Град Архиве | Page 240 of 345 | Кикиндски портал

370227943_1499741854109621_8144980279308694827_n

Додељене награде за најбоље ликовне и литерарне радове поводом Дана Библиотеке

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Поводом Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ уручене су захвалнице и награде за најбоље ликовне и литерарне радове на конкурсу који је расписан поводом 178 година ове културне институције. И ове године велики број малишана до шест година радо је сликао своју омиљену бајку, а аутори најбољих цртежа имали су ту част да буду награђени. Дипломе су припале и ученицима ОШ „6. октобар“ који су се потрудили да насликају омиљене јунаке из бајке. У категорији основаца нижих и виших разреда проглашени су најбољи литерарни радови, а међу онима који су награђена је и Николија Мирков, ученица седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ која је освојила прво место у категорији старијих основаца.

-Писала сам о мултинационалности у школама односно о разноликости у школама. Мој мотив био је да покажем како нас различитости спајају и да смо сви ми исти без обзира на боју коже или веру – истакла је Николија.

У овој категорији друго место освојили су Катарина Коренкоски из Београда и Лазар Новаковић из Ужица, док је треће место припало Нини Домановић из Ужица.

Лара Петков, ученица је трећег разреда ОШ „Јован Поповић“ и освојила је друго место у категорији млађих основаца.

-Посебно сам срећна јер и моја школа носи име Јована Поповића. У мојој причи описала сам своју чукун баку Веру. Сигурна сам да ме чува са неба и она ми је подарила ову награду – рекла је Лара.

Друга је била и Наталија Пантић из Младеновца, прво место припало је Сањи Давидовић из Кикинде и треће су освојили Сара Петровић из Књажевца и Вукашин Бобић из Кикинде. За састав на мађарском језику награда је припала Мариети Молнар из Руског Села.

Ликовни конкурс изазвао је велико интересовање, а Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке „Јован Поповић“ каже да књига не може да се замисли без слике.

-Литерарани конкурс расписује се дуже од три деценије и сваке године имамо одличан одзив. Ове године пристигло је више од 200 радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Грчке где деца имају допунску наставу на српском језику. Имали смо тежак задатак да наградимо најбоље јер су сви пристигли радови изузетни, а пресудиле су нијансе – рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

Поред првог, другог и трећег места, поједини радови су награђени јер у Библиотеци сматрају да деци треба дати мотивацију да наставе да пишу и читају.

ХПВ вакцина штити од рака грлића материце

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Град Кикинда односно читав Севернобанатски округ је 2016. године био део пројекта током ког је омогућено добровољно вакцинисање против хуманог папилома вируса, који узрокује инфекције гениталног система, али и рак грлића материце. Тада су хпв вакцину примале само девојчице од 9 до 13 година и ова акција Министарства здравља и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ одлично је прихваћена. Какво је стање пет година након пилот пројекта разговарали смо др Татјаном Пецарски епидемиологом и начелницом Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Ова вакцина, иако није уврштена у календар обавезних, успела је да у календар имунизације уђе као препоручена. Од почетка, када је Фонд за здравствену осигурање обезбедио да ова вакцина буде бесплатна за девојчице и дечаке од 9 до 19 година, у Кикинди је укупно дато 476 доза. Дато је 102 прве дозе у узрасту од 9 до 14 година од чега су 23 дечака. Вакцинисано је и 126 њих од 15 до 19 година међу којима је 21 дечак – истакла је др Пецарски.

Старији од 15 година хпв вакцину примају у три дозе тако да је у овом узрасту комплетно вакцинисано 76 дечака и девојчица, а 80 њих завршило је вакцинацију у узрасти од 9 до 14 година.

– На територији нашег округа 270 деце је комплетно вакцинисаних узраста од 9 до 14, док их је 164 старијих од 14 година, тако да на територији Севернобанатског округа имамо 441 дете комплетно вакцинисано. С обзиром на то да је вакцина препоручена и када сагледамо број вакцинисаних у другим окрузима можемо да будемо задовољни – напоменула је др Татјана Пецарски.

Са друге стране, напомиње наша саговорница, обухват вакцинисани треба да буде већи нарочито ако се узме у обзир важност ове вакцине. Она није превенција само за кондиломе односно не онкогене типове хуманог папилома вируса, него се у њој налазе и онкогени типови који изазивају рак грлића материце.

-У 100 одсто узорака рака грлића материце налази се хпв инфекција. То значи да је сваком раку грлића материце претходила ова инфекција, а овом вакцином смањује се ризик од поменуте инфекције, а самим тим и од рака грлића материце. Вакцинишемо и дечаке јер су управо они преносиоци хпв инфекције. Ова вакцина сматра се једном од најсигурнијих вакцина јер има најмањи број нежељених ефеката и још увек нисмо забележили тежи нежељени ефекат након што је неко примио – појаснила је др Тајана Пецарски.

Вакцине има и ко год жели да заштити своје дете на овај начин може да се јави педијатрима у Школском диспанзеру. Вакцина се даје петком и сви од 9 до 19 година могу је примити. До 14. године вакцина се даје у две, а од 15. до 19. године у три дозе.

Рак грлића материце погубан за жене

Рак грлића материце у Србији је међу три најчешћа и у оболевању и у морталитету код жена. Разлог томе је касно јављање лекару и жене најчешће долазе када болест узме маха и када не може пуно тога да се уради.

-Поражавајуће је да у 21. веку, када имате превентиву меру, имате и огроман број младих жена које оболевају и умиру од рака грлића материце. Ова вакцина штити и од карцинома на аногениталној регији, орофаринксу, језику – навела је наша саговорница.

399434945_1572326833571956_3848913023227671088_n

Лена Давидовић освојила друго место на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање

Aleksandra Djuran November 15, 2023

Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ заузела је друго место на литерарном конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине. Тема је била „Мултиетничка слика моје школе“, а како сазнајемо од наше талентоване суграђанке за конкурс је чула од своје наставнице српског језика Јоване Бандић.

-У саставу сам описала своју школу коју похађају ђаци различитих националности. Без обзира на то што је неко српске, мађарске, ромске, црногорске или бошњачке националности, ми се лепо дружимо и слажемо. Помажемо једни другима, заједно учимо и савладавамо градиво. То што смо различити учи нас да будемо толерантни, али и да сазнамо више о култури и традицији других, што ће нас обогатити – сазнајемо од Лене Давидовић.

Награђена је паметним сатом и признање је примила у Покрајинској влади. Како је на конкурс приспео велики број радова ученика из читаве Војводине, није очекивала да ће она бити једна од троје награђених.

-Ово ми није прва награда за литерарни рад, али је једна од најдражих. Више волим да пишем песме и ту сам имала више успеха у односу на прозне саставе. Највеће признање које сам до сада освојила је прво место на конкурсу под називом „Краљевство белих рада“ који је био расписан у Црној Гори у Бијелом Пољу. Волим да читам иако су ми омиљени предмети математика, физика и биологија. Најдраже књиге су му „Ноћна школа“ ауторке К.Џ.Доерти и „Лето кад сам постала лепа“ Џени Хан – открива нам наша суграђанка.

Поред успеха у школи, али и на такмичењима из природних и друштвених предмета, Лена се бави и спортом односно тренира одбојку. У плану јој је да упише Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду или природни смер у кикиндској Гимназији.

Кикинда у врху локалних самоуправа по проценту пописаних газднистава

Aleksandra Djuran November 15, 2023

У Србији је 1. октобра почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369 пољопривредних газдинстава и сви су у обавези да учествују у попису. За попис су ангажована 24 пописивача међу којима је и Драган Илић из Кикинде.

-У првом наврату имао сам задатак да попишем 230 домаћинстава и како сам то добро урадио, поверено ми је још пољопривредника које обилазим. До сада сам пописао 306 и остало ми је још десетак махом оних где су носиоци газдинстава у иностранству или на неком раду. Са већином сам ступио у контакт и договорио да обавимо попис – каже Илић чији је задатак био да обиђе пољопривредна газдинства у центру и ужем центру Кикинде.

Искуства су, напомиње Илић, врло добра.

-У 99 одсто случајева носиоци газдинстава били су коректни. Објашњено им је да је попис и њихов и наш задатак и да је потребан због статистичких података. Највише су ме питали због чега се сада ради попис, када су већ све пријавили и то у квадратним метрима путем е аграра. Ово је ипак нешто друго, реч је о статистици и попис се организује на нивоу читаве земље, тако да су пописана и газдинства која нису регистрована у Министарству пољопривреде и сви су обухваћени без обзира на то колико земље имају и којом граном пољопривреде се баве – рекао нам је Драган Илић.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да се попис односи на регистрована пољопривредна газдинства, као и она која су ажурирана у бази података у односу на претходну годину.

-У граду и селима завршен је попис у 85 одсто газдинстава што нас је сврстало у врх локалних самоуправа у којима је попис при крају и ми очекујемо да ће се завршити до краја месеца. Од тог броја 53 процента је оних која се баве пољопривредом. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се само попишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица. Попис се обавља сваких десет година и то је једини инструмент који за свако насељено место може да пружи податак о броју газдинстава, земљишном и сточном фонду и категоријама коришћења земљишта, о површинама под усевима, воћњацима, виноградима, наводњавању, употреби органских и минералних ђубрива, броју кошница пчела, пољопривредних машина, објеката, чак и броју људи који обављају пољопривредне активности и према полу и према старости – појаснила је наша саговорница.

Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. –

-Наши пољопривредници су сарадљиви и добро информисани. Пописивачи не питају ништа од личних података и формулар обухвата опште податке, а све њих желим да похвалим да савесно и одговорно обављају посао на терену – додаје Мирослава Наранчић.

Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.

Више од три милиона Покрајинска Влада определила Геронтолошком центру

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за унапређење социјалне заштите у Војводини, истакавши да је од 2016. године у ту област из покрајинског буџета уложено готово 2,5 милијарди динара. И Геронтолошки центар у Кикинди на овом конкурсу добио је 3,4 милиона динара за три пројекта. За набавку намештаја за клуб и трпезарију у Новом дому опредељено је милион и 190 хиљада динара, за рачунарску опрему у истом простору добијено је 1,2 милиона, док је милион динара додељено за набавку клима уређаја за трпезарије и клуб Геронтолошког центра. У Новом дому тренутно је 60 корисника и капацитет је испуњен, док је у Старом дому тренутно смештено 96 корисника и има још мало места.

-Издвојили смо немали новац од 2016. године, посебно у протекле две године, да бисмо унапредили систем социјалне заштите. Данас можемо рећи да имамо један додатни квалитет у тим установама. Све оно што је наша обавеза као оснивача ми ћемо реализовати у овој и у следећој години, а већ у јануару или фебруару издвојићемо додатних 450 милиона динара за ову намену – рекао је овом приликом Мировић.

На другом овогодишњем конкурсу Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, са укупно 469 милиона динара, подржана су 122 пројекта које ће реализовати 27 установа за смештај корисника чији је оснивач Покрајинска влада – домови за старе, установе за децу и омладину, домови за душевно оболела лица и Центар за социјални рад Нови Кнежевац са домским одељењем.

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_n

Прослављена слава Храма светих Козме и Дамјана и 20 година од почетка изградње

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Владика банатски Никанор и свештенство Православне црквене општине, у присуству великог броја верника и представника Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, у Храму светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи и 20 година од почетка изградње. Ово је била прилика да се дародавцима и градитељима уруче грамате и захвалнице, а Владики банатском Никанору додељена епископска панагија и напрсни крст.

-Две деценије није кратак период, али изградњом и украшавањем Храма испуњена је намера овог града, његових житеља, верника и свештеника. У Кикинди се гради још један свети Храм посвећен Петру и Павлу у Банатској Тополи, а свете куће граде се тамо где су потребне и где народ то тражи. Све богомоље, па и ова, изграђени су добровољним прилозима и молићемо се Богу да постоји дуго и да остане наследницима и верном народу. На нама је да цркве чувамо и обнављамо – рекао је Владика банатски Никанор обраћајући се присутнима.

Заслужнима су уручене грамате, чиме су уврштени у ред црквених добротвора, а међу добитницима је и градоначелник Никола Лукач.

-За све нас ово је значајан јубилеј, нарочито у овим изазовним временима, где су се на делу показали марљивост, упорност и жеља за опстанком наше вере. На нама је да ценимо и поштујемо српску традицији, културу и обичаје. Храм светих Козме и Дамјана краси део града и доказ је да сви ми, Кикинђани, када смо уједињени можемо много тога да урадимо и напредујемо. Много љубави и труда уграђено је у овај Храм и грамата коју сам примио је захвалност свим суграђанима, али и онима који су спровели у дело иницијативу за изградњу још једне цркве у граду. Она је на понос свих нас и показује да само заједно крупним корацима можемо да напредујемо – истакао је Лукач.

Појединцима су уручене су и захвалнице за показану верност, труд и несебичну љубав. Светој архијерејској Литургији присуствовали су и Младен Богдан, председник градске Скупштине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Валентина Мицковски, чланица Градског већа. Кумови славе били су Игор Голијан и Иван Гаврилов.

-Част ми је што смо Игор и ја кумови славе, а уједно је то надахнуће за наше породице. И ово је начин да допринесемо обележавању великог јубилеја, 20 година од почетка изградње Храма – рекао је Гаврилов.

И Игор Голијан истог је мишљења.

-Ово је место окупљања и прикупљања духовне снаге. Сама чињеница да је две деценије од почетка изградње даје посебан тон овом дану – додао је Голијан.

Храм, посвећен чудотворцима, бесреберницима Козми и Дамјану, почео је да се гради пре две деценије на данашњи дан. Како је истакао старешина Храма отац Бобан Петровић идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.

-Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт даривала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је ово место, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Трудом и залагањем свештенства и Одбора за изградњу Храма успели смо у својој мисији. Од 2010. године овде су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења – напоменуо је отац Бобан Петровић.

Осим храма у порти је изграђена црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, при крају је изградња Парохијског дома са четири стана у који ће се уселити свештенци. Ових дана завршено је уређење порте и дворишта око Храма.

399192633_1025294908793563_4908235749600574435_n

Ризик од дијабетеса можемо смањити здравим животним навикама

Aleksandra Djuran November 13, 2023

У свету се сутра, 14. новембра обележава Светски дан борбе против шећерне болести. Тим поводом посетили смо кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести које сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви. Како је истакла председница др Биљана Марковић познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих се ипак установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација.

-Како расте број особа оболелих од дијабетеса у свету, тако расте и у нашој средини. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1 и од њега је оболело десет одсто становништва. У Србији има 800.000 оболелих од шећерне болести – каже др Марковић.

Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају. У изради је регистар оболелих од дијабетеса за Кикинду.

-Сматра се да има 12 процената оболелих дијабетеса, од укупног броја становништва на територији Града. То су регистровани пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.

Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.

-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.

Овогодишњи слоган је „Препознајте ризике. Предузмите акцију“ и он јасно наглашава улогу појединца у глобалној контроли дијабетеса.

Контрола шећера у крви и на селима

Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Накову. У Граду и на селима на контролним мерењима буде тридесетак суграђана. Саветовалиште за дијабетес у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53 било је отворено до почетка ковид пандемије. У току су припреме да оно поново буде на услузи пацијентима.

Пријављивање кандидата за програм “Моја прва плата” – и „Кикиндски портал“ и „Комуна“ дају шансу младима

Igor Crnogorac November 13, 2023

Национална служба за запошљавање објавила је да пријављивање младих за учешће у програму “Моја прва плата” почиње данас и трајаће до 6. децембра.

Фирма Маригој Медиа Гроуп, издавач градског информативног недељника „Комуна” и Кикиндског портала пријавила се за учешће у овом програму. Огласили смо позиције сниматељ/фотограф и новинар сарадник.

Уколико имате до 30 година, незапослени сте и заинтересовани за рад у медијима, волите динамично радно окружење и спремни сте за учење и стицање нових вештина, позивамо вас да се пријавите за учешће у програму.

Према роковима овог програма, послодавци ће од 7. до 22. децембра бирати кандидате међу пријављеним заинтересованима на порталу “Моја прва плата”, а најкасније до 29. децембра биће објављена коначна листа послодаваца са бројем изабраних извршилаца на оглашеним радним позицијама.

Закључивање уговора између Националне службе за запошљавање, послодаваца и изабраних кандидата којима се уређују међусобна права и обавезе, биће обављено од 1. до 19. јануара следеће године, а у том периоду мора почети и спровођење овог програма.

Програм се спроводи код послодаваца у приватном или јавном сектору, а оспособљавање за рад траје девет месеци. За време обуке младима са завршеном средњом школом обезбеђена је месечна новчана накнада од 28.000 динара, а онима са факултетским образовањем 34.000 динара.

У Прихватном центру у Кикинди 17 миграната, турских држављана: „Кикиндском порталу” захвалница ПУ Кикинда

Aleksandra Djuran November 13, 2023

Од 27. октобра, од ватреног обрачуна две групе миграната у Хоргошу приликом ког су тројица погинула и један је повређен, до данас на подручју Кикинде, Сомбора, Пирота и Суботице пронађено је 4.780 миграната. Више од 520 ирегуларних миграната дислоцирано је са нашег терена, поднето је 156 прекршајних пријава, а задржано је 30 особа по основу поднетих пријава, истакао је Павле Рајков, начелник ПУ Кикинда обраћајући се медијима.

-Морам да истакнем да је подручје наше Полицијске управе много безбедније. Активирали смо све службе са циљем да наши грађани буду безбедни, али и да пронађемо илегално оружје које користе мигранти. Да не користе оружје, сигуран сам да их не би ни примећивали с обзиром на то да се налазе ван насељених места, на неприступачном терену и у близини границе. У Прихватном центру у Кикинди тренутно је смештено 17 миграната, држављана Турске. До 28. октобра имали смо 374 миграната. Објекат је испражњен и сада су у њему само држављани из Турске. Планирано је да се они, преко њихове амбасаде, депортују назад у своју земљу – истакао је Павле Рајков и напоменуо да се Прихватни центар, за сада, неће затварати.

Приоритетни задатак полиције је лоцирање и хапшење организованих криминалних група које се баве кријумчарењем ирегуларних миграната. Акција се спроводи по налогу министра полиције Братислава Гашића, а учествују снаге МУП-а.

-Константно смо на терену и покривамо комплетну државну границу према Мађарској и Бугарској. Предузимамо и све мере да се кријумчари ухвате и изведу пред суд. То су већином наши суграђани против којих се предузимају законом прописане мере – напоменуо је Рајков.

Од почетка акције, детаљном претрагом терена, више стотина полицијских службеника пронашли су осам аутоматских пушака, пет пиштоља, око 1.640 комада муниције различитог калибра, више стотина страних пасоша и мању количину наркотика.

Нема сигурног податка колико је миграната са територије наше Полицијске управе прешло границу са Мађарском, али је њих 489 враћено од стране мађарске полиције.

Одлична сарадња са медијима

Начелник Павле Рајков уручио је „Кикиндском порталу“, али и осталим локалним медијима, захвалнице за допринос и подршку кампањи „Предај оружје“. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Небојша Јованов са којима полиција има одличну сарадњу.

-Хвала вам што сте препознали друштвену одговорност и препознали значај ове кампање која је трајала од 4. маја до 30. јуна. Овај задатак не би био успешан да није било вас и захваљујем се у име Министарства, министра Братислава Гашића, запослених у кикиндској полицији и своје лично име – додао је Рајков.

Током добровољне предаје прикупљено је 640 комада илегалног оружја, 48.000 комада метака разног калибра, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограма барута.

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_n

Снажна подршка Републике и Покрајине: Успешно лобирање за град

Jelena Trifunović November 12, 2023

Поверење грађана и странке нису доживели као прилику за статирање у посланичким клупама, што је био манир неких њихових претходника. Уз нескривени локалпатриотизам, Миленко Јованов и Станислава Хрњак заступају интересе Кикинде, те су резултати конкретни и видљиви у бројним пројектима, пише у наjновијем броју КОМУНА.

Значајна финансијска подршка покрајине и републике бројним развојним пројектима у Кикинди и месним заједницама обележила је 2023. годину. Многе инвестиције, посебно капиталне, не би било могуће реализовати без значајних средстава са виших нивоа власти. Неспорно је, такође, да je успешно партнерство града и покрајине односно републике, резултат јасне државне политике усмерене ка развоју као и залагања наших представника у републичкој и покрајинској власти. Да је подршка конкретна и значајна потврђују резултати. О томе је „Комуну” говорила покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

– Интензивно радимо на пројектима важним за град, у овом циклусу финансирања врло значајна средства стигла су из републичке и покрајинске касе. Наш колега, народни посланик Миленко Јованов, користи сваку прилику да договара реализацију важних пројеката за град. Резултат његовог лобирања је и изградња кружног тока у Башаиду, која је почела протеклих дана. Код Министарства културе заложио се за пројекат реконструкције крова и фасаде Културног центра, за шта смо добили 18 милиона, а добра вест је и да ће 15 милиона за уређење Диспанзера за жене стићи из државне касе, што је такође плод његових залагања. Када је реч о значајним улагањима из републичке касе, подсетићу да реконструкцију болнице финансира Министарство за јавна улагања, вредност радова је 374 милиона динара, а још 30 милиона биће уложено у опремање реконструисаног дела болнице. Центар за стручно усавршавање је за прву фазу тренинг центра добио 10 милиона- указује Хрњакова.

ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ 800 МИЛИОНА ДИНАРА

Позамашна улагања у циљу унапређења квалитета живота суграђана, стижу из покрајинске касе одакле је, у овој години, за различите пројекте усмерено више од 800 милиона динара. Да ће и нови инвестициони циклус донети значајна средства потврђује и буџет покрајине за 2024.годину у висини од 108,4 милијарде динара, од чега је капитални део чак 38 одсто.

– У овој години, за један од најважнијих капиталних пројеката, изградњу пречистача пијаће воде у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Иђошу, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство усмерио је 237 милиона. Реконструисана је дистрибутивна водоводна мрежа у Кикинди где је финансијер покрајинска Управа за капитална улагања са 127 милиона, док је 36 милиона уложено за замену магистралног вода. Покрајина је, за велику санацију зграде ОШ „Фејеш Клара” одобрила 150 милиона.

– Приликом недавне посете Кикинди, председник Покрајинске владе Игор Мировић обишао је изградњу атмосферске канализације у улицама Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковића и Семлачке, вредну 150 милиона динара. Том приликом, колега Миленко Јованов са председником Покрајинске владе договорио је радни састанак, на ком смо договорили да је важно да исфинансирамо изградњу секундарне атмосферске канализације у другом рејону, у улицама Моравска, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића, где становници имају велике проблеме када пада киша. Покрајинска влада за ту сврху, договорено је, определиће 120 милиона- прошле седмице одобрила је 30 милиона, а почетком наредне године доделиће још 90 милиона динара- напомиње Станислава Хрњак.

Из покрајинског буџета за постављање јавне расвете на потезу од индустријске зоне Расадник до Светосавске улице, уложено је 54 милиона динара.

Наш саговорница подсећа да је ову годину обележила блокада рачуна града којом је Зоран Милешевић из градске касе повукао 240 милиона динара. Помоћ државе ни у тој ситуацији није изостала.

– Захваљујући председнику Александру Вучићу и Министарству финансија имали смо у том тренутку врло важну помоћ од 60 милиона динара. До краја године, према информацијама којима располажем, добићемо још једну помоћ из буџетске резерве републике. То је такође потврда, да на делу имамо поред бриге о економском развоју и просперитету земље, бригу о свим градовима без обзира на то да ли се налазе у северном, јужном или централном делу Србије- закључује Хрњакова.

УЛАГАЊА У ШКОЛСТВО

Поред поменутих 150 милиона које је Покрајинска влада наменила санацији зграде школе „Фејеш Клара“, континуирана су улагања и у друге образовне установе.

– У протеклих месец дана имамо потписана два пројекта. За санацију фасаде Гимназије „Душан Васиљев”, прву фазу, опредељено је 12,5 милиона, а за санацију санитарних чворова у школи „Свети Сава” 11,2 милиона- навела је Хрњакова која је на челу Одбора за образовање и науку.

Замена прозора и мултифункционални терен у школи „Вук Караџић” реализовани су захваљујући покрајинском улагању од 6,8 милиона. У ОШ „Жарко Зрењанин” Покрајински секретаријат за спорт и омладину уложио је, за инвестиционо одржавање 6,4 милиона, у иђошкој школи „Миливој Оморац” то је 3,4 милиона, док је за санацију тоалета у ОШ „Ђура Јакшић” усмерено 2,2 милиона динара.