

Do danas, ova zanimljiva i vizuelno bogata igrica ima više od šest miliona preuzimanja i beleži stabilan rast novih igrača. U međuvremenu, njegov pobednički tim već radi na novom projektu, zasnovanom na principu TV emisija, u kojima devojka bira jednog od mladića prema odgovorima na pitanja koja im postavlja. Ovoga puta su i idejni tvorci i najavljuju zanimljiv proizvod. Jovan potvrđuje da će i u budućnosti, kao programer, ostati u ovoj branši.

– Za sada ću nastaviti ovo da radim jer nam dobro ide. Kasnije bih voleo da pravim ozbiljnije igrice, onakve kakve ja volim da igram. To su igre za računare, najveće proizvodne vrednosti, koje nastaju u velikim studijima.

Ovaj mladi profesionalac za sada ne menja mesto boravka jer je, kako kaže, Novi Sad već postao poznat kao grad programera igrica – najveće inostrane kompanije upravo ovde otvaraju svoja predstavništva. Ozbiljne uspehe u „neozbiljnoj“ industriji video-igara, Jovan se nada, jednog dana krunisaće otvaranjem sopstvenog studija i tada će, pogađate, napraviti i najbolju igricu – onako, za svoju dušu.

“Humana srca” i Grad pomažu kada je najpotrebnije

Igor Crnogorac October 31, 2022

Fondacija „Humana srca“ iz Beograda i Grad Kikinda pomogli su dvema porodicama u neophodnim građevinskim radovima – osposobljavanju njihovih kuća za bezbedno stanovanje. Danas su predstavnici Fondacije posetili Kikindu. Sa predstavnicima Grada, gradonačelnikom Nikolom Lukačem, predsednikom Skupštine grada, Mladenom Bogdanom i članom Gradskog veća, Draganom Pecarskim, uverili su se da radovi teku po planu, a članovima jednog domaćinstva doneli su lepe vesti.

Porodici Malešević u Železničkom novom redu prošlog meseca je, u požaru, izgoreo krov. Od Gradske uprave zatražili su pomoć jer sami nisu bili u mogućnosti da preduzmu bilo kakve radove. Nedeljko je 37 godina radio u Livnici. Zbog bolesti je otišao u prevremenu penziju i sada svakog meseca prima samo 25 hiljada dinara. Supruga je nezaposlena.

– Razboleo sam se, operisan sam i sad me čeka još jedna operacija. Požar je izbio u sred noći, komšije su mi prve pritekle u pomoć, još uvek mi pomažu u svemu, kao što sam i ja njima, kada sam god mogao. Veoma sam zahvalan Gradu i „Humanim srcima“, hvala svima koji su nam pomogli u ovom teškom vremenu – kaže Nedeljko.

Kada su saznali za Nedeljkov problem, iz Gradske uprave kontaktirali su Fondaciju „Humana srca“ sa kojom su, početkom septembra, potpisali protokol o saradnji. Danas, mesec dana kasnije, krov na kući Maleševića gotovo je završen i oni su, u znak zahvalnosti, priredili posluženje za goste, predstavnike Fondacije i Grada.

– Tražili smo načine da što pre pomognemo porodicama i sporazum sa ovom Fondacijom to nam je i omogućio. Ovde su ljudi složni i solidarni, svakako ćemo nastojati da svim stanovnicima Železničkog novog reda olakšamo život – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Nikolina Đujić, izvršna direktorka Fondacije „Humana srca“ kaže da je u novi krov na kući porodice Malešević uloženo 11 hiljada evra.

– Drago mi je što smo se odazvali pozivu gradonačelnika da pomognemo i ovoj divnoj porodici. Oni su mnogo dali svom gradu i ona ovaj način im se i Grad odužuje.

Šestočlana porodica Zarić iz Kikinde kupila je trošnu kuću u Partizanskoj ulici. Međutim, nisu mogli da se usele jer je objekat bio u veoma lošem stanju. Ovu porodicu u Fondacija „Humana srca“ već je obradovala prilikom prve posete gradu. Poklonjeni su im paketi sa garderobom i televizor, mlađa deca dobila su i tablete, a najstarijoj devojčici ispunjena je želja i obezbeđen joj je novac za pohađanje kozmetičarskog kursa. Tada je dogovoreno da će im biti urađen krov u vrednosti od 15 hiljada evra jer su ovi radovi bili prioritetni.

– Krov je bio u veoma lošem stanju, bio je pred rušenjem. Sada se postavlja i nov plafon i potpuno nov krov, pa ćemo imati i potkrovlje. Nismo se nadali pomoći, ovo je i više nego što smo očekivali – kaže Srđan Zarić.

Danas su Srđanovoj porodici gosti doneli lepe vesti – u Fondaciji su odlučili da im renoviraju čitavu kuću. Nikolina Đujić objasnila je da će, u objektu od 190 kvadrata sa potkrovljem, biti postavljeni novi podovi, keramika, biće izgrađeno kupatilo i kupljeni nameštaj i sva potrebna kućna tehnika. Za sada se postavlja krov i ti radovi vredni su 15 hiljada evra.

– Grad brine o sugrađanima koji su socijalno ugroženi. Zahvalni smo Fondaciji i njihovim partnerima – rekao je gradonačelnik Lukač. – Nadam se da ćemo, u zajedničkim projektima, pomoći većem broju porodica.

On je dodao da Grad Kikinda kontinuirano pomaže socijalno ugroženima po različitim programima. U saradnji sa Centrom za socijalni rad prepoznaju se porodice kojima je pomoć najpotrebnija, a posebna briga i pažnja usmerena je ka najmlađim stanovnicima, kako bi svi imali kvalitetne uslove života.

(VIDEO) Podeljeni paketi za bebe rođene u julu, avgustu i septembru

Jelena Trifunović October 31, 2022

[supsystic-gallery id=’3′]

Na svečanosti u Gradskoj kući podeljeno je 157 paketa za bebe rođene u julu, avgustu i septembru ove godine. Darivanje mališana deo je akcije „Kikindskog bebi kluba“ koju Grad sprovodi od 2014.godine.

Prisutne je pozdravio gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

-Ovi osmesi nas motivišu da radimo još više. Skromni pokloni, siguran sam da će vam pomoći u prvim mesecima nakon rođenja deteta- rekao je gradonačelnik Lukač.

Paketi sadrže multifunkcionalnu stolicu, peškir, torbu, ćebe i radosnicu. Njihova vrednost je 8.700 dinara.

-Grad još jednom pokazuje da smo orijentisani ka porodici i deci. Ovo je jedna od mera iz populacione politike i dečije zaštite. Želimo da pomognemo roditeljima i da razvijamo grad da bude lepo mesto za život. Imali smo široka izdvajanja iz socijalne zaštite, 92 miliona dinara. Za bebi pakete opredeljeno je 4,7 miliona dinara- precizirao je Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

Marija i Branislav Markov iz Mokrina ističu da je svaka pomoć, nakon dolaska prinove, dobrodošla.

-Aleksa nam je prvo dete. Paket je koristan, a roditeljima je značajna svaka podrška- kažu.

Sonja Stupar na prijem je došla sa sinom Matejom.

– Ovo nam je treće dete. Paketi su praktična pomoć za roditelje- iskrena je Sonja.

Akcijom “Kikindskog bebi kluba” oduševljeni su u Fondaciji „Humana srca“.

-Želimo da budemo malo prepisivači pa da ovaj divan događaj proširimo na celu Srbiju. Uz stručnu pomoć Grada Kikinde, želimo to da uradimo i u drugim gradovima. Nadam se da će nam gradonačelnik Lukač izaći u susret sa sugestijama- kaže Nikolina Đujić iz ove fondacije.

Sećanje na dane kada su Krajišnici stigli u Banat

Igor Crnogorac October 29, 2022

Meštani Banatskog Velikog Sela obeležili su 77 godina od kolonizacije, dolaska Krajišnika u ovaj deo Banata. Na sceni Doma kulture, članovi kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“ i njihovi gosti, oživeli su sećanje na to vreme i predstavili pesme i igre iz zavičaja doseljenika u programu pod nazivom “Živjećemo, dašta ćemo” .

Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik, Nikola Lukač, predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Tradicija, kultura i običaji naroda s ljubavlju i pažnjom čuvaju se u ovom Kulturno-umetničkom društvu i u čitavom selu i hvala im na tome – rekao je gradonačelnik Lukač. – Ova sećanja obavezuju nas da budemo mnogo mudriji i da, zajedno, stvaramo još bolje uslove za život.

Predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac, istakla je da se meštani ponose nasleđem koje im je ostavljeno da ga čuvaju i unapređuju.

– Naši preci bili su dovoljno hrabri da bez ičega dođu u potpuno nepoznate krajeve. To nije bilo slučajno – oni su svi bili dobri borci i to je i bio razlog da budu naseljeni uz granicu.

Predsednica Saveta MZ podsetila je da je sadašnji Dom kulture izgrađen mobom 1949. godine i u planu je da se, u naredne tri godine, potpuno rekonstruiše, u čemu će pomoći Grad Kikinda.

Velika sala Doma kulture večeras je bila potpuno ispunjena meštanima i gostima za koje su članovi KUD „Marija Bursać“, članovi dramske sekcije Osnovne škole „Slavko Rodić“ i gosti iz Krajišnika, KUD „Jandrija Tomić – Ćić“, izveli bogat program sa inscenacijama kolonizacije, prela, i sa pesmama i igrama iz Bosne. Po rečima predsednika KUD-a, Gorana Šormaza, velikoselsko kulturno-umetničko društvo ima 120 članova, podeljenih u četiri igračke i četiri pevačke sekcije.

U vreme kolonizacije, tih, prvih posleratnih godina, iz Bosne i Hercegovine u Vojvodinu je stiglo ukupno 76 hiljada ljudi. U Banatu je, u takozvanoj Osmoj ofanzivi, naseljeno 29 mesta. Na području sadašnjeg Banatskog Velikog Sela nastanilo se stanovništvo iz Bosanske Krajine, i to uglavnom iz Bosanskog Petrovca i Drvara. Krajišnici su, zapravo, stigli u tri sela: Šarlevil, Hubert i Soltur, koja su se spojila u jedno. Prema kazivanju starijih meštana, stanovnici nisu mogli da se dogovore o nazivu, pa su usvojena oba predloga – i Banatsko i Veliko, koja su, 1947. godine ušla u naziv mesta. Godinu dana kasnije, na popisu, selo je imalo 4.400 stanovnika, što je i najveći zabeleženi broj meštana.

Prema popisu iz 2011. godine, Banatsko Veliko Selo ima oko dve i po hiljade žitelja koji se ponose činjenicom da su jedno od najuređenijih sela u zemlji. Sve ulice asfaltirane su do 1977. godine, fudbalski stadion postoji duže od pola veka, a više od tri decenije selo ima i otvorene bazene.

Direktni put do Kikinde izgrađen je 1991. godine, ali je selo sa susednim Nakovom bilo spojeno već 1962. godine i to asfaltnim putem za koji su podlogu, ciglu po ciglu, meštani postavljali ručno, složni u želji da za svoje porodice stvaraju bolju i lepšu budućnost. Ovaj duh zajedništva u Banatskom Velikom Selu održao se do danas i svakako je još jedno vredno nasleđe za generacije koje stasavaju.

Град