Proslava rođendana mamutice Kike počela je danas, a predškolci iz kikindskoh vrtića i osnovci najlepše želje poželeli su joj crtanjem rođendanskih čestitki. Blizu 200 predškolaca iz vrtića ukrasilo je prostor oko najstarije stanovnice Kikinde, a njima su se pridružili i njihovi stariji drugari koji tek uče da čitaju, pišu i računaju, a neki su već savladali dobar deo školskog gradiva.
Anđela Malinović učenica je četvrtog razreda OŠ „Vuk Karadžić“.
-Kiki za rođendan nacrtala sam tortu, i to voćnu, jer svako treba da ima tortu za svoj rođendan. Požela sam joj srećan rođendan. Kika je bila mamutica koja je živela jako, jako davno – rekla nam je Anđela.
I njen drugar Filip Stojanović takođe se potrudio da izradi lepu čestitku.
-Nacrtao sam ludaje i tortu. Ludaje su na crtežu zato što imamo „Dane ludaje“, a siguran sam i da je Kika volela da jede bundeve – istakao je Filip.
Učenica OŠ „Sveti Sava“ Emilija Banjac dodaje da voli „Mamut fest“ koji je posvećen Kiki.
-Kika je pronađena pre 27 godina. Iskopana je i sada svi možemo da vidimo kako su mamuti izgledali dok su živeli na Zemlji. Rođendansku tortu koju sam nacrtala ukarsila sam balonima – kazala je Emilija.
Centralni dan rođendanskog slavlja je sutra kada će u okviru „Mamut festa“ od 11 do 19 sati biti niz aktivnosti za decu.Ovom prilikom biće otvorena izložba Muzeja nauke i tehnike iz Beograda „Leta pre neta“. U okviru Bazara muzeja i ideja gostovaće muzeji iz Šida, Leskovca, Novog Sada, Beograda. U rođendanskim radionicama učestvovaće streličarski klub „Apolo“, biće priređen „Koncert za bebe“ , a za svu decu preporuka je edukativna lutkarska predstava „Plivajte sa nama“ dečijeg pozorišta „Teatrilo“. Rođendanski dan završava se plesnom radionicom za decu.
Promocija 38. „Dana ludaja“ organizovana je danas u Beogradu. Knez Mihajlovom ulicom prošetala je narandžasta povorka pozivajući stanovnike glavnog grada da budu gosti Kikinde od 14. do 17. septembra. Sa predškolcima iz vrtića „Naša radost“ bio je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan, a promociji je prisustvovao i voditelj, naš sugrađanin, Ivan Golušin.
Uz bogat i raznovrstan program, kao i nadu da će se oboriti rekordi u dugim i teškim ludajama, Bogdan je istakao da je manifestacija prilika da se ugoste prijatelji i partneri grada.
-Imaćemo goste iz čitave zemlje, ali i bratskih gradova iz regiona i drugih zemalja. Ovo je prilika da produbimo postojeće i ostavrimo nove saradnje. Prvi put ćemo ugostiti predstavnike poljskog grada Jaslag, kao i jedne lokalne samouprave iz Rumunije – kazao je Bogdan.
Tokom četvorodnevne manifestacije Kikinda, kao grad dobrih ljudi, ugosti veliki broj posetilaca. Svi su dobrodošli, a bogat sadržaj, lep grad i gostoprimljivost biće pozovnica da se posetioci ponovo vrate u naš grad, istakao je Mladen Bogdan na promociji u Turističkoj organizaciji Srbije.
-Sve koji su ranijih godina bili deo naše manifestacije pozivam da dođu opet, a one koji nikada nisu bili pozivam da se uvere da smo grad dobrih ljudi, porodice, dece, grad u kojem će videti džinovske ludaje. Iako nemamo planinu, reku ili more, imamo šta da ponudimo, a to prepoznaju turisti koji sve više dolaze, s obzirom na to da se svake godine broj posetilaca u Kikindi povećava za oko 15 odsto, što je iznad republičkog prostora – napomenuo je Bogdan.
Aktuelni javni pozivi u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva, sa posebnim akcentom na žensko preduzetništvo, predstavljeni su zainteresovanima u Regionalnoj privrednoj komori. Organizatori su Opšte udruženje preduzetnika i RCR „Banat“, a okupljeni su mogli čuti da je za ove namene opredeljeno 600 miliona dinara. Prezentaciji je prisustvovala i Anamaria Varga koja je odnedavno zaplovila u preduzetničke vode. Nakon 27 godina rada kao medicinska sestra u Hitnoj službi rešila je da se bavi grumingom odnosno šišanjem i sređivanjem pasa.
-I sama sam vlasnica malog šicua i volim pse te otuda i ideja za ovu vrstu posla. Nakon završene obuke dobila sam ponudu da radim u opštinama Ada, Mol i Senta gde je upražnjen salon koji je postojao. Salon „Anikin grumeraj“ ovih dana počeće sa radom, a meni kao početniku svaka pomoć je više nego dobrodošla. Uložila sam svoju ušteđevinu u pokretanje posla, a ono za šta želim da konkurišem su alati i potrošni materijal koji su poprilično skupi. Primera radi, za samo jedno oštrenje makaza neophodno je 1.500 dinara i odlazak u Novi Sad, jer nigde bliže nema kvalitetnog oštrenje makaza – saznajemo od Anamarie Varge.
Milica Nešković pre nekoliko meseci vratila se u Kikindu i otvorila je muški frizerski salon. U startu je na konkursu Pokrajine dobila sredstva za otvaranje sopstvenog biznisa što joj znatno olakšalo sam početak rada.
-Za kupovinu opreme sredstva su uvek neophodna. Novac koji se dodeljuje je bespovratan i meni kao nekome ko još uvek razrađuje posao puno znači jer ne moram da se zadužujem u bankama – istakla je Milica Nešković.
Projekt menadžer RCR „Banat“ Dejan Nenadović napomenuo je da se „Dan otvorenih vrata za preduzetnice“ organizuje u saradnji sa Ministarstvom privrede i Razvojne agencije Srbije. Cilj je da se vlasnice firmi i buduće preduzetnice upoznaju sa podrškama koje su im na raspolaganju.
-Predstavili smo konkurse Fonda za razvoj ženskog preduzetnišva u okviru kog mogu da konkurišu preduzetnice u minimalnom iznosu od 400.000 do maksimalnih šest miliona dinara. Ukoliko firma ima više od pet zaposlenih tada im je na raspolaganju suma do 12 miliona dinara. Sufinasiranje, u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave, je do 50 odsto, a ostatak se kreditira iz Fonda za razvoj. Novac može da se koristi za ulaganja u opremu, prostor, operativne troškove. Sa teritorije grada dosta je preduzetnika koji su koristli ili još uvek koriste sredstva namenjena razvoju i najčešće se iskoriste za kupovinu opreme – pojasnio je Nenadović.
Konkurs za razvoj ženskog preduzetništva otvoren je prvi put ove godine. Vlada Srbije je 2023. proglasila godinom ženskog preduzetništva.
-Raspisana su tri konkursa: za razvojne projekte, za žensko preduzetništvo i za početnike i mlade do 35 godine. Od 20 do 40 odsto sredstava od ukupne investicije su bespovratna i uslovi su vrlo povoljni. Uputili smo okupljene koja dokumentacija im je neophodna kako bi konkurisali, a većinu oni već poseduju. Potreban je i biznis plan u čijoj izradi ćemo im pomoći. Za sedam dana svi neophodni papiri mogu biti prikupljeni. Rok za konkurisanje je do kraja godine odnosno do utroška sredstava – precizirao je mr ekonomiskih nauka Stanislav Zavišin, saradnik Opšteg udruženja preduzetnika.
Program mentoringa
Predstavljena je i takozvana nefinansijska podrška, program mentoringa. Razvojna agencija Srbije u saradnji sa japanskom Agencijom za međunarodnu saradnju nekoliko godina unazad objavljuje ovaj konkurs, a klijenti imaju podršku kada je reč o analizi poslovanja i njegovom unapređenju. Ovaj konkurs namenjen je svima i trebalo bi da bude raspisan do kraja meseca.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Grada Zrenjanina, predstojećeg vikenda u Perlezu se organizuje manifestacija „Dani porodice u Srbiji”. I ove godine Kikinda će predstaviti pronalitetnu politiku , a da su mere koje se sprovode među najboljima u državi govori i osvojeno treće mesto na prošlogodišnjoj manifestaciji.
Za brigu o porodici, socijalnu i dečju zaštitu, ali i pronatalitetnu politiku godišnje se iz gradskog budžeta izdvajaju značjana sredstva. U okviru pomoći, između ostalog, izdvaja se za parove prilikom odlaska na vantelesnu oplodnju, akciju „Bebi klub“ i pakete za novorođenčad, roditeljske dodatke, nezaposlene porodilje, besplatne užine u vrtićima i osnovnim školama, besplatan boravak u vrtiću za treće dete, učenike prvih razreda kojima su obezbeđeni udžbenici kao i školski pribor. Grad izdvaja sredstva i za lične pratioce dece sa smetnjama u razvoju, a obezbeđen je i besplatan prevoz srednjoškolcima i vrhunskim sportistima, regresiran prevoz i stipendiranje studenata.
U okviru praznika porodice, porodičnih vrednosti, roditeljstva, dece, dečije sreće i osmeha Kikinđani će okupljenima prikazati lepote i potencijale našeg grada.
Članice udruženja „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela kraljice su ajvara u Kikindi. Njihov ajvar pripremljen na takmičenju „Izađi mi na teglu“, održan na Gradskom trgu, ocenjen je kao najbolji. Novka Pavić iz udruženja „Orhideja“ istakla je da su uspele u nameri da odbrane titulu koju su osvojile prošle godine.
-Tajna dobrog ajvara je dobra volja, dobar šporet, kvalitetna paprika i ljubav. Trudile smo se da ajvar skuvamo onako kako ga pripremamo za naše porodice. Zajedno sa mnom u takmičenju su učestvovale Marija Pilipović i Ljiljana Keri. Drago mi je što ćemo ponovo biti deo nacionalnog takmičenja. Sada znamo šta nas očekuje i potrudićemo se da dobijemo glavnu nagradu, šporet „smederevac“ – rekla je Novka Pavić.
Drugo mesto pripalo je ekipi KUD-a „Eđšeg“, a treće su bile članice udruženja „Jedinstvo“ iz Ruskog Sela koje su 2020. godine bile nacionalne pobednice. Žiri u sastavu Radovan Subin, Nada Krstonošić i Mladen Bogdan jednoglasno je doneo odluku o pobedničkom ajvaru.
-Ukus, kompaktnost i boja su tri komponente koje smo bodovali. Bilo je teško odabrati pobednički ajvar jer su svi bili odlični. Odlučile su nijanse i presudilo je to što je najbolji ajvar bio gust, komapktan i ima lep ukus – dodao je Radovan Subin.
Predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan prvi put bio je deo gastronomskog žirija i otkriva nam da nije bilo nimalo lako.
-Ajvar je jedan od zaštitnih znakova srpske kuhinje i zovu ga i srpski kavijar. Svi uzorci bili su sjajni. Čestitam pobednicama, ali i svima koji su učestvovali u takmičenju što dokazuje da smo grad dobrih ljudi, ali i grad koji čuva tradicionalnu kuhinju – precizirao je Mladen Bogdan.
Dodeli nagrada prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač koji je i tokom dana posetio sve ekipe. Članice udruženja „Orhideja“ i KUD-a „Eđšeg“ dobile su priliku da predstavljaju naš grad na nacionalnom takmičenju koje će 7. oktobra biti održano u Beogradu.
Na Gradskom trgu je u toku takmičenje u kuvanju ajvara u okviru karavana pod nazivom “Izađi mi na teglu”. Učestvuje deset ekipa i to „Suvača“, KUD „Eđšeg“, „Zdravi rezanci“, „Dora“, „Babin ajvar“ i „Pirueta“ iz Kikinde, kao i udruženja žena „Novi Kozraci“, „Nakovčanke“, „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela i „Jedinstvo“ iz Ruskog Sela. Matilda Dukai iz ruskoselskog udruženja „Jedinstvo“ nada se da će ove godine ponoviti uspeh iz 2020. kada su bile pobednice nacionalnog takmičenja.
-To je potvrda da pravimo odličan ajvar. Ne postoji tajna, najvažnije je da se pravi sa ljubavlju. Važno je i druženje, razmena iskustva što nudi ovo takmičenje – rekla je Matilda Dukai.
Ekipa „Pirueta“ Baletske škole imala je pomoćnice, mlade balerine. Ingrida Vojvodić Crnomarković ističe da su prvi put na ovom gastronomskom takmičenju.
-Ova manifestacija odlično se uklapa u projekat koji radimo „Kad se mnoge ruke spoje“. Složno pravimo ajvar, a naš će biti poseban s obzirom na to da će imati tajni sastojak, umetnost – napomenula je Ingrida Vojvodić Crnomarković.
Ekipe je obišao gradonačelnik Nikola Lukač koji je ovom prilikom istakao da je Kikinda osmi put domaćin gastronomskom nadmetanju.
-Takmičenje je važno jer čuva tradicionalno jelo, koje je deo naše kulture, od zaborava. Ovo je ujedno i promocija Kikinde, ali i umeća naših domaćica koje itekako umeju da skuvaju odličan ajvar. Svi se potajno nadamo da ćemo i ove godine imati prvake na nivou čitave zemlje, kao što je to bilo pre tri godine – precizirao je Lukač.
Ekipa koja napravi najbolji ajvar predstavljaće Kikindu na nacionalnom takmičenju u Beogradu u oktobru. Organizator je Udruženje građana “Bašta mašta”, a gastronsko nadmetanja odražava se u više gradova Srbije.
U sredu ujutro oko 6.30 sati, vozeći suprugu na porođaj 34-godišnji muškarac i njegova trudna žena doživeli su saobraćajnu nezgodu. Naime, na raskrsnici ulica Karađorđeva i Generala Drapšina na vozilo marke „pežo“ naleteo je moped kojim je upravljao šezdesetogodišnjak. Moped se kretao ulicom Generala Drapšina iz pravca Nakova, a do nezgode je najverovatnije došlo zbog neustupanja prvenstva prolaza, tačnije moped se nije zaustavio na znak stop.
Kako saznajemo trudnica je imala zakazan carski rez, na vreme je stigla u Bolnicu i danas je rodila zdravu devojčicu koja joj je treće dete. Vozač mopeda zadobio je lakše povrede, a mladi supružnici, na svu sreću, nisu povređeni.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Aleksandar Martinović prvi put u ovoj funkciji boravio je u našem gradu. Radnu posetu iskoristio je da, zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem i načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, obiđe Gradsku kuću odnosno salu u kojoj se održavaju sednice gradske Skupštine i venčanja, a koju je neophodno adaptirati i uvesti sistem za elektronsko vođenje sednice. U pratnji domaćina ministar Martinović posetio je i Budišinovu palatu, koju je neophodno renovirati. Tokom šetnje Gradskim trgom, čelnici Kikinde ukazali su na zgrade kojima je neophodna rekonstrukcija spoljne fasade.
-Hvala gradonačelniku Lukaču i načelniku Dučiću koji su me upoznali sa svim projektima, problemima i izazovima sa kojima se suočavaju. I Kikinda, kao i ostale lokalne samouprave, suočava se sa deficitom, pre svega , IT stručnjaka tako da smo razmatrali načine njihovog radnog angažovanja. Dogovorili smo da Uslužni centar početkom naredne godine preraste u jedinstveno Upravno mesto uz finansijsku podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Cilj je da građani na jednom mestu ostvare svoja prava, da ne moraju da idu od kancelarije do kancelarije i od šaltera do šaltera i da jednim dolaskom obave sve zbog čega su došli. Važno je da ubrzamo administrativne postupke za građane, ali i da olakšamo posao zaposlenima u Gradskoj upravi – istakao je ministar Martinović.
Pomenuto Ministarstvo početkom 2024. godine raspisaće javni poziv za finansiranje projekata od lokalnog značaja.
– Na predstavnicima Kikinde je da odrede za koju zgradu ćemo opredeliti sredstva za rekonstrukciju fasade. Deo fasada u centru je uređen, a deo je potrebno sanirati i u tome može da pomogne Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Spremni smo da, ili u potpunosti, ili da značajnim delom, isfinansiramo uređenje jednog objekta u centru – precizirao je Martinović.
Razgovaralo se o lokalnoj putnoj infrastrukturi, kao i o mogućnostima da se u naš grad dovedu investitori koji će obezbediti nova radna mesta.
-Kikinda je solidno razvijena, ima investitora koji su otvorili svoje pogone, ali uvek je dobro imati jednog ili dva nova poslodavca. Potpuno nova Industrijska zona, koja je komunalno i infrastrukturno opremljena, omogućava da se investiranje brzo realizuje. Grad Kikinda, kao i čitav Okrug, u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave imaju sigurnog i pouzdanog partnera za svaku buduću saradnju. Naš cilj je zajednički da unapredimo život svih građana ovog dela Banata – zaključio je ministar Martinović.
Gradonačelnik Lukač dodao je da se ne propušta prilika da se svakom ko poseti naš grad ukaže na njegove lepote, potencijal, ali i probleme.
-Zajedno sa Vladom, nadležnim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima rešavamo probleme i zalažemo se da Kikinda bude još lepša i bolja. Efikasnost Gradske uprave, što je i naše strateško opredeljenje, od naredne godine biće unapređena zahvaljujući Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Razgovarano je o uređenju fasada na zgradama u centru, o Budišinovoj palati i unapređenju gradskog jezgra. Zalažemo se za očuvanje arhitekture, za uvođenje e -parlamenta i još bolju komunikaciju sa svim sugrađanima na teritoriji grada. Bolje mesto za život i rad i bolja budućnost u Kikindi i Srbiji je naš zajednički cilj – zaključio je Lukač.
Pohvale za gradsko rukovodstvo
Ministar Martinović dodao je da je prijatno iznenađen činjenicom da se iz gradskog budžeta finansiraju sva udruženja i manifestacije pripadnika svih nacionalnih manjina.
-Želim da pohvalim gradonačelnika Lukača i njegove saradnike na tome što su sve manjine ravnopravno zastupljene. U Gradskoj upravi zaposlen je i koordinator za romska pitanja, a ne treba ni posebno isticati da Srbi i Mađari žive u slozi i da zajedno rade na prosperitetu. Stalo nam je do strateškog partnerstva Srbije i Mađarske koja se pokazala kao veliki prijatelj naše zemlje u izazovnim i teškim situacijama. Predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Srbije neguju nikad bolje odnose između dva naroda u Srbiji, ali i između dve zemlje – rekao je Martinović.
Utisci o Kikindi
Kikinda je lep, čist i uredan grad, prepun zelenila, utisci su dr Aleksandra Martinovića.
-Ovakav trg ima malo koji grad u Srbiji i na nama je da ga očuvamo i sačuvamo. Kikinda je barokni grad sa zgradama koje su stare, ali solidno očuvane. Po mom, skromnom mišljenju Kikinda je jedan od najlepših gradova u Vojvodini – izjavio je ministar Martinović.
Promocija 38. „Dana ludaje“ nastavljena je danas u Zrenjaninu i Novom Sadu. Prve komšije redovni su gosti na najdugovečnijoj kikindskoj manifestaciji, a bez sumnje tako će biti i ove godine. V.d. direktorica Turističke organizacije Zrenjanina Sanja Petrović istakla je da Zrenjanince i Kikinđane veže dugogodišnje prijteljstvo.
-Svake godine unapređujemo i radimo na tome da ojačamo naše odnose i veze. Svake godine domaćini smo narandžastom karnevalu i sa radošću dočekujemo „Dane ludaje“ koja ima isto godina i tradiciju kao i naša najveća manifestacija „Dani piva“ – rekla je Sanja Petrović.
Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacije Vojvodine dodala je da je kikindska manifestacija od velikog značaja za Vojvodinu.
-Ponosna sam što već 38 godina u Srbiji imamo programe koji slave ludaju. Pozivam sve da posete Kikindu od 14. do 17. septembra i vide manifestaciju koja privlači veliki broj turista. Već sada imamo zainteresovane koji se raspituju o sadržajima i svemu što će moći da vide u Kikindi. Ubeđena sam da će i ove godine ona biti uspešna i da će osvojiti srca mnogobrojnih posetilaca među kojima su i strani turisti – napomenula je Nataša Pavlović.
Karneval predškolaca iz vrtića „Pčelica“, pite od ludaje, članovi „Gusala“ koji su deo karavana, instrumentalisti Milan i Vid Vašalić izazvali su ogromnu pažnju kako komišija iz susednog grada, tako i Novosađana. Sa njima su bili zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i sekretarka Sekretarijata za finansije Ilinka Đilas.
-Koliko su „Dani ludaje“ značajna manifestacija ne samo u Kikindi, nego u čitavoj zemlji i regionu, dokaz je prestižna nagrada „Turistički cvet“ kojom smo nagrađeni 2017. godine i na koju smo ponosni. Raznovrsnim programima razvijamo turizam naše Kikinde, a svake godine je sve više posetilaca, ne samo iz Srbije, nego i iz Rumunijei Mađarske. Svako ko dođe može naći sadržaj koji će ga privući, a niko ne ostaje ravnodušan na duge i teške ludaje koji se mogu videti na centralnoj bini. Takmičenje je međunarodnog karaktera, a od prošle godine naša manifestacija deo je Svetske asocijacije proizvođača bundeva što nam je otvorilo prozor u svet – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“ organizovala je „Dan polja kukuruza i suncokreta“. Ovo je bila prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju 82 hibrida kukuruza i 47 suncokreta, među kojima ima i novih sorti. Proizvodna godina bila je specifična, ocenio je savetodavac PSS Zoran Simić, sa hladnim i kišovitim prolećem i veoma toplim letom. Uslovi za setvu i nicanje bili su povoljni i do polovine jula usevi su bili odlični.
-Jul je doneo visoke temperature, a kako nije bilo padavina usevi su već tada blago oštećeni. Atar koji se nalazi severno od grada, mokrinski i gore do granice sa Rumunijom imao je sušu, dok su njive južno od Kikinde imale znatno bolji raspored padavina i na ovim parcelama očekuju se i značajno veći prinosi. Oluja koja je zadesila naš kraj 5. avgusta začinila je godinu. Suncokret je bolje podneo rodnost, ali je i najviše stradao od oluje tako da ima parcela gde je nastala trajna šteta i do 80 procenata. Kukuruz je u mnogo boljoj kondiciji u odnosu na lane kada roda maltene da nije ni bilo. Prinosi će južno od grada varirati od 3,5 do četiri tone, dok će na pojedinim parcelama biti i 10 tona po jutru. Severno od Kikinde rod će se, na pojedinim njivama, kretati i ispod jedne tone po hektaru – rekao je Simić.
Radovan Mortvanski, poljoprivrednik iz Kikinde obrađuje 30 hektara i podjednake su parcele pod pšenicom, suncokretom i kukuruzom.
-Zadovoljan sam sa pšenicom i suncokretom. Rod žita je 46 metara po jutru, a suncokreta 22 metra.Nisam imao štete od oluje, a berbu kukuruza planiram oko 1. oktobra. Još uvek je jak i ima vlage. Na žalost, cena ne prati uloženo, a tu su i vremenske neprilike koje nas prate svake godine. Pšenica je 22 dinara za kilogram, a ne bi smela da bude ispod 30 dinara. Suncokret se plaća 35 dinara za kilogram akontno, a koliko će biti do kraja niko ne zna. Treba da bude bar 50 dinara za kilogram – kaže Mortvanski.
Slavko Brdarić (73) obrađuje 10 hektara i zemlju radi sam. Uzgaja suncokret, kukuruz i pšenicu, a godinu ocenjuje kao problematičnu.
-Pšenicom nisam zadovoljan jer su bolesti uzele danak i nije bila kvalitetna. Prinos suncokreta na mojoj njivi je 20 metara po jutru, a takav imam godinama. Od oluje imam neznatnu štetu u kukuruzu koja neće uticati na rod. Kukuruz se promenio poslednjih nekoliko dana. Veoma toplo vreme dovelo je do toga da izgleda kao da je izvađen iz rerne. Cenama nisam zadovoljan jer nema računice – napomenuo je Brdarić.
Prinosi suncokreta, čija žetva će biti završena do kraja nedelje, kreću se od 500 kilograma do pet tona po jutru. Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca pod ovom uljaricom je oko 21.500 hektara. Berba kukuruza, koji je i najrasprostranjenija kultura, počela je sporadično. U Kikindi i Novom Kneževcu pod zlatnim zrnom je oko 27.000 hektara.
Podrška Grada
Predstavnici Grada i Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj prisustvovali su „Danu polja“. Član Gradskog veća Ljuban Sredić rekao je da je i ovo prilika da se razgovara sa poljoprivrednicima za koje je u okviru 20 mera podrške izdvojeno 15,7 miliona dinara za subvencije.
-Do sada smo realizovali više od polovine predviđenog budžeta. Ovih dana završili smo preraspodelu novca na mere za koje vlada veće interesovanje, tako da ih pozivam da konkurišu za sredstva. Do kraja godine biće uređeno i oko dva kilometra atarskog puta na granici između katastarskih opština Kikinda i Nakovo – precizirao je Sredić.
Padavine neravnomerene
Višegodišnji prosek padavina u prvih osam meseci je oko 500 litara, a do kraja avgusta na lokalitetu „Kinđe“ palo je 580 litara. Grad je imao za 100 litara kiše više, a delovi severno od Kikinde imali su kiše ispod proseka.
