Град

studenti (1)

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача завршен је први круг уписа. Уписана су 54 студента и то 44 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста и 10 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

-Задовољни смо уписом јер имамо 14 студената више у односу на први уписни рок прошле године. Највише студената са стране имамо из Зрењанина, следе Нови Кнежевац, Сента, Београд, Нови Сад. На смеру васпитач за традиционалне игре имамо и студенте из Крагујевца и Црне Горе – истакла је Ангела Месарош, директорица ВШССОВ – За други уписни рок остало је укупно 66 слободних места од којих су четири буџетска, на смеру васпитач деце предшколског узраста. За самофинансирајуће студенте 47 места остало је за васпитача предшколског узраста и 15 за традиционалне игре.

Други уписни рок биће у септембру, а конкурс је већ изашао. Пријава кандидата је од 30. августа до 1. септембра. Већ дан касније је пријемни испит на ком се полаже тест опште културе и проверавају се музичке, говорне и физичке способности.

-На мастер струковним студијама имамо пријављених 27 кандидата од којих су два на буџету. Како су остала 23 слободна места други рок за пријављивање почеће 17. јула и трајаће до 30. септембра – напомиње наша саговорница.

Школарина за основне струковне студије је 54.000, а за мастер струковне студије износи 75.000 динара. Постоји и могућност плаћања у десет месечних рата.

 

bolnica 1

Менаџмент фирми „Калцедонија“ и „Мекафор“ још једном је показао друштвену одговорност у средини у којој послује. Општој болници дониран је савремени дефибрилатор, вредан милион динара, који ће своје место наћи на јединици Интензивне неге. У име запослених на новом апарату захвалио је помоћник директора др Владимир Прунић.

-Дефибрилатор је апарат који спацава живот. Постојећи, који је био у Интензивној нези био је стар више од 20 година и на издисају, тако да нам је ова донација била преко потребна – казао је др Прунић.

Адриано Зони, директор „Калцедоније“ и Небојша Недељковић, директор „Мекафора“ напоменули су да ће и даље подржати овакве акције.

-У Кикинди имамо 500 радника, а са њиховим породицама то је око 1.500 људи који су повезани са нашом компанијом, а којима требају или ће требати медицинске услуге. Сматрам да је важно помоћи да здравство буде што боље опремљено – рекао је Зони.

„Мекафору“ је ово седми пут да помаже здравствене установе.

-Желимо да помогнемо Болници, а нарочито уколико ће овај апарат сутра некоме спасити живот – додао је Недељковић.

Примопредаји су присуствовали Никола Лукач, градоначелник и Саша Танацков, члан Градског већа.

-Важно нам је  што у Кикинди имамо две фирме које препознају друштвену одговорност и радо сарађују са Градом у разним акцијама – рекао је Лукач –  Ове две фирме до сада  су упутиле више од четири милиона динара донација. Хвала им у име грађана, а овако добре примере треба следити.

vodovod naslovna

Замена азбест-цементних цеви на Тргу српских добровољаца тече предвиђеном динамиком. Водоводна мрежа која се реконструише стара је пет деценија и замена новим цевима један је од приоритета Града. Да све тече по плану уверили су се градоначелник Никола Лукач и директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који су посетили градилиште.

 

– Биће замењено 5,5 километара неусловних цеви за снабдевање пијаћом водом. Реконструкција водоводне мреже пуно значи у последњој фази изградње фабрике воде, а приоритет приликом замене имају локације на којима смо често имали хаварије које су проузроковале искључења воде корисницима- рекао је Чедо Гверо. – У августу нас очекује и испирање система јер је то један од услова  за пуштање у рад фабрике воде. Само тако финални резултат, односно здрава пијаћа вода која задовољава све прописане стандaрде, стиће ће до потрошача. Желим да се захвалим нашим суграђанима на разумевању и стрпљењу јер је било непланских искључења због прикључака који нису картирани тако да нису у систему катастра и извођач радова је имао проблема да дође до њих. Нови прикључци одмах ће бити уведен у катастар.

Радови на Тргу српских добровољаца биће завршени за максимално четири недеље, док је рок за завршетак планираног посла 500 дана.

 

– Највећи проблем нашег града је квалитетна пијаћа вода и ми смо се ухватили у коштац са тим и решавамо га на најбољи начин. Финансијску подршку у овом послу локална самоуправа има од Управе за капитална улагања и Покрајине. Прошле и ове године у радове  ће бити уложено више од 237 милиона динара –  прецизирао је градоначелник. – Замена цеви побољшаће квалитет испоруке пијаће воде, а самим тим и квалитет живота. Са ових 5,5 километара реконструсано је четири петине водовода. Нећемо се ту зауставити него ћемо и даље улагати у ове радове како бисмо коначно имали квалитетну пијаћу воду. Код Владе Војводине конкурисали смо и за средства за изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу и резултате очекујемо до краја јула.

Извођачи радова су фирме „Армекс“ која је носилац посла, као и „Енерџи Про“ и „Империјал група“. Од укупно 150 километара водоводне мреже у граду требало би реконструисати још 30 км. Сада се ради 5,5 километара, а очекивања су да ће са средствима из Покрајине бити настављен континуитет у замени цеви. За целокупну инвестицију, процене су, да је потребно више од милијарду динара.

Пуном паром до фабрике воде

Изградња фабрике воде одлично напредује и крајем ове, а најкасније почетком следеће године она ће бити завршена.

– У току је имплементација технологије за прераду пијаће воде, а напредак у грађевинским радовима видљив је свакодневно у шта се суграђани могу уверити проласком поред градилишта. На ову инвестицију чекало се пола века и Кикинђани ће коначно имати здраву и квалитетну пијаћу воду – напоменуо је Лукач.

Радови у 23 улице

Осим градилишта на Тргу српских добровољаца, реконструкција водоводне мреже у току је и у улицама: Ђуре Даничића, Душана Васиљева, Бранка Радичевића, Лазе Костића, Војводе Мишића, Немањина, Доња Водоплавна, Барска, Николе Пашића, Косовска, Мирослава Антића, Кумановска, Ђуре Оличкова, Ивана Јакшића, Јована Стерије Поповића, Сутјеска, Сувачарска, Лазе Костића, Албертова, Стевана Лакаија, Киш Михаља, Милоша Црњанског и Вељка Петровића.

IMG_20230711_183209

Драгољуб Бадрљица, професор у пензији, велики део живота посветио је да забележи хронику Мокрина. Део његових истраживања представљен је у Народном музеју у оквиру предавања „Славним Мокринчанима у част“.

 

-Идеја је да охрабрим и укажем да имамо славних људи. Представио сам Мирослава Антића, Радивоја Рашу Попова, професора др Радована Попова, примаријуса др Радована Вртпирашког, професора др Светозара Степанчева и др Душан Попова – истакао је Бадрљица. – Размишљао сам како да од ових славних имена  направим реченицу која ће бити сврсисходна. Тако сам дошао до наслова „Мир радује свет душа”.

Бадрљица је подсетио и да је Светозар Степанчев био такозвани „песник Америке“. Рођен је у Мокрину 1915. године, а преминуо је у 103. години у Њујорку. Открио је и да је његова супруга 2002. године посетила Степанчева од ког је добила његову преписку са Васком Попом и Браном Петровићем.

-Др Душан Попов био је 12 година секретар Матице српске и написао је чудо у светским размерама. Направио је енциклопедију, 31 том Новог Сада. Мој списак има више од 25 страница на којем су само имена знаменитих људи и ово је начин да охрабрујем све људе да истражују своје људе – закључио је Бадрљица.

Овом приликом сваки од знаменитих Мокринчана представљен је кроз 20 фотографија од детињства до краја живота. Угођај су употпунили Љиљана Сивчев која је извела композиције на клавиру и Владимир Ковачевић на клавијатури.  Предавање је организовано и 19. јуна у Мокрину у оквиру Недеље културе.

 

 

parking mn 1

До почетка наредне недеље биће завршена изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици. Посао обавља фирма „Еко градња“, а радове су, заједно са представници ЈП „Кикинда“, обишли градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Небојша Јованов и Драган Пецарски.

 

-У близини паркинга су вртић „Мики“ и школа „Жарко Зрењанин“ – напоменуо је Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ – Већ је завршена санација оштећених  паркинга преко пута вртића где су добијена нова два, три места и сада их је укупно 18. Нови паркинг, чија је изградња у току,  у Светосавској улици имаће joш двадесетак нових  и функционалних места.

Радови се одвијају предвиђеном динамиком, а иницијативу за нова паркинг места покренули су становници овог дела града.

-Један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга и то су истакли мештани овог дела града у разговору са нама и хвала им на томе. На нама је да их саслушамо, изађемо им у сусрет и решимо проблем. Управо су поједини грађани апострофирали проблем који су стварала стабла сибирског бреста која су се налазила на овом месту. Коренов систем подизао је комплетан паркинг тако да није било могућности да се он користи. Нови паркинг, али и мурал који је урађен, даће лепши и бољи изглед овом делу града – прецизирао је Лукач.

По завршетку ових радова започеће уређење паркинга у Београдској улици. Припремни радови који су подразумевали вађење пањева су завршени и почетком следеће недеље и тамо ће бити започет овај посао.

 

lagundzin

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство  Владимир  Галић, а међу онима који су добили новац  је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

 

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који  производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог  „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада.  Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

IMG_0426 (Large)

Лепу прилику за сусрете, дружење и опуштање имале су вечерас у Мокрину жене из свих 11 удружења у округу. Традиционално, сада већ четвртину века, Удружење жена Мокринa организује окупљање како би се прославио завршетак жетве.

– Слушала сам од старих да је „Жетва-бал“ у давним временима увек организован у ово време, и пре 25 година решиле смо то да обновимо. Осим овог окупљања, дружиле смо се у Мокрину и сваког октобра, такође са свим удружењима из округа и по томе смо јединствени. Надам се да ћемо моћи и ову традицију да наставимо – каже Смиљана Караћ која је председница удружења-домаћина такође већ четвртину века.

Подршку данашњем окупљању у Мокрину дао је градоначелник Никола Лукач који је поздравио госте и нагласио значај оваквих догађаја.

– Ово је леп повод да се жене окупе и уживају у дружењу и то у Мокрину који је познат по гостољубивости и лепој храни. Сигуран сам да то много значи женама које вредно раде и један су од стубова нашег друштва и породице. Увек им треба одавати огромно признање јер нама мушкарцима дају енергију, велика су нам подршка и морамо да их чувамо – рекао је Лукач. – Драго ми је да се традиција наставља. Месна заједница Мокрин и Град Кикинда подржаваће овакве манифестације и убудуће.

Гости из удружења и из других организација у Мокрину дочекани су са хлебом и сољу, размењени су поздрави и поклони, а онда су уследиле вечера и томбола. У сали Дома омладине било је око 130 гостију.

Удружење жена Мокрина тренутно има двадесетак чланица, а могло би да их буде и више, рекла је потпредседница, Зорица Деспотов.

– Бавимо се очувањем народних обичаја и заната и афирмацијом жена на селу, посебно жена треће животне доби. Присуствујемо и помажемо на свим манифестацијам и у селу и у граду – каже Зорица.

Њена старија колегиница, председница je имала важну поруку за жене.

– Свакој жени кажем да дође у Удружење да се опусти мало, мене је то спасило. Окупљамо се недељом и буде нам лепо. Имамо сталне хуманитарне акције, много пута смо носиле помоћ у дечија села. Идемо на дружења, одржавамо нашу просторију са сталном поставком ручних радова у Дому културе. Али немамо подмладак, више не можемо саме ни да спремамо храну оваквим поводима. Младе жене нам не долазе, не знам зашто, седе код куће, не друже се. Верујте ми, разговори и дружења јако су важни за здравље – сигурна је Смиљана.

Лекцијама из богатог искуства председнице Смиљане треба веровати. Благодети упознавања и опуштања у расположеном друштву и уз музику осетили су вечерас сви присутни на „Жетва-балу“. И једва чекају следећу прилику да пресеку ужурбану и пуну обавеза свакодневицу јер енергија и воља коју дајемо једни другима непроцењиве су.

 

 

bolnica ulaz

Посете пацијентима у кикиндској Општој болници дозвољене су већ десетак дана, уз поштовање распореда и процедура које су утврђене по препорукама Министарства здравља.

У Болници кажу да су се грађани добро прилагодили новим правилима, да их поштују, задовољни што је, после три године, могуће ући у болничку собу и посетити пацијента.

Да подсетимо, посете су дозвољене на свим одељењима осим на инфективном,, педијатрији и Јединици за интензивно лечење. Код пацијента у сваком моменту трајања посете сме да буде само једна особа, никако више њих истовремено, и да се задржи најдуже пола сата. Како је укупно предвиђено време за посете два сата, у току дана који је одређен за свако одељење пацијент може да има четири посетиоца.

Пре уласка на одељење посетиоцима се не ради тест на корону и обавезне су хируршке маске, сазнали смо од Александре Јованов, портпарола Болнице.

– Улазак није дозвољен онима који су прехлађени, имају грип или болују од неке друге заразне болести. У време проглашених епидемија, као и у ситуацијама када надлежни здравствени радници процене да посета може негативно утицати на здравствено стање болесника, она неће бити дозвољена – каже Јованова.

Она додаје да, у складу с болничком Процедуром, у време када је дозвољена посета, за посетиоце су одређени улази, у зависности од тога на које одељење иду.

За Интерно Ц, Неурологију, Хирургију, Урологију, Ортопедију и Гинекологију, одређен је улаз на првом степеништу.

Улаз на другом степеништу предвиђен је за посете пацијентима на Кожном, Очном, ОРЛ одељењу, Јединици за палијативно збрињавање и за показивање беба.

– Поштовање распореда важно је због чињенице да посетиоци не могу да улазе преко Ургентно-пријемно-тријажне службе јер је она резервисана за пријем и преглед хитних пацијената. Родбина се, при уласку на одељење, обавезно мора јавити медицинској сестри, рећи код кога долази у посету и уписати у свеску посета. По истеку дозвољеног времена за посету од 30 минута, дужни су да напусте болесничку собу и зграду Болнице – појашњава Александра Јованов.

На крају, да поновимо – посете су могуће у периоду од 15 до 17 сати, по следећем распореду по одељењима:

– понедељком и петком на Интерном и на Неурологији

– уторком на Онкологији

– уторком и четвртком на Кожном, Очном и ОРЛ одељењу

– уторком и суботом на Гинекологији

– средом и недељом на Хирургији, Ортопедији и Урологији

– четвртком и суботом на Палијативи.

Показивање беба могуће је сваког дана од 14 до 15 сати.

 

bvs bazen 2

На отвореним базенима СЦ „Језеро“ у Банатском Великом Селу од 10. до 28. јула биће организована Школа пливања. Водиће је Драгана Пецарски, спортски директор Пливачког удружења „БВС“, а могућност да савладају основе пливања имаће деца од пет до 10 година.

-Школу пливања у Банатском Великом Селу организујемо други пут. Одлично искуство из прошле године определило нас је да и ове године помогнемо деци да науче основе и заволе овај спорт – истиче Драгана Пецарски – Школа пливања је бесплатна, а подршку нам је пружио град. Прошле године педесетак деца научило је основу  и стекло искуство како да се понашају у дубљој води.

Школа пливања организоваће се понедељком, средом и петком од 19 сати. Број телефона за пријављивање и информације је 069/68 -19 -09.

Ekonomska 2

Завршен је и први и други круг уписа у средње школе. У четири  средњошолске образовне установе у Кикинди  било је  570 места. Највише средњошколаца и ове године уписала је  Техничка школа где је на осам образовних профила  било  места за 210 ученика.

-Једина смо школа у Севернобанатском округу која је уписала сва одељења у пуном обиму у првом кругу – сазнајемо од директорице Миланке Халиловић – То нам говори да су смерови атрактивни, да имамо добре професоре и да школа нуди одлично образовање. Можемо да се похвалимо и да међу уписаним ученицима првих разреда имамо и 41 ђака који су дошли из општина у округу.

Техничка школа у подручју рада електротехника има образовне профиле: електротехничар информационих технологија , електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима. На смеру машинство као четврогодишњи смер је техничар за компјутерско управљање на ЦНЦ машинама. Трогодишњи смер је комбиновано одељење аутомеханичари и заваривачи. На смеру саобраћај  четворогодишњи смер је техничар друмског саобраћаја и трогодишњи је возач моторних возила.

Уписом су задовољни и у Гимназији „Душан Васиљев“ за коју се одлучило 111 ученика од планираних 120. Оформљена су по два одељења друштвеног и природно- математичког смера с тим да је 61 ђак уписан у друштвеном и 50 у природно-математичком смеру, сазнајемо од директорице Мирјане Дражић.

-Ове године уписали смо највише првака у односу на протеклих пет година. Имамо читаво одељење више него прошле године што је одраз наше ангажованости да промовишемо школу. Велику улогу у томе имали су и успеси наших ђака који сваке године са републичких такмичењења доносе значајна признања. Поред тога, и родитељи и ученици схватили су значај државне матуре и предности гимназија из којих ће моћи да се упише било који факултет. Ове године  сви ученици једног одељења природног смера уписали су жељене факултете и већина их је на буџету – напоменула је Мирјана Дражић.

У Економско -трговинској школи од 120 остало је слободно 15 места и то  на смеровима конобар и кувар.

-Уписали смо 30 ђака на смеру економски и исто толико на смеру туристички техничар. Уписана су 22 будућа кувара, 15 трговаца и девет конобара – рекла је Тања Радованов, директорица Економско-трговинске школе.

У Средњој стручној школи “Милош Црњански” такође је било места за 120 нових ђака на три четворогодишња и једном трогодишњем смеру. Уписано их је 95. Директор Милорад Карановић напомиње да је најмање интересовање било за комбиновано трогодишње одељење.

-На смеру пекар и оператер прехрамбене индустрије уписано је 17 уеника. По 24 ђака имамо у одељењима где су техничар за хемијску и фармацеутску индустрију, док је на смеру медицинска сестра -техничар уписано максималних 30 ђака – прецизирао је Карановић.

Смерова који су били на располагању у све четири средње школе састављен је у договору са Градском управом,Филијалом националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. Директори истичу и да су добро планирали упис с обзирма на то да ће се у појединим средњим школама у Ади, Сенти и Новом Кнежевцу гасити део одељења јер немају довољан број уписаних.

 

 

 

error: Content is protected !!