Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu i Dan Mesne zajednice u sredu su obeleženi u Ruskom Selu. Položeni su venci na Spomenik žrtvama fašizma i održana je Svečana sednica, na kojoj su Petooktobarske plakete uručene Nikoli Vojinoviću i Zemljoradničkoj zadruzi “Rusko Selo“. Zahvalnice Mesne zajednice dobili su meštani: Vesna Pabdi, Milena Bilić, Jelena Berbakov, Dragana Golubović, i Nedeljko Lakić iz Udruženja „Zavičaju moj“.
Iz lokalne samouprave polaganju venaca prisustvovali su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, njegova zamenica, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnik gradonačelnika, Šandor Talpai, predsednik i sekretar Gradske skupštine, Mladen Bogdan i Živa Knežević, i Ljuban Sredić, član Gradskog veća.
“Trudićemo se da, i u narednom periodu, ostvarimo zajedničke projekte, kako bi ovo mesto bilo još bolje za život. Zbog teške situacije, neki prioriteti su se promenili, ali sve što žitelji Ruskog Sela smatraju da je potrebno radi boljšanja kvaliteta života, biće urađeno“, rekao je Lukač.
Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, govorio je o ulaganjima Grada u radove u Ruskom Selu.
“Obezbeđena su sredstva za adaptiranje prostora za celodnevni boravak dece u vrtiću, započeta je adaptacija objekta Fudbalskog kluba, postavljen je i usporivač u blizini škole. U okviru tekućeg održavanja, asfaltiraćemo ulice u selu. Nakon toga, konačno ćemo, do kraja godine, obnoviti krov Doma kulture“, izjavio je Marjanović.
Obeležavanju Dana Mesne zajednice prisustvovali su i mnogobrojni meštani i članovi boračkih organizacija.
Najviše građana, njih 62, bilo je zainteresovno za zamenu stolarije, za šta je najveći dobijeni iznos bio 140 hiljada dinara. Po pet domaćinstava dobilo je novac za zamenu kotlova na gas i čvrsto gorivo, jedno za kotao na biomasu i jedno za izolaciju spoljnih zidova.
Ukupno je, za projekat sprovođenja mera energetske sanacije, obezbeđeno više od osam miliona dinara. Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je istakao značaj podizanja svesti o štednji električne energije.
U organizaciji Razvojne agencije Vojvodine, svoje potencijale u ovoj oblasti predstavlja osam gradova Vojvodine – uz Kikindu i: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica. Naš grad, za izgradnju fabrika investitorima nudi industrijsku zonu „Rasadnik“ koja je deo slobodne carinske zone „Subotica“, kao i mogućnost izgradnje hotela u Sportskom kompleksu „Jezero“. Mogućnosti Kikinde predstavljaju članovi Gradskog veća, Saša Tanackov, zadužen za privredu i investicije i Miroslav Dučić, zadužen za komunalnu infrastrukturu.
– Imamo obećanja da će biti obezbeđene dovoljne količine gasa, kako bi se toplotna energija nesmetano isporučivala. Cena gasa koju sada plaćamo je oko 50 odsto viša nego u prethodnom periodu. Zato je novi cenovnik neminovnost, kako bi naše preduzeće moglo da funkcioniše. Svestan sam da su ovo nepopularne mere, ali ovo je moralo da se usvoji.
Predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, najavio je da će se, u tom smislu, u narednom periodu, pronaći rešenje za pomoć najugroženijim sugrađanima.
Od zakupa će se prihodovati oko 85 miliona dinara, iz gradskog budžeta biće dodato 30 miliona, što će, sa sredstvima prenetim iz prošle godine i novcem iz Pokrajinske administracije, ukupno biti oko 140 miliona dinara. Ovaj novac biće uložen u uređenje zemljišta i atarskih puteva, kanale za odvodnjavanje, rad poljočuvarske službe i u subvencije poljoprivrednicima.
Fondacija „Dajana Paunović“ ima za cilj afirmaciju i ekonomsko osnaživanje žena, podsticanje preduzetništva i promociju jednakih mogućnosti. Prioritet su i finansijska pomoć lokalnim sredinama i izmena zakonske regulative.
“To treba da uradimo na terenu i u tome je važna uloga lokalne samouprave jer su uslovi specifični u svakoj sredini. Lokalne zajednice su te koje formulišu i kreiraju svoje projekte, a mi se zalažemo za to da država obezbedi značajnija sredstva u narednom periodu“.
“Dugujemo veliku zahvalnost kikindskom Rotari klubu jer svojim akcijama redovno sledi svoju misiju. Ovo tumačimo kao veliku pomoć našem obrazovnom sistemu i kvalitetu nastave. Vidimo da je donacija potpuno prilagođena današnjim trendovima koji će, u svakom slučaju, deci pomoći da unaprede svoju informatičku i digitalnu pismenost. Živimo u svetu razvoja informacionih tehnologija, budućnost se oslanja na digitalizaziju poslovnih proseca i na novac koji dolazi iz sfere informacionih tehnologija. Naša zemlja takođe se nalazi na putu digitalne transformacije. Mislim da je prostor za napredak neograničen, pre svega za mlade ljude, koji su se oprobali u svetu računarstva“, istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
“Tada smo donirali 600 računara i na taj način smo animirali i druge kompanije da pomognu. Zatim smo, zajedno sa Fondacijom B92, poklonili robote, a prošle godine smo donirali dronove za učenje programskih jezika“, rekao je Vladimir Matić, past guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore i čarter predsednik Rotari kluba Beograd – Čukarica.
“Kao predstavnici lokalne samouprave svojim prisustvom želeli smo da pokažemo koliko je važna saradnja Grada Kikinde i kikindskog namesništva Srpske pravoslavne crkve. To je osnova na kojoj počivamo i crkva je jedna od najvažnijih institucija našeg društva, kao čuvar tradicije i jedinstva srpskog naroda. Gradska vlast želi da im pruži podršku i da u budućnosti unapredi ovu saradnju“, istakao je Bogdan.
Na dan Svetog Josifa Temišvarskog, u sredu, 28. septembra, slava će biti obeležena svetom molitvom i liturgijom. U pravoslavlju, Sveti Josif smatran je svetiteljem i čudotvorcem još za života na zemlji. Kao mitropolit, Sveti Josif je razvio široku pastirsku delatnost: putovao je po eparhiji, rukopolagao sveštenike, propovedao i poučavao. Kod turskih vlasti, čiji je jezik znao, zauzimao se za svoju pastvu i za hrišćanski narod.
Na području Grada danas funkcioniše devet dobrovoljnih vatrogasnih društava. Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine, podsetio je da je, zbog novog zakona, određeni broj članova već završio obuke i preglede i da je u planu da se, do kraja 2024. godine, sva društva u Vojvodini preregistruju, kako bi imala vatrogasnu jedinicu treće kategorije.
“Mi smo livnica aluminijuma, a potreba za delovima od ovog materijala u automobilskoj industriji raste na svetskom nivou. To su jako dobre vesti za Kikindu i naše zaposlene zato što ćemo, sa porastom potreba, otvarati i nova radna mesta. Upravo razvijamo projekte za velike kompanije, ‘Micubiši’, ‘Porše’ i ‘Audi’, za koje bi trebalo, upravo u Kikindi, da radimo livenje, mašinsku obradu i montažu. Sledeće godine nas očekuje proslava 20 godina rada naše kompanije u gradu. Smatram da smo dokazali da smo stabilan partner lokalnoj zajednici“, rekao je Marmoa.
“Mi spadamo u red sredina sa najmanjim procentom pošumljenosti i svaka aktivnost radi smanjenja tog neslavnog rezultata, od velikog je značaja. U privredi će se, ne samo na globalnom nivou, već i kod nas, dogoditi tranzicija ekonomije, koja će napraviti veliki zaokret ka zelenoj ekonomiji. Već sada, mnogi veliki dobavljači, pogotovu u automobilskoj industriji, zahtevaju određene sertifikate. Energetska zavisnost je globalni problem i neminovno je da okretanje ka zelenoj ekonomiji uskoro osete i naši privrednici“, objasnio je Tanackov.