U okviru obeležavanja „Svetskog dana zdravlja”, u Crvenom krstu Kikinda održano je gradsko kviz-takmičenje „Šta znaš o zdravlju?” za učenike osnovnih i srednjih škola.
Učestvovali su učenici osnovnih škola „Žarko Zrenjanin”, „Đura Jakšić”, „Jovan Popović”, „Ivo Lola Ribar”, „Vasa Stajić”, „Sveti Sava”, kao i SSŠ „Miloš Crnjanski” i Ekonomsko-trgovinske škole.
U kategoriji podmlatka prvo mesto pripalo je Milici Knežević, učenici OŠ „Žarko Zrenjanin”, drugo Mladenu Jovaniću iz OŠ „Ivo Lola Ribar”, a treće Eleni Litričin iz OŠ „Đura Jakšić”.
Među omladincima, najuspešnija je bila Milica Stanimirović, učenica SSŠ „Miloš Crnjanski”. Drugo mesto zauzela je Nevena Vulović, takođe učenica SSŠ „Miloš Crnjanski”, a treće Marija Psodorov, učenica Ekonomsko-trgovinske škole.
Učesnike kviza ocenjivale su članice žirija u sastavu: dr Ivana Savković, Ljiljana Radišić i Olivera Vučković Popov.
Na predstojećoj sednici gradske skupštine zakazanoj za 13. april, biće izabran novi član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, nakon što je prelaskom na funkciju načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić u januaru podneo ostavku na mesto u Gradskom veću.
Rešenje o izboru novog člana GV, doneće gradski parlament na predlog gradonačelnika. Nebojša Jovanov je diplomirani industrijski menadžer. Svojih 25 godina radnog iskustva sticao je u naftnoj industriji na širokom spektru poslova, nakon toga u automobilskoj industriji, a zatim u trgovini i ugostiteljstvu. Od 2021. godine bio je član kabineta gradonačelnika Kikinde.
Aktivno se bavio vaterpolom deset godina, u VK „ŽAK”. Govori engleski jezik.
Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) baštini najsvetliju revolucionarnu tradiciju sa naših prostora. I ove godine članovi su obeležili godišnjicu smrti kikindske revolucionarke Lidije Aldan polaganjem venca na njenu bistu u dvorištu nekadašnje Četvrte mesne zajednice koja je nosila njeno ime.
Na današnji dan 1941. godine, bez objave rata napadnuta je Jugoslavija. Prema nekim procenama, tog dana bilo je dve hiljade žrtava, podsetio je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a. Godinu dana kasnije, 5. aprila, svoj život tragično je izgubila kikindska heroina, Lidija Aldan. Minutom ćutanja na današnjem skupu odata je počast poginulima.
Lidija Aldan, revolucionarka, sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) rođena je 1921. godine u Jekaterinodaru, danas Krasnodaru, u Rusiji. Sa porodicom je došla u Kikindu, gde je pohađala osnovnu školu i Gimnaziju.
– Porodica Aldan živela je u Ulici Đure Jakšića 3, gde je Lidija, već kao šesnaestogodišnjakinja, okupljala naprednu omladinu Kikinde. Svi su kasnije postali članovi KPJ. Među prvim revolucionarima bili su i Olga Udicki, Vlada Bogaroški, Božidar Jovičin, Slobodanka Acigan i Radovan Brančić. U krugu svojih prijatelja Lidija Aldan bila je poštovana i spremna da pomogne proletarijatu. Njena opredeljenost, odanost Partiji i nesebičnost, uticali su na to da postane vođa omladinskog pokreta u Kikindi. Zbog revolucionarnog rada, izbačena je iz Gimnazije. Njen prvi veliki zadatak bilo je formiranje Mesnog komiteta SKOJ-a u kojem je izabrana za sekretara – rekla je Mira Stupar, potpredsednica Četvrtog mesnog odbora SUBNOR-a u Kikindi.
U toku rata Lidija Aldan je bila zadužena za kurirsku službu i održavanje veza između partizanskih odreda, a zatim i za rad ilegalne štamparije i formiranje skojevskih grupa u južnom Banatu. Na tom položaju je i otkrivena od strane okupatora.
Kako bi izbegla hapšenje, izvršila je samoubistvo hicem iz pištolja, 5. aprila 1942. godine u mestu Ferdin (danas Novi Kozjak), kod Alibunara. Osnovna škola u ovom mestu nosila je njeno ime do početka 2000-tih.
Godišnjicu njene smrti svake godine obeležava kikindski SUBNOR. Od ove godine, kaže Mira Stupar, ova organizacija, koja ima više od 300 članova, aktivirala je rad mesnih odbora, koji samostalno organizuju prigodne skupove u znak sećanja na heroje poginule za slobodu i ideju boljeg života budućih generacija.
Povodom Dana studenata, u Narodnoj skupštini je upriličena svečanost sa dodelom nagrada najboljim studentima strukovnih studija u Republici Srbiji.
Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača iz Kikinde na svečanosti su predstavljali najbolji student, Marija Maleš iz Kikinde, predstavnici Studentskog parlamenta Svetlana Krneta i Nikola Halai i nastavnici dr Srbislava Pavlov i dr Rosa Šapić.
Marija Maleš, studentkinja treće godine smera strukovni vaspitač za tradicionalne igre dobila je priznanje Studentske konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola kao najbolji student treće godine kikindske VŠSSOV.
Osnovna muzička škola „Slobodan Malbaški“ nastavila je lepu tradiciju održavanja koncerta najboljih na školskom takmičenju. U svečanoj sali Narodnog muzeja posle koncerta su dodeljene pohvale i diplome svim učesnicima.
Školsko takmičenje održano je osmi put i na njemu je učestvovalo 75 učenika od prvog do trećeg razreda.
– Praksa je da, po završetku takmičenja, priredimo konert i svečanost na kojoj i nagradimo sve učesnike. Petočlani žiri ocenjivao je nastupe učenika, tako da u svakoj od četiri kategorije imamo, u zavisnosti od broja bodova, više pohvala, trećih, drugih i prvih mesta. Večeras nastupaju najbolji među najboljima, oni koji su osvojili najveći broj bodova u svojoj kategoriji, iz svakog razreda. Ukupno dodeljujemo 84 pohvala i diploma jer su se neka deca takmičila i sa instrumentom i u solfeđu – kaže profesor klavira Eva Francuski Aranjoš, rukovodilac tima za školsko takmičenje i zamenik direktora.
Luka Tolimir ima 13 godina i učenik je trećeg razreda klavira.
– Dobio sam prvu prvu nagradu jer sam imao 99 od sto bodova – kaže Luka. – Od malena volim klavir i to će biti moje zanimanje.
Iako je završio osnovno muzičko obrazovanje na odseku gitare, Mario Komarek pohađa Muzičku školu na drugom smeru.
– Volim i solo pevanje i sada sam u drugom razredu na tom odseku. Planiram da upišem Srednju muzičku školu u Zrenjaninu. Na takmičenju sam dobio sto bodova za solo pevanje.
Desetogodišnji Luka Milojica svira harmoniku, ali to nije bio njegov prvi izbor.
– Počeo sam da sviram klavir, pa sam se prebacio na odsek harmonike jer mi više odgovara. Sada sam drugi razred, a na takmičenju sam osvojio prvu nagradu sa 99,4 boda.
Dodelu diploma podržala je kikindska fabrika „Banini“ koja je za sve takmičare obezbedila poklon-pakete sa slatkišima.
Svi građani koji su to želeli, više od 300 njih, besplatno su se podvrgli ultrazvučnom snimanju trbušne aorte u mobilnoj ordinaciji Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Karavan pod nazivom „Aorta nije samo na srcu“ organizovan je radi prevencije, ranog otkrivanja i lečenja abdominalne aneurizme. Dostupan je svim građanima starijim od 50 godina i realizuje se u saradnji Ministarstva zdravlja, Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije i Kliničkog centra Srbije.
Pucanje, odnosno ruptura aneurizme jedan je od vodećih uzroka smrti kod nas i u svetu.
– Aneurizma, odnosno proširenje abdominalne aorte, može biti opasno ako je veliko jer može da dođe do komplikacija i do neželjeniog ishoda. Ukoliko je malo, može da se prati i da se reaguje na vreme. Svaki put kada radimo ultrazvučno snimanje stomaka, mi gledamo i abdominalnu aortu. Sama aneurizma može da daje simptome, ali i ne mora. Moguće je da čovek ima bolove, a može i da se napipa. Upozoravajući simptomi su bol, pulsiranje u stomaku, bol u leđima – rekao je za „Kikindski portal“ dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice u Kikindi.
Doktor Trkulja dodaje da su najrizičnija kategorija muškarci stariji od 65 godina koji su dijabetičari i pušači.
Jedini lek za aneurizmu, ukoliko se otkrije na vreme, je operacija.
Pucanje aneurizme se naziva ruptura i nastaje ukoliko se aneurizma ne operiše – 80 odsto bolesnika sa rupturom aneurizme aorte umre, što je jedan od 15 najčešćih uzroka smrti kod nas i u svetu.
Kako doći do žiga „čuvarkuća“, kako pronaći partnera u inostranstvu i koristiti portal „E-usluge“, bile su neke od tema današnjeg stručnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi. Na petom stručnom skupu pod nazivom „Privredna komora Srbije – vaš poslovni partner“, privrednicima iz regiona govorili su stručnjaci iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Komore.
– Glavna tema je projekat „Stvarano u Srbiji“ koji je pokrenula PKS kako bi što većem broju domaćih proizvođača dala mogućnost korišćenja žiga „čuvarkuća“. Osmišljen je radi unapređenja domaće proizvodnje i odnosi se na sve grane privrede. Sredstva iz projekta ostaju u našoj zemlji, ulažu se u obrazovanje i privredu. Za ove proizvođače radimo i kampanju – sve „čuvarkuće“ su deo našeg marketinga – rekla je Tijana Popović iz PKS.
Projekat i žig predstavljeni su u junu 2020. godine. Do sada je apliciralo 86 privrednih subjekata, a Savet Komore dodelio je pravo korišćenja žiga za 905 proizvoda.
U našem okrugu, znak „čuvarkuća“ imaju samo dve firme iz Kanjiže: proizvođač opeke i crepa „Wienerberger“ i „Tisamed“. Za sada, ovaj znak ne koristi nijedna firma iz Kikinde, kaže Popović.
– „Toza Marković“ može biti potencijalni „čuvarkuća“, a pozivamo i sve ostale firme da nam se prijave, svima ćemo rado izaći u susret i pomoći im u apliciranju.
Član Saveta za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga „Čuvarkuća“ PKS, predsednik udruženja potrošača Kikinda, Darko Cvijan, smatra da Kikinda ima dugu tradiciju u prehrambenoj industriji i da je to pravac u kojem bi trebalo da se ide.
– Prema podacima kojima raspolažemo, proizvođači su, po dobijanju žiga „čuvarkuća“ zabeležili rast prodaje za 20 odsto. PKS je napravila dobru kampanju i protežirala takve proizvode. Na svim sajmovima žig „čuvarkuće“ se ističe među ostalim proizvodima. Za ovaj znak aplicirala je i fabrika „Jaffa“, ali ima dosta privrednika koji su nezapaženi, iako uspešno rade. Ukoliko bi se odlučili da apliciraju, sigurno je da bi poboljšali poslovanje. Za male individualne proizvođače ovaj znak je dobra odskočna daska. Oni su i privilegovani u odnosu na veće kompanije, imaju benefite za dobijanje žiga. Posebno se to odnosi na proizvođače rakije i vina – kaže Cvijan.
Na današnjem skupu u Kikindi, privrednicima su predstavljene i Digitalna akademija PKS, kao i smernice kako postati deo najveće SME mreže (Evropske mreže preduzetništva) u kojoj smo, po broju izdatih sertifikata, lideri u regionu.
Teme su bile i povezivanje sa privrednicima iz dijaspore i korišćenje portala „e-usluge“. Na skupu su učestvovali i partneri PKS iz kompanije „Cofase Srbija“ koji su predstavili alate za pronalaženje poslovnih partnera radi unapređenja poslovanja.
Pokrajinska vlada izdvojila je, preko Sekretarijata za zdravstvo, gotovo dve milijarde dinara za finansiranje i sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja 70 zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, izjavio je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prilikom uručenja ugovora predstavnicima tih ustanova, ističući da je to nastavak kontinuiranog ulaganja u sve zdravstvene institucije, što je jedan od prioriteta Pokrajinske vlade od 2016. godine.
Sredstva su dobile sve tri zdravstvene ustanove u Kikindi: Opšta bolnica, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje- ukupno 71 milion dinara.
Za Opštu bolnicu Kikinda dr Vesni Tomin, v.d. direktorici uručen je ugovor vredan 39,8 miliona dinara- za kompletno ORL radno mesto, ultrazvučni aparat za radiologiju, ultrazvučni aparat sa dve sonde za interno odeljenje, ultrazvučni aparat sa štampačem za dečije odeljenje, tri defibrilatora sa perkutanim pejsmejkerom i operacioni sto za ginekologiju i hirurgiju,
Direktorici Doma zdravlja Kikinda dr Biljani Marković uručen je ugovor vredan 6,6 miliona dinara za nabavku ultrazvuka za pregled kukova za Dečiji dispanzer i za digitalni RTG aparat. Zavodu za javno zdravlje odobrena su sredstva u visini od 24,6 miliona, za drugu fazu etaže prizemlja zgrade u ulici Kralja Petra Prvog i za nabavku aparata za automatsku identifikaciju mikroorganizama.
Dodeli ugovora prisustvovao je i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.
Gradski park „Blandaš“ nastao je 1896. godine. Pod zaštitom je države, u trećoj kategoriji zaštićenih prirodnih dobara. Adaptaciju i revitalizaciju Velikog parka, kako ga Kikinđani još nazivaju, nije moguće raditi osim u skladu sa strogo propisanim uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. To podrazumeva zahtevane biljne vrste, kao i određeni mobilijar što poskupljuje potrebna ulaganja u obnovu ove parkovske celine.
Budući izgled parka
-Vrednost radova je izuzetno velika i zato je najlogičnije da pokušamo da ta sredstva obezbedimo izvan budžeta grada- ukazuje Saša Tanackov, član Gradskog veća.
-Reč je o prvom pozivu programa prekogranične saradnje sa Rumunijom za ciklus do 2027. godine. Razgovarali smo sa partnerom u Žombolju u kontekstu nastavka saradnje na projektima „Zeleni Banat“ odnosno „Ekolejks“ kako bismo zajednički konkurisali. Oni nameravaju da rekonstruišu park u Žombolju- objašnjava Tanackov.
Zbog specifičnost „Blandaša“ i čitavog projekta, uključene su i druge relevantne institucije kao partneri: Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine i Poljoprivredni univerzitet u Temišvaru sa svojim Šumarskim fakultetom.
-Struka nam je potrebna radi jasnih smernica. Ukoliko nam budu odobrena sredstva radićemo rekonstrukciju u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Institutom za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada sa kojim imamo ugovore na godišnjem nivou u oblasti ozelenjavanja. Rekonstrukcija „Blandaša“ je veoma skupa za naše prilike, predračunska vrednost radova iznosi 90 miliona dinara odnosno 760.000 evra. Finansiranje iz fonda EU bi podrazumevalo da bismo od njih dobili 85 odsto potrebnog iznosa, dok bi 15 posto obezbedio grad- precizira Tanackov.
Slike najbolje dočaravaju novi, obnovljeni izgled „Blandaša“. Deo vegetacije sada je uništen, šimšir je pre nekoliko godina zahvatila biljna bolest zbog čega se osušio.
-Projekat podrazumeva zanavljanje svih biljnih vrsta, nove klupe, rasvetu, uređenje pločnika. Radovi adaptacije i rekonstrukcije parka planirani su u dve faze. Prvom fazom su obuhvaćeni radovi rekonstrukcije glavne ulične ograde parka, pešačkih staza i platoa, fontane, rasvete i parkovskog mobilijara. Druga faza obuhvata rušenje i izgradnju nove jugozapadne ograde, zatim ulazne kapije u park pored stadiona, kao i kapije rasadnika.
Da li će ovaj zajednički projekat sa partnerom iz Žombolja proći u uži krug za podršku Evropske unije, biće poznato na jesen. Konkurencija je velika. Prijavljeno je čak 128 projekata ukupne vrednosti 127 miliona evra. Budžet koji će biti opredeljen je višestruko manji, iznosi 30 miliona evra.
-Projekat je rađen ozbiljno i studiozno, sa respektabilnim i stručnim partnerima. Nadamo se da će to biti prepoznato od ocenjivača- ističe Tanackov.
Budući izgled parka
Zelena pluća grada
Veliki park je tokom istorije menjao nazive, zvao se još i „Varoški vrt“ i „Narodna bašta“. U njemu se nalazi oko 700 stabala, 40 vrsta, forma i varijeteta drveća. Aleja kestena prostire se celom dužinom glavne staze. U dnu parka je vetrozaštitni pojas stabala javora i crne topole. Posebno se ističu primerci hrasta lužnjaka, platana, sofore, bele i crne topole impresivnih dimenzija.
„Blandaš“ se prostire se na površini od 2,5 hektara i jedan je od najstarijih javnih parkova u Vojvodini. Manji deo parka oblikovan je u francuskom stilu- sa geometrijski formiranim šimširima unutar kojih je cveće. Veći deo je u engleskom stilu, sa grupama stabala između kojih su travnjaci. U okviru parka, nekada se nalazio ugostiteljski objekat.
Udruženja žena „Velikoselke” i „Iđoš” bile su učesnice Sajma narodnog stvaralaštva prela i posela i starih zanata „Zlatne niti” održanog 1. i 2. aprila u Vrnjačkoj Banji.
Ovogodišnji, 20. Sajam „Zlatne niti” okupio je oko 70 izlagača iz svih krajeva Srbije, kao i iz Crne Gore, Severne Makedonije i Republike Srpske koji su se posetiocima predstavili svojim rukotvorinama, proizvodima iz domaće radinosti, kao i starim jelima i đakonijama srpske domaće kuhinje.
Cilj ove manifestacije je očuvanje tradicije i kulturnog stvaralaštva na našim prostorima. Organizator je Društvo žena „Zlatne niti”, a pokrovitelj opština Vrnjačka Banja.
Velikoselke i Iđošanke su na svom štandu predstavile tradicionalne gastronomske đakonije i ručne radove iz Banata, a nakon defilea zapaženo je njihovo učešće na okruglom stolu gde su razmatrane mogućnosti proširenja saradnje.
Učešće Velikoselki i Iđošanki na Sajmu u Vrnjačkoj Banji pomogla je Gradska uprava Kikinda.
