Grad Arhive | Stranica 320 od 329

Obeležena godišnjica oslobođenja u Velikom ratu – sećanje na heroje i na ujedinjenje

Igor Crnogorac novembar 20, 2022

U Kikindi su danas obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Položeni su venci na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju i, u holu Gradske kuće, kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Ristić je bio vođa pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ koji je ušao u Kikindu 20. novembra 1918. godine.

Komemorativni skup održan je na Železničkom groblju, kod spomenika koji je podignut za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata. Među njima su: 64 Srba, 62 nastradalih ruskih vojnika i 21 Rumun – generali, lekari, naučnici, prosvetari i pisci, oni koji su u vreme Velikog rata utočište pronašli u Kikindi.

Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici boračkih organizacija, Vojske Srbije i lokalne samouprave, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.

Mladen Bogdan istakao je da je, sve do 2012. godine i promene politike, sećanje na jedan od najvažnijih događaja u istoriji grada bilo nepravedno zapostavljeno.

– Srbi u Gvozdenom puku izvojevali su velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zaslužili su da im se odaju priznanje i počast jer su se borili za oslobođenje grada i ove zemlje, što je dovelo i do ujedinjenja srpskog naroda u jednu državu. Prilika je i da poručimo novim generacijama da ne treba da se stide vojske, da ih pozovemo na dobrovoljno služenje vojnog roka, i da promovišemo našu vojsku kao stub odbrane zemlje. I danas su pred nama teške odluke koje, u interesu našeg naroda, samo ujedinjeni možemo da donosimo; da, ako je moguće, sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da sačuvamo Srbiju i srpski put. Najvažnije je da očuvamo mir i nezavisnost – rekao je Bogdan.

Profesor Lazar Demić podsetio je na istorijske okolnosti na ovim prostorima u toku Prvog svetskog rata.

– Dok su kikindski Mađari i Nemci svoje probleme sa Carevinom bili rešili Austrougarskom nagodbom 1867. godine, položaj Srba ostao je politički neprihvatljiv. To je razlog zbog kojeg su srpski buržoaski elementi u Kikindi, oni koji su mogli da uzdrmaju i zatalasaju nezadovoljne, bili hapšeni, odvođeni u logore širom Mađarske, mnogi su internirani. Jedan od najzloglasnijih zatvora u koji su odvođeni bio je „Čilag“ u Segedinu. Stanovništvo u Kikindi je o ratu izveštavala nemačka i mađarska štampa, razume se, netačno. Kada su Srbi, 1917. godine, počeli da se vraćaju, saznalo se i da Centralne sile gube na frontu, što je uticalo na to da srpsko stanovništvo počne da se mobiliše. Prihvatali su obaveznu mobilizaciju, njih su slali na Istočni front, u Galiciju, gde su se predavali i osnivali svoje oslobodoilačke odrede. Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u Kikindu je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije stigao je i pešadijski puk brigadira Dragutina Ristića. On je i preuzeo vlast u gradu, što je izazvalo neopisivu radost i slavlje. Narednih dana, na zboru Srpskog narodnog veća, izabrana su šestnaestorica Kikinđana koji su predstavljati grad na Velikoj narodnoj skupštini. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici i ostvaren je srpski san – ispričao je profesor Demić.

Tog 20. novembra, pre 104 godine, oslobodioce je, na Železničkoj stanici dočekao veliki broj građana koji su ih i dopratili do centra grada. Dragutin Ristić je prvo ušao u crkvu, a zatim i u Gradsku kuću, sa čijeg balkona se obratio Kikinđanima, donoseći im vesti o slobodi.

„Danima ludaje“ i Hubertovoj dunji i kajsiji dodeljene oznake „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović novembar 19, 2022

Na 53. Sajmu turizma u Novom Sadu 21 proizvodu odnosno manifestaciji dodeljene su oznake “Najbolje iz Vojvodine”. Prestižan sertifikat koji dodeljuje Pokrajinska vlada ponela su čak dva brenda iz Kikinde – „Dani ludaje” i Hubertove rakije- kajsija i dunja.

-Nagrada je zaista ponos svih nas. Želim da se zahvalim svim građanima Kikinde i svih okolnih mesta , Gradu Kikindi i svim izlagačiam i posetiocima,jer bez njih ne bismo stigli do 37. Dana ludaje, a posebno ne do ove nagrade- kaže Jasmina Milankov, direktorica Turističke organizacije Grada Kikinde.

Zadovoljstvo novom potvrdom kvaliteta, ne krije ni Miroslav Knežević, suvlasnik Destilerije „Hubert“.

-Destilerija Hubert već 15 godina uspešno posluje na domaćem i svetskom tržištu. Nagrada nam mnogo znači, sam naziv dovoljno govori- jasan je Knežević.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević dodelio je sertifikate koje će dobitnici moći da koriste tri godine.

-Sa ponosom možemo da pokažemo šta imamo. Svi dobitnici oznake su ponos ove zemlje. Ponosimo se regionalnim poreklom- istakao je Ivanišević na čiju je inicijativu, prošle godine, ponovo uspostavljena dodela oznake koja je sinonim strogo proverenog kvaliteta.

Vlada AP Vojvodine je 2004. godine ustanovila oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, ali se prestižno zvanje nije dodeljivalo od 2016. godine.

Prošle godine, oznaku je dobilo 18 brendova. Ove godine dobitnici su još i zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Među dobitnicima znaka su Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi Radionica Petrović 021, Nedelja mode, Mekst konfekcija, inđijsko Keltsko selo, palićka Mala gostiona.

Na listi odlikovanih proizvoda su organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Oznaka „Najbolje iz Vojvodine“ znači da je korisnik ispunio najrigoroznije uslove Jugoinspekta i Turističke organizacije Vojvodine.

(VIDEO) Borba za lek: Mala Staša boluje od ahondroplazije

Jelena Trifunović novembar 18, 2022

U Kikindi živi trogodišnja Staša koja ima retko urođeno oboljenje- ahondroplaziju.

Odnedavno za ovu bolest postoji lek koji košta 270 hiljada evra godišnje, a dete bi trebalo da ga uzima do završetka razvoja.

Zato je u našem gradu formirano udruženje čije aktivnosti su usmerene ka tome da se sva deca sa dijagnozom koju ima i Staša, leče u Srbiji, o trošku države.

U „Tozi Markoviću“: Stabilizacija, tavorenje ili oporavak?

Jelena Trifunović novembar 18, 2022

Sadašnji menadžment fabrike „Toza Marković“ preuzeo je rukovođenje u junu prošle godine kada je za v.d. direktora imenovan Branislav Bandić, postavljen na predlog nadležnih u „Srbijagasu“, većinskom vlasniku kikindske fabrike.

-Godina na izmaku za fabriku „Toza Marković“ nije bila loša- ocenjuje v.d. direktora Branislav Bandić. – Plan proizvodnje je ispunjen i sve je prodato, iako možemo da prodamo daleko više robe, ali nas zastarela tehnologija i oprema u tome sprečavaju. Planovi su da se oprema zameni mlađom, da se poveća količina i kvalitet robe i verujem da ćemo sve moći sve da prodamo i zauzmemo bolje mesto na tržištu nego što imamo sada. Ove godine prodali smo skoro 30 miliona komada crepa, a toliko smo i napravili. Za narednih mesec i po napravićemo još četiri i po miliona, verujem da ćemo i to prodati. Tržište raste, otvorili smo nova tržišta (Mađarska i jedan izvoz za Francusku), mogli bismo da prodamo 35 do 38 miliona komada crepa- uveren je Bandić.

-Ove zime neće biti zaustavljanja proizvodnje. Pravićemo malo veće zastoje jer hoćemo neku opremu da popravimo, da bude funkcionalna u jeku sezone, ali stajanja na 60 dana neće biti. Uvek će raditi jedna linija, dok se na drugoj bude radilo i sređivalo- objašnjava Bandić koji o dugovanjima „Toze“ kaže:

-Dugove smo dobrim delom vratili, za ovih 16 meseci koliko sam tu, vratili smo 220 miliona dinara. Vraćamo dugove po potpisanim sporazumima, očekujemo da će se u toku iduće godine vratiti 90 odsto tih dugova- rekao je v.d.direktora fabrike.

Kako navodi, „Toza“ ima 550 zaposlenih i otvorene konkurse za više pozicija.

-Primamo radnike na raznim pozicijama. Nedostaju nam inženjeri sa iskustvom, u creparskoj industriji teško ih je naći. Primamo radnike i u maloprodaji, na klasiranju, za rad na liniji- ističe Bandić.

Da je situacija u „Tozi Markoviću“ komplikovana i neizvesna pogotovo zbog krize sa gasom, ocenjuje predsednik Organizacije nezavisnog sindikata Zoran Sredojev.

-Ukoliko dođe do ozbiljnijih problema, mi svakako nismo fabrika prioriteta. Mogu reći da su zarade redovne, nema kašnjenja, a očekujemo da se tako i nastavi. Sa druge strane, vrlo su skromne, prosečna zarada u proizvodnji je nešto iznad minimalca, oko 40.000 dinara. Tehnologija u fabrici jeste zastarela, ne vidim da će to da se poboljša jer smatram da kupovanje polovnih mašina nije poboljšanje- kaže Sredojev.

Javno preduzeće „Srbijagas“ nedavno je objavilo spisak najvećih dužnika, na kom su se našle i dve kikindske kompanije. Pored MSK, koji je najveći dužnik za gas, navedeno je i da „Toza Marković“ ima dospeli dug iz 2022. godine u iznosu od 399,5 miliona dinara.

Podrška prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama

Igor Crnogorac novembar 17, 2022

U Srbiji i u svetu 17. novembar se obeležava kao Dan prevremeno rođene dece. Kao podrška „malim divovima“ i njihovim porodicama, Gradska kuća u Kikindi večeras je osvetljena ljubičastom bojom. Akcijom „Ljubičasti novembar“ u Srbiji se, od 2015. godine, na taj način podiže svest o izazovima sa kojima se suočavaju prevremno rođene bebe i njihove porodice.

Ispred Gradske kuće, sa majkama i decom, rođenom pre vremena, razgovarala je Ramona Tot, u Gradskom veću zadužena za brigu o porodici, nacionalne manjine i rodnu ravnopravnost.

– Ovaj dan posvećen je najvećim borcima, onima koji se bore od prvog minuta života, a s njima i njihovi roditelji. U našem društvu nije dovoljno izgrađena svest o tome. Naša lokalna samouprava je tu da pruži pomoć od prvog trenutka ako je potrebno, naša vrata su otvorena za roditelje i najmlađe sugrađane.

Jedan od najvećih izazova za roditelje nakon prevremenog rođenja su nedostatak informacija i osećanja brige, straha i usamljenosti. Sandra Marković je majka devojčice koja sada ima osam i po godina.

– Rodila sam je u 36. nedelji. Dani strepnje i suza sada su iza nas i danas podršku dajemo majkama i očevima koji prolaze kroz isto iskustvo. Poručujemo im da se bore, da budu pored svoje dece i da ih samo prate, jer oni jesu snaga i jesu mali divovi jer su jedini kojima je život dat, a koji se odmah bore za njega – kaže Sandra.

Prevremeno rođenom smatra se svaka beba rođena pre punih 37 nedelja trudnoće. Procenat prevremeno rođene dece sa kasnijim dugoročnim zdravstvenim teškoćama kreće se od 30 do čak 60 posto, a mnogi razvojni problemi traju dugo, i često ostavljaju posledice za ceo život.

Svaka deseta beba na svetu rodi se pre vremena, što godišnje čini 15 miliona beba. Prema podacima Udruženja prevremeno rođene dece „Mali div“, svaka 11. beba u Srbiji rodi se pre vremena, što je četiri hiljade dece svake godine.

Deda Mraz doneo kutiju želja

Igor Crnogorac novembar 17, 2022

Deda Mraz je danas doneo prazničnu kutiju želja u drvenu kućicu ispred Gradske kuće, gde ga je dočekao veliki broj mališana.

– Drago mi je što sam stigao u Kikindu. Osluškivao sam roditelje, bake i deke, i čuo sam da su ovde sva deca bila dobra. Trudiću se da ispunim sve želje i da uđem u svaku kuću u kojoj me očekuju sa poklonom. Pišite mi i ubacite svoja pisma u kutiju želja – rekao je Deda Mraz mališanima.

Mnogi su na doček Deda Mraza već doneli svoja pisma sa novogodišnjim željama. Sestre Helena i Hana, među prvima su ubacile svoja pisma. Helena je, kaže, poželela da dobije „deksiko dnevnik“, a Hana – jednoroga.

Već tradicionalna kutija želja koju postavlja Gradska uprava biće na trgu, u drvenoj kućici, do 11. decembra. Mališani do 10 godina ili njihovi roditelji, osim želje, treba da napišu i ime, prezime, godinu rođenja i adresu deteta, i ime i prezime roditelja ili staratelja.

Lokalna samouprava je, u prošlogodišnjoj akciji, podelila više od 5.700 paketića za najmlađe Kikinđane.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam sufinansira izradu planskih dokumenata grada

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Grad Kikinda učestvovao je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na kom su odobrena bespovratna sredstva za izradu planskih dokumenata. Tri miliona dinara opredeljeno je za izradu Prostornog plana grada Kikinde i 333.000 dinara za izradu izmene i dopune Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

-Prostorni plan je najvažniji strateški dokument koji se radi za administrativno područje grada Kikinde i kojim se određuju smernice za dalji razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslovi za održivi i ravnomeran razvoj na teritoriji grada. Prostorni plan je donet 2013. godine i pretrpeo je dve manje izmene koje su se odnosile na radne zone u naseljima Banatska Topola i Nakovo. Izrada Prostornog plana poverena je JP Zavod za urbanizam Vojvodine sa kojim je potpisan ugovor na iznos od 11,6 miliona dinara, od kojih Pokrajinski sekretarijat za urbanizam dodeljuje tri miliona bespovratnih sredstava. Cilj izrade novog prostornog plana je preispitivanje važećeg planskog rešenja, a njegovo donošenje je predviđeno do kraja 2023. godine- navodi Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.

Plan generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde usvojen je 2016.godine i pretrpeo je jednu manju izmenu koja se odnosila na sportsko-rekreativne površine u obuhvatu Plana.

-Cilj izrade izmena i dopuna ovog dokumenta je stvaranje planskog osnova za korišćenje prostora, a odnosi se na radne površine i dodatna pravila uređenja i građenja. Želimo da proširimo u radnoj zoni kod Baninija namenu kompleksa, odnosno da preispitamo mogu li još neke delatnosti da se obavljaju, a da budu kompatibilne sa postojećim stanjem. Donošenje ovog dokumenta planirano je početkom iduće godine-navodi Jelena Bajić Ivetić.

U toku javnog uvida oba planska dokumenta, mogućnost da se izjasne o predloženim urbanističkim rešenjima imaće sva zainteresovana pravna i fizička lica.

„Dani ludaje“ i Hubertova rakija poneli oznaku „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Pokrajinska vlada dodelila je znak „Najbolje iz Vojvodine“ 21 brendu: za deset manifestacija, devet proizvoda, a u oblasti usluga dodeljena su dva znaka. Dobitnici su kikindski Dani ludaje, zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, i pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Kako se navodi u odluci objavljenoj u Službenom listu, među dobitnicima oznake su i Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, te poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi novosadska Radionica Petrović 021.

Najbolji iz Vojvodine su i „Srpska nedelja mode“ u Novom Sadu i Mekst konfekcija.

Na listi odlikovanih proizvoda su: organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, Hubertove rakije – kajsija i dunja, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Dobitnici su i inđijsko Keltsko selo, te palićka Mala gostiona. Oznaku „Najbolje iz Vojvodine“ svi dobitnici moći će da koriste tri godine.

Oznaka, koja nije dodeljivana poslednjih nekoliko godina, ponovo je uspostavljena na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Odluku o dobitnicima doneli su „Jugoinspekt“, najstarija i najveća državna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, i Turistička organizacija Vojvodine.

– Oznaka „Najbolje iz Vojvodine“, posle duže pauze, ponovo je dodeljena prošle godine. I ove godine je bilo veliko interesovanje za dobijanje ovog simbola kvaliteta, imali smo više od 50 prijavljenih iz cele Vojvodine – rekao je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Prošle godine, znak „Najbolje iz Vojvodine“ ponelo je 18 proizvoda, usluga i manifestacija.

Hranitelji iz Iđoša Jevićima ustupili kuću na korišćenje

Igor Crnogorac novembar 16, 2022

Porodica Jević, Jelena i njen sin Marko, kojima je prošle nedelje izgorela kuća, više ne moraju da brinu o tome gde će prezimiti. Danas ih je obradovala Borislava Dudej iz Iđoša koja se, sa svojim suprugom, Pajom Jovanovim, decenijama bavi hraniteljstvom. Oni su Jevićima ponudili dvorišnu kuću za stanovanje bez plaćanja zakupa.

– Veoma smo zahvalni Borislavi i Paji. Takođe, od Gradske uprave ćemo dobiti ogrev. Nedostaju nam kreveti, pokrivači, posteljina, linoleum za pod, posuđe i televizor – kaže Jelena. – Zahvalna sam dobrim ljudima koji su već uplatili novac i pomogli nam.

Grad je sve vreme bio u toku oko ovog nesrećnog događaja, u kontaktu sa nadležnim institucijama i svima koji su se obraćali u nameri da se Jeleni i njenom sinu pomogne- navodi Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

– Sa Jelenom sam razgovarao u ponedeljak ujutru u Gradskoj kući oko toga kako da joj pomognemo. Situacija nije bila laka zato što su prostorije u kojima su živeli potpuno uništene i skoro im je sve izgorelo. Od kolega iz Centra za socijalni rad sam obavešten da su te noći njihovom reakcijom smešteni u hostel ,,Paparaco“. Sa vlasnikom Sinišom Pašićem sam razgovarao svih ovih dana da izađe u susret da ostanu u smeštaju što duže kako bi se za to vreme našlo rešenje. U kontaktu sa Crvenim krstom obezbedili smo im garderobu. Dogovarali smo danas u toku dana kako bi im se obezbedio i dopremio ogrev u kuću koju su im ustupili na korišćenje hranitelji u Iđošu. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u pomoći ovoj porodici i još jednom se pokazalo da pravovremenom reakcijom svih zajedno možemo da rešimo sve- ističe Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

U novi smeštaj, u Hajduk Veljkovoj 13 u Iđošu, Jevići će se useliti u ponedeljak. Broj žiro-računa za pomoć ovoj porodici je: 265-0000000580627-52.

Jevići su sve izgubili u požaru – hitno im je potreban krov nad glavom

Igor Crnogorac novembar 16, 2022

Posle požara u kojem su, prošle nedelje, ostali bez kuće i kompletne imovine, šezdesetsedmogodišnja Kikinđanka Jelena Jević i njen sin još uvek su u privremenom smeštaju, u Hostelu „Paparazzo“.

– Ako neko zna za neki smeštaj, bar sobu, do 50 evra, koliko bismo mogli da priuštimo da platimo, molim da nam javi. Mi nemamo ni nameštaj, ništa, ali čak ni to nije toliko važno, koliko je bitno da ima grejanja jer ja ne mogu da ložim. Sin i ja smo sami, oboje bolesni, jedan drugom pomažemo. Strah me je, dolazi zima – kaže Jelena.

Jelena je invalid. U penziju je otišla iz Vodoprivrednog preduzeća „Gornji Banat“ u kojem je 35 godina radila kao sekretarica. Sin je bolestan i ne može da radi. Sa penzijom od 35 hiljada dinara i nadoknadom koju dobija sin uspevali su da prežive zahvaljujući tome što je Jelena radila sezonske poslove. Prilikom odlaska u fabriku u Staroj Pazovi, u martu, doživela je saobraćajnu nesreću. Zbog teških povreda operisana je, ima šipku u nozi. Sada trpi stalne bolove i više ne može da radi.

Mobilni tim Centra za socijalni rad prvi je, u noći požara, pritekao u pomoć Jevićima koji su smešteni u Hostel „Paparazzo“. Molbi vlasnika Hostela, Siniše Pašića, takođe i predsednika Udruženja preduzetnika, odazvali su se ugostitelji, vlasnici „Kod Fićoka“, „Nacionalne klase“ i Pekare „Niti“, Stefan Felbab, Robert Pataki i Vebi Čočaj, koji su obezbedili obroke. Iz Pekare „Ristevski“ ponudili su večeru, ali se Jelena zahvalila. Ne moraju i da večeraju, kaže.

– Oni bukvalno ništa nemaju. Trebaće im mnoge stvari, ali tek pošto budu imali trajnije rešenje za stanovanje, a za to se, do sada, niko nije javio. Svi samo daju podršku, od toga nemamo ništa – kaže Pašić.

Jelena i Marko nadaju se da će jednog dana moći da obnove svoju kuću. Međutim o tome, za sada, ne mogu ni da razmišljaju. Njihova budućnost sasvim je neizvesna.

Za novčanu pomoć otvoren je žiro-račun u „Rajfajzen“ banci: 265-0000000580627-52. Ukoliko majci i sinu želite da ponudite kuću za održavanje ili stan uz malu nadoknadu, možete ih potražiti na recepciji Hostela „Paparazzo“.

Град