August 25, 2026

Град

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_n (1)

Kikindi 9,8 miliona dinara za bolju bezbednost saobraćaja

Aleksandra Djuran July 29, 2023

Grad Kikinda je među 11 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva za program podrške u primeni inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. Reč je o savremenim kamerama koje će biti postavljene u gradu, a koje prepoznaju registarske tablice, tablama za merenje brzine, svetlosnoj signalizaciji, sistemima za merenje vozila u kretanju i sličnom.

Ugovore je u Kuli uručio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, a za program podrške namenjeno je 100 miliona dinara kako bi se bezbednost građana podigla na viši nivo. U ime grada događaju je prisustvovao član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

Za unapređenje bezbednosti saobraćaja našem gradu pripalo je 9,8 miliona dinara što će obezbediti veću bezbednost građana, a pre svega dece u saobraćaju.

sindikat austrija

Sindikalna akademija u Austriji: Među predstavnicima 16 država, Kikinđanka Danijela Abazi, predsednica sekcije mladih Veća SSS

Jelena Trifunović July 29, 2023

U Austriji je od 2. do 12. jula održana obuka za mlade lidere i predstavnike sindikata iz 16 država i pet kontinenata. Predstavnica naše zemlje bila je Danijela Abazi, predsednica Sekcije mladih pri Savezu samostalnih sindikata Srbije za Grad Kikindu i opštine Novi Kneževac, Nova Crnja i Čoka.

–  Obuka je imala više segmenata, jedan je obuhvatio komunikacijske veštine, a a drugi pisanje projekata i rad na sindikalnim kampanjama. Odabrala sam da radim na jačanju strukture sindikata i većem uključivanje mladih. Razmenom raznovrsnih iskustava u diskusiji sa kolegama iz različitih država, kultura, društvenih uređenja i sindikalnih struktura, došla sam do korisnih informacija za dalji rad. Od posebnog značaja izdvajam deo obuke koji je bio posvećen detaljnom načinu razvoja sindikalnog projekta, koji je veoma koristan za unapređenje budućeg sindikalnog rada i organizovanje što većeg broja ljudi u sindikalno delovanje, koje ću se truditi da prenesem svojim kolegama u sekciji mladih SSSS. Mladi svojom energijom i idejama čine sadašnjost i kreiraju budućnost uz pomoć znanja i iskustva starijih članova sindikata- navodi Abazi.

Obuci su prisustvovali predstavnici Italije, Ukrajine, SAD, Australije, Bahreina, Indonezije, Filipina, Indije, Nigerije, Gane, Zimbabvea, Palestine, Dominikanske Republike, Vijetnama, Namibije i Srbije. Organizatori projekta bili su austrijski sindikat, Radnička komora Austrije i Međunarodna sindikalna konfederacija.

– Cilj prezentovanog projekta sekcije mladih je jačanje naše sindikalne organizacije putem koje ćemo dobiti veću vidljivost, informisanost i edukovanost mladih i raditi na uključivanju novih članova. Učesnici su upoznati sa razvojnim planom sekcije mladih SSSS, aktivnostima, strukturom našeg sindikata, načinom rada, kao i nedavnim novinama koje smo uveli u samom radu radi boljeg povezivanja i informisanja članova, a to su aplikacije ,,Radna prava za tebe“ i sistem e-Sindikat, koji obuhvata tri alata: veb portal, bazu podataka članova i mobilnu aplikaciju- precizira Abazi.

Obuka je održana u Beču, Gracu i Fladmicu, a svečana dodela sertifikata u austrijskom parlamentu.

 

 

BVS KUD 5

Veče folklora – mladi u Banatskom Velikom Selu čuvaju tradiciju zavičaja predaka

Igor Crnogorac July 28, 2023

U okviru obeležavanja Dana Banatskog Velikog Sela večeras je, na sportskim terenima, u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“, održano Veče folklora.

– Gosti su nam članovi KUD „Budućnost“ iz Dobanovaca i Kulturnog centra „Svetozar Marković“ iz Zrenjanina sa kojima sarađujemo i razmenjujemo nastupe. Naše Društvo ima 120 članova i večeras premijerno predstavlja koreografiju “Binačka Morava” – rekao je predsednik KUD-a „Marija Bursać“, Predrag Santrač.

Događaju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

– Pružamo podršku i KUD-u i Mesnoj zajednici u organizaciji ovakvih događaja – kazao je predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan. – Uprkos tome što nam spočitavaju da smo na svim događajima, želimo da poručimo da je važno da budemo sa svojim narodom, sa svojim sugrađanima, da im pružimo podršku, da uslišimo njihove ženje, da pokažemo da je glavni cilj rast i razvoj svih mesnih zajednica.

Velikoselcima i njihovim gostima obratila se zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ovakvi događaji podsećaju nas na neko zaboravljeno vreme kada su postojale određene vrednosti, kada se znao red u svim segmentima društva, kada se negovao i poštovao kult porodice, zajedništva i ognjišta, kada se znalo ko je ko u kući i postojalo je poštovanje prema starijima, prema majci i ocu, kada smo vaspitavani da pružamo i širimo ljubav u porodici, prema svom bližnjem. Ukoliko u ovakvim prilikama bar malo uspevamo da osvestimo sve to, da se setimo tih životnih vrednosti i da ih vratimo, onda treba da poželimo da ovakvi susreti traju jer se, na taj način, čuva ono najbolje i najlepše u tradiciji našeg naroda i zavičaja – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

Pred prepunim tribinama tri izuzetna folklorna ansambla izvela su igre iz svih krajeva naše zemlje, kao i iz zavičaja svojih očeva i dedova.

Programi Dana Banatskog Velikog Sela nastavljaju se tokom vikenda – u subotu, od 14 sati, Udruženje žena „Orhideja“ će, kod Zavičajne kuće organizovati takmičenje „Najlepši krajiški kolač“, a za 21 sat zakazan je „Krajiški višeboj“. U nedelju će se, na jezeru „Laguna“, od 12 sati, održati takmičenje u kuvanju riblje čorbe.

Programe proslave Dana sela organizuju udruženja iz ovog mesta, uz podršku Mesne zajednice i Grada.

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Grad pomaže kikindskim preduzetnicima da unaprede proizvodnju

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Vlasnici malih, mikro i srednjih preduzeća sa teritorije grada, koji su konkurisali i ispunjavali uslove, dobili su sredstva za unapređenje proizvodnje. Podsticaji su odobreni  vlasnicima 15 firmi, a ugovore sa njima potpisao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je rekao da je grad na usluzi preduzetnicima.

Među onima koji su dobili sredstva je i  Tatjana Tanović, vlasnica firme „Vodonoša“ koja se bavi distribucijom vode i aparata.

-Firma prvi put konkuriše i dobili smo iznos od 165.000 dinara. Pomoć nam je dragocena jer ćemo unaprediti opremu koju posedujemo kupovinom stakera, mašine koja može da diže robu na najviše police u magacinu. Na taj način bićemo efikasniji, a doprineće i boljoj organizaciji posla. Imamo osam radnika i nadam se proširenju posla i zaposlenih – rekla je Tatjana Tanović.

Štamparija „Borac“ iz Kikinde odnosno njen vlasnik Filip Karanović dobio je 250.000 dinara.

-Firma radi pune 23 godine i imamo sedam radnika. Sa dobijenim sredstvima kupićemo mašinu za lepljenje kartonske amblaže. Cilj nam je da proširimo i ubrzamo proizvodnju što će doprineti da budemo konkurentniji na tržištu. Konkurisali smo i pre šet godina i tada smo sredstvima Grada kupili mašinu za šlicovanje kutija koju koristimo i danas – saznajemo od Karanovića.

Gradskim budžetom za ovu namenu  predviđeno je tri miliona dinara, za milion dinara više u odnosu na prošlu godinu.

-Najniži odobreni iznos je 75.000 dinara, a najviši je 360.000 dinara. Prema uslovima konkursa maksimalni iznos koji smo mogli da odobrimo je 400.000 dinara odnosno 50 odsto od ukupno tražene sume – pojasnio je Saša Tanackov, član Gradskog veća – Putem ovog konkursa vodimo računa i o ženskom preduzetništvu koje se dodatno boduje tako da smo odobrili sredstva za šest žena, preduzetnica. Novac se odobrava isključivo našim lokalnim firmama koji su poslovno i životno vezani za naš grad.

Na konkurs je pristigla 21 prijava, a sufinasiraće se preduzetnici koji rade u oblastima građevinarstva, štamparskih i komunalnih usluga, električarskih poslova, ugostiteljstva i starih zanata.

IMG_20230728_115836

Zašto su prazni lokali u centru grada

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Cena zakupa poslovnog prostora u javnoj svojini grada ostaće nepromenjena do kraja godine. Naime, izmenu i dopunu odluke o uslovima i načinu davanja u zakup poslovnog prostora u javnoj svojini grada, koja je razmatrana na sednici Skupštine grada, odbornici su jednoglasno podržali. Kako je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća, cena zakupa, prema odluci,  usklađuje se sa rastom cena na malo. S obzirom na to da postoje ekonomska kretanja koja uslovljavljaju otežano poslovanje, lokalna samouprava želi da pomogne lokalnim, malim, privrednicima. Novom odlukom do kraja godine zamrznuće se cene zakupa poslovnog prostora koje su bile u junu.

– U javnosti se spekuliše da imamo praznh lokala u centru i da je razlog tome loše ekonomsko stanje u našem gradu. Ne slažem se sa tim jer su svi lokali u javnoj svojini popunjeni i da ih imamo još i u njima bi bili zakupci. Lokali koji su prazni pripadaju fizičkim licima ili privrednim društvima i cena zakupa koju traže nije realna za tržišne uslove u Kikindi – rekao je Saša Tanackov.

Predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan povodom ove odluke podsetio je da  su slične mere podrške mali privrednici i preduzetnici imali tokom pandemije korona virusa. I tada se nije menjala cena zakupa gradskih lokala.

-Lokali koji su prazni nalaze u zgradi koja je vraćena restitucijom. Nakon toga ona je prodata i sadašnji vlasnici podigli su cenu kvadrata na hiljadu i više evra. Ovu cenu niko neće da plati jer nije isplativa i zato nema zakupaca. Lokali u svojini lokalne samouprave su svi pod zakupom, a i ovom odlukom poručujemo da grad vodimo domaćinski i odgovorno – poručio je Bogdan.

Gradski lokali podeljeni su u pet zona i u njima je 146 zakupaca. Najviše ih je u prvoj i drugoj zoni, na Gradskom trgu i širem centru, gde je i najveća cena. U junu je za prvu zonu trebalo izdvojiti  537,48 dinara po metru kvadrtanom, a za drugu 430 dinara za kvadrat.

IMG_20230728_105749

Ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde, poručio Nikola Lukač sa skupštinske govornice

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Većinom glasova odbornici su, na sednici lokalnog parlamenta, usvojili konsolidovani izveštaj o izvršenju odluke o budžetu za period januar- jun. U gradsku kasu u prvih šest meseci slilo se milijardu 616 miliona dinara odnosno 42 odsto od ukupno planiranog prihoda od tri milijarde 875 miliona dinara.

– Realizacija budžeta je zadovoljavajuća. Transferna sredstva imala su nešto lošiju realizaciju jer od planiranih 400 miliona dinara 300 miliona nije uplaćeno u prvoj polovini godine, ali će biti uplaćeno do kraja. Reč je o sredstvima Uprave za kapitalna ulaganja koja su namenjena započetoj rekonstrukciji vodovodne mreže i budućoj izgradnji sekundarne atmosferske kanalazacije što ukupno iznosi 270 miliona dinara.  – istakla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Budžet grada od 12. juna bio je blokiran zbog prinudne naplate, a deo mera izlaska iz ove situacije bili su i svakodnevni kontakti sa velikim finansijerima da se uplate odlože za period izlaska iz blokade kako bi sredstva utrošili za namenu za koju su i odobrena. Zadovoljni smo i sa trećom tranšom rudne rente u iznosu većem od 93 miliona dinara.

Blokada nije dugo trajala, dodala je Jakšić Kiurski, i normalno poslovanje uspostavljeno je 14. jula.

– Država je pokazala spremnost da pomogne našem gradu da prebrodimo što pre blokadu tako što nam je dodelila 60 miliona dinara. Krizni period je iza nas i sada možemo očekivati sredstva koja će značajno povećati realizaciju prihoda do kraja godine – kazala je zamenica gradonačelnika.

Na primedbu odbornika Miroslava Grujića da tačka dnevnog reda treba da nosi naziv neizvršenje budžeta odgovorio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Projekti i planovi realizuju se po planiranoj dinamici i znam da vam to ne odgovara. Zbog vašeg mentora Zorana Mileševića zaustavili smo transfere za velike projekte koje ćemo realizovati u drugoj polovini godine. Znam da vas boli to što smo uspeli, da dobrom organizacijom i domaćinskim raspolaganjem budžeta, nijedan korisnik ne ostane uskraćen za sredstva i da grad funkcioniše. Mislite li da se nismo spremali za ovu blokadu i da smo neodgovorni? Tako biste vi radili i dali biste novac nekome ko to nije zaslužio. Moraju se poštovati odluke suda i zato smo zaustavili veće transfere da ne bismo došli u dodatni problem. Svi sugrađani vide gde se rekonstruiše vodvodna mreža, koje su ulice asfaltirane, gde je zamenjena rasveta, gde su izgrađeni trotoari. Isto ulažemo u centar, na periferiju grada i na selima. Ne vidite izgradnju fabrike vode, rekonstrukciju Opšte bolnice, radove u školama, podršku mladima, porodiljama, pronatalitetnoj politici, našu borbu da u grad dođu novi investitori? Za tih 220 miliona, znate li šta smo sve mogli da uradimo? Da izgradimo novi vrtić koji nam je potreban, ta suma je dvogodišnji budžet za rekonstrukciju kolovoza, da uredimo seoske domove kulture i mnogo toga drugog. Ko će se ovde izviniti i reći da nije verovao da ćemo moći tako brzo da izađemo iz blokade i zbog toga što ste mislili da nismo sposobni da sami rešimo nastali problem? Imamo viziju i podršku naroda da vodimo grad i rešavamo sve probleme. Rezultati rada pokazuju našu borbu i ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde – rekao je Lukač i napomenuo da je ponosan na svakog pojedinca iz svog tima i sve budžetske korisnike koji su bili svesni situacije.

I pored blokade računa, sve obaveze prema predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, ustanovama kulture i sporta,  prema mesnim zajednicima i socijalnoj zaštiti su ispoštovane, precizirano je za skupštinskom govornicom.

 

 

 

kukuruz dzeparac

Do džeparca prodajom mladog kukuruza

Aleksandra Djuran July 28, 2023

 

Nadežda Šibul, Anđela Marinkov i Mina Ćurčija osmislile su odličan način kako da dođu do džeparca. Prodaju kuvan, pečen i sirov mlad kukuruz u Njegoševoj 74. Nadeždina mama Zorica, koja im pomaže, odnosno kuva i peče mlad kukuruz otkriva nam kako je sve počelo.

-Ćerka i ja bile smo na pijaci u Mikronaselju i videle da jedan dečak prodaje kukuruz. Na njegovoj tezgi bila je gužva i to nam je dalo ideju da se i mi probamo isto. Nadežda je okupila svoje drugarice koje su rado pristale da joj se pridruže – kaže Zorica Miucin.

Kukuruz stiže sa njive Nadeždinog tate Duška koji se bavi poljoprivredom. Svakog dana se bere svež za prodaju.

-Ima kupaca tokom čitavog dana. Tu su naše komšije, prijatelji, rodbina, ali i oni koji prođu ulicom i vide da se prodaje kukuruz. Oglašavamo se na društvenim mrežama i sada imamo i porudžbine. Sve što zarade ide deci za džeparac – napominje naša sagovornica.

Mlad kukuruz prodavaće se još neko vreme, dok ga bude bilo. Gazdinstvo Šibul zasnovalo je kukuruz na četrdesetak jutara. Zorica ističe da je u solidom stanju, ali da mu treba kiše u narednom periodu.

IMG_20230727_101024-scaled copy

(Video) U finišu izgradnja fabrike vode: Rešava se višedecenijski problem

Aleksandra Djuran July 27, 2023

Građevinski radovi na postrojenju za preradu pijaće vode završeni su 95 odsto, mašinski radovi biće gotovi za mesec i po, a elektro za tri meseca. Izgradnja fabrike vode,  najveće investicije u Kikindi u proteklim decenijama, teče planiranom dinamikom u šta su se prilikom posete gradilištu uverili gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica i član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

-Svi mogu da se uvere da fabrika vode raste iz dana u dan i konačno će svi Kikinđani imati kvalitetnu pijaću vodu. Investiciju su, zajedno sa Gradom Kikindom, omogućili su Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo, KFV banka, a vrednost radova je oko 11 miliona evra. Istrajaćemo u tome da sugrađani u 21. veku dobiju vodu za piće po svim propisanim standardima. Paralelno sa ovim projektom radi se na zameni vodovodnih cevi, magistralnom vodu, kao i na mini postrojenjima za prečišćavanje vode za svako selo. Voda za piće decenijski je problem i mi ćemo ga rešiti na zadovoljstvo svih građana – istakao je Lukač.

Posao je započet je u junu 2021. godine, nakon nekoliko godina studioznih priprema. Kompletna oprema iz uvoza, a koja se tiče tehnologije prerade je već na gradilištu, tako da neće biti nikakvih zastoja, napomenuo je direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero.

-Građevinski radovi, prema sadašnjem planu, biće završeni do kraja oktobra nakon čega će se pristupiti daljim koracima za puštanje vode u sistem. Objekat sa savremenom tehnologijom treba da služi gradu minimalno 40 godina. – kazao je Gvero –  U toku je i uključivanje zaposlenih iz Javnog preduzeća „Kikinda“ u rad postrojenja. Fabrika će zapošljavati 21 radnika i najveći deo biće iz postojećeg javnog preduzeća.

Pošto svi radovi budu završeni uslediće njihova provera. Nakon toga započeće proba sa vodom.

-To je i najznačajniji deo koji nas čeka. Naša ulazna voda je karakteristična i ovo će biti prvi slučaj da se od nje napravi pijaća voda koja zadovoljava sve propisane standarde. Austrijska firma „Uniha“, koja je nosilac tehnologije, predvidela je da se završna obrada radi takozvanom reverznom osmozom koja omogućava da se od morske dobije voda za piće. Ne sumnjamo da će naša voda biti po propisima, a tokom probnog perioda najvažnija je optimizacija parametara, kako bi se postigla i najpovoljnija cena vode za potrošače – rekao je Miroslav Kresoja iz JP „Kikinda“.

 

 

ples vintage

LEPA VAROŠ otkriva kako je „Mikinica”dobila naziv: Mika i Tereza učili Kikinđane plesu

Jelena Trifunović July 27, 2023

U nekadašnjoj zgradi „Mikinice”, plesnim koracima mlade su učili Mika Katarivas, Jevrejin koji je u Kikindu došao posle rata, i njegova supruga Tereza, prva žena-motociklista u gradu.

Najpoznatije mesto za zabavu decenijama u Kikindi bilo je u zgradi Mikinice, na uglu Mokrinske i ulice Vojvode Putnika, u nekadašnjoj zgradi Zanatlijske zadruge. Zgrada je poticala iz vremena Monarhije i zbog oronulosti je predstavljala opasnost, pa je osamdesetih godina srušena.

Tereza je bila rođena u kikindskoj porodici Fa 1893. godine. Njeni roditelji imali su četrnaestoro dece. Njena baka, Ludovika Kristijan, bila je komornica grofa Esterhazija u Beču. U vreme Marije Terezije, porodica je dobila pseću kožu koju su dobijali oni kojima je dodeljivana plemićka titula.

Suprug Tereze Fa, Mika, bio je učitelj igranja. Po njima je zgrada nazvana Mikinica. Mika Katarivas bio je jevrejskog porekla, a u Kikindu je stigao sa primorja. Imao je školu plesa u Šibeniku. Novine koje su izlazile u tom dalmatinskom gradu „Hrvatska riječ”, 1909. objavile su oglas da je otvorena škola plesa i lepog i modernog ponašanja u prostorijama „Hrvatskog sokola”. Katarivas je u Veliku Kikindu došao odmah posle rata.

U radu mu je pomagala supruga Tereza koja je bila prva žena- motociklista u Velikoj Kikindi. Njene nećake, Katalin Gera i Ana Zubanov, kasnije će se sećati svoje tetke kao žene sa kacigom, na motoru, koja je uživala i u jahanju. Imala je svog konja i velikog belog psa.

Kako su pričale sugrađanki, publicistkinji Marti Ištvan, u školi se prvo učio tango, a zatim fokstrot, foks, polka, rumba, pa engleski valcer, koji je bio najteži.

„Devojke su sedele sa jedne strane sale, a sa druge mladići. Učitelj plesa bi lupio dlanovima i time bi započinjao ples. Onom ko nije hteo da pleše bi zapovedio. Nije bilo lenstvovanja. Videlo bi se kome ne ide, ali moja tetka bi to veštim kombinacijama rešavala. Sparivala bi ih sa takvima koji su već dobro igrali. Kada bi dečak dobro igrao, onda bi ga spajala sa jednom „drvenastom” devojkom i suprotno. Bila je jako odlučna”, pričala je o Terezi Ana Zubanov.

Školu plesa pohađali su najviše srednjoškolci, bilo ih je i iz šegrtske škole, dok devojke iz paorskih porodica nisu išle na ples.

Miku Katarivasa, učitelja plesa, deportovali su 1941. godine. Njegovo ime nalazi se među žrtvama holokausta. Tereza je držala časove plesa i posle rata. Preminula je 1973. godine u Kikindi.

O njenom plesnom umeću svedoči i sledeća anegdota. Kako se svojevremeno prisetila njena nećaka Katalin, na venčanju njihove sestre, tetka Tereza imala je 80 godina, ali je tako igrala tvist da je svakog zadivila.

Crnjanski o Miki

Miku pominje Miloš Crnjanski o tekstu o prisajedinjenju, koji je objavljen u Politici 1923. godine.

„Pod zapaljenom svećom sa Ciganima, sav crven u licu sedi Mika Katarivas i peva srpske ubojne pesme. Srnao i Orjuna. Srpska nacionalna omladina. Mika Katarivas je viđen član tog „užasnog” društva. Ustvari to je vrlo dobar čovek, sa kudravom kosom, beogradsko jevrejče. Veliki radikal, desna ruka Joce Budišinog. Bivši tanc majstor, sada trgovac haljina u Kikindi. Došao je od nekud posle oslobođenja i zadržava se tu, dobri i veseli čovek.

Kaže: ja često idem u Beograd, poznajem sve. I Vujčića, i Ninčića i Srškića (ministre u Vladi Nikole Pašića). Stalno sam na putu i živim samo za partiju. Viđam ih često, ali se oni prave da me ne poznaju.

-Ej Srškiću, zar me ne poznaješ.A kad sam te učio valcer?

Rukama maše, očima žmirka i pijucka. Ovdašnji ga Jevreji mrze”- napisao je Crnjanski.

 

(Izvori. V. Vujin, M. Ištvan)

 

 

Penzioneri 3

Sa penzionerskom karticom do velikih popusta u SC „Jezero“

Igor Crnogorac July 26, 2023

Starijim sugrađanima će, putem penzionerske kartice, od 1. oktobra, biti omogućeni popusti za korišćenje usluga Sportskog centra „Jezero“ zahvaljujući sporazumu koji je danas potpisan između direktorice kikindske filijale PIO Fonda, Vesne Đukanović i direktora Centra Dejana Pudara i predstavnika PIO Fonda.

Potpisivanju su prisustvovali  gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Okruga Miroslav Dučić i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe Bogdan Tasovac, kao i predsednik Udruženja Milan Periz.

Ovo je samo nastavak nastojanja Grada i SC „Jezero“ da što više izlaze u susret starijim sugrađanima, rekao je direktor Pudar.

– Akcije pogodnosti za penzionere već smo započeli ove godine, pa je potpisivanje sporazuma kruna naših aktivnosti – ocenio je Pudar. – Od oktobra oni će imati 80 odsto popusta za zakup svih termina u Sportskom centru, isto toliko biće umanjena cena za korišćenje hostela i 40 odsto popusta dobijaće za korišćenje igraonice. Pozivamo naše starije sugrađane da iskoriste pogodnosti koje nudimo. Verujemo da će mnogi svojim unučićima, na ovaj način, omogućiti da proslave rođendan u našoj igraonici.

Predsednik Gradskog udruženja penzionera Milan Periz istakao je značaj rekreativnih aktivnosti za stariju populaciju.

– Zahvaljujući pomoći i razumevanju Grada penzioneri već plaćaju pola cene karte za bazen i odziv je odličan. Kikinda je jedan od prvih gradova u kojima je ovako nešto inicirano kako bi se penzioneri što više uključili u sportske aktivnosti. Verujem da će to doprineti da budu manji redovi u čekaonicama zdravstvenih ustanova i da će penzioneri koji se rekreiraju biti 30 odsto zdraviji – rekao je Periz.

Popuste u SC „Jezero“ moći će da koriste penzioneri – vlasnici penzionerskih kartica, čime Centar i Grad daju podršku naporima Vlade za bolji standard najstarijih sugrađana.

Penzionerska kartica izdaje se na osnovu zahteva koji se podnosi u filijali Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja. U toku je potpisivanje ugovora sa pravnim subjektima – trgovinama i ustanovama u čitavoj državi, koje će, na osnovu kartice, penzionerima odobravati popuste na proizvode i usluge, a to pravo oni će moći da počnu da ostvaruju od 1. oktobra ove godine.