Grad Arhive | Page 223 of 345

Jubilarna godina dodele paketića deci ratnih veterana

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Deci ratnih veterana, već po tradiciji, uoči srpske Nove godine podeljeni su paketići. Da doživljaj bude potpun pobrinuli su se vaspitači vrtića „Plavi čuperak“ koji su na sceni izveli predstavu „Put oko sveta“, a Vladimir Radojčić iz udruženja „Srpski ratni veterani“ podsetio da se ova akcija organizuje od 2015. godine.

-Ovo je deseta i jubilarna godina kako organizujemo dodelu paketića. Ove godine uspeli smo da prikupimo 150 paketića, za decu, ali i unuke poginulih. Ovo nam je prva aktivnost u ovoj godini, a u planu nam je da proširimo našu delatnost u obeležavanju važnih datuma, kao i da privedemo kraju inicijativu da se Kikinda, Kuršumlija i Vranje pobratime – rekao je Radojčić.

„Srpski ratni veterani“ imali su pomoć gradske uprave koja je pomogla da se sakupe darovi, a pomogao je i Međuopštinski Savez samostalnog sindikata. Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

-Podela paketića uvek je lep događaj, a naročito kada su to deca ratnih veterana čiji roditelji su se borili za ovu zemlju i naš grad. Konkretnom pomoću i aktivnostima pokazujemo da nam je važno svako dete i svaki sugrađanin da smo tu da pomognemo. Sugrađanima koji poštuju pravoslavni kalendar čestitam Novu godinu sa željom da bude srećna i uspešna i da nam donese zdravlja i blagostanja – dodao je Mladen Bogdan.

Poljoprivrednici da obrate pažnju na glodare koji uništavaju ozime useve

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Sneg koji je pokrio polja povoljno utiče na useve. Nakon izuzetno visokih temperatura u decembru i početkom godine, zahlađenje sa snegom doneo je dugo očekivani scenario za ozime kulture koje su u stanju mirovanja, kaže Aleksandar Pap, savetodavac Poljoprivredne stručne službe.

-Pored toga što nam će sneg pomoći da se poboljša vlaga u zemljištu, zaštititi mlade biljke od mraza i obogatiti zemljište atmosferskim azotom, sprečiće i prekomerno razmnožavanje glodara. Najezda miševa prati ratare tokom cele jeseni i sa dolaskom prave zime očekujemo da će se njihov broj svesti na prihvatljiv nivo. Savetujem proizvođače da obiđu useve. Ukoliko primete više aktivnih rupa nego što je uobičajeno, potrebno je da intervenišu tako što će postaviti mamke direktno u rupu, kako bi se izbeglo trovanje divljači i ptica – napominje naš sagovornik.

Pošto se postavi mamak za glodare, rupu je neophodno zatrpati. Usevi koji su bili znatno oštećeni od glodara tokom jeseni polako se oporavljaju.

-Bilo je njiva u ataru gde su upotpunosti popaseni ozimi usevi od strane glodara i oni se oporavljaju. Sa druge strane ima i parcele na kojima se nalazi rupa do rupe i koja je praktično preorana, tu spasa nema. Na takvim oranicima potrebno je što ranije, s proleća, ili nešto usejati ili je ostaviti u stanju kakvom jeste – dodaje Pap.

Sa prihranom pšenice ne treba žuriti. Treba sačekati i videti kakvo će vreme biti u narednom periodu .

-Sa prvom prihranom treba početi u drugoj polovini februara, ne pre. Poljoprivredna stručna služba počeće uzorkovanje zemljišta radi N min metode koja će pokazati kakvo je stanje sa azotom u zemljištu. Očekujemo da će sadržaj azota biti prilično visok jer smo imali povoljne uslove mineralizacije zemljišta tokom jeseni uz dovoljno vlage i toplote – pojašnjava Aleksandar Pap.

Ova analiza određuje tačne količine mineralnog đubriva koje je potrebno primeniti u prihrani. Tokom jeseni poljoprivrednici su zasnovali nešto više pšenice, oko 17.000 hektara, na uštrb kukuruza.

Hana i Petra Todorić druge na svetskom festivalu u Skoplju

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Na prestižnom svetskom dečijem festivalu u Skoplju, WAF World Association of Festivals, Kikinđanke Petra i Hana Torodić osvojile su značajna priznanja. Petra Todorić osvojila je drugo mesto u svojoj kategoriji sa pesmom „Strahinja“, a starija Hana takođe je bila druga sa numerom „Tajna prve ljubavi“.

Na festivalu u Makedoniji, koji je trajao od 8. do 11. januara, bilo je više od 70 učesnika iz Rusije, Kazahstana, Malte, Češke, Izraela, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije i Srbije. Festival je svetskog karaktera i jedan je od najvažnijih u Evropi, a naše mlade sugrađanke, kojima talenta ne manjka, prvi put su nastupile na ovakvom muzičkom nadmetanju.

Već u narednom periodu uslediće pripreme za druge festivale. Tako ih očekuje nastup u Zagrebu u martu, a dobile su i poziv da u avgustu učestvuju na festival u Ohridu. Popularne Todorićke dobile su i pozive za evropske festivale.

417475272_671054048536345_2606879565612989719_n

Specijalna nagrada na konkursu Pošte Srbije za likovne radove đaka škole „6. oktobar“

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Učenici drugog i četvrtog razreda Osnovne škole „6. oktobar“ učestvovali su na likovnom konkursu „Pismo Božić Bati” koji je raspisala Pošta Srbije. Njihovi radovi nagrađeni su specijalnom nagradom, koja im je uručena na beogradskom prazničnom festivalu „Zimska bajka”. Predstavnici učenika, zajedno sa svojom učiteljicom, Vesnom Vlajkov, defektologom preuzeli su nagradu.

-Zajedno sa koleginicama defektolozima Milom Jolić i Aleksandrom Blagojević na časovima likovnog sedmoro učenika smo animirali da naslikaju radove koje smo poslali na konkurs. Izuzetno nam je drago što su radovi učenika nagrađeni i što smo pozvani na svečanu dodelu. Hvala porodici Stojković koja nam je pomogla da odemo do Beograda na vodi gde su deci uručeni paketići, kao i ček na 53.000 dinara za kupovinu tehnike ili opreme za školu – saznajemo od Vesne Vlajkov.

Kako ističe naša sagovornica na ovom konkursu učenici kikindske škole učestvuju svake godine, a ovo je bio prvi put da su nagrađeni.

-Trudimo se da radove naših đaka, koji su više nego dobri, šaljemo na sve konkurse. Tako je u okviru manifestacije „Sovembar“ nagrađen rad našeg učenika, a i na konkursu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ pod nazivom „Moja omiljena bajka“, takođe su naši đaci imali uspeha -dodala je Vesna Vlajkov.

Podeljeno 6.000 paketića: poželeli zeca, opanke, školu prirode…

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Kikinda je jedinstvena po tradicionalnoj akciji darivanja najmlađih sugrađana povodom novogodišnjih i božićnih praznika. Deca su od Deda Mraza tražila igračke, slatkiše, a bilo je i neobičnih želja poput petla i kokoške, zeca, šteneta, opanaka, prave jelke, džudo opreme, ali i članske karte za biblioteku.

Jedan đak iz Mokrina, iz porodice sa osmoro dece, u dirljivom pismu poželeo je da sa drugarima, na proleće, ode u školu prirode u Gučevu. Zahvaljujući poznanstvu gradonačelnika sa vlasnikom objekta u Gučevu, želja ovog dečaka biće ispunjena. Naime, kada je saznao za pismo, Vladimir Matić je ponudio da dečak sa drugarima o njegovom trošku boravi u školi prirode.

– Podeljeno je 5.890 paketića. Uspeli smo da, uz pomoć donatora ispunimo dečije želje. Hvala svima koji su učestvovali u akciji. Dolazak Deda Mraza i Snežne kraljice je poseban doživljaj za mališane, za narednu akciju planiraćemo još timova. Osmeh, radost i ushićenost dece za nas su neprocenjiva nagrada, ono što nam svima daje motiv više da se borimo da iza sebe ostavimo još bolju Kikindu- napominje prvi čovek grada.

Radionice o dalekoj prošlosti pruvukle školarce u muzej

Aleksandra Djuran January 10, 2024

Narodni muzej do petka, 12. januara za decu od 7 do 12 godina organizuje „Zimski raspust u u muzeju“. Kroz radionice i zanimljive sadržaje školarci saznaju više o životu ljudi u dalekoj prošlosti. Una Ergarac iz Beograda u gostima je kod bake i deke i nije joj prvi put da deo raspusta provodi u Muzeju.

-Zajedno sa drugarima iz Kikinde dobro se zabavljam i učim nešto novo. Najinteresantnija mi je priča o mamutici Kiki, kako je živela, koliko je bila stara, kada su pronašli njen skelet. Ona je zaslužna što su mnogi čuli za Kikindu. Naučila sam i da pravim posude od gline, odnosno grnčariju, koju su koristili naši daleki preci – rekla nam je Una.

Za razliku od Une, Uroš Čavić iz Kikinde, prvi put je rešio da bude deo muzejskih radionica.

-Sada više znam o tome kako su se hranili ljudi u praistoriji, kako su pravili posude za hranu, čime su se hranili. Sviđa mi se i to što učimo grnčariju i pravimo posude od gline – kazao je Uroš.

Ovo je trinaesta godina da se organizuju programi u muzeju za vreme zimskog raspusta, saznajemo od Dragana Kiurskog, muzejskog pedagoga.

-Fokus je na arheologiji odnosno na životu ljudi u dalekoj prošlosti. Ovo je i prilika da se deca upoznaju sa sadržajem arheološke izložbe stalne postavke muzeja. Što su teme starije i egzotičnije one su deci inspirativnije za istraživanje. Učesnici radionica saznaju kako su živeli ljudi u kamenom i metalnom dobu, na koji način su pripremali hranu, koje materijale iz prirode su koristili za izradu predmeta za svakodnevnu upotrebu, kako su se odevali. Sve teme obrađujemo tako što deca, kojih je petnaestak, aktivno učestvuju u radionicama – dodao je Kiurski.

U planu je i dramatizacija i izrada filma o arheološkom nasleđu koji će prikazati život praistorijskog čoveka. Programe su osmislili i realizuju ih Dragan Kiurski i Katarina Dragin, muzejski edukator.

Sećanje na “Krvavi januar”

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Predstavnici boračkih organizacija, porodice ubijenih, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan u prisustvu građana položili su vence na Zid plača” u dvorištu Kurije. Na ovaj način odata je počast rodoljubima ubijenim 3. i 9. januara 1942. godine, kada je Uredbom o odmazdi nemačih vlasti za jednog ubijenog Nemca streljano 50 Srba, a za jednog ranjenog streljano je 25. Ovom prilikom sveštenici Srpske pravoslavne crkve služili su parastos.

-Ovde smo da se pomolimo Bogu i da prevaziđemo razlike koje su postojale dugo godina. Sa ljubavlju i poštovanjem sećamo se žrtve poginulih koju su podneli za narod i za grad, a da bi sačuvali obraz, dostojanstvo i dušu – rekao je sveštenik Miroslav Bubalo.

Dušan Tatić sa familijom došao je da oda počast stricu Miloradu Tatiću.

-Očev rođeni brat imao je 21 godinu kada je streljan. Na žalost, naša porodica izgubila je i Dušana koji je bio u logoru u Banjici i streljan je u Jajincima 14 meseci posle Milorada. Naša porodica je skupo platila cenu slobode – saznali smo od Dušana tatića.

Ocu Ljubomiru i njegovim roditeljima Milici i Milanu Markovu počast je odala Ružica Tatić (83).

-Moj otac Ljubomir Markov streljan je 9. januara u ondašnjem Karlovu, sadašnjem Novom Miloševu jer je bio u Zrenjaninu u zatvoru. Baka i deda, Milica i Milan Markov, streljani su u Kikindi i njihova imena su ispisana na „Zidu plača“. Otkada znam za sebe dolazim, a kako su mi pričali oca su iz kikindskog u bečkerečki zatvor prebacili 5. decembra 1941. godine, da bi posle mesec dana bio streljan – prisetila se Ružica.

Krvavi pir u dvorištu tadašnje Kurije počeo je 3. januara kada je streljano devet pripadnika Dragutinovačkog partizanskog odreda. On je nastavljen i 9. januara, kada su osećanja srpskog naroda vezana za Božić. Tada je streljano 30 Kikinđana.

-Kulturu sećanja podržavamo, sve žrtve pominjemo i svi zajedno sećamo se tragičnih događaja iz naše istorije. Odajemo poštovanje svakome ko je dao život da bi mi danas živeli u slobodi. Ne smemo da dozvolimo da nam se istorija ponavlja jer samo zajednički i složno možemo da gradimo kvalitetnu budućnost – precizirao je gradonačelnik Lukač.

Ovo je jedan od najtežih dana u istoriji Kikinde, rekao je Mladen Bogdan.

-Kikinda se seća svojih mučenika, heroja i ljudi koji su poginuli da bi mi danas bili slobodni. Svedoci smo da je sloboda izvojevana, a svi oni koji su učestvovali u tome nisu marili za svoje živote. Moramo da sačuvamo njihove tekovine i uspomenu na njih jer naš grad uvek je bio slobodarski – dodao je Mladen Bogdan.

Posle streljanja tela ubijenih 24 sata bila su obešena na Gradskom trgu. Iako su bili božićni praznici Nemci su zabranili da zvonjavu crkvenih zvona, da se ne bi protumačilo kao počast ubijenima.

Nikad više poljoprivrednika konkurisalo za mere podrške Grada

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Lokalna samouprava prošle godine raspisala je 20 javnih poziva u okviru sprovođenja politike ruralnog razvoja i podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za mere je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara i kako su se mere raspisivale tako je i zainteresovanost poljoprivrednika bila veća, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj.

– Od 618 primljenih zahteva odobrena su 602 što je rekordan broj od kada se sprovodi program. Realizacija planiranih sredstava je iznad 95 procenata i to zahvaljujući činjenici što se oko svih mera dogovaramo sa, takozvanim malim, proizvođačima kojima su sredstva i namenjena. Program je namenjen opstanku poljoprivrede, uključivanju što većeg broja mladih i opstanku gazdinstava na selima. U velikoj meri podržavamo žene koje su nosioci gazdinstva – istakla je Miroslava Narančić.

Pošto su sve mere raspisane, uvidelo se da za dve nije bilo dovoljno zainteresovanih. Tako su sredstva preusmerena na pozicije u okviru kojih smo imali više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike.

-Subvencije su, u zavisnosti od mere, bile od 30 do 100 odsto. Podržali smo pčelarstvo i nabavku novih pčelinjih društava, izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, zainteresovane za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada, upravljanje rizicima, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, mlade u ruralnim sredinama, nabavku opreme za uzorkovanje i proizvodnju u mlekarstvu, voćarstvu, vinarstvu, alkoholnih pića, ceđenih ulja. Podržani su i matičenje životinja i njihovo neškodljivo uklanjanje – dodala je naša sagovornica.

Najveća zainteresovanost bila je za veštačko osemenjavanje, plastenike, za bušenje bunara, navodnjavanje, pčelarstvo.

-Čak 13 udruženja građana javilo se sa odličnim idejama tako da je realizovano više projekata čiji je cilj razvoj poljoprivrede, ali i povezanost sa životnom sredinom – kaže Miroslava Narančić.

Cilj je da se sva planirana sredstva potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno.

-U toku je priprema programa za ovu godinu. Za mere podrške obezbeđeno je skoro 16 miliona dinara. Ove godine nećemo imati veliki broj mera nego ćemo iznose za mere povećati. Sve ono što nam poljoprivrednici sugerišu mi ćemo uvrstiti u program – precizirala je Miroslava Narančić.

Kristijan Dobroka sa Carem pobednik trke neosedlanih konja u Mokrinu

Aleksandra Djuran January 7, 2024

I ove godine za Božić u Mokrinu održana je trka neosedlanih konja. Učestvovala su četvorica jahača u takmičarskom delu i devet u revijalnom. Pobednik je Kristijan Dobroka sa konjem Car. Nagradu mu je uručio Vasilije Janić, predsednik Konjičkog kluba.

Organizator Konjički klub iz Mokrina u saradnji sa Mesnom zajednicom Mokrin. Božićna trka neosedalnih konja organizuje se duže od 120 godina. Takmičenje kod Bakarne ćuprije održava se svake godine prvog dana Božića bez obzira na to kakvo je vreme.

Organizuju se tri trke, a cilj je da jahači na neosedlanim konjima što brže stignu do zamišljenog cilja. Trka se najavljuje hicima iz lovačke puške. Nije poznato ko je ustoličio ovu trku, ali po sećanjima vremešnih Mokrinčana kontinuirano su počele da se održavaju uoči Prvog svetskog rata. Nadmetanje je ujedno i sećanje na ratnike iz Mokrina čuvare potiske granice koji su jahali neosedlane i neukrotive konje.Mokrin je jedino mesto u Banatu u kom se održavaju ovakve trke. Još se pamti i prepričava nadmetanje iz 1963. godine kada je temperatura bila minus 30 stepeni.

(VIDEO) Rada, Snežana i Marija izvukle zlatnik i srebrenjake u česnici

Aleksandra Djuran January 7, 2024

U Pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, služena je Božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Lomljena je česnica koja je darivana okupljenima, a koja je napravljena je u pekari „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju.

Sveštenik Miroslav Bubalo istakao je da Božić nije samo tradicionalni praznik, iako tradiciju treba negovati i čuvati.

-Božić je egzistencijalni praznik, rođenje sina Božijeg kao čoveka menja odnose između Boga i čoveka. To je poruka koju želim da uputim za Božić koji je veliki pomak za čovečanstvo i to pomak unapred – rekao je Miroslav Bubalo.

U božićnom hlebu, česnici, bilo je tri srebrenjaka i zlatnik, a prema narodnom verovanju onaj ko ih pronađe biće srećan čitave godine. Sugrađanka Rada Kostić (61) jedna je od njih.

-Prvi put sam izvukla zlatnik u česnici i presrećna sam. Nadam se da će on pomoći da čitave naredne godine budemo srećni i ja i moja porodica – kazala je Rada Kostić.

Jedan od srebrenjaka je pripao Kikinđanki Snežani Linjački (70).

-Na najveći hrišćanski praznik dobila sam srebrenjak i ne mogu vam opisati kakva je radost u mojoj duši. Dolazim redovno u crkvu i ovo je najveći dar – dodala je Snežana Linjački.

Srebrenjak je pripao i devetogodišnjoj Mariji Radosavljević iz Kikinde.

-Srebrni novčić sam izvukla prvi put. Čuvaću ga kao uspomenu i drago mi je što je pripao baš meni – otkrila nam je Marija.

Božićnoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, članica Gradskog veća Melita Gombar. Pozdravom Mir Božiji, Hristos se rodi, prvi čovek grada, uputio je čestitke za najradosniji hrišćanski praznik.

-Srca svih nas su ispunjena kada vidimo veliki broj sugrađana i dece u crkvi na Božić, koji je jedan od najvećih praznika. Svima želim puno zdravlja, porodične sreće, radosti i veselja. Na svima nama je da pomažemo jedini drugima, čuvamo jedni druge, decu učimo tradiciji i da zajednički, u miru i blagostanju, Kikinda bude još bolje mesto za život – istakao je Lukač.

Božićna liturgija služena je i u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a deljena je i česnica. I na ovom svetom mestu bilo je dosta vernika.

Град