Na jednoj od zgrada koje pripadaju Poljoprivrednom preduzeću AD „Kozara“ u Banatskom Velikom Selu jutros je izbio požar. Da gori krovna konstrukcija na objektu prijavljeno je u 8.35 i odmah su upućena tri vozila kikindske Vatrogasne jedinice i po jedno vozilo profesionalne Vatrogasne brigade NIS-a i DVD-a iz Ruskog Sela, saznajemo u Policijskoj upravi Kikinda. Povređenih nema jer je u pitanju objekat (bivši motel) koji nije u upotrebi.
Kako se navodi, požar je lokalizovan u devet sati, a gašenje je još uvek u toku. Kada se objekat dovede u bezbedno stanje, započeće se sa istražnim radnjama i procenom materijalne štete, tako da uzrok požara za sada nije poznat.
U zajedničkoj organizaciji Grada i Srpske pravoslavne crkvene opštine, večeras je, u svečanoj sali Narodnog muzeja, uz prisustvo sveštenstva, predstavnika Grada, gostiju i velikog broja Kikinđana, održana Vidovdanska akademija.
Gradonačelnik Nikola Lukač podsetio je da je ovo prvi put da Grad i Crkvena opština organizuju ovu svečanost.
– Vidovdan označava sabiranje i zajedništvo i treba da nas okupi oko ideje koja je najvažnija za celo srpstvo, a ona podrazumeva očuvanje samostalnosti i jedinstvo, kao i da se nikada ne odreknemo svoje istorije i porekla, da smo suvereni. Na ovaj veliki praznik molimo se i za bolji život Srba na Kosovu i Metohiji i ohrabrujemo naše sunarodnike jer Srbija nikada neće odustati od borbe za svakog Srbina i za svoju zemlju. Mi koji imamo mogućnost donošenja odluka nikada nećemo izdati našu otadžbinu, uvek će nam na prvom mestu biti ljubav prema Srbiji. Ona će nas i ubuduće sabirati, okupljati i gurati napred, da gradimo još bolju budućnost za Kikindu i našu zemlju i da svi Srbi i oni koji vole Srbiju budu sabrani, da zajedno uspravno koračamo, verujući u našu otadžbinu i boreći se nju – istakao je Lukač.
Protonamesnik, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, Boban Petrović, preneo je blagoslov episkopa Nikanora i, u njegovo i u ime Crkvene opštine Kikinda, zahvalio je Gradskoj upravi na saradnji u organizovanju Akademije.
Vidovdan ima višestruki značaj, dodao je otac Miroslav Bubalo.
– Sam praznik ima, pored verskog, i moralni značaj i obavezujući je za naredne generacije – kazao je Bubalo. – Oni koji nam kroz istoriju nisu bili prijatelji, birali su upravo taj dan da nas ponize.
Tema Vidovdanske akademije bila je vojno sveštenstvo u Srbiji. O tome je govorio pukovnik Stevica Karapandžin koji je osmislio model verskog života u vojnoj sredini i priredio podzakonska akta radi povratka sveštenika u vojsku nakon sedam decenija.
– Mi smo prvi, u tadašnjoj Evropi, 1839. godine, u vreme Knjaza Miloša, kada nismo bili ni potpuno nezavisni, imali zakonom regulisanu poziciju vojnog sveštenika. U vreme kada sam počeo da radim na tome, Srbija je bila tek jedna od nekoliko zemalja koja nije imala sveštenstvo u vojsci – pored Crne Gore, Albanije, Makedonije i Bugarske – rekao je pukovnik Karapandžin.
Pukovnika je, zbog ovih zasluga medaljom Svetog Kralja Milutina odlikovao Patrijarh Irinej, a Karapandžin je ovu temu i proces pretočio u knjigu „Verska služba u Vojsci Srbije“.
Na Vidovdanskoj akademiji prisutnima se obratio i otac Slobodan Divljakov, protonamesnik, paroh u Ruskom Selu. U umetničkom delu programa nastupili su Pevačka grupa „Kovilj“ i Ženska pevačka grupa „Gusala“.
Kako bi obeležili sećanje na sve junake koji su stradali za ovu zemlju od Kosovske bitke do danas, u Kikindi programi obeležavanja Vidovdana traju od jutarnjih sati i završavaju se Vidovdanskom akademijom.
U organizaciju događaja uključili su se Grad Kikinda, Srpska pravoslavna crkvena opština i Srpski ratni veterani. U prepodnevnim satima održane su svečana liturgija u Hramu Svetog Velikomučenika Kneza Lazara u Nakovu, a zatim su, u Crkvi Svetog Oca Nikolaja u Kikindi. Srpski ratni veterani obeležili svoju slavu rezanjem slavskog kolača.
Kod spomenika “Tuga” na trgu vence su položili: rodbina stradalih, predstavnici Grada, boračkih organizacija, MUP-a i Vojske Srbije, i predstavnici garnizona iz Kuršumlije i Bačke Topole. Održan je pomen, a zatim i prigodan program u kojem su pročitana imena 37 poginulih i nestalih Kikinđana, vojnika i policajaca, tokom oružanih sukoba od 1990. do 1999. godine.
Jelena Karanović, sestra Marka Utržana, prvog vojnika iz Kikinde koji je poginuo u ratovima devedesetih, rekla je da pravda ni do danas nije zadovoljena.
– Marko je služio vojsku u Ljubljani, zatim je prebačen u kasarnu u Hrvatskoj. Tada su on i njegovi drugovi zarobljeni i zatvoreni u logor Rakitje u kojem su mučeni i tamo su ubili Marka. Imao je 20 godina. Dugo sam ga čekala da se vrati, nisam mogla da prihvatim da više nije živ. Od 2016. godine počela je istraga o ubistvu i mučenju vojnika. Počinioca, Branka Tunića, Albanca, pripadnika Zengi, koji je do smrti tukao Marka i mučio još 16 njegovih drugova, Slovenija nije htela da isporuči Srbiji. On se sada nalazi u Hrvatskoj i sudi mu se u odsustvu. Nadamo se da će pravda pobediti jer ono što su prošli moj brat i njegovi drugovi bila je golgota – kaže Jelena.
Iz Gradske uprave pomenu su prisustvovali predsednik Gradske skupštine Mladen Bogdan, članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
– Važno je da nastavimo tradiciju obeležavanja jednog od najvažnijih datuma u istoriji Srba i održavamo sećanje na sve naše junake, od Kosovskog boja do danas. Ovo je bilo prekinuto u jednom periodu i nastavljeno je 2013. godine – rekao je Bogdan. – Vidovdan i Kosovski zavet utkani su u genetski kod Srba. Uvek ćemo podržavati rad boračkih udruženja i voditi brigu o porodicama poginulih. Danas šaljemo poruku sabornosti i jedinstva koje nam je potrebno i pružamo podršku našem narodu na Kosovu koji trpi velike pritiske.
Svečana Vidovdanska akademija, u organizaciji Grada i Crkvene opštine, održaće se u Narodnom muzeju, od 18 sati.
Članovi Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom sastali su se u Narodnoj skupštini sa delegacijom Komore kineskih kompanija u Srbiji i predstavnicima ambasade NR Kine, sa kojima su razgovarali o mogućnostima za dalje unapređenje saradnje, kao i o budućim zajedničkim projektima.
Ovom prilikom Milenko Jovanov, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, istakao je da je zahvaljujući zalaganju i radu pomenute grupe saradnja sa Kinom podignuta na viši nivo. To će doprineti uspostavljanju još otvorenijih odnosa između parlamentaraca dve države, kao i bližoj saradnji privrednika.
Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač i direktor kikindskog Sportskog centra „Jezero“ Dejan Pudar prisustvovali su sastanku kao predstavnici lokalne samouprave. Kineskim privrednicima predstavili su idejni projekat koji se odnosi na upotrebu geo-termalnih izvora u Kikindi kao alternativnih izvora grejanja sportskog objekta i smeštajnih kapaciteta i u turističke svrhe.
Predstavnici Komore kineskih kompanija u Srbiji ocenili su da imaju ostvarenu efikasnu i uspešnu saradnju sa Vladom Srbije, Narodnom skupštinom i lokalnim samoupravama, ističući da je Kina od kraja 2022. godine postala najveći spoljno-trgovinski partner Srbije.
Naš grad uskoro dobija veliki i moderan tržni centar sa trgovinama, lokalima, velikim parkingom i ugostiteljskim objektima. Na mestu na kojem je, pre 23 godine, započeta izgradnja stanova za mlade bračne parove, za nekoliko meseci češka firma započeće izgradnju prvog ritejl parka u Kikindi.
Ugovor o prodaji 5.350 metara kvadratnih zemljišta u Mikronaselju potpisan je danas u kabinetu gradonačelnika između prvog čoveka grada Nikole Lukača i direktorice kompanije „RC Jurop“ za Srbiju, Bojane Koljenšić.
Zemljište je otkupljeno za 33 miliona dinara, a budući investitori su sa predstavnicima Grada obišli lokaciju na uglu ulica Jovana Jovanovića Zmaja i Mihajla Pupina, na kojoj će se nalaziti ritejl park „Nest“.
– U ritejl park u Kikindi uložićemo šest miliona evra. Imaće 14 lokala, zapošljavaće 100 radnika i na raspolaganju će biti 100 parking mesta. Izgradnja će početi u prvoj polovini oktobra i planiramo da se završi juna sledeće godine, kada će ritejl park biti otvoren. Kikinda zaslužuje da ima ovakav kompleks, a kako smo u vašem gradu videli potencijal, rešili smo da budemo investitori – rekla je Bojana Koljenšić.
Kao i svaki ritejl park češke firme „RC Jurop“ u Srbiji, i kikindski će imati i restorane, kafiće, igralište za decu, a u lokalima će biti domaći i međunarodni zakupci. Investitor je u obavezi da ukloni postojeću betonsku konstrukciju koja je bila ruglo ovog dela grada.
Kompanija „RC Jurop“ se, pre nekoliko godina, interesovala za izgradnju tržnog centra, rekao je Lukač.
– Naši sugrađani u anketama konstantno ističu da gradu nedostaje tržni centar koji će biti i mesto okupljanja. Ozbiljnost investitora govori u prilog tome da ćemo, za godinu dana, na ovoj lokaciji imati izgrađen lep, funkcionalan i moderan ritejl park. Grad će u potpunosti podržati ovu izgradnju koja će doprineti da imamo novi sadržaj u našoj sredini i da grad oživi. Pokušaćemo da još bolje infrastrukturno uredimo ovaj deo grada i da, sledeći primer ove kompanije, u Kikindu dođe još investitora – istakao je Lukač.
Kompanija “RC Jurop” u Srbiji posluje već devet godina, tokom kojih je izgradila tržne centre u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu. Širenjem svog poslovanja ističe se kao ključni investitor na ritejl tržištu u Srbiji, pri čemu će i buduće poslovne poduhvate, kako najavljuju, realizovati u saradnji sa glavnim trgovinskim partnerima, kao što su firme LIDL Srbija, Delhaze, LC Vaikiki, Njujorker, JISK, Daihman, Tako, Intersport, Sport vižn, Forma ideale, DM drogerije, BENU apoteka i druge.
Radivoj Raša Popov bio je književnik, publicista, glumac i dugodišnji televizijski novinar. Rođen je 26. juna 1933. godine u Mokrinu, a preminuo je pre šest godina. Dan njegovog rođenja odabran je da se, njemu u čast, u njegovom rodnom mestu, organizuje manifestacija “Dan Raše Popova”. Kako bi sam pesnik voleo, u programu su učestvovala deca za koju je najviše stvarao.
U čast velikana ustanovljena je i nagrada “Raša Popov” za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu, koja je ove godine pripala piscu Slobodanu Stanišiću. Nagradu su mu uručili Dijana Topolac, Rašina ćerka, i Živko Ugrenović, predsednik Udruženja građana „Raša Popov“.
– Raša i ja smo bili dobri prijatelji i saborci. Počastvovan sam što sam dobio nagradu koja nosi njegovo ime. Imam veliki broj priznanja, ali ovo mi je najdraže i nablistavije – rekao je Stanišić.
Specijalna nagrada za književnost i afiramciju mladih umetnika, dodeljena prvi put, otišla je u ruke Radovanu Vlahoviću, književniku i vlasniku „Banatskog kulturnog centra“ iz Novog Miloševa.
– Sa pokojnim Rašom Popovim sam se družio više od četiri decenije. Sarađivali smo sve ove godine i ova nagrada mi puno znači – napomenuo je Vlahović.
Dijana Topolac istakla je da se Morinčani sećaju njenog oca na način koji nadmašuje sve njegove najluđe maštarije o tome kako će to biti nakon njegove smrti.
– Mislim da se nadao da će ga se neko sećati, ali ne i da će se napraviti manifestacija koja slavi dečiju poeziju i koja je postala jedna od najznačajnijih u Srbiji. Ne mogu ni sama da verujem u sve ovo – rekla je Dijana.
Na šestoj manifestaciji organizovana je i tribina na temu „Šta o Raši misle pesnici odlikaši”. Ovom prilikom dodeljena je i nagrada „Rašin šešir” Stefanu Petkoviću iz Beograda. Na konkurs je pristiglo oko 200 radova dece od 1. do 8. razreda.
– Trudimo se da „Dan Raše Popova“ bude jedna od najznačajnjih manifestacija za decu u Srbiji. Da smo na dobrom putu pokazuje i broj radova pristiglih na naš literarni konkurs – kazao je Ugrenović.
Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.
– Ne postoji bolji način da se promoviše dečija poezija čiji je simbol bio Raša Popov. Obeležio je jednu epohu i sve što je stvarao i radio tokom života mi danas čuvamo – naglasio je Bogdan.
U Galeriji Doma kulture je otvorena izložba „Portret Raše Popova“. Tridesetak strip-crtača i karikaturista naslikalo je Rašu kako ga oni vide. Programe Raši u čast organizovalo je Udruženje ”Raša Popov”, pod pokroviteljstvom Mesne zajednice, Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Prvi ritejl park biće izgrađen u Mikronaselju, na lokaciji na kojoj je, pre 23 godine, započeta izgradnja stanova za mlade bračne parove, na uglu ulica Mihajla Pupina i Jovana Jovanovića Zmaja. Tržni centar će se prostirati na površini većoj od 5.300 kvadrata. Imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će biti zaposleno oko 100 ljudi.
Ritejl park gradiće češka kompanija „RC Jurop“ koja već ima osam tržnih centara – u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, kao i četiri u Rumuniji.
Gradonačelnik Nikola Lukač sutra će, u Gradskoj kući, potpisati ugovor sa direktoricom ove kompanije za Srbiju, Bojanom Koljenšić.
Kada je novinar „Los Anđeles tajmsa“ napisao kritiku tek izašlog filma „Dara iz Jasenovca“, u kojoj je negirao polazište čitave tragične jasenovačke priče, tvrdio da stradanja Srba nije bilo, da u NDH nisu postojali kampovi za decu i optužio reditelja za skrivene, nacionalističke motive, jedna mlada, dvadesetsedmogodišnja devojka u Torontu nije mogla da spava. Ona je Srpkinja prve generacije, rođena je u Kanadi. Zove se Julijana Pandurević i roditelji su je naučili privrženosti svom narodu i svojoj veri.
Julijana sa majkom pored reči Patrijarha Pavla ispisanih na ogradi njihove kuće
Julijana odlučuje da se javno suprotstavi onome što je doživela kao veliku nepravdu i na internet postavlja peticiju za povlačenje ove novinske kritike. Već posle nekoliko sati, na svoje iznenađenje, shvata da ima deset hiljada potpisa. Za nedelju dana bilo ih je više od 35 hiljada.
– Nisu se potpisivali samo Srbi. Mnogi Kanađani i Amerikanci stavili su svoje potpise i zahvaljivali mi se što govorim istinu koju ni oni nisu znali i što se borim za to da skinem ljagu sa svog naroda – priča Julijana prilikom posete redakciji „Komune“.
Priče iz Jasenovca kao deo odrastanja
Dodaje da joj je deda, kao maloj, govorio o svojim stradanjima u logorima, a baka, koja je sa Korduna, pričala o tome kako su joj u Jasenovcu ubijeni četvoro braće i sestara, od kojih je najmlađe imalo samo šest meseci. Julijana je mnogo istraživala srpsku istoriju. U njenoj svesti, u njenom odrastanju i vaspitanju, nije bilo mesta za nacionalne dileme u svetu koji nije nimalo blagonaklon prema ovakvom opredeljenju.
Julijana je diplomirala književnost i sada studira novinarstvo. Već prvi novinarski zadatak u jednom značajnom listu u Kanadi suočio ju je sa, za nju, nemogućim izborom. Jer ga, kaže, nije ni bilo.
– Čim sam stigla u redakciju tražili su mi da napišem priču o Srebrenici i ja sam rekla da hoću. Dali su mi podatke koje treba da koristim u članku. Videla sam da tamo piše da je ubijeno 12 hiljada ljudi. Pitala sam direktora odakle su dobili podatke i rekao mi je da su to podaci iz bosanske ambasade. Rekla sam da ću napisati članak, ali da neću napisati taj podatak. Pitao me je da li ja to, kao svaki Srbin, negiram genocid. Odgovorila sam mu da ja znam šta je istina i da to što traže od mene ne bih napisala ni za milion dolara. I tako sam izgubila posao. Porodica me je podržala u toj odluci. Poznajem dosta Srba koji su prodali dušu, promenili ime, tamo je teško biti Srbin pravoslavac. Moja porodica nije takva, moj brat studira teologiju, a uzor mi je moja mama. Ona je u Kanadu stigla sa osam godina ali, kada je devedesetih počeo rat, napustila je posao, doputovala na Pale i rekla: „Tu sam da pomognem, recite šta treba da radim“. Radila je kao prevodilac u Pres-centru i tu je upoznala mog oca koji je bio novinar. Ako sam upola kao moja majka, ja sam srećna. Ona je moja heroina – kaže Julijana.
Što se tiče peticije upućene „Los Anđeles tajmsu“, odgovorili su joj da kritiku sa poricanjem genocida neće osporiti, ali da će je u sledećoj, sličnoj situaciji, konsultovati pre objavljivanja. Priča o njenoj odlučnosti u borbi za istinu odjeknula je i van granica Kanade. Zbog svog hrabrog istupa odlikovana je Medaljom Teslin narod „Tesline naučne fondacije“ u Filadelfiji.
Uvek u bar jednoj humanitarnoj akciji za Srbiju
Tada se i u Srbiji više čulo o ovoj mladoj devojci koja se, zapravo, za svoj narod zalaže i pomaže mu već godinama unazad, nenametljivo i bez potrebe da sebi pribavi bilo kakvu slavu, čak ni pominjanje. Julijana već godinama organizuje humanitarne akcije. Samo posle poplava u Obrenovcu prikupila je i poslala avionima za Srbiju 25 tona pomoći. Pokrenula je ne samo Srbe, već i svoje prijatelje i komšije, a priključile su se i velike kompanije. Mesec dana je neprestano dočekivala kamione sa vodom, posteljinom, hranom za bebe…
Za humanitarne aktivnosti koje pokreće, uz pomoć prijatelja iz Toronta, Čikaga i drugih gradova uspela je da kupi nekoliko vozila.
– Često vidim neku objavu na Fejsbuku koja me dirne i kažem sebi: to mi je projekat za ovaj mesec – kaže skromno, ne želeći da nabraja sve akcije i kome je sve poslala pomoć u Srbiji.
Konačno ponovo u Srbiji
Julijana uz studije radi kao novinar u jednoj ekološkoj firmi iz Švajcarske. Takođe je predsednica Srpskog saveta studenata Univerziteta Toronto. Iako, kada god je to u mogućnosti, posećuje rodbinu u Vršcu i Sarajevu, ovoga puta prošlo je mnogo vremena. Tri godine nije odlazila na godišnji odmor i štedela je novac za avionsku kartu kako bi došla u domovinu.
U Kikindu je stigla već prvog dana po dolasku u Srbiju, zahvaljujući Radovanu Subinu, predsedniku Udruženja „Koreni“ u Kikindi koje je deo Saveza matice i Srba u rasejanju. Savez se sa Julijanom povezao pre nekoliko godina i ona je, ovih dana, i njihov gost.
– Bilo mi je veoma važno da posetim Kikindu, zbog Radovana i Saše Stepanova iz Saveza, koji je tu rođen. Kikinda je srce Vojvodine i Banata u kojem je i moj Vršac. Čast mi je što sam ovde – kaže.
Kao gošća Saveza izrazila je želju da poseti i Muzej holokausta, a domaćini su joj priredili iznenađenje. U Beogradu su je upoznali sa Jelenom Buhač Radojičić čija priča je poslužila kao osnova scenarija za film „Dara iz Jasenovca“.
U pripremi je knjiga o žrtvama rata
Julijana posvećeno prikuplja priče o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu i priprema knjigu.
– Imam već 75 priča preživelih i njihovih potomaka. Verujem da naši ljudi, naročito veterani, zaslužuju da im se glas čuje. To bi bio još jedan korak ka zaceljenju dubokih rana koje stariji prenose iz generacije na generaciju. Cilj mi je da sakupim sto priča i da knjigu izdam prvo na engleskom jer želim da se zna prava istina i da popravim sliku o svom narodu. Od devedesetih godina propaganda je protiv nas, u Kanadi čak i više nego u Americi.
Kaže da je sve što radi savršeno normalno jer voli svoj narod i godinama sluša neistine o njemu. Njena potreba ujedno je i i njena misija. Zato će i ispuniti svoju želju da sa svetom podeli priču o svom narodu. Jer, biti hrabar pred nepravdom, najveće je delo. Tome su je naučili roditelji.
Udruženje „Zdravlje na dlanu“ danas je na trgu organizovalo svoju proslavu rođendana, deset godina postojanja. U predstavljanju zdravih stilova života pomogli su najmlađi, polaznici Sportske školice Udruženja „Rastimo zajedno“ i članovi sportskih klubova.
Predsednik i osnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“, dr Goran Abraham, istakao je značaj zdravih navika.
– Hteli smo da pokažemo da postoji udruženje koje se bavi unapređenjem zdravlja i produženjem životnog veka građana. Deca u osnovnim školama već imaju ozbiljnih problema sa deformitetima. Promenjen je stil života, živimo ubrzanim tempom koji nas odvaja od zdravih navika. Današnji čovek stari 50-70 puta brže u odnosu na pre 50 godina. Svakodnevno imamo više stresogenih faktora, organizam se više bori, brže stari i bolesti se javljaju u ranijem dobu. Danas imamo veliki broj dece koja su gojazna, pretenduju da imaju neko oboljenje, imaju povišen krvni pritisak, deformitete, poremećaj hormona. Svaki peti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, što je posledica loše ishrane, a kardiovaskularna oboljenja su, sa 60 odsto, zastupljena kod mladih ljudi – rekao je dr Abraham.
Ovo udruženje kontinuirano organizuje edukacije u saradnji sa klubovima i drugim udruženjima, a jedno od predavanja biće i na programu „Kikindskog leta“. Takođe, podseća dr Abraham, nastavljaju kampanju za zdrave užine u školama u čemu će im, kako očekuju, pomoći i Grad.
U skladu sa motom manifestacije „Pokrenimo decu koja se ne kreću“, desetine mališana iz Sportske školice „Rastimo zajedno“ pokazala su kako vežbaju kroz igru. Osnivač Školice, takođe i suosnivač Udruženja „Zdravlje na dlanu“ je profesor fizičke kulture, Branko Grbanušić. Školica postoji već 13 godina i u njoj vežbaju predškolci, uzrasta od 3,5 do šest godina.
– Deca su danas dosta neaktivna o to prouzrokuje probleme, muskulatura im je slaba, koštano-mišićni sistem takođe, 30 odsto dece je gojazno – kaže Grbanušić. – Školica je osnovana sa idejom da im nadoknadimo fizičke aktivnosti u igri, na još bolji način jer mi smo u sali, imamo rekvizite. Uključeni su svi oblici kretanja – skakanje, trčanje, puzanje, penjanje, svi sportovi sa loptom, atletika, i trudimo se da na vreme otklonimo probleme, ako ih ima.
Školica stalno ima pedesetak polaznika, a za septembar su spremni i flajeri za roditelje u svim školama, kako bi im se ukazalo na potrebu da deca budu više fizički aktivna. Sportska školica radi u SSŠ „Miloš Crnjanski“ i časovi, u trajanju od jednog sata, odvijaju se dva puta sedmično.
Manifestaciji su se pridružili i mali bubnjari Studija “Maus”. Pored promocije i edukacije, održano je i takmičenje u skoku u dalj, predstavljeni su primeri zdrave užine, kao i izložba o desetogodišnjim aktivnostima UG „Zdravlje na dlanu“.
Vojvođanski savet za podršku talentima upriličio je u Gradskoj kući u Subotici, jedanaestu po redu, dodelu nagrada učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima visokoškolskih ustanova koji su postigli zapažene rezultate na različitim takmičenjima i manifestacijama u oblastima društvenih i prirodnih nauka, sportu, likovnoj i muzičkoj kulturi.
Među nagrađenima su dvojica Kikinđana- Tamaš Kiš, talentovani bariton, student na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, i Mario Komarek, maturant OŠ „Feješ Klara“, mladi gitarista koji će školovanje nastaviti u Srednjoj muzičkoj školi.
Talenti su nagrađeni plaketama, poklonima i jednokratnim stipendijama, a zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, mogu da učestvuju na kampu Eržebet i na studijskom putovanju u Temišvaru krajem leta.
Svečanosti je prisustvovao dr Zoltan Maruža, državni sekretar za javno obrazovanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova Mađarske, Peter Bajor, izvršni predsednik Udruženja mađarskih organizacija za podršku talentima, Ana Andrea Beniovski, konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, Tatjana Varju Potrebić, članica Izvršnog veća Mađarskog nacionalnog saveta zadužena za pitanja obrazovanja, Janoš Puškaš, vojvođanski direktor Pedagoškog zavoda i savetnik predsednika opštine Subotica Hajnalka Matin.
– Često vidim neku objavu na Fejsbuku koja me dirne i kažem sebi: to mi je projekat za ovaj mesec – kaže skromno, ne želeći da nabraja sve akcije i kome je sve poslala pomoć u Srbiji.
Kao gošća Saveza izrazila je želju da poseti i Muzej holokausta, a domaćini su joj priredili iznenađenje. U Beogradu su je upoznali sa Jelenom Buhač Radojičić čija priča je poslužila kao osnova scenarija za film „Dara iz Jasenovca“.
