June 26, 2026

Град

Maturantski ples 1

(VIDEO) Emotivno i s puno nade: održan Maturantski ples

Igor Crnogorac May 19, 2023

Svečano i emotivno bilo je danas na „Maturantskom plesu“ na Gradskom trgu. U organizaciji Kulturnog centra, plesu sa Evropom Kikinda se pridružila 16. put. Na početku manifestacije održan je minut ćutanja stradalima i pušteni su beli baloni.

Na plesu maturanata učestvovalo je oko 400 učenika završnih godina svih srednjih škola uz goste, osmake, članove Baletske škole Kulturnog centra i mnogobrojnu publiku. Od kada je ples maturanata prvi put održan u našem gradu, pre 15 godina, gotovo osam hiljada mladih je, na ovaj način, obeležilo kraj jednog perioda zajedničkog školovanja i života.

 

– Mladi ulaze u novo doba koje će, svakako, biti neizvesnije. Grad Kikinda misli na njih, podržava ih u novim idejama i realnosti koja je oko nas. Poručujemo im da čuvaju jedni druge, da budu ponos svojih roditelja, škola i grada. Mi ćemo učiniti sve da stvorimo još bolje uslove za život i rad u najlepšem gradu na svetu i želimo da se, posle sledeće faze svog života, vrate – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač, koji je, sa saradnicima, učestovao na manifestaciji.

Manifestaciju pod nazivom “Evropski festival kadrila inicirao je Plesni savez Slovenije 2001. godine. Prvi su sa Evropom počeli da plešu maturanti iz Kraljeva, 2005, a zatim su se priključili i mnogi drugi gradovi.

U ovom projektu do sada su učestvovali maturanti iz Slovenije, Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Austrije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Estonije, Turske…

Ujedinjeni u radosti zajedničkog odrastanja, poslali su poruku – sada i u svakom uzrastu važni su drugarstvo, bliskost i jedinstvo.

Pedagoška

Dan otvorenih vrata u VŠSSOV

Igor Crnogorac May 19, 2023

Uoči upisa u Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, iz ove ustanove za subotu, 27. maj, od 12 do 14 sati, najavljuju još jedan Dan otvorenih vrata.

U razgovoru sa nastavnicima i članovima Studentskog parlamenta budući studenti moći će bliže da se upoznaju sa programima i nastavnim i vannastavnim aktivnostima Škole.

VŠSSOV upisuje studente na trogodišnje osnovne i na master studije koje traju dve godine. Za osnovne studije ukupno ima 120 mesta – 95 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i 25 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre.

– Očekujemo da nam Pokrajinski sekretarijat odobri istu kvotu za budžetske korisnike kao i prošle godine – 50 mesta na osnovnim studijama i dva na masteru. Prošle školske godine smo, kao budžetske korisnike, upisali 45 studenata na predškolskom smeru i pet na tradicionalnom– kaže direktorica Škole, Angela Mesaroš Živkov.

Predstojeći upis, napominje, mogao bi da bude i poslednja prilika za zainteresovane sa trogodišnjim srednjim obrazovanjem da upišu smer za tradicionalne igre jer se, za narednu školsku godinu, najavljuje polaganje državne mature i tada to više neće biti moguće.

Upis na doškolovanje je za one koji su studirali na Višoj školi za obrazovanje vaspitača kako bi završili i treću godinu, što im omogućava da upišu master studije.

Za studente koji su u radnom odnosu, organizovana je i konsultativna nastava subotom. Studenti iz drugih gradova mogu da budu smešteni u Učeničkom domu i ako nisu na budžetu.

Važno je istaći da su diplome ove Škole priznate u inostranstvu bez polaganja razlike ispita. Osim u predškolskim ustanovama, svršeni studenti imaju mogućnost zaposlenja i u ustanovama za pružanje pomoći mentalno manje razvijenim osobama i kao lični asistenti.

Samofinansirajući studenti godinu plaćaju 54 hiljade, a na masteru je cena 75 hiljada dinara. Škola odobrava plaćanje u 10 mesečnih rata.

Konkurs za upis biće otvoren krajem maja. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na broju 0230 422 423 ili putem mejla vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Makovo Lunga 4

(VIDEO) Skup zvaničnika na prelazu Nakovo-Lunga: neophodno je da granica bude otvorena 24 sata

Igor Crnogorac May 18, 2023

Ozvaničenje prelaska milionitog putnika na međunarodnom graničnom prelazu Nakovo-Lunga proteklo je u znaku inicijative da ovaj prelaz bude otvoren 24 sata i da se dozvoli prolazak autobusa i drugih kategorija vozila. Ovo bi, zaključeno je, umnogome pomoglo radnicima koji svakodnevno prelaze granicu putujući na posao u tri smene, poslodavcima i investicionim potencijalima Kikinde i čitavog okruga.

Milioniti prelazak zabeležen je pre nekoliko dana, bila je to hrvatska državljanka sa pasošem Evropske unije. Danas je ovaj jubilarni prelazak obeležen uz posetu zvaničnika.

Susretu na graničnom prelazu prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, predstavnici Severnobanatskog upravnog okruga, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva za evropske integracije, Uprave granične policije i Carine Republike Srbije, Ambasade Rumunije u Beogradu, Granične policije Rumunije, Prefekture Županije Timiš, Kompanije „Zopas“ i lokalnih pograničnih opština.

– Značaj ovog graničnog prelaza nemerljiv je za Kikindu, za pograničnu zonu i za čitav region – istakao je gradonačelnik Lukač. – Mi smo ponovo nadležnim institucijama preneli zahtev i molbu da prelaz bude stalno otvoren. Svako sa ovog skupa, sa obe strane, učiniće sve što može da zajednički ostvarimo san koji je realan i da budemo bliži jedni drugima, da povećamo investicione potencijale, kao i da unapredimo saradnju i prijateljstvo.

Osim u radnom vremenu, ograničenje koje sada postoji je i u kategoriji vozila kojima je dozvoljen prelaz, a to su: putnički automobili, bicikli, motocikli i laka teretna vozila do 3,5 tone, ali ne i autobusi.

Sama činjenica da je, za nepunih sedam godina, ovde zabeleženo milion prelazaka, znak je da postoji potreba za stalno otvorenim prelazom, zaključili su danas i prisutni rumunski prijatelji.

– Ovo je važan jubilej, nadam se da će u budućnosti granicu Nakovo-Lunga više prelaziti i putnici druge nacionalnosti. Daćemo sve od sebe da ovaj granični prelaz radi 24 sata kako bi se i povećao broj prelaza – rekla je zamenica ambasadora Rumunije u Beogradu, Anka Popa.

Međunarodni granični prelaz Nakovo–Lunga trajno je zvanično otvoren 8. novembra 2014. godine. Do početka pandemije, zabeležen je stalni porast broja putnika. Najprometnija je bila 2018. godina, kada je bilo 193 hiljade prelazaka

Sa partnerima iz Rumunije do danas je realizovano ili je u toku ostvarivanje devet pregoraničnih projekata, ukupne vrednosti gotovo tri miliona evra. Zajednički nastup pred evropskim fondovima značajno je unapredio životne uslove Kikinde i mesta u Rumuniji. U ovom trenutku realizuju se tri, iz oblasti vanrednih situacija, zdravstva i revitalizacije životne sredine.

 

 

Nakovo-Lunga

Milioniti putnik na prelazu Nakovo-Lunga

Igor Crnogorac May 17, 2023

Grad Kikinda će sutra, 18. maja, ozvaničiti prolazak milionitog putnika na Međunarodnom graničnom prelazu Nakovo–Lunga od dana njegovog trajnog otvaranja 2014. godine.

Događaju će prisustvovati gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, predstavnici Severnobanatskog upravnog okruga, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva za evropske integracije, Uprave granične policije i Carine Republike Srbije, Ambasade Rumunije u Beogradu, Granične policije Rumunije, Prefekture Županije Timiš i lokalnih pograničnih opština.

Međunarodni granični prelaz Nakovo–Lunga trajno je zvanično otvoren 8. novembra 2014. godine i, do početka pandemije, zabeležen je stalni porast broja putnika. Otvaranjem prelaza bitno je unapređena prekogranična saradnja  Kikinde sa susednim pograničnim mestima, posebno sa Temišvarom, centrom Županije Timiš.

Do danas je realizovano devet pregoraničnih projekata, od kojih su najznačajniji upravo oni u vezi sa graničnim prelazom. Izgrađena je nedostajuća infrastruktura na samom prelazu, zatim biciklistička staza sa solarnom rasvetom i video-nadzorom od Kikinde do graničnog prelaza, rekonstruisano je 1.800 metara državnog puta ka granici.

Takođe, zahvaljujući trajno otvorenom Međunarodnom graničnom prelazu, italijanska grupacija „Zopas“ koja u Rumuniji posluje u Velikom Semiklušu i Temišvaru, otvorila je 2016. godine fabriku u Kikindi, u kojoj radi 650 ljudi, i još oko 200 naših sugrađana  zaposleno je u njihovoj fabrici u Velikom Semiklušu.

Bebi paketi 3

Svečano u Gradskoj kući: darovi za 105 novih sugrađana

Igor Crnogorac May 17, 2023

U svečanoj sali Gradske kuće danas su ponovo bili najdraži gosti – bebe rođene u prva tri meseca ove godine. Pozdravio ih je gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Čestitam vam rođenje deteta. I ja sam roditelj i znam koliko energije i truda treba da se podigne dete i da se izvede na pravi put. Grad Kikinda želi uvek da izađe u suret najmlađim Kikinđanima, svima vama, i da se svi borimo za bolji život u ovom gradu. Ne znam šta će nam brza saobraćajnica i fabrika vode i rekonstruisana bolnica i novi Dom zdravlja ako nema dece zbog koje sve ovo radimo. Hajde da ih čuvamo, da bodrimo jedni druge i da zajednički istrajemo u ciljevima – rekao je Lukač.

Grad Kikinda je novim sugrađanima obezbedio 105 bebi-paketa u kojima su stolica za hranjenje, peškir sa kapuljačom, torba i „Radosnica“. Pojedinačna vrednost paketa je osam i po hiljada dinara.

Ovo je samo jedan od programa Grada radi podrške porodicama, rekao je predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.

– Sprovodimo sveobuhvatne mere socijalne i dečije zaštite. Ovo je prilika da pokažemo koliko Grad misli na decu i koliko nam je stalo da nas ima još više – rekao je Bogdan. – Želimo da, na svaki način, podržimo roditelje, da im pružimo sve što im je potrebno, da planiraju porodicu, da odgajaju decu u Kikindi i da pošaljemo poruku da je Kikinda grad porodice. Naše mere dečije zaštite su sveobuhvatne. I ove godine imamo visoka izdvajanja za roditeljstvo, za pomoć deci, za pronatalitenu politiku, za prvorođeno i drugorođeno dete. Takođe smo u Pokretu tri plus, pomažemo nezaposlenim porodiljama, a od 2021. godine i parovima koji su u procesu vantelesne oplodnje. Svako ko je roditelj i želi da postane roditelj ima sigurnu podršku od nas. Sada nam je potrebno jedinstvo, da pričamo o porodičnim, zdravim vrednostima na kojima treba da podižemo nova pokolenja.

Danijela Gojković je danas došla po paketić za svog trećeg dečaka, Milana.

– Već sam dobila ovaj paketić za starijeg dečaka. Sada poklon dpbija Milan koji ima tri meseca. Mnogo mi znači ova pomoć jer sam samohrana majka – kaže Danijela.

Ivana i Milorad Todor stigli su sa ćerkicom Aurorom i malim Mihajlom, koji ima tri meseca.

– Imam četvoro dece i uvek sam dobila paketić, svaki poklon nam pomaže – kaže mama Ivana

Podeli paketa prisustvovala je članica Gradskog veća za brigu o porodici, Melita Gombar. Paketići za novorođenu decu deo su  akcije „Kikindski bebi klub“ koju Grad Kikinda sprovodi od 2014. godine.

Prijedor 2

Delegacije Grada i Okruga na obeležavanju Dana Prijedora

Igor Crnogorac May 16, 2023

Dragan Pecarski, član Gradskog veća, i Miroslav Dučić, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, prisustvovali su obeležavanju Dana bratskog grada Prijedora, koji ovaj datum proslavlja kao Dan prvog oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu.

Akademiji „Prijedor u srcu” prisutvovali su i ministri u vladama Republike Srpske i Srbije, potpredsednici i poslanici Narodne skupštine Republike Srpske, ambasador Grčke Dimitrios Papandreu, predstavnici bratskih gradova i opština i prijatelji iz Italije i Slovenije.

dr Abraham stres 1

Humanitarno predavanje doktora Gorana Abrahama o stresu

Igor Crnogorac May 16, 2023

Predavanje na temu „Stres i stresogeni faktori modernog doba kao uzročnici nastanka simptoma i bolesti“ održao je doktor Goran Abraham, jedan od osnivača udruženja „Zdravlje na dlanu“, u amfiteatru VŠSSOV.

Važno je da ljudi shvate da svakodnevica, u današnje vreme, umnogome utiče na njihovo zdravlje ili pogoršavanje hroničnih bolesti. Toga nisu svesni u dovoljnoj meri, kaže dr Abraham. On dodaje da cilj njegovog udruženja i jeste  poboljšanje zdravlja i životnog veka sugrađana.

– Značajno je da se primenjuju zdrave sitnice u svakodnevnom životu, kako bi se unapredilo zdravlje i kako svakodnevni stresori ne bi uticali na njega ili na pogoršanje osnovne bolesti. Ljudi, recimo, generalno ne znaju da, ukoliko ne spavaju dovoljno i kvalitetno, to remeti imuni sistem. Normalno je, u proseku, sedam sati sna, ali je važan i njegov kvalitet, a to zavisi od toga kako se probudite. Na primer, kafa na prazan stomak remeti lučenje melatonina koji utiče na spavanje tog dana. Kafa bi trebalo da se pije sat, sat i po posle buđenja i da se prethodno doručkuje.

Ljudi su „u mašini“, ne žele da izađu iz svog ritma iako znaju da je loš po zdravlje, kaže dr Abraham. Ne idu na vreme ili preventivno kod lekara, ne razmišljaju o svom zdravlju na vreme.

– Uglavnom je to posledica neinformisanosti. Lekari nemaju vremena da pojasne ljudima važne stvari, a ljudi, često, i ne znaju gde da pronađu korisnu i tačnu informaciju. Bavim se naukom i zdravim stilovima života i zato sam i želeo da im kažem šta treba da menjaju. To su male promene koje, zajedno, mnogo pomažu – tvrdi dr Abraham.

On objašnjava da je jedna od promena i dnevni ritam. Odlazak na spavanje „sa kokoškama“ itekako ima smisla, kaže doktor. Naši stari su znali da je za organizam važno da se zaspi sa zalaskom sunca jer je takav bioritam usađen u naš DNK.

Takođe, sat i po vremena pre spavanja ne treba gledati u ekran, u tv, računar, telefon. „Ukoliko do četiri ujutro gledate u ekran, smanjuje se nivo dopamina, hormona sreće u organizmu i budite se depresivni, što može da dovede do ozbiljnijih problema“, dodaje.

Organizovan pod pokroviteljstvom Crvenog krsta, događaj je imao humanitarni karakter – dobrovoljni prilozi usmereni su Dečijem odeljenju kikindske bolnice za kupovinu opreme.

poljoprivreda

Grad pomaže razvoj poljoprivrede sa 15,7 miliona dinara

Igor Crnogorac May 16, 2023

Grad Kikinda raspisao je 20 javnih poziva u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, za šta je, ukupno, izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara. Ovaj iznos veći je od prošlogodišnjeg za pola miliona i očekivanja su da će veći broj poljoprivrednika aplicirati za sredstva.

Pravo da konkurišu imaju poljoprivredna gazdinstva sa teritorije grada koja ispunjavaju uslove, a javni pozivi su otvoreni do utroška sredstava. Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike.

Prošle godine za podršku je pristiglo 610, od kojih je odobreno 588 zahteva.

Sabor frulaša Iđoš

Frulaši iz Vojvodine i Beograda takmičiće se u Iđošu 17. juna

Igor Crnogorac May 16, 2023

U okviru priprema za 36. Sabor frulaša Srbije „Oj Moravoʼʼ, koji se održava u Prislonici kod Čačka, y Iđošu je održan sastanak organizatora regionalnih predtakmičenja. Domaćin je bilo Kulturno prosvetno društvo „Milivoj Omorac“, organizator iđoške smotre.

Organizatori iz Rače, Boljevca, Vranjske Banje i Šapca utvrdili su regionalnu podelu i kategorije, pravila i datume održavanja smotri. Odlučeno je da se 27. Sabor frulaša u Iđošu, pod nazivom „Škripi đeram“, na kojem će nastupiti takmičari sa teritorije Pokrajine i grada Beograda, održi 17. juna.

Na ovom predtakmičenju nadmetaće se frulaši u kategorijama mladih, izvorne i savremene muzike. Najbolji će se plasirati za učešće na Saboru frulaša Srbije u Prislonici, 22. i 23. jula.

Melanom kože 1

Kampanja Euromelanom u Kikindi: godišnje se otkrije 15 obolelih od karcinoma kože

Igor Crnogorac May 15, 2023

U Opštoj bolnici u Kikindi tridesetak pacijenata pregledano je u okviru evropske kampanje protiv raka kože. Kako ističe dr Siniša Jolić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista angiologije, akcija se organizuje od 1999. godine radi ranog otkrivanja raka kože i buđenja svesti kod ljudi da je melanom jedan od najmalignijih tumora.

– Na godišnjem nivou registrujemo petnaestak novobolelih od melanoma u našoj Bolnici, što nije malo. Najvažnije je melanom otkriti u ranom stadijumu jer je tada ova bolest izlečiva. Melanom je usko povezan sa suncem i češće se javlja kod osoba koje rade na otvorenom prostoru, poput građevinskih radnika ili poljoprivrednika – kaže dr Jolić.

On dodaje da je važan samopregled kože. Kada pacijent primeti da postoje promene, kada su prisutni svrab, bol, peckanje, tada treba da se obrati dermatologu. Dr Jolić je pozvao građane da se najpre informišu kako da bezbedno borave na suncu, a potom da se izlažu sunčevim zracima.

-Kampanju su pokrenuli belgijski dermatolozi. Do sada smo pregledali oko 450 hiljada stanovnika, a kikindska Bolnica je od prvog dana u kampanji – rekao je naš sagovonrnik.

Pregledi su obavljani u dvema ambulantama, a svi sugrađani koji nisu uspeli da ga zakažu mogu da se jave jer će, i narednih dana, dr Jolić i njegova koleginica dr Milica Agić, specijalista dermatovenerologije, izaći u susret pacijentima. Kampanju Euromelanom podržalo je Ministarstvo zdravlja.

error: Content is protected !!