Grad Arhive | Page 240 of 345

370227943_1499741854109621_8144980279308694827_n

Dodeljene nagrade za najbolje likovne i literarne radove povodom Dana Biblioteke

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Povodom Dana Narodne biblioteke „Jovan Popović“ uručene su zahvalnice i nagrade za najbolje likovne i literarne radove na konkursu koji je raspisan povodom 178 godina ove kulturne institucije. I ove godine veliki broj mališana do šest godina rado je slikao svoju omiljenu bajku, a autori najboljih crteža imali su tu čast da budu nagrađeni. Diplome su pripale i učenicima OŠ „6. oktobar“ koji su se potrudili da naslikaju omiljene junake iz bajke. U kategoriji osnovaca nižih i viših razreda proglašeni su najbolji literarni radovi, a među onima koji su nagrađena je i Nikolija Mirkov, učenica sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ koja je osvojila prvo mesto u kategoriji starijih osnovaca.

-Pisala sam o multinacionalnosti u školama odnosno o raznolikosti u školama. Moj motiv bio je da pokažem kako nas različitosti spajaju i da smo svi mi isti bez obzira na boju kože ili veru – istakla je Nikolija.

U ovoj kategoriji drugo mesto osvojili su Katarina Korenkoski iz Beograda i Lazar Novaković iz Užica, dok je treće mesto pripalo Nini Domanović iz Užica.

Lara Petkov, učenica je trećeg razreda OŠ „Jovan Popović“ i osvojila je drugo mesto u kategoriji mlađih osnovaca.

-Posebno sam srećna jer i moja škola nosi ime Jovana Popovića. U mojoj priči opisala sam svoju čukun baku Veru. Sigurna sam da me čuva sa neba i ona mi je podarila ovu nagradu – rekla je Lara.

Druga je bila i Natalija Pantić iz Mladenovca, prvo mesto pripalo je Sanji Davidović iz Kikinde i treće su osvojili Sara Petrović iz Knjaževca i Vukašin Bobić iz Kikinde. Za sastav na mađarskom jeziku nagrada je pripala Marieti Molnar iz Ruskog Sela.

Likovni konkurs izazvao je veliko interesovanje, a Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke „Jovan Popović“ kaže da knjiga ne može da se zamisli bez slike.

-Literarani konkurs raspisuje se duže od tri decenije i svake godine imamo odličan odziv. Ove godine pristiglo je više od 200 radova, ne samo iz Srbije, nego i iz Crne Gore i Grčke gde deca imaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku. Imali smo težak zadatak da nagradimo najbolje jer su svi pristigli radovi izuzetni, a presudile su nijanse – rekla je Dunja Brkin Trifunović.

Pored prvog, drugog i trećeg mesta, pojedini radovi su nagrađeni jer u Biblioteci smatraju da deci treba dati motivaciju da nastave da pišu i čitaju.

HPV vakcina štiti od raka grlića materice

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Grad Kikinda odnosno čitav Severnobanatski okrug je 2016. godine bio deo projekta tokom kog je omogućeno dobrovoljno vakcinisanje protiv humanog papiloma virusa, koji uzrokuje infekcije genitalnog sistema, ali i rak grlića materice. Tada su hpv vakcinu primale samo devojčice od 9 do 13 godina i ova akcija Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ odlično je prihvaćena. Kakvo je stanje pet godina nakon pilot projekta razgovarali smo dr Tatjanom Pecarski epidemiologom i načelnicom Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Ova vakcina, iako nije uvrštena u kalendar obaveznih, uspela je da u kalendar imunizacije uđe kao preporučena. Od početka, kada je Fond za zdravstvenu osiguranje obezbedio da ova vakcina bude besplatna za devojčice i dečake od 9 do 19 godina, u Kikindi je ukupno dato 476 doza. Dato je 102 prve doze u uzrastu od 9 do 14 godina od čega su 23 dečaka. Vakcinisano je i 126 njih od 15 do 19 godina među kojima je 21 dečak – istakla je dr Pecarski.

Stariji od 15 godina hpv vakcinu primaju u tri doze tako da je u ovom uzrastu kompletno vakcinisano 76 dečaka i devojčica, a 80 njih završilo je vakcinaciju u uzrasti od 9 do 14 godina.

– Na teritoriji našeg okruga 270 dece je kompletno vakcinisanih uzrasta od 9 do 14, dok ih je 164 starijih od 14 godina, tako da na teritoriji Severnobanatskog okruga imamo 441 dete kompletno vakcinisano. S obzirom na to da je vakcina preporučena i kada sagledamo broj vakcinisanih u drugim okruzima možemo da budemo zadovoljni – napomenula je dr Tatjana Pecarski.

Sa druge strane, napominje naša sagovornica, obuhvat vakcinisani treba da bude veći naročito ako se uzme u obzir važnost ove vakcine. Ona nije prevencija samo za kondilome odnosno ne onkogene tipove humanog papiloma virusa, nego se u njoj nalaze i onkogeni tipovi koji izazivaju rak grlića materice.

-U 100 odsto uzoraka raka grlića materice nalazi se hpv infekcija. To znači da je svakom raku grlića materice prethodila ova infekcija, a ovom vakcinom smanjuje se rizik od pomenute infekcije, a samim tim i od raka grlića materice. Vakcinišemo i dečake jer su upravo oni prenosioci hpv infekcije. Ova vakcina smatra se jednom od najsigurnijih vakcina jer ima najmanji broj neželjenih efekata i još uvek nismo zabeležili teži neželjeni efekat nakon što je neko primio – pojasnila je dr Tajana Pecarski.

Vakcine ima i ko god želi da zaštiti svoje dete na ovaj način može da se javi pedijatrima u Školskom dispanzeru. Vakcina se daje petkom i svi od 9 do 19 godina mogu je primiti. Do 14. godine vakcina se daje u dve, a od 15. do 19. godine u tri doze.

Rak grlića materice poguban za žene

Rak grlića materice u Srbiji je među tri najčešća i u obolevanju i u mortalitetu kod žena. Razlog tome je kasno javljanje lekaru i žene najčešće dolaze kada bolest uzme maha i kada ne može puno toga da se uradi.

-Poražavajuće je da u 21. veku, kada imate preventivu meru, imate i ogroman broj mladih žena koje obolevaju i umiru od raka grlića materice. Ova vakcina štiti i od karcinoma na anogenitalnoj regiji, orofarinksu, jeziku – navela je naša sagovornica.

399434945_1572326833571956_3848913023227671088_n

Lena Davidović osvojila drugo mesto na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje

Aleksandra Djuran November 15, 2023

Lena Davidović, učenica sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“ zauzela je drugo mesto na literarnom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. Tema je bila „Multietnička slika moje škole“, a kako saznajemo od naše talentovane sugrađanke za konkurs je čula od svoje nastavnice srpskog jezika Jovane Bandić.

-U sastavu sam opisala svoju školu koju pohađaju đaci različitih nacionalnosti. Bez obzira na to što je neko srpske, mađarske, romske, crnogorske ili bošnjačke nacionalnosti, mi se lepo družimo i slažemo. Pomažemo jedni drugima, zajedno učimo i savladavamo gradivo. To što smo različiti uči nas da budemo tolerantni, ali i da saznamo više o kulturi i tradiciji drugih, što će nas obogatiti – saznajemo od Lene Davidović.

Nagrađena je pametnim satom i priznanje je primila u Pokrajinskoj vladi. Kako je na konkurs prispeo veliki broj radova učenika iz čitave Vojvodine, nije očekivala da će ona biti jedna od troje nagrađenih.

-Ovo mi nije prva nagrada za literarni rad, ali je jedna od najdražih. Više volim da pišem pesme i tu sam imala više uspeha u odnosu na prozne sastave. Najveće priznanje koje sam do sada osvojila je prvo mesto na konkursu pod nazivom „Kraljevstvo belih rada“ koji je bio raspisan u Crnoj Gori u Bijelom Polju. Volim da čitam iako su mi omiljeni predmeti matematika, fizika i biologija. Najdraže knjige su mu „Noćna škola“ autorke K.Dž.Doerti i „Leto kad sam postala lepa“ Dženi Han – otkriva nam naša sugrađanka.

Pored uspeha u školi, ali i na takmičenjima iz prirodnih i društvenih predmeta, Lena se bavi i sportom odnosno trenira odbojku. U planu joj je da upiše Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu ili prirodni smer u kikindskoj Gimnaziji.

Kikinda u vrhu lokalnih samouprava po procentu popisanih gazdnistava

Aleksandra Djuran November 15, 2023

U Srbiji je 1. oktobra počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369 poljoprivrednih gazdinstava i svi su u obavezi da učestvuju u popisu. Za popis su angažovana 24 popisivača među kojima je i Dragan Ilić iz Kikinde.

-U prvom navratu imao sam zadatak da popišem 230 domaćinstava i kako sam to dobro uradio, povereno mi je još poljoprivrednika koje obilazim. Do sada sam popisao 306 i ostalo mi je još desetak mahom onih gde su nosioci gazdinstava u inostranstvu ili na nekom radu. Sa većinom sam stupio u kontakt i dogovorio da obavimo popis – kaže Ilić čiji je zadatak bio da obiđe poljoprivredna gazdinstva u centru i užem centru Kikinde.

Iskustva su, napominje Ilić, vrlo dobra.

-U 99 odsto slučajeva nosioci gazdinstava bili su korektni. Objašnjeno im je da je popis i njihov i naš zadatak i da je potreban zbog statističkih podataka. Najviše su me pitali zbog čega se sada radi popis, kada su već sve prijavili i to u kvadratnim metrima putem e agrara. Ovo je ipak nešto drugo, reč je o statistici i popis se organizuje na nivou čitave zemlje, tako da su popisana i gazdinstva koja nisu registrovana u Ministarstvu poljoprivrede i svi su obuhvaćeni bez obzira na to koliko zemlje imaju i kojom granom poljoprivrede se bave – rekao nam je Dragan Ilić.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da se popis odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i ona koja su ažurirana u bazi podataka u odnosu na prethodnu godinu.

-U gradu i selima završen je popis u 85 odsto gazdinstava što nas je svrstalo u vrh lokalnih samouprava u kojima je popis pri kraju i mi očekujemo da će se završiti do kraja meseca. Od tog broja 53 procenta je onih koja se bave poljoprivredom. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samo popišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica. Popis se obavlja svakih deset godina i to je jedini instrument koji za svako naseljeno mesto može da pruži podatak o broju gazdinstava, zemljišnom i stočnom fondu i kategorijama korišćenja zemljišta, o površinama pod usevima, voćnjacima, vinogradima, navodnjavanju, upotrebi organskih i mineralnih đubriva, broju košnica pčela, poljoprivrednih mašina, objekata, čak i broju ljudi koji obavljaju poljoprivredne aktivnosti i prema polu i prema starosti – pojasnila je naša sagovornica.

Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. –

-Naši poljoprivrednici su saradljivi i dobro informisani. Popisivači ne pitaju ništa od ličnih podataka i formular obuhvata opšte podatke, a sve njih želim da pohvalim da savesno i odgovorno obavljaju posao na terenu – dodaje Miroslava Narančić.

Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.

Više od tri miliona Pokrajinska Vlada opredelila Gerontološkom centru

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za unapređenje socijalne zaštite u Vojvodini, istakavši da je od 2016. godine u tu oblast iz pokrajinskog budžeta uloženo gotovo 2,5 milijardi dinara. I Gerontološki centar u Kikindi na ovom konkursu dobio je 3,4 miliona dinara za tri projekta. Za nabavku nameštaja za klub i trpezariju u Novom domu opredeljeno je milion i 190 hiljada dinara, za računarsku opremu u istom prostoru dobijeno je 1,2 miliona, dok je milion dinara dodeljeno za nabavku klima uređaja za trpezarije i klub Gerontološkog centra. U Novom domu trenutno je 60 korisnika i kapacitet je ispunjen, dok je u Starom domu trenutno smešteno 96 korisnika i ima još malo mesta.

-Izdvojili smo nemali novac od 2016. godine, posebno u protekle dve godine, da bismo unapredili sistem socijalne zaštite. Danas možemo reći da imamo jedan dodatni kvalitet u tim ustanovama. Sve ono što je naša obaveza kao osnivača mi ćemo realizovati u ovoj i u sledećoj godini, a već u januaru ili februaru izdvojićemo dodatnih 450 miliona dinara za ovu namenu – rekao je ovom prilikom Mirović.

Na drugom ovogodišnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, sa ukupno 469 miliona dinara, podržana su 122 projekta koje će realizovati 27 ustanova za smeštaj korisnika čiji je osnivač Pokrajinska vlada – domovi za stare, ustanove za decu i omladinu, domovi za duševno obolela lica i Centar za socijalni rad Novi Kneževac sa domskim odeljenjem.

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_n

Proslavljena slava Hrama svetih Kozme i Damjana i 20 godina od početka izgradnje

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Svetom arhijerejskom Liturgijom, koju su služili Vladika banatski Nikanor i sveštenstvo Pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, u Hramu svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači i 20 godina od početka izgradnje. Ovo je bila prilika da se darodavcima i graditeljima uruče gramate i zahvalnice, a Vladiki banatskom Nikanoru dodeljena episkopska panagija i naprsni krst.

-Dve decenije nije kratak period, ali izgradnjom i ukrašavanjem Hrama ispunjena je namera ovog grada, njegovih žitelja, vernika i sveštenika. U Kikindi se gradi još jedan sveti Hram posvećen Petru i Pavlu u Banatskoj Topoli, a svete kuće grade se tamo gde su potrebne i gde narod to traži. Sve bogomolje, pa i ova, izgrađeni su dobrovoljnim prilozima i molićemo se Bogu da postoji dugo i da ostane naslednicima i vernom narodu. Na nama je da crkve čuvamo i obnavljamo – rekao je Vladika banatski Nikanor obraćajući se prisutnima.

Zaslužnima su uručene gramate, čime su uvršteni u red crkvenih dobrotvora, a među dobitnicima je i gradonačelnik Nikola Lukač.

-Za sve nas ovo je značajan jubilej, naročito u ovim izazovnim vremenima, gde su se na delu pokazali marljivost, upornost i želja za opstankom naše vere. Na nama je da cenimo i poštujemo srpsku tradiciji, kulturu i običaje. Hram svetih Kozme i Damjana krasi deo grada i dokaz je da svi mi, Kikinđani, kada smo ujedinjeni možemo mnogo toga da uradimo i napredujemo. Mnogo ljubavi i truda ugrađeno je u ovaj Hram i gramata koju sam primio je zahvalnost svim sugrađanima, ali i onima koji su sproveli u delo inicijativu za izgradnju još jedne crkve u gradu. Ona je na ponos svih nas i pokazuje da samo zajedno krupnim koracima možemo da napredujemo – istakao je Lukač.

Pojedincima su uručene su i zahvalnice za pokazanu vernost, trud i nesebičnu ljubav. Svetoj arhijerejskoj Liturgiji prisustvovali su i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća. Kumovi slave bili su Igor Golijan i Ivan Gavrilov.

-Čast mi je što smo Igor i ja kumovi slave, a ujedno je to nadahnuće za naše porodice. I ovo je način da doprinesemo obeležavanju velikog jubileja, 20 godina od početka izgradnje Hrama – rekao je Gavrilov.

I Igor Golijan istog je mišljenja.

-Ovo je mesto okupljanja i prikupljanja duhovne snage. Sama činjenica da je dve decenije od početka izgradnje daje poseban ton ovom danu – dodao je Golijan.

Hram, posvećen čudotvorcima, besrebernicima Kozmi i Damjanu, počeo je da se gradi pre dve decenije na današnji dan. Kako je istakao starešina Hrama otac Boban Petrović ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.

-Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast darivala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je ovo mesto, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Trudom i zalaganjem sveštenstva i Odbora za izgradnju Hrama uspeli smo u svojoj misiji. Od 2010. godine ovde su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja – napomenuo je otac Boban Petrović.

Osim hrama u porti je izgrađena crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, pri kraju je izgradnja Parohijskog doma sa četiri stana u koji će se useliti sveštenci. Ovih dana završeno je uređenje porte i dvorišta oko Hrama.

399192633_1025294908793563_4908235749600574435_n

Rizik od dijabetesa možemo smanjiti zdravim životnim navikama

Aleksandra Djuran November 13, 2023

U svetu se sutra, 14. novembra obeležava Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Tim povodom posetili smo kikindsko Društvo za borbu protiv šećerne bolesti koje svakog petka od 8 do 10 časova organizuje besplatno merenje šećera u krvi. Kako je istakla predsednica dr Biljana Marković poznavanje faktora rizika omogućava pravovremeno delovanje kod osoba kod kojih se ipak ustanovi šećerna bolest, a omogućava bolji uspeh u lečenju i umanjenje komplikacija.

-Kako raste broj osoba obolelih od dijabetesa u svetu, tako raste i u našoj sredini. Predviđa se da će do 2030. godine 650 miliona ljudi imati dijagnozu dijabetesa. Postoji dijabetes tip 1 i tip 2, a insulinski zavisnici imaju dijabetes 1 i od njega je obolelo deset odsto stanovništva. U Srbiji ima 800.000 obolelih od šećerne bolesti – kaže dr Marković.

Primećeno je da se u poslednje vreme starosna granica kod sugrađana kod kojih se registruje dijabetes pomera i sve više je mladih koji obolevaju. U izradi je registar obolelih od dijabetesa za Kikindu.

-Smatra se da ima 12 procenata obolelih dijabetesa, od ukupnog broja stanovništva na teritoriji Grada. To su registrovani pacijenti koji su u zdravstvenom sistemu. Na žalost, istraživanja pokazuju da na svakog registrovanog dijabetičara dolazi još jedan potencijalni oboleli, koji ne zna da ima šećernu bolest. Stoga i organizujemo preventivno merenje šećera u krvi i razgovaramo sa sugrađanima kako bi podigli svest o bolesti koja je „tihi ubica“. Poznavanjem simptoma bolest i izbegavanjem faktora rizika, izbeći će se neželjene komplikacije koje donosi ova bolest – saznajemo od naše sagovornice.

Prvi simptomi su žeđ, pojačano mokrenje, malaksalost, gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane, brzo zamaranje, mučnina.

-Šećer, u tim prvim momentima dok ga još nismo otkrili, varira i bude jako visok ili jako nizak. Stoga apelujem na preventivne preglede, a prostorije udruženja su otvorene za sve kojima treba savet oko ishrane, terapije, fizičke aktivnosti koji su ključni – napominje naša sagovornica.

Ovogodišnji slogan je „Prepoznajte rizike. Preduzmite akciju“ i on jasno naglašava ulogu pojedinca u globalnoj kontroli dijabetesa.

Kontrola šećera u krvi i na selima

Osim u Kikindi, jednom mesečno, predstavnici Društva za borbu protiv šećerne bolesti, organizuju kontrolno merenje šećera u krvi u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Nakovu. U Gradu i na selima na kontrolnim merenjima bude tridesetak sugrađana. Savetovalište za dijabetes u ambulanti Doma zdravlja u Svetosavskoj 53 bilo je otvoreno do početka kovid pandemije. U toku su pripreme da ono ponovo bude na usluzi pacijentima.

Prijavljivanje kandidata za program “Moja prva plata” – i „Kikindski portal“ i „Komuna“ daju šansu mladima

Igor Crnogorac November 13, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je da prijavljivanje mladih za učešće u programu “Moja prva plata” počinje danas i trajaće do 6. decembra.

Firma Marigoj Media Group, izdavač gradskog informativnog nedeljnika „Komuna” i Kikindskog portala prijavila se za učešće u ovom programu. Oglasili smo pozicije snimatelj/fotograf i novinar saradnik.

Ukoliko imate do 30 godina, nezaposleni ste i zainteresovani za rad u medijima, volite dinamično radno okruženje i spremni ste za učenje i sticanje novih veština, pozivamo vas da se prijavite za učešće u programu.

Prema rokovima ovog programa, poslodavci će od 7. do 22. decembra birati kandidate među prijavljenim zainteresovanima na portalu “Moja prva plata”, a najkasnije do 29. decembra biće objavljena konačna lista poslodavaca sa brojem izabranih izvršilaca na oglašenim radnim pozicijama.

Zaključivanje ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavaca i izabranih kandidata kojima se uređuju međusobna prava i obaveze, biće obavljeno od 1. do 19. januara sledeće godine, a u tom periodu mora početi i sprovođenje ovog programa.

Program se sprovodi kod poslodavaca u privatnom ili javnom sektoru, a osposobljavanje za rad traje devet meseci. Za vreme obuke mladima sa završenom srednjom školom obezbeđena je mesečna novčana naknada od 28.000 dinara, a onima sa fakultetskim obrazovanjem 34.000 dinara.

U Prihvatnom centru u Kikindi 17 migranata, turskih državljana: „Kikindskom portalu” zahvalnica PU Kikinda

Aleksandra Djuran November 13, 2023

Od 27. oktobra, od vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu prilikom kog su trojica poginula i jedan je povređen, do danas na području Kikinde, Sombora, Pirota i Subotice pronađeno je 4.780 migranata. Više od 520 iregularnih migranata dislocirano je sa našeg terena, podneto je 156 prekršajnih prijava, a zadržano je 30 osoba po osnovu podnetih prijava, istakao je Pavle Rajkov, načelnik PU Kikinda obraćajući se medijima.

-Moram da istaknem da je područje naše Policijske uprave mnogo bezbednije. Aktivirali smo sve službe sa ciljem da naši građani budu bezbedni, ali i da pronađemo ilegalno oružje koje koriste migranti. Da ne koriste oružje, siguran sam da ih ne bi ni primećivali s obzirom na to da se nalaze van naseljenih mesta, na nepristupačnom terenu i u blizini granice. U Prihvatnom centru u Kikindi trenutno je smešteno 17 migranata, državljana Turske. Do 28. oktobra imali smo 374 migranata. Objekat je ispražnjen i sada su u njemu samo državljani iz Turske. Planirano je da se oni, preko njihove ambasade, deportuju nazad u svoju zemlju – istakao je Pavle Rajkov i napomenuo da se Prihvatni centar, za sada, neće zatvarati.

Prioritetni zadatak policije je lociranje i hapšenje organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem iregularnih migranata. Akcija se sprovodi po nalogu ministra policije Bratislava Gašića, a učestvuju snage MUP-a.

-Konstantno smo na terenu i pokrivamo kompletnu državnu granicu prema Mađarskoj i Bugarskoj. Preduzimamo i sve mere da se krijumčari uhvate i izvedu pred sud. To su većinom naši sugrađani protiv kojih se preduzimaju zakonom propisane mere – napomenuo je Rajkov.

Od početka akcije, detaljnom pretragom terena, više stotina policijskih službenika pronašli su osam automatskih pušaka, pet pištolja, oko 1.640 komada municije različitog kalibra, više stotina stranih pasoša i manju količinu narkotika.

Nema sigurnog podatka koliko je migranata sa teritorije naše Policijske uprave prešlo granicu sa Mađarskom, ali je njih 489 vraćeno od strane mađarske policije.

Odlična saradnja sa medijima

Načelnik Pavle Rajkov uručio je „Kikindskom portalu“, ali i ostalim lokalnim medijima, zahvalnice za doprinos i podršku kampanji „Predaj oružje“. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Nebojša Jovanov sa kojima policija ima odličnu saradnju.

-Hvala vam što ste prepoznali društvenu odgovornost i prepoznali značaj ove kampanje koja je trajala od 4. maja do 30. juna. Ovaj zadatak ne bi bio uspešan da nije bilo vas i zahvaljujem se u ime Ministarstva, ministra Bratislava Gašića, zaposlenih u kikindskoj policiji i svoje lično ime – dodao je Rajkov.

Tokom dobrovoljne predaje prikupljeno je 640 komada ilegalnog oružja, 48.000 komada metaka raznog kalibra, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilograma baruta.

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_n

Snažna podrška Republike i Pokrajine: Uspešno lobiranje za grad

Jelena Trifunović November 12, 2023

Poverenje građana i stranke nisu doživeli kao priliku za statiranje u poslaničkim klupama, što je bio manir nekih njihovih prethodnika. Uz neskriveni lokalpatriotizam, Milenko Jovanov i Stanislava Hrnjak zastupaju interese Kikinde, te su rezultati konkretni i vidljivi u brojnim projektima, piše u najnovijem broju KOMUNA.

Značajna finansijska podrška pokrajine i republike brojnim razvojnim projektima u Kikindi i mesnim zajednicama obeležila je 2023. godinu. Mnoge investicije, posebno kapitalne, ne bi bilo moguće realizovati bez značajnih sredstava sa viših nivoa vlasti. Nesporno je, takođe, da je uspešno partnerstvo grada i pokrajine odnosno republike, rezultat jasne državne politike usmerene ka razvoju kao i zalaganja naših predstavnika u republičkoj i pokrajinskoj vlasti. Da je podrška konkretna i značajna potvrđuju rezultati. O tome je „Komunu” govorila pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak.

– Intenzivno radimo na projektima važnim za grad, u ovom ciklusu finansiranja vrlo značajna sredstva stigla su iz republičke i pokrajinske kase. Naš kolega, narodni poslanik Milenko Jovanov, koristi svaku priliku da dogovara realizaciju važnih projekata za grad. Rezultat njegovog lobiranja je i izgradnja kružnog toka u Bašaidu, koja je počela proteklih dana. Kod Ministarstva kulture založio se za projekat rekonstrukcije krova i fasade Kulturnog centra, za šta smo dobili 18 miliona, a dobra vest je i da će 15 miliona za uređenje Dispanzera za žene stići iz državne kase, što je takođe plod njegovih zalaganja. Kada je reč o značajnim ulaganjima iz republičke kase, podsetiću da rekonstrukciju bolnice finansira Ministarstvo za javna ulaganja, vrednost radova je 374 miliona dinara, a još 30 miliona biće uloženo u opremanje rekonstruisanog dela bolnice. Centar za stručno usavršavanje je za prvu fazu trening centra dobio 10 miliona- ukazuje Hrnjakova.

IZ POKRAJINSKE KASE 800 MILIONA DINARA

Pozamašna ulaganja u cilju unapređenja kvaliteta života sugrađana, stižu iz pokrajinske kase odakle je, u ovoj godini, za različite projekte usmereno više od 800 miliona dinara. Da će i novi investicioni ciklus doneti značajna sredstva potvrđuje i budžet pokrajine za 2024.godinu u visini od 108,4 milijarde dinara, od čega je kapitalni deo čak 38 odsto.

– U ovoj godini, za jedan od najvažnijih kapitalnih projekata, izgradnju prečistača pijaće vode u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo usmerio je 237 miliona. Rekonstruisana je distributivna vodovodna mreža u Kikindi gde je finansijer pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja sa 127 miliona, dok je 36 miliona uloženo za zamenu magistralnog voda. Pokrajina je, za veliku sanaciju zgrade OŠ „Feješ Klara” odobrila 150 miliona.

– Prilikom nedavne posete Kikindi, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je izgradnju atmosferske kanalizacije u ulicama Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Lakovića i Semlačke, vrednu 150 miliona dinara. Tom prilikom, kolega Milenko Jovanov sa predsednikom Pokrajinske vlade dogovorio je radni sastanak, na kom smo dogovorili da je važno da isfinansiramo izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije u drugom rejonu, u ulicama Moravska, Jovana Sterije Popovića i Ivana Jakšića, gde stanovnici imaju velike probleme kada pada kiša. Pokrajinska vlada za tu svrhu, dogovoreno je, opredeliće 120 miliona- prošle sedmice odobrila je 30 miliona, a početkom naredne godine dodeliće još 90 miliona dinara- napominje Stanislava Hrnjak.

Iz pokrajinskog budžeta za postavljanje javne rasvete na potezu od industrijske zone Rasadnik do Svetosavske ulice, uloženo je 54 miliona dinara.

Naš sagovornica podseća da je ovu godinu obeležila blokada računa grada kojom je Zoran Milešević iz gradske kase povukao 240 miliona dinara. Pomoć države ni u toj situaciji nije izostala.

– Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Ministarstvu finansija imali smo u tom trenutku vrlo važnu pomoć od 60 miliona dinara. Do kraja godine, prema informacijama kojima raspolažem, dobićemo još jednu pomoć iz budžetske rezerve republike. To je takođe potvrda, da na delu imamo pored brige o ekonomskom razvoju i prosperitetu zemlje, brigu o svim gradovima bez obzira na to da li se nalaze u severnom, južnom ili centralnom delu Srbije- zaključuje Hrnjakova.

ULAGANJA U ŠKOLSTVO

Pored pomenutih 150 miliona koje je Pokrajinska vlada namenila sanaciji zgrade škole „Feješ Klara“, kontinuirana su ulaganja i u druge obrazovne ustanove.

– U proteklih mesec dana imamo potpisana dva projekta. Za sanaciju fasade Gimnazije „Dušan Vasiljev”, prvu fazu, opredeljeno je 12,5 miliona, a za sanaciju sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava” 11,2 miliona- navela je Hrnjakova koja je na čelu Odbora za obrazovanje i nauku.

Zamena prozora i multifunkcionalni teren u školi „Vuk Karadžić” realizovani su zahvaljujući pokrajinskom ulaganju od 6,8 miliona. U OŠ „Žarko Zrenjanin” Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu uložio je, za investiciono održavanje 6,4 miliona, u iđoškoj školi „Milivoj Omorac” to je 3,4 miliona, dok je za sanaciju toaleta u OŠ „Đura Jakšić” usmereno 2,2 miliona dinara.

Град