Град Архиве | Страница 301 од 329

Да ли се одустало од изградње ритејл парка у Дистричкој улици?

Jelena Trifunović фебруар 1, 2023

Да се од најављене изградње ритејл парка у Дистричкој улици, у близини „Ловца“, није одустало, напоменуо је на данашњој седници градске скупштине Саша Танацков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-Извесни застој је настао због Агенције за реституцију, након информације да тамо можда постоји захтев за враћањем дела парцеле који чини отприлике два посто од укупне површине. Процедура је при крају, проблема нема, али је читав поступак застао док се процедура у потпуности не изведе на чистац. Покушали смо максимално да убрзамо процедуру- истакао је Танацков.

-Неће бити изненађење да имамо два ритејл парка. Ритејл парк у Дистричкој имаће другачије садржаје. У Микронасељу биће мањи објекти, а тамо локали веће квадратуре. Тржиште диктира све. Неки постојећи трговински ланци откупљују парцеле и куће у приватном власништву да би ширили пословање, а неки из других градова како би градили различите трговинске објекте. Неко ко има новац процењује да овде треба улагати и да је Кикинда просперитетно место да се овде инвестира- нагласио је члан ГВ за привреду и инвестиције.

Зелено светло за изградњу тржног центра у Микронасељу

Jelena Trifunović фебруар 1, 2023

Градска скупштина је на данашњој седници дала зелено светло да се парцела у Блоку Д у Микронасељу понуди на продају инвеститорима заинтересованим да ту отворе ритејл парк. Више потенцијалних улагача исказало је интересовање да изгради мањи тржни центар на грађевинском земљишту у улици Јована Јовановића Змаја, где се налазе остаци темеља стамбене зграде започете пре 23 године за младе парове и припаднике војске и полиције. Да подрже предложено решење, одборнике је позвао градоначелник Никола Лукач.

– Перспектива коју сви стварамо, реализујући капиталне пројекте од брзе саобраћајнице до граничног прелаза и индустријских зона, па до инвеститора који желе да дођу овде потврђује да град настоји да задржи људе и да добијемо нова радна места. Настојимо да комунално и инфраструктурно побољшамо ситуацију у граду и то радимо заједно са покрајином и републиком, а инвеститори ће овде сигурно пронаћи партнера. Обезбеђујемо потенцијалне локације и за станоградњу. У претходној години у Кикинди је било преко 70.000 ноћења, туристи овде имају шта да виде. Кикинда крупним корацима иде напред, градимо бољу будућност- поручио је први човек града.

Члан Градског већа Саша Танацков је указао да је било покушаја да се простор понуди за наставак изградње станова или стамбено пословног објекта, али да заинтересованих улагача није било што је потврдио и конкурс у јуну 2020. године када је парцела била понуђена по цени од 160.000 евра.

-Развојем индустрије, расте интересовање за садржаје из области услужних делатности. У протеклих четири, пет година имамо већи број отворених угоститељских објеката. Пратећи тенденцију раста зарада и запослености јављају се инвеститори који желе да отворе трговинске садржаје. Реч је о мини тржном центру формата ритејл парк, који би променио изглед тог дела града и комуналним уређењем простора који се протеже од угла Змај Јовине, улицом Михајла Пупина па до ОМВ пумпе. Тенденција градских власти није продаја земљишта ради продаје, већ да на том простору добијемо садржај неопходан граду и грађанима. Овлашћени проценитељ Министарства финансија је утврдио почетну цену од 260.000 евра што је у односу на вредност од пре три године 100.000 евра више. Понуђачи ће достављати затворене понуде, очекујемо да ће бити веће од почетне цене- рекао је Танацков.

На примедбу одборника ДСС Ладислава Томића да би целисходније било да се на том простору изгради вишеспратница за младе брачне парове уместо тржног центра, одговорили су шеф одборничке групе напредњака Срђан Сивчев и одборник СНС Душан Попесков, као и члан Градског већа Саша Танацков, који је темељно аргументовао опредељење града.

-Чекало се 23 године да се нешто деси и није се десило. Тај део је ругло. Ритејл парк донеће нова радна места. У Војводини имамо неколико типова ритејл парка попут Бига у Зрењанину и Новом саду, Шопија у Суботици, можемо претпоставити да ће се нешто слично и овде отворити. Тржни центар пратиће и нови мобилијар, паркинг места, уређене стазе. Зашто да грађани одлазе у Зрењанин или Суботицу да купују, и да троше гориво, ако могу да купују овде- указао је Сивчев.

Одборник Душан Попесков је напоменуо да парцела у Микронасељу стоји већ годинама у оваквом стању и да ниједна власт није имала решење шта са тим.

-Сад кад смо дошли до решења, ајде да нађемо замерке. Добићемо тржни центар у Микронасељу, што је по мени одлично. Кикинда је пре десет година изгледала скоро попут те парцеле у Микронасељу. СНС је нашла решење за индустрисјке зоне, за довођење инвеститора и нових радних места како бисмо задржали људе овде- истакао је Попесков.

Танацков је објаснио да имена потенцијалних инвеститора град не може да обелодани док се још воде преговори.

-Чак се потписује и изјава о пословној тајни док се воде преговори јер откривање пословне намере може да искористи конкуренција. Оглас када буде објављен, свако у складу са условима може да конкурише. Могу да кажем да потенцијални инвеститори који су исказали интересовање послују у бранши већ неколико година у Србији, такође,раде и у државама у окружењу и у централној Европи.

Танацков: Станоградњу диктира тржиште

– Тржиште одређује инвеститора, мада интензивно радимо на томе да доведемо инвеститоре који ће градити станове. Станоградња у Кикинди јесте замрла, иако тржиште некретнина тражи станове, али чињеница је да за исто улагање у Зрењанину или Суботици потенцијални инвеститори могу да зараде 500 или више евра по квадрату. Ако у Кикинди можете да продате стан за 1.100, 1.200 или 1.300 евра, у Зрењанину ћете га продати за 1.800 евра. Математика је јасна. Власници појединачних стамбених јединица у Микронасељу добиће на цени изградњом ритејл парка. Веома велики трошак је и уклањање стубова који су изграђени, а купац ће о свом трошку уклонити те стубове- истакао је члан Градског већа Саша Танацков.

Више инвеститора заинтересовано за изградњу тржног центра у Микронасељу

Jelena Trifunović јануар 31, 2023

На парцели у улици Јована Јовановића Змаја на којој је још 2000. године започета изградња зграде за младе парове, припаднике војске и полиције, али никада није одмакла, више инвеститора заинтересовано је за изградњу тржног центра. Како Кикинда још нема модеран шопинг центар са познатим брендовима на једном месту, нема сумње да ће овај пословни потез бити пун погодак, а шопинг дестинација посећена . Парцелу ће Град понудити на продају, а претходно ће се решење којим су дефинисани купопродајни услови наћи пред одборницима на сутрашњој седници, потврдио је за Кикиндски портал члан Градског већа Саша Танацков.

-Град има више заинтересованих потенцијалних инвеститора за ту локацију, али не за станоградњу, већ за пословни објекат за различите малопродајне објекте типа ритејл парка односно тржног центра отвореног типа. Стога је закључено да би било корисно да огласимо продају тог земљишта у циљу добијања оних садржаја које град у овом моменту нема. Тиме ћемо у Микронасељу, можда и најмногољуднијем делу града, комунално и инфраструктурно решити тај део додатних садржаја малопродајних објеката и других објеката из услужних делатности, али и комуналног уређења додатних паркинг места којих недостаје у Микронасељу- наводи Танацков.

Грађевинско земљиште је укупне површине 11.383 м2. Биће понуђено на продају прикупљањем писаних понуда, по почетној цени од 260.000 евра, коју је утврдио лиценцирани проценитељ.

Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је 15 месеци од дана солемнизације Уговора код јавног бележника. Трошкове уклањања постојећих темеља сносиће купац.

(ВИДЕО) У кикиндску библиотеку стигао вредан поклон Архива Војводине – 300 нових наслова

Igor Crnogorac јануар 31, 2023

У посети Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас су били директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић, и народни посланик Миленко Јованов, који је и посредовао сусрету приликом којег је кикиндској библиотеци поклоњено 300 књига – издања Архива и из личне библиотеке директора Кузмановића. Поклон је уручен директору Библиотеке, Бранету Марјановићу. Сусрету је присуствовала и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

У Архиву Војводине се, већ неколико година, спроводи идеја даривања књига поједницима и установама у земљи и у иностранству где живе Срби.

– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.

Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.

Захваљујући дародавцу, Миленко Јованов истакао је значај остварене сарадње, као и намере Архива Војводине да се додатно позабави дешавањима у Банату, не само у периоду Другог светског рата.

– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.

За библиотеку свака књига је драгоцена, рекао је директор Библиотеке „Јован Поповић“, захваљујући гостима.

– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.

Он је директору Архива Војводине поклонио своју књигу, „Сто година фудбала у Кикинди“, и најавио да ће добијене књиге врло брзо бити понуђене читаоцима на стручном, Завичајном и позајмном одељењу Библиотеке.

Наредна седница градске скупштине у среду: Сивчев на челу Историјског архива

Jelena Trifunović јануар 31, 2023

28. седница Скупштине Града Кикинде заказана је за среду 1. фебруар са дневним редом који садржи 18 тачака. Пред одборницима ће се наћи решење о престанку функције члану Градског већа Мирославу Дучићу који је крајем децембра именован за начелника Севернобанатског управног округа. У Градском већу, Дучић је задужен за област комуналне инфраструктуре и за ванредне ситуације, а после именовања на нову функцију, поднео је оставку.

Скупштина ће се изјашњавати о изменама одлуке о општем уређењу насељених места и комуналном реду, измени одлуке о одвођењу атмосферских вода, као и решењу о образовању радне групе за израду локалног антикорупцијског плана Града Кикинде за период од 2023. до 2026. године.

На дневном реду предстојећег заседања биће и решење о отуђењу катастарске парцеле у Улици Јована Јовановића Змаја из јавне својине града.

Поред измена у надзорним и управним одборима Културног центра, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Центра за стручно усавршавање, пред одборницима ће се наћи и решење о именовању вршиоца дужности директора Историјског архива. Након што Милану Срдићу, истеком мандата престаје функција директора ове установе, предлог је да за в.д. директора буде именован Срђан Сивчев, мастер историчар.

Сивчев је од фебруара 2016. запослен у Историјском архиву. Аутор је бројних стручних радова, чланака и монографија из историографије и архивистике: Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди 1905-1941, Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди 1944-1991, Јевреји у Великој Кикинди, Националне и националнистичке организације у Великој Кикинди 1918-1941, Присаједињење Велике Кикинде 1918. године у светлу Велике Кикинде -перспективе и изазови, Графити у Кикинди- порука и сведочанство времена. Стални је сарадник Матице српске и председник Клуба историчара Кикинда.

Руско Село се обнавља и изграђује – „Све смо више варошица“

Igor Crnogorac јануар 30, 2023

У Руском Селу имају озбиљне планове за потпуно обнављање и уређење места који ће их, како кажу, пре сврстати у ред варошица. Многи јавни објекти и инфраструктура, изграђени осамдесетих година, доспели су за адаптацију, што је била и једна од већих активности у прошлој години, каже председник Савета Месне заједнице овог места, Душан Марјановић.

– Веома важна инвестиција било је проширење вртића, чиме се стекла могућност за целодневни боравак који је у функцији од септембра – истиче Марјановић – У радове су, Град и Предшколска установа, уложили око 3,5 милиона динара. Вртић се налази у згради Месне заједнице и сада радимо на пројекту изградње додатних просторија што ће, у наредном периоду, омогућити да имамо и јаслице у селу. Уочили смо тенденцију доласка младих брачних парова који овде купују куће, такође и пораст броја новорођенчади, па су нам јаслице већ неопходне.

Велика инвестиција предузета је како би, пре свега млађи становници Руског Села, имали боље услове за бављење спортом.

– Објекат на стадиону Фудбалског клуба „Црвена звезда“ изграђен је осамдесетих година и од тада није улагано у њега. Управо се завршава адаптација овог простора, што је око 120 квадрата. Имамо нова купатила, подове, кровни покривач, и биће то један од лепших објеката у региону. За једно овако мало село и клуб, имаћемо европске услови – каже Марјановић.

Укупна вредност радова је око 10 милиона динара – по половину износа обезбеђено је из градског буџета и буџета Покрајинског секретаријата за спорт.

Град је уложио и у асфалтирање и проширење 300 метара пута који повезује део места, Ново Село, са магистралном саобраћајницом Кикинда-Руско Село, у крпљење ударних рупа у свим улицама, као и у безбедност деце, постављањем успоривача на коловозима у Улици братства-јединства, испред школе, и у Улици Младена Стојановића.

Наменским средствима, опредељеним за ово место, асфалтирано је 10 паркинг места испред зграде Месне заједнице, односно вртића и Ловачког удружења и у више наврата је уклањана дивља депонија, што већ годинама указује на проблем одлагања кабастог комуналног отпада.

Такође, редовно се одржава каналска мрежа. Ово је олакшано дугогодишњим улагањем у машине за комунално одржавање.

– Поседујемо машине које су неопходне за одржавање зеленила и каналске мреже. Бивши председник МЗ, Имре Кабок, имао је визију да је потребно да поседујемо адекватну опрему и почео је да ради на томе. Ми смо наставили да набављамо неопходне машине и сада имамо два трактора за комунални сектор и багер, који позајмљујемо другим селима за одржавање каналских мрежа. Обезбедили смо и таруп са „руком“ од пет метара, цистерну, тањираче, прскалице, фрезе, ротационе косачице, даске за равнање путева и за чишћење снега, вучене тарупе. Сваке године, на три месеца, по програму запошљавања на јавним радовима, ангажујемо четири радника – објашњава Марјановић.

Буџет опредељен за ово село прошле године био је нешто већи од 13 милиона. Поред обнављања дотрајалих објеката иинфраструктуре, у Савету су, каже Марјановић, чврсто опредељени да Руско Село постане и лепше место за живот.

– Настављамо са изградњом парка. Већ су урађени принт стаза без покривача, део колског улаза и паркинзи на главној улици. Сада планирамо завршетак пешачке стазе, изградњу колског друма према улици Соње Маринковић и њено повезивање са главном улицом. Ове године, наменска средства града, за радове у парку, износиће 6,5 милиона динара. У селу немамо оазу такве врсте и надамо се да ћемо за две, три године, успети да завршимо и овај пројекат.

Он додаје да је, у сарадњи са Градом, Месна заједница започела и остваривање великог, новог пројекта изградње рибњака на Старој циглани. Новоформирано риболовачко удружење „Шаран“ и челници села иницирали су пројекат којим би се добио рибњак површине 12 хектара, што би га чинило јединственим у региону, каже Марјановић. Ископ је већ 70 одсто спреман, и прошле године завршен је процес промене власништва. Сада, уместо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Стара циглана припада Граду и може да се започне са израдом документације. Конкурисање за средства и почетак радова, надају се у Руском Селу, могло би да се очекује наредне године.

У међувремену, наставља се рад на олакшавању свакодневице Рускоселцима. Адаптира се део Пензионерског дома и проширује зграда Основне школе „Глигорије Попов“. Завршетком изградње додатне четири учионице, биће остварена значајна енергетска уштеда јер ће сви ђаци тада моћи да буду на настави у само једној смени. Овај посао је у ингеренцији Школе, уз подршку Савета Месне заједнице.

Душан Марјановић напомиње и да све више сарађују са Месном узаједницом суседног села, Нових Козараца, од којих их дели само 450 метара, „од табле то табле“.

– Имамо заједнички водовод и у питању су ПВЦ цеви, што значи да смо спремни за пречистач пијаће воде. Такође, између два места је предвиђен простор за постављање пречистача отпадних вода. У капиталне пројекте укључена су оба села која, захваљујући близини, на конкурсима могу да наступају са заједничким пројектима.

Да и прилаз Руском Селу, уједно и Новим Козарцима, буде бољи и безбеднији, побринули су се „Путеви Србије“ који су, до сада, реконструисали и проширили пет километара коловоза од излаза из Руског Села према Кикинди. На овој саобраћајници очекује се наставак радова, каже Марјановић.

После дужег временског периода у којем се осипало становништво, у Руском Селу коначно имају и разлога за радост – према последњем попису, повећан је број мештана. Због приметног одлива становништва у иностранство, из Месне заједнице је, 2020. године, иницирана израда социјалне карте. Тада је забележено да у Руском Селу живи 2.153 људи, што је било за око 700 становника мање у односу на попис из 2011.

Према последњим подацима, број мештана је повећан на 2.205. Како је одлив становника био већи у мађарској популацији, сада се процењује да их има мање од 27 одсто. Почетком века, Мађари су чинили 35 процената од укупног броја становника.

Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, закључује да је Руско Село, захваљујући ангажману челника и мештана, једно од боље организованих села на подручју Кикинде. „Ми кажемо да смо варошица, имамо све што је нам је потребно, без одласка у град“, каже. И настављају да раде на томе како би и будуће генерације у овом месту имале разлога за понос и останак у родном месту.

(ВИДЕО) Беби-пакети добродошлице за рекордан број најмлађих суграђана

Igor Crnogorac јануар 30, 2023

Свечана сала Градске куће још једном је, данас, била испуњена најмлађим и најважнијим суграђанима. У традиционалној акцији „Кикиндски беби-клуб“ подељена су чак 163 пакета, бебама рођеним у последња три месеца прошле године. Ово је и највећи број новорођенe деце у једном тромесечју у последњих неколико година.

Родитеље и децу поздравио је градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Ово је најлепши повод да се окупимо. Нема веће одговорности, ни важнијег посла у животу од одгајања детета. Град Кикинда се труди да вам, у првим месецима, помогне скромним поклонима. У последње три године имамо тренд повећања броја новорођене деце, што нас изузетно радује. Верујем да, заједно са вама, стварамо лепши амбијент за живот у нашем дивном граду. Честитамо вам свима родитељство – рекао је Лукач.

У протеклој години рођене су чак 494 бебе у Кикинди. Занимљив је податак да је рођен потпуно исти број дечака и девојчица. Град је, у 2022. години, за мере социјалне и дечије заштите издвојио 196 милиона динара, од чега је, за „Кикиндски беби-клуб“, утрошено више од четири милиона динара.

– Трудићемо се, у наредном периоду, да побољшамо постојеће и уведемо нове мере како бисмо оснажили родитеље и децу и развили социјалну помоћ и бригу о деци и породици. Нашим најмлађим суграђанима желимо лепо, срећно и безбрижно детињство, а родитељима упућујемо најлепше честитке – изјавила је нова чланица Градског већа, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

У препуној сали Градске куће, најмлађим гостима градоначелник је уручио пакете у којима су радосница, пешкир, торба и мултифункционална столица.

Малог Луку из Кикинде довела је мама, Ивана Цуцин.

– Већ смо и за прва два детета, две девојчице, добили пакете, и лепо су нам послужили – каже Ивана.

Кристина Мађарев стигла је из Новог Милошева са бебом Петром који је, пре три месеца, рођен у Кикинди.

– Свака помоћ и сваки знак пажње нам значи и захвални смо на томе – рекла је Кристина.

Појединачна вредност поклон-пакета је око осам хиљада динара. Акција се спроводи свака три месеца, континуирано, од 2014. године. Поред тога, Град за прворођено дете издваја 30 хиљада, и за друго дете 20 хиљада динара. Градска управа редовно плаћа чланарину у „Клубу три плус“, како би и породицама са троје и више деце обезбедила попусте и друге погодности за децу.

Уз то, држава мајкама исплаћује и родитељске додатке: за прво дете око 346 хиљада динара и за друго око 306 хиљада, које се исплаћују у 24 рате, што је око 13 хиљада динара месечно. Мајке десет година добијају месечно више од 15 хиљада за треће, односно 23 хиљаде динара за четврто дете.

Жена (74) страдала у пожару у Мокрину, син тешко повређен

Jelena Trifunović јануар 29, 2023

У пожару који је захватио породичну кућу у улици Бранка Радичевића у Мокрину, страдала је Б.М. (74). Њен син (46) задобио је тешке опекотине, због којих је из Опште болнице у Кикинди у коју је најпре превезен, транспортован у Клинички центар Војводине у Новом Саду.

Како сазнајемо, након избијања пожара у кући, ватрогасци су интервенисали око девет часова и локализовали пожар. Несрећна жена се, како се сумња, угушила од дима.

Околности и узроке избијања пожара утврдиће истрага која је у току.

328149985_4099045750236127_8545826540153903529_n

ФОТО ДАНА: Овде живи фини свет

Jelena Trifunović јануар 29, 2023

Да ли ви одржавате кишне канале и пропусте испред својих кућа попут овог времешног суграђанина?

Ђорђе Мунћан, за пријатеље и познанике мајстор Ђока, има 87 година. Није да нема млађих за овај посао, каже, али што да их оптерећује кад може сам.

Кикиндски беби-клуб и у 2023. години: Даривање најмлађих суграђана у Градској кући у понедељак

Jelena Trifunović јануар 28, 2023

Једна од најлепших акција Града Кикинде биће настављена и у овој години. Подела беби пакета родитељима деце рођене у октобру, новембру и децембру прошле године биће уприличена у Градској кући у понедељак од 10 и 11 сати.

Даривање најмлађих суграђана део је акције „Кикиндски беби клуб“ коју спроводи Град од 2014. године, а укључује поделу најосновнијих потрепштина за прве дане након рођења бебе.

Међу мерама које спроводи Град у циљу подршке родитељима је и новчана помоћ, која за прво дете износи 30.000 динара, за друго 20.000 динара, док родитељима са троје деце, захваљујући чланству Кикинде у Покрету Три плус следи низ попуста и погодности.

Поменимо и то да је држава након измена Закона о финансијској подршци породици са децом, од 2022. године значајно повећала износе за родитељски додатак. У овој години, за прво дете родитељски додатак износи 345.398 динара, за друго 306.388 динара (исплаћује се у 24 рате), за треће 1.838.332 динара (исплаћује се у 120 рата), и за четврто дете 2.757.498 динара (исплаћује се у 120 рата).