Град

put Ada Kikinda

Зоран Милешевић, некада први човек ДС-а, сада владар из сенке Странке слободе и правде, човек који је довео кикиндску привреду до просјачког штапа, уништавајући директно или индиректно друштвена, а и приватна предузећа, а чији је врхунац каријере уништење „Нарвика”, једног од најбољих хотела у Србији, сада је решио да пређе на следећи ниво и уништи читаву Кикинду.

Сецикеса Милешевић, као некада друмски разбојници, сада покушава да отме 200 милиона динара од грађана Кикинде, поткупљеним судијама и намештеним процесом за званично непостојећи пут Иђош – Ада. Својевремено представљен као један од „најзначајнијих грађевинских подухвата” на северу Баната, овај пут заједно са мостом на Тиси код Аде остао је симбол јавашлука ДС-а и негових перјаница и извођача, где се, по опробаној формули и замисли идејних твораца, под маском капиталних пројеката, одвијала отимачина буџетског новца.

Пут Иђош-Ада

Пајтосу Драгана Ђиласа, то што је опљачкао грађане Кикинде путем покрајинског Фонда за капитална улагања, кроз пропалу „инвестицију“ хладњаче од милион евра, која данас труне и распада се, на улазу у град, није довољно. Није му довољно ни што је сопствени ДС држао под хипотеком, од које је на крају отео 50 милиона динара. Није му доста што је већ једном угробарио Кикинду, што је располагао буџетом града како му се прохте, што за време његове власти у Кикинди није отворена ни једна фабрика, ниједно радно место, напротив.

Није му доста то што је наместио тендер за изградњу пута Иђош – Ада, ни што је тај исти пут почео да се распада након прве употребе, већ је сада, након више од деценије, дао себи за право да отима новац из буџета свих грађана Кикинде. Новац намењен за изградњу фабрике воде, нових дечјих игралишта, нових вртића и стварања бољих услова за све грађане.

Овај криминалац опет проживљава своју адолесценцију. У то време пљачкао је трафике и крао аутомобиле. Умишља да ће му и овај пут поћи за руком да завуче шапу у градску касу и краде од Кикинђана.

Гробар Зоран Милешевић, очигледно је решио да поново сахрани тек оживелу Кикинду. Сумњивих моралних порива вероватно планира да отети новац уложи у додатно побољшавање услова у „Нарвику” где, према сведочењу својих страначких колега, окупља људе сличног морала и афинитета, док проблем несносног смрада који се шири из штенаре у Хотел и даље нема намеру да реши.

Оно што јесте сигурно, његовим џеповима без дна увек треба још туђег новца. Са новцем који нам отима, свакако може да настави свој луксузни живот на некој егзотичној дестинацији.

Урбанистичко ругло града

Бисер хотелијерства претворен у руину

Пословно- грађевински подухват некакве приватизације и наводне реконструкције довео је некадашњи бисер војвођанског хотелијерства до непрепознатљивости.

На слици овековечена сцена немачког овчара како се купа у базену некада луксузног Хотела, а данас срамног урбанистичког ругла у центру града, пре неколико година испливала је у јавност изазвавши неверицу и згражавање грађана.

За неверицу: уместо елитних гостију- вучјак

 

Luna park 2

Како би био спреман да, у току првомајског празника прими и забави Кикинђане, у град је већ стигао Луна парк „Skorpions 3“. На пољани између старог и новог иђошког пута већ неколико дана се постављају справе и различите атракције за све узрасте.

– Овога пута понудићемо више садржаја него ранијих година. Имамо и нових атракција, између осталог два ролеркостера, већи и мањи, који је на спрат, два мала и један велики рингишпил, већи и модернији тобоган на надувавање, две трамболине, два аутодрома и још много тога. Потрудили смо се да набавимо нове справе. Укупно ће их бити 20, од тога шест за одрасле и 14 за децу – каже Валентино Хорн, власник Луна парка чија породица довози забавни парк у Кикинду већ дуже од четири деценије.

Додаје да ће све бити спремно већ у недељу, али само као презентација. Званично ће луна парк радити два пуна дана, у понедељљак и уторак, 1. и 2. маја.

Иако су им трошкови порасли, каже Хорн, цене се неће разликовати од прошлогодишњих – биће од 150 до 250 динара. Луна парк „Skorpions 3“ обезбедио је бесплатне жетоне за кориснике „Наше куће“ које ће они моћи да употребе већ у недељу.

Програм на бини

У оквиру забавног парка постављена је и бина на којој ће се у недељу, 30. априла, одвијати програми. Од 16 сати Дечије позориште „Лане“ одиграће представу “Школа за кловнове”, од 20 сати диџејеви ће пуштати хитове деведесетих. Концерт Ивана Гавриловића најављен је за 21 сат.

Oblaci 18

Представа „Облаци“ о Душану Васиљеву, премијерно је одиграна синоћ у Народном позоришту. По тексту Нине Плавањац, комад је режирао Стеван Бодрожа.

Премијерном извођењу присуствовали су заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Можда ће нам ова представа помоћи у томе да добијемо одговор на питање како је могуће да једна тако млада особа, у суровим и тешким условима великог сиромаштва и боли, без подршке и привилегија какве се данас уживају, упркос  свему томе пронађе надахнуће и снагу да све то преточи у велико, ванвременско и универзално дело. Ми као друштво дугујемо Душану Васиљеву. На дан његове смрти Град Кикинда додељује престижну књижевну награду која је одавно превазишла локални ниво и тиме чинимо да његово име наставља да живи у спони са добитницима престижне награде и са њиховим вредним делима.  Настављамо да се одужујемо и заветом и обавезом да постојеће и, посебно, будуће младе генерације упознамо са делима, песмама које, нажалост, носе печат трагике његовог личног живота и времена у којем је живео. И овом представом покушавамо да се одужимо и да искажемо поштовање према свему ономе што је значио у српском књижевном стваралаштву – изјавила је Дијана Јакшић Киурски.

У представи играју: Владимир Максимовић у улози Душана Васиљева, Мина Стојковић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов.

– Било је врло тешко радити представу јер је текст захтеван и комплексан. Требало је да на сцену пренесемо тај замамни, чаробни, необични, болни Васиљевљев свет и, бавећи се тиме, некако смо ушли у дубине његове поетике, у осуду насиља и рата, дубоки пацифизам, опомену да рат не треба да се дешава. Требало је то досегнути. Посебна је одговорност што покушавамо да скренемо пажњу на њега. Душан Васиљев би требало да добије своје место у низу српских великана и надам се да ће ова представа допринети томе – рекао је редитељ Бодрожа.

Наредни репертоарски термини за играње ове представе су 9. и 23. мај.

štrudlijada pobednice

И трећа „Штрудлијада“ коју је организовало Етно-грађанско друштво „Сувача“ била је такмичарског карактера, али је угодно претпразнично дружење окупљених из свих крајева Србије, ипак, било у првом плану. То потврђује и Шапчанка Јелена Станковић, која је освојила прво место.

-Раду сам упознала прошле године у Зрењанину, направиле смо ту спону и дивно дружење. Први пут сам у Кикинди, дошла сам са својим сестрама. Рецепт за штрудлу сам добила од пријатеља који је Мађар, тако да ми је он открио неке тајне и цаке. Ипак, овде је најважније дружење, оно се не мери наградама које итекако пријају, али првенствено сам дошла због Раде, њеног дивног удружења и дивне манифестације- рекла нам је Јелена.

Да је, дегустрирајући тридесетак штрудли, жири био на муци, признаје Радован Субин.

-Имали смо стварно тежак задатак нас троје, Регина Суботић, Дејан Ханак и ја. По нама, могли су сви да победе, али морали смо четири најбоље штрудле да издвојимо. Оцењивали смо компактност, изглед и укус. Учеснице су се потрудиле, задовољни смо резултатима њиховог рада- рекао је Субин.

По оцени жирија, најбоља маковњача стигла је из Зрењанина. Апсолутни победник је Љубица Цветинов Вуков,  чланица Удружења „Булевар 023“. Друго место заузела је Љупка Мишков из Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, а треће Јелена Којчић из Удружења „Тарашки тиски цвет“ из Тараша.

Организатори, Етно-грађанско друштво „Сувача“, имали су много разлога за задовољство.

-Славимо 20 година постојања, срећне и задовољне што смо помогле болеснима и сиромашнима разним хуманитарним активностима, организовањем концерата за болесну децу. То је велика срећа знати да си помогао. Надам се да ћемо трајати барем још две деценије. Одзив на нашу манифестацiју је изузетан, ту су учесници из свих крајева наше земље: од Кикинде и околине, Зрењанина, Новог Сада па до Жабља, Шапца и Ниша- каже Радојка Вујадинов, председница УГ „Сувача“.

На трећу „Штрудлијаду“ из Госпођинаца је дошла Мирјана Пантић.

-Лепу сарадњу имамо са Радом и њеним удружењем и због тога смо и овде. Тајна добре штрудле је у љубави- закључила је Мирјана.

 

 

ekonomska

Изложбом фотографија „Школа кроз време“, приредбом и представљањем образовних профила, кикиндска Економско-трговинска школа прославила је свој Дан и 75 година рада. Задовољни ђаци и професори, понос су школе која ће свршеним основцима у предстојећој школској години понудити образовне профиле: економски и туристички техничар, трговац, конобар и кувар.

Утиске са нама поделио је Жарко Утржан, председник Ученичког парламента.

-Трећи сам разред и презадовољан сам школом. Професори ме мотивишу да наставим да учим и напредујем, да усавршавам вештине кроз лекције и такмичења. Када осмацима промовишемо школу, већина жели да упише неки смер овде. Према нашој рачуници, од 17 ђака, седморо жели да упише нашу школу. Смерови су лепо испланирани- каже Жарко.

Бројне генерације ђака и професора пронаћи ће се на фотографијама које у холу школе дочаравају њен богат и успешан историјат.

-Професори су изузетно посвећени свом раду, постављању и постизању високих циљева. Ученици су задовољни нашом школом. После пет година, поново уписујемо смер туристички техничар тако да ћемо у предстојећој школској години уписати по 30 ђака на смеровима економски и туристички техничар, као и кувар, и комбиновано одељење трогодишњих смерова трговац и конобар са по 15 ученика- каже професорка економске групе предмета Ивана Којић.

Прослави Дана и годишњице школе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су пажљиво и интерактивно пропратили ученичке презентације образовних профила. Ђаци су показали да стичу бројна практична знања. Драган Ћирић, ученик другог разреда смера трговац,  успешно је демонстрирао рад у прехрамбеној продавници.

-Мерење, касу, паковање и слагање робе, све то радимо. Није тешко, а професори су одлични. Једном недељно имамо праксу у продавницама, а једном недељно овде у школском кабинету. Предмети су занимљиви, а касније можемо да се запослимо у струци или да наставимо школовање на неком факултету. Познати смо по својим плавим мантилима- истиче Драган.

Невена Ковачевић учи за конобара и први је разред.

-Свиђа ми се школа, много тога сам научила. Имамо практичну наставу у школи и праксу на крају године. Садашњи мој план је да идем у иностранство.

Драгана Мијанџић похађа економски смер и други је разред. Са другарицама је успешно презентовала пословање виртуелног предузећа.

-Школа је испунила моја очекивања, и сматрам да свако кога занима област економије треба да упише нашу школу јер ће стећи лепа искуства и научити много тога.

Срдачне честитке ђацима и колективу упутио је градоначелник Никола Лукач.

-Обишао сам више кабинета и имао прилику да се уверим у квалитетан рад наставног кадра. Разговарали смо и они су дошли на идеју да чешће посећујемо школу и разговарамо са младима. Мој савет је био да са преданошћу и љубављу према послу, раде оно за шта се школују. Видео сам да су задовољни школом и оним што чинимо да услови за образовање буду све квалитетнији. Сигуран сам да ће из ове школе изаћи добри људи,  квалитетно обучени да раде свој посао- рекао је Лукач.

 

 

 

 

JP Kikinda 1 (3)

Јавно предузеће „Кикинда“ наставља са едукацијом најмађих о значају одговорног власништва. Данас је одржано још једно предавање, овога пута за ученике првог и другог разреда Основне школе “Жарко Зрењанин”.

Ђаци су имали прилику да чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, као и да се друже са псима из „Зоохигијене“ који су спремни за удомљавање.

Предавање су одржале Јелена Пантелић и Бранка Живаљевић из ЈП „Кикинда“. Из овог предузећа поручују да је учење најмлађих да буду одговорни за друго живо биће још једна степеница на путу да израсту у добре људе.

bijeljina sajam

Туристичка организација Града Кикинде први пут се представља на Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава 12. пут. Да посете наш град, упознају се са његовим знаменитостима и буду драги гости традиционалне манифестације „Дани лудаје“, из ТО Кикинде позвали су све посетице Сајма који је окупио излагаче из Србије, Црне Горе, Хрватске и Републике Српске.

-Ми смо се представили упечатљивом наранџастом бојом, у знаку лудаје и производа од ње. Наш бренд је другачији од осталих, сви настоје да представе оно што је аутентично за њихову средину. Наш штанд има лепу посећености, међу посетиоцима су били и министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић, директорица Туристичке организације Бијељине Јасна Абдулахагић, градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, директор ТО Републике Српске Миодраг Лончаревић. Договарамо нове сусрете и промоције- каже Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Више од 80 излагача понудило је разноврстан садржај на дванаестом Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава се 27. и 28. априла у хотелу „Дрина“.

Dan plesa 11

Иако се Светски дан плеса обележава тек за два дана, Градски трг данас је пулсирао у ритму који су диктирали чланови свих кикиндских плесних школа.

У организацији Културног центра и под покровитељством Града, наступили су: Плесна школа „Dance N Soul“, Балетски студио „Flex“, АДЗНМ „Гусле“ и кикиндско одељење Балетске школе из Новог Сада.

– Желимо да плес живи у Кикинди, да имамо свој дан и да то постане традиција. На овај начин представљамо шта радимо, али је важније да се забавимо и дружимо са осталим плесачима – каже Мирна Крнић из Плесне школе „Dance N Soul“.

У различитим жанровима данас је наступило више од 200 плесача различитих узраста. Њихова публика испунила је Градски трг и сви су пожелели да оваквих манифестација и радосних сусрета буде што више.

bogdan u silistri

Делегација града Кикинде предвођена председником Скупштине града Младеном Богданом посетила је братски град Силистру у Бугарској где је учествовала на Форуму о социјалној заштити. Том приликом, представљене су услуге и мере у области социјалне и дечије заштите, сличности и разлике у раду социјалних служби, а разговарано је и о начинима на које се може унапредити сарадња два града.

Поздраве гостима на уводном скупу упутили су председник општине Силистра др Јулијан Најденов, председница Општинског савета Силистре др Марија Димитрова и регионални гувернер Николај Неделчев.

Социјалну политику града Кикинде презентовали су Младен Богдан и стручњаци из кикиндског Центра за социјални рад. Делегација Кикинде обишла је и установе за домски смештај и пружање услуга социјалне заштите у Силистри.

Билатерални форум на тему размене искустава и примера добре праксе у сфери социјалне политике организован је од  25 до 28. априла.

Pusto tursko 1

Књига „Пусто турско“, друго, допуњено издање, у едицији Института за европске студије из Београда, аутора професора Дарка Танасковића, академика и оријенталисте, представљена је вечерас у великој сали Културног центра.

О књизи су говорили професор Петар Вуца, на чију иницијативу је и уприличено гостовање академика Танасковића, и представник издавача, османиста, Србољуб Пеовић. У име Града, догађају је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Збирка огледа, како је описује професор Танасковић, настала је из потребе да тестира ставове изнете у свом претходном делу под називом „Неоосманизам“.

– Том књигом, коју сам написао пре више година, увео сам у нашу научну терминологију и појмовник термин којим сам означио дубинску константу укупног турског наступања према свету и, посебно, према нашем региону, Балкану. Неоосманизам се огледа у томе да Турска, која је поново ојачала, жели да буде битан чинилац не само на Балкану, него и у свим деловима Османског царства у којима је најдуже остала – на Блиском истоку, донекле на Кавказу, па чак и у деловима северне Африке – објашњава професор Танасковић.

Ова његова теза је, каже, била критикована, неки су сматрали да је то неоправдано враћање уназад, да је Турска савремена држава која нема везе са неоосманистичком и неоимперијалистичком идеологијом. Међутим, додаје Танасковић, у међувремену се показало да су чак и сами Турци усвојили овај термин и они сами га употребљавају за одређени идеолошки приступ свету.

– Кроз огледе у књизи „Пусто турско“ тестирао сам ту своју тезу, односно питање да ли се Турска на унутрашњем и спољном плану понаша у складу са оним што сам дијагностификовао као константу неоосманизма. Мој закључак је да нема никакве дилеме да Турска, на свој начин, користећи се свим компаративним предностима и савременим средствима у економији, дипломатији и политици, па и војним, када је то потребно, заиста жели поново да се позиционира као једна од најзначајнијих држава у свету. Као земља која ће сада, с обзиром на актуелне турбулентне промене, играти значајну улогу управо зато што има стратегијску – историјску и географску дубину, а то смо ми на Балкану. Зато мислим да је за нас ова књига посебно интересантна да бисмо разумели турску идеолошку и политичку доктрину – поручује аутор.

Професор Танасковић био је амбасадор Југославије у Републици Турској, Азербејџану и Ватикану, као и амбасадор Србије при Унеску. Члан је Европске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Научног друштва Србије. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у коме се, од 2017. године, налази његов легат.

Објавио је више од 600 научних и стручних радова из области оријенталистике.