June 26, 2026

Град

zoran-ivankovic-10

Torta od skakavaca i 17.000 obroka dnevno: Zoran Ivanković o deset godina rada na kruzerima

Redakcija Kikindski March 19, 2026

Kada je 2014. godine prvi put stao na palubu ogromnog kruzera u Kopenhagenu, Kikinđanin Zoran Ivanković nije ni slutio da će narednu deceniju provesti radeći u kuhinjama brodova koji plove širom sveta. Danas svoje iskustvo prenosi učenicima Ekonomsko-trgovinske škole, gde predaje kuvarsku grupu predmeta.

Ivanković je rođen 1987. godine u Kikindi, gde je završio Osnovnu školu „Sveti Sava“ i Ekonomsko-trgovinsku školu. Nakon toga je u Novom Sadu položio za kulinarskog tehničara i završio specijalizaciju za hladna predjela, a potom i fakultet turizma i hotelijerstva.

Do posla na brodu, kaže, nije došao iz avanturizma, već iz potrebe.

-Završio sam školu, ali nije bilo stalnog posla. Radio sam po Kikindi uglavnom zamene ljudi koji su na godišnjem odmoru. Nekoliko mojih prijatelja već je radilo na brodovima kao konobari, pa sam preko njih došao u kontakt sa agencijama. Posle intervjua, pregleda i papira, brzo sam dobio priliku da odem – priča on.

Tokom deset godina rada ostao je u istoj kompaniji, koja ima dvadeset brodova, pa je često premeštan sa jednog na drugi. U kuhinji je napredovao postepeno – od najniže pozicije.

-Počeo sam kao kuvar u treningu, pa asistent, treći, drugi i na kraju prvi kuvar. To je bila moja najviša pozicija – kaže Ivanković.

Prvi dani bili su haotični.

-Dobijate ogromnu količinu informacija i sve se dešava vrlo brzo. Čak ni posle tri meseca nisam se navikao na sistem rada.

 

350 zaposlenih u kuhinji i 30.000 kafa

A taj sistem je, kako kaže, izuzetno složen. Na jednom brodu radi oko 350 ljudi u kuhinjama – od perača sudova i magacionera do kuvara i šefova kuhinja.

Svakog dana priprema se ogromna količina hrane.

-Dnevno se napravi oko 17.000 obroka za putnike i posadu. Samo jedna kafe-stanica na brodu izda i do 30.000 kafa dnevno.

Namirnice se na brod dopremaju u ogromnim količinama.

-Na svakih sedam dana stiže između 15 i 30 šlepera sa hranom. Skladišta su ogromna – samo frižideri su na tri sprata.

Kuhinja na kruzeru funkcioniše kao dobro organizovana piramida. Svaki segment ima svoj tim: za supe, sosove, ribu, salate, deserte ili voće, a iznad svih je glavni šef kuhinje sa svojim zamenikom.

Jelovnici se planiraju dugo unapred i zavise od regiona u kojem brod plovi.

-Jedan jelovnik je za Baltik, drugi za Mediteran, treći za Aziju, četvrti za Ameriku. Menjaju se na svake dve godine.

Jedan od najvećih izazova u radu su velike pripreme za praznike. Ivanković pamti jednu situaciju iz odseka hladne kuhinje, kada su za američki praznični meni morali da pripreme na hiljade porcija specijaliteta.

-Pravili smo crveni krompir sa pavlakom i kavijarom. Na svakom tanjiru su morale da budu tri polovine krompira u obliku zvezde. To znači da se krompir prvo ljušti, oblikuje u zvezdu, kuva, hladi i priprema – i tako za četiri hiljade porcija. Sa pripremom se krene dve nedelje ranije.

Radio sa 47 nacija

Na brodovima je radio sa ljudima iz 47 različitih nacija, što je, kaže, posebno iskustvo.

-To znači 47 različitih mentaliteta. Ono što je jednima smešno, druge lako u vredi. Radite sa istim ljudima šest meseci bez pauze, pa nije uvek lako održati lepe odnose.

S druge strane, upravo ta raznolikost donosi i najveće bogatstvo.

-Na brodu imate priliku da upoznate kuhinje iz celog sveta. Probate voće i jela koja kod nas ne postoje i naučite tehnike koje kod nas stignu tek godinama kasnije.

 

Najviše mu je, kaže, ostala u sećanju azijska kuhinja.

-Kineska kuhinja koristi mnogo povrća, a manje mesa. Indijska je vrlo ljuta, ali ako se ljutina smanji, njihova jela mnogo podsećaju na naša.

Zanimljivo je i da su strani članovi posade rado probali srpska jela.

-Filipinci i Indijci su bili oduševljeni sarmom i telećom čorbom. Jednom smo kolega i ja napravili burek za doručak i sve je nestalo za tren.

Naravno, bilo je i neobičnih zahteva gostiju. Jednom prilikom su, kaže, putnici tražili tortu od prženih skakavaca.

-To su specijalni insekti koji se uzgajaju za jelo. Ja sam ih probao i naredna tri dana nisam mogao ništa sem jogurta da podnesem.

Ipak, najvažnije što je poneo sa brodova nije samo kulinarsko znanje.

-Naučio sam strpljenje i organizaciju. I naučio sam da su ljudi različiti, ali kada je hrana u pitanju – svi smo isti.

Danas to iskustvo prenosi učenicima.

-Pokušavam da ih pripremim da mogu da rade bilo gde u svetu. Brod je dobar početak za mlade – vide svet i steknu iskustvo koje im kasnije mnogo znači.

T. D.

 

FCC-edukacija

Za čistiju životnu sredinu: Uspešna edukacija o selekciji otpada

Jelena Trifunović March 19, 2026

Edukativne aktivnosti u okviru projekta unapređenja primarne selekcije otpada na teritoriji grada Kikinde odvijaju se prema planu i privode kraju, a propraćene su velikim interesovanjem učenika. Posebno su zapaženi pozitivni utisci dece, koja sa entuzijazmom učestvuju u radionicama, predavanjima i eko-kvizovima, brzo usvajajući osnovna znanja o pravilnom razvrstavanju otpada i zaštiti životne sredine.

Projekat je obuhvatio eko-edukaciju dece u vrtićima i školama, kao i edukaciju građana u seoskim sredinama, udruženjima penzionera i stambenim zajednicama. Fokus je na primarnoj selekciji otpada na mestu nastanka, kao i na pravilnom upravljanju kabastim i građevinskim otpadom.

Kroz uključivanje lokalne zajednice i motivaciju građana za uređenje svog okruženja, projekat doprinosi razvoju ekološke svesti i stvaranju zdravijeg životnog prostora.

Kompanija FCC Kikinda podseća korisnike da je omogućena dostava mesečnih računa putem elektronske pošte.

Svi sugrađani koji žele da račune primaju na e-mail adresu mogu se prijaviti i na taj način doprineti bržoj i jednostavnijoj dostavi, kao i smanjenju upotrebe papira.
Potrebno je da zahtev za dostavljanje računa putem e-maila zajedno sa šifrom korisnika dostavite na e-mail: reklamacije@fcc-group.rs.
Izborom elektronske dostave računa mislimo zeleno – štedimo papir, čuvamo prirodne resurse i zajedno doprinosimo zaštiti životne sredine.

Detaljne informacije o načinu prijave nalaze se na poleđini Vašeg računa za komunalne usluge.

Takođe, iz kompanije FCC Kikinda podsećaju korisnike da su u obavezi da kante za otpad iznose u skladu sa rasporedom koji su dobili prilikom podele kanti, kao i da u posude ne odlažu zaprljan i neadekvatan otpad.

Zahvaljujemo na saradnji i odgovornom odnosu prema zajednici- navode u kompaniji FCC.

 

SEDNICA-BUDZET-USVOJEN-2025-(1)

Na sednici Skupštine grada osnivanje javnog preduzeća i kadrovske promene

Aleksandra Djuran March 19, 2026

Za sutra (petak) zakazana je 15. sednica Skupštine grada Kikinde. Na dnevnom redu je, između ostalih, izbor novih zamenika gradonačelnika, predsednika Skupštine i člana Gradskog veća. Dejan Pudar, dosadašnji zamenik gradonačelnika podneo je ostavku, tako da će mu biti vraćen odbornički mandat.  Podsetimo i da je Željko Radu, koji je bio u Gradskom veću, podneo ostavku 22. decembra prošle godine. I Dušan Popeskov, dosadašnji predsednik Skupštine grada, takođe je podneo ostavku, te će na njegovo mesto biti izabran neko od odbornika, a na predlog najmanje jedne trećine odbornika. Novi predsednik bira se tajnim glasanjem. Zamenika i člana Gradskog veća predlaže gradonačelnik Mladen Bogdan, a o tom predlogu odlučuju odbornici javnim glasanjem.

U gradskom parlamentu odlučivaće se i o ukidanju Kulturno – sportskog centra „Jezero“ odnosno osnivanju Javnog preduzeća za sport „Jezero“. U obrazloženju odluke naglašava se da je došlo do proširenja obima delatnosti Kulturno-sportskog centra„Jezero“ koje  ustanova u ovom pravnom obliku nije u mogućnosti da ispuni. Stoga se pristupa osnivanju Javnog preduzeća za sport„Jezero“ kako bi se postiglo racionalnije i ekonomičnije poslovanje. Ciljevi osnivanja  su razvoj i unapređenje sporta i kulture, okupljanja i svestrano i aktivno učestvovanje u sportu dece, omladine i odraslih, rekreacija dece i odraslih, sportsko obrazovanje, stvaranje materijalnih i stručnih uslova za omasovljenje i unapređenje sporta, obezbeđivanje namenskog i celishodnog korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini, kao i razvoj i unapređenje obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Za vršioca dužnosti direktora predložen je Dragan Pecarski, koji je i u KSC „Jezero“ bio na istoj funkciji.

Kako je v.d. direktoru Kulturnog centra Marku Markovljevu istekao mandat, na ovu funkciju biće imenovana Dolores Nemet, diplomirani turizmolog, zaposlena u Turističkoj organizaciji grada.

Odbornice će razmatrati i odluke o davanju saglasnosti na  izmene dopune Statuta PU „Dragoljub Udicki“, o izmenama i dopunama Statuta Centra za socijalni rad, o organizaciji Gradske uprave, o glavnom urbanisti.

Glasaće se i za pokretanje postupka izrade i donošenja „Plana razvoja kulture grada Kikinde za period od 2026. do 2029. godine i Akcionog plana za njegovo sprovođenje“, odlukama o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi, o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta grada Kikinda za 2025. godinu, o usvajanju izveštaja o radu Gradskog štaba za vanredne situacije za prošlu godinu, kao i izmene i dopune Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

Na dnevnom redu su i razrešenja i imenovanja komisija, upravnih i nadzornih, kao i školskih odbora.

A.Đ.

 

penzioneri-oooopsta

Pakete solidarne pomoći dobiće 952 penzionera sa teritorije grada

Aleksandra Djuran March 19, 2026

Podela paketa solidarne pomoći penzionerima čije penzije ne prelaze najniži iznos penzije uvećan za 10 odsto, odnosno 34.201,32 dinara, počinje u petak, 20. marta u gradskim i opštinskim udruženjima penzionera širom Srbije, objavio je RFZO.

-Ukupno 1.100 penzionera sa teritorije našeg grada konkurisalo je za ovu pomoć. Odobreni su paketi za 952 njih – saznajemo od Milana Periza, predsednika Udruženja penzionera Kikinde. –  Reč je o dva paketa u jednom je najosnovnija kućna hemija, dok su u drugom  deo prehrambeni proizvodi. Svi oni koji su dobili pomoć biće obavešteni kada će početi podela. Najstariji iz grada preuzimaće ih u prostorijama Udruženja, a iz sela u mesnim zajednicama.

Pravo na pakete solidarne pomoći imali su i penzioneri koji primaju i penziju iz inostranstva ukoliko iznos njihovih penzija u zbiru nije veći od 34.201,32 dinara.

Solidarna pomoć se dodeljuje u vidu jednoobraznih, standardizovanih paketa sa prehrambenim namirnicama i sredstvima za higijenu, putem sprovođenja jedinstvene nabavke koja je poverena Savezu penzionera Srbije, a koji radi i distribuciju paketa udruženjima i odborima korisnika penzija koji ih onda dalje dele korisnicima.

Kako je propisano Pravilnikom o društvenom standardu korisnika penzija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) prilikom utvrđivanja rang-liste za dodelu solidarne pomoći prednost imaju samohrani korisnici ili korisnici u višečlanom domaćinstvu kome je jedini izvor prihoda penzija (koja ne prelazi 34.201,32 dinara), kao i korisnici penzija stariji po godinama života.

Prema podacima PIO fonda za ovaj vid društvenog standarda ove godine je opredeljeno 240 miliona dinara, što je kako naglašavaju značajno više u odnosu na sredstva utrošena za ove namene prethodnih godina i zahvaljujući tome pakete solidarne pomoći će tokom 2026. dobiti više od 100.000 penzionera.

A.Đ.

 

ekologija

Mladi Kikinđani šalju važnu poruku: Reciklaža počinje od svakog od nas

Redakcija Kikindski March 18, 2026

Povodom obeležavanja Svetskog dana reciklaže, u organizaciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, danas su dodeljene nagrade učenicima koji su učestvovali na video-konkursu posvećenom temi reciklaže.

Na konkurs je pristiglo oko dvadeset radova, a najuspešniji su bili učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ – Ilija Krstekanić, Viola Čemere i Adrian Molnar, koji su za svoje video-radove nagrađeni od strane Sekretarijata i kompanije FCC.

Kako ističu iz Sekretarijata, cilj konkursa bio je da se kod mladih podstakne razmišljanje o značaju zaštite životne sredine i pravilnog upravljanja otpadom.

– Kada otpad posmatramo kao resurs, možemo da se zapitamo kakav je naš uticaj na životnu sredinu i koliko svako od nas može da učini. Radimo na buđenju ekološke svesti kod mladih, koji sve više pokazuju interesovanje za ove teme – istakla je Miroslava Narančić.

 

U prethodnom periodu realizovan je i niz edukativnih aktivnosti. Od novembra prošle godine organizovane su brojne obuke i radionice u školama, vrtićima i mesnim zajednicama, sa ciljem da se građani upoznaju sa pravilnom upotrebom novih kanti za selekciju otpada.

Prema rečima Nevene Nikolić iz kompanije FCC, odziv građana i dece uliva optimizam.

– Organizovali smo oko sedamdeset edukacija i reakcije dece svih uzrasta daju nam nadu da će se u budućnosti još više raditi na podizanju svesti o značaju reciklaže. Primarna selekcija otpada na mestu nastanka je početak, ali veoma važan korak – naglasila je Nikolić.

Ona je podsetila da je do sada podeljeno oko 13.000 kanti za reciklažu i uputila apel građanima da se pridržavaju pravila razdvajanja otpada. U reciklažne kante treba odlagati isključivo čist materijal koji može ponovo da se iskoristi, bez ostataka i kontaminacije, kako bi proces dalje obrade bio što efikasniji.

Posebnu vrednost ovog konkursa dali su sami učenici, koji su kroz svoje radove ukazali na stanje u okruženju, ali i na značaj lične odgovornosti.

– Dugo smo snimali video, šetali po gradu i razmišljali o tome odakle da počnemo, jer ima mnogo smeća. Ovo je i jedna vrsta kritike, ali i poruka da moramo više da vodimo računa o sredini – kaže učenik Adrijan Molnar.

On dodaje da je kroz ovaj projekat naučio da je briga o životnoj sredini važna ne samo za ljude, već i za životinje i ptice.

Događaju su prisustvovali i učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“, koji su imali priliku da se upoznaju sa značajem reciklaže i ulogom koju svaki pojedinac ima u očuvanju prirode.

Obeležavanje Svetskog dana reciklaže u Kikindi još jednom je pokazalo da promena počinje od malih koraka – od jedne kante, jedne navike i jedne odluke da se otpad ne baca, već pravilno razdvaja.

T. D.

 

ZGRADA-JP-KIKINDA-RADOVI

Radovi na zgradi JP „Kikinda“: Energetska sanacija stvoriće uštede

Aleksandra Djuran March 18, 2026

U okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave odobrena sredstva za finansiranje projekta unapređenja energetske efikasnosti i energetske sanacije zgrade komunalnih delatnosti – JP „Kikinda“. Za ovaj projekat izdvojeno 27,7 miliona dinara, a radovi koji su u toku uključuju obnovu fasade, unapređenje sistema grejanja i primenu savremenih rešenja za uštedu energenata.

-Energetska sanacija upravne zgrade JP „Kikinda“ predstavlja važan korak ka unapređenju uslova rada i modernizaciji objekta u kome se svakodnevno obavljaju poslovi od značaja za funkcionisanje komunalnih delatnosti u gradu. Planiranim radovima poboljšaće se uslovi za rad zaposlenih, kao i efikasnost u obavljanju usluga, dok će istovremeno biti unapređena i energetska efikasnost samog objekta – istakla je Jelena Pantelić, stručni saradnik JP „Kikinda“.

Uštede koje će se ostvariti omogućiće da se dodatna sredstva usmere na dalje unapređenje komunalnih i podizanje kvaliteta usluga koje preduzeće pruža građanima.

-U toku su radovi na zameni spoljne stolarije i postavljanju termoizolacije fasade, dok je u narednoj fazi planirana sanacija dela sistema grejanja, koja podrazumeva zamenu pumpe u podstanici i ugradnju termo ventila na radijatorima – pojasnila je Pantelić.

Završetak radova, ukoliko vremenski uslovi dozvole, planiran je tokom maja.

A.Đ.

 

 

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

U najužem izboru za književnu nagradu „Dušan Vasiljev“ tri naslova

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Žiri u sastavu Đorđe Pisarev, Selimir Radulović i Radovan Vlahović konstatovao je da su na konkursu za nagradu „Dušan Vasiljev“, koju raspisuje grad, pristigla 62 naslova. Nakon pažljivog pregledanja i iščitavanja, žiri je doneo odluku da u najuži izbor uđu sledeće tri knjige „Sve su smrti (samo) deo našeg sata: 77 pesama o smrti“ autora Zorana Bognara, „Anđeli u kapi mastila“ Gordane Đilas i  „Krtice“  Vladimira Kopicla.

Konačna odluka biće doneta 22. marta.

humanitarni-koncert-ets

„Svi za jednu mamu”: Đaci ETŠ organizuju humanitarni koncert

Redakcija Kikindski March 17, 2026

Ideja koja je nastala među učenicima Ekonomsko-trgovinske škole prerasla je u veliku akciju solidarnosti. Pod nazivom „Svi za jednu mamu“, u Narodnom pozorištu 23. marta u 18 časova biće održan humanitarni koncert, sa ciljem da se pomogne lečenje Jasne Stokić, majke učenice ove škole.

Inicijativa je potekla od samih đaka, a ubrzo je dobila podršku čitave škole, ali i brojnih drugih obrazovnih i kulturnih institucija u gradu.

– Iva Kiš iz II1 je na sastanku učeničkog parlamenta predložila akciju i svi su odmah pristali. Potom je predloženo da se pokrene i onlajn humanitarna kampanja, da se plakati dele na društvenim mrežama. Sva odeljenja su se odmah odazvala i razmišljala kako mogu da pomognu. Tako je nastala ideja i o koncertu – objašnjava profesorka Mirjana Sekulin, koordinator tima za podršku učeničkom parlamentu.

Učenici su odlučili da naprave program koji će okupiti različite izvođače i privući publiku svih generacija. Poziv je upućen školama, horovima i kulturno-umetničkim društvima, a odziv je bio veći nego što su organizatori očekivali.

– Toliko imamo prijavljenih da smo nastupe ograničili na deset minuta, a neke čak morali da pomerimo za narednu akciju prikupljanja novca. Program će biti šarenolik, tako da može da zadovolji svačiji ukus – kaže Ognjen Gucul, predsednik učeničkog parlamenta ETŠ.

Na koncertu će nastupiti ženska pevačka grupa „Melizmi, hor Kulturnog centra „Attendite“, horovi OŠ „Vuk Karadžić“ i ETŠ, učenici i recitatori više škola, ADZNM „Gusle“, kao i Milan i Vid Vašalić, a u organizaciji učestvuju i učenici različitih obrazovnih profila. Dok jedni pevaju ili recituju, drugi će dočekivati goste, posluživati piće, pomagati oko organizacije i stajati pored kutija za dobrovoljne priloge.

Humanitarni koncert organizuje se kako bi se prikupio novac za transplantaciju bubrega, koja je neophodna majci Jelene Stokić, učenice II1 ETŠ.

– Moja mama je dijalizni bolesnik. Jedan bubreg nema, a drugi ne funkcioniše kako treba i potrebna je transplantacija koja bi trebalo da se obavi u Belorusiji. Potrebno je prikupiti veliku sumu novca, skoro 12 miliona dinara, kako bi u oktobru mogla da počne sa pripremama za operaciju – deli sa nama Jelena.

Podrška koja stiže iz škole, ali i iz čitavog grada, za nju ima nemerljivu vrednost.

– Zaista nisam očekivala da će se ovoliko ljudi uključiti. Mnogo mi znači što su se škole, udruženja i ljudi iz različitih mesta odazvali i što žele da pomognu, posebno Narodno pozorište koje nam je ustupilo veliku scenu za ovaj događaj – dodaje ona.

Publika će moći da pomogne dobrovoljnim prilogom. Na ulazima u pozorište biće postavljene kutije za donacije, a svaki prilog, kako ističu organizatori, znači korak bliže cilju.

– Želimo da pokažemo da Jelena nije sama i da niko, zapravo, nije sam. Pozivamo sve ljude koji mogu i žele da dođu 23. marta u 18 časova u Narodno pozorište i da nam pruže podršku. Nijedna pomoć nije mala – poručuje Ognjen.

Ova akcija, kako kažu učenici, nosi i snažnu poruku zajedništva.

– Ponosni smo na sve koji su velikodušno prihvatili ideju i pokazali da je svaka osoba važna. Taj osećaj da zajednica želi da pomogne je neverovatan – kaže Iva Kiš, koja je pokrenula inicijativu.

Profesorica Mirjana Sekulin izjavila je da je ovo samo jedna od nekoliko planiranih aktivnosti.

-Zbog količine novca koju Jasna mora da prikupi, organizovaćemo više humanitarnih aktivnosti u narednim mesecima, od kojih je koncert prva.

„Svi za jednu mamu“ tako će biti mnogo više od muzičkog programa – biće veče solidarnosti, u kome se, kako veruju organizatori, pokazuje da kada se ljudi ujedine oko dobrog cilja, ni najteži put ne mora da se pređe sam.

T. D.

preduzetnici-konkurs

Grad raspisao konkurs za podsticaje preduzetništvu: Opredeljeno tri miliona dinara

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Lokalna samouprava raspisala je  javni konkurs za dodelu podsticaja za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća na teritoriji grada. Cilj je podrška razvoju, osavremenjivanju, proširenju i povećanju obima proizvodnje, stabilizacije proizvodnje, investiranja u savremena sredstva za rad i proizvodnju, radi povećanja konkurentnosti privrednih subjekata, te ukupnog razvoja preduzetništva i privrede.

Pravo na podsticaje za razvoj preduzetništva imaju mikro, mala i srednja preduzeća do 100 zaposlenih, a za ovu meru opredeljeno je tri miliona dinara dinara, i to za sufinansiranje nabavke mašina i opreme, nove i polovne do sedam godina starosti. Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu je 75.000 dinara, a najveći je 400.000 dinara.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća (prema klasifikaciji Agencije za privredne registre) koja posluju na teritoriji grada Kikinda. Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 50% vrednosti predmetnih mašina i opreme sa uračunatim PDV-om (ukoliko je prodavac opreme u sistemu PDV-a).

Bespovratna sredstva se ne mogu koristiti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Rok za podnošenje prijava je 9. april, do 15 časova. Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet konkursa. Odobrena sredstva se koriste isključivo za namene za koje su dodeljena, a korisnik sredstava je dužan da Gradskoj upravi dostavi definisanu ugovorom dokumentaciju o realizaciji projekta, materijalni dokaz o nabavci mašine ili opreme, kao i o namenskom korišćenju dodeljenih sredstava u propisanom roku.

Za dodatne informacije zainteresovanima su na raspolaganju zaposleni u Sekretarijatu za projekte – Odsek za projekte, svakog radnog dana u periodu od 8 do 15 časova.

 

 

mbogdan7

Niti stručni, niti studentski, već politički skup

Jelena Trifunović March 16, 2026
Studentska tribina o navodno zdravoj okolini održana je u kafiću, taman da između dva gutljaja espresa, stane i po koja dobro poznata, politička parola.
Da ne bude zabune, na tribini je broj studenata bio zanemariv, pa je jasno da je epitet studentski samo dekoracija za plasiranje političke platforme.
– Ono što nije sporno to je da ovo nije bio stručni skup, nego politički. Nije mi poznato da se stručni skupovi organizuju po kafanama, uz svo uvažavanje predavača. Koliko sam mogao da čujem i pročitam, teme su bile u vezi životne sredine i zagađenja vazduha i vode. Jesu aktuelne teme, ali sam očekivao mnogo više. Nema svakodnevnih životnih tema za narod i predloga za rešavanje, čak ni onoga o čemu su pričali. Ugalj i Kikinda baš i nemaju neku vezu. Pitanje pijaće vode u gradu je rešeno, rešava se i u selima. Ja kada pričam sa narodom, pričam o konkretnim stvarima. Lepo je znati teoriju, mada i oko toga bi mogli bolje da se pripreme, kako je bilo oko zagađenja pre 40, 20 godina, a kako je sad i koji su planovi države oko toga. Zanimljivo je što se na ovakvim skupovima nikada ne pominje uticaj zagađenja od NATO bombi nakon agresije. Po strukturi prisutnih, primeti se da i nisu baš zainteresovali svoje vršnjake i generaciju- ocenio je gradonačelnik Mladen Bogdan i naglasio da je “sporno to što je domaćin skupa pravno lice koje neovlašćeno posluje u gradskom objektu”.
-U prvostepenim sudskim postupcima je presuđeno u korist Grada, čeka se potvrđivanje na drugostepenim. U svakom slučaju, gradski poslovni prostori, koje u zakup uzimaju pravna lica za ugostiteljske delatnosti, nisu i ne mogu biti prostori za organizovanje političkih aktivnosti- istakao je Bogdan.
error: Content is protected !!