Град Архиве | Page 223 of 345 | Кикиндски портал

Јубиларна година доделе пакетића деци ратних ветерана

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Деци ратних ветерана, већ по традицији, уочи српске Нове године подељени су пакетићи. Да доживљај буде потпун побринули су се васпитачи вртића „Плави чуперак“ који су на сцени извели представу „Пут око света“, а Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио да се ова акција организује од 2015. године.

-Ово је десета и јубиларна година како организујемо доделу пакетића. Ове године успели смо да прикупимо 150 пакетића, за децу, али и унуке погинулих. Ово нам је прва активност у овој години, а у плану нам је да проширимо нашу делатност у обележавању важних датума, као и да приведемо крају иницијативу да се Кикинда, Куршумлија и Врање побратиме – рекао је Радојчић.

„Српски ратни ветерани“ имали су помоћ градске управе која је помогла да се сакупе дарови, а помогао је и Међуопштински Савез самосталног синдиката. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

-Подела пакетића увек је леп догађај, а нарочито када су то деца ратних ветерана чији родитељи су се борили за ову земљу и наш град. Конкретном помоћу и активностима показујемо да нам је важно свако дете и сваки суграђанин да смо ту да помогнемо. Суграђанима који поштују православни календар честитам Нову годину са жељом да буде срећна и успешна и да нам донесе здравља и благостања – додао је Младен Богдан.

Пољопривредници да обрате пажњу на глодаре који уништaвaју озиме усеве

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Снег који је покрио поља повољно утиче на усеве. Након изузетно високих температура у децембру и почетком године, захлађење са снегом донeo je дуго очекивани сценарио за озиме културе које су у стању мировања, каже Александар Пап, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

-Поред тога што нам ће снег помоћи да се побољша влага у земљишту, заштитити младе биљке од мраза и обогатити земљиште атмосферским азотом, спречиће и прекомерно размножавање глодара. Најезда мишева прати ратаре током целе јесени и са доласком праве зиме очекујемо да ће се њихов број свести на прихватљив ниво. Саветујем произвођаче да обиђу усеве. Уколико примете више активних рупа него што је уобичајено, потребно је да интервенишу тако што ће поставити мамке директно у рупу, како би се избегло тровање дивљачи и птица – напомиње наш саговорник.

Пошто се постави мамак за глодаре, рупу је неопходно затрпати. Усеви који су били знатно оштећени од глодара током јесени полако се опорављају.

-Било је њива у атару где су употпуности попасени озими усеви од стране глодара и они се опорављају. Са друге стране има и парцеле на којима се налази рупа до рупе и која је практично преорана, ту спаса нема. На таквим ораницима потребно је што раније, с пролећа, или нешто усејати или је оставити у стању каквом јесте – додаје Пап.

Са прихраном пшенице не треба журити. Треба сачекати и видети какво ће време бити у наредном периоду .

-Са првом прихраном треба почети у другој половини фебруара, не пре. Пољопривредна стручна служба почеће узорковање земљишта ради Н мин методе која ће показати какво је стање са азотом у земљишту. Очекујемо да ће садржај азота бити прилично висок јер смо имали повољне услове минерализације земљишта током јесени уз довољно влаге и топлоте – појашњава Александар Пап.

Ова анализа одређује тачне количине минералног ђубрива које је потребно применити у прихрани. Током јесени пољопривредници су засновали нешто више пшенице, око 17.000 хектара, на уштрб кукуруза.

Хана и Петра Тодорић друге на светском фестивалу у Скопљу

Aleksandra Djuran January 12, 2024

На престижном светском дечијем фестивалу у Скопљу, WAF World Association of Festivals, Кикинђанке Петра и Хана Тородић освојиле су значајна признања. Петра Тодорић освојила је друго место у својој категорији са песмом „Страхиња“, а старија Хана такође је била друга са нумером „Тајна прве љубави“.

На фестивалу у Македонији, који је трајао од 8. до 11. јануара, било је више од 70 учесника из Русије, Казахстана, Малте, Чешке, Израела, Румуније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније и Србије. Фестивал је светског карактера и један је од најважнијих у Европи, а наше младе суграђанке, којима талента не мањка, први пут су наступиле на оваквом музичком надметању.

Већ у наредном периоду уследиће припреме за друге фестивале. Тако их очекује наступ у Загребу у марту, а добиле су и позив да у августу учествују на фестивал у Охриду. Популарне Тодорићке добиле су и позиве за европске фестивале.

417475272_671054048536345_2606879565612989719_n

Специјална награда на конкурсу Поште Србије за ликовне радове ђака школе „6. октобар“

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Ученици другог и четвртог разреда Основне школе „6. октобар“ учествовали су на ликовном конкурсу „Писмо Божић Бати” који је расписала Пошта Србије. Њихови радови награђени су специјалном наградом, која им је уручена на београдском празничном фестивалу „Зимска бајка”. Представници ученика, заједно са својом учитељицом, Весном Влајков, дефектологом преузели су награду.

-Заједно са колегиницама дефектолозима Милом Јолић и Александром Благојевић на часовима ликовног седморо ученика смо анимирали да насликају радове које смо послали на конкурс. Изузетно нам је драго што су радови ученика награђени и што смо позвани на свечану доделу. Хвала породици Стојковић која нам је помогла да одемо до Београда на води где су деци уручени пакетићи, као и чек на 53.000 динара за куповину технике или опреме за школу – сазнајемо од Весне Влајков.

Како истиче наша саговорница на овом конкурсу ученици кикиндске школе учествују сваке године, а ово је био први пут да су награђени.

-Трудимо се да радове наших ђака, који су више него добри, шаљемо на све конкурсе. Тако је у оквиру манифестације „Совембар“ награђен рад нашег ученика, а и на конкурсу Народне библиотеке „Јован Поповић“ под називом „Моја омиљена бајка“, такође су наши ђаци имали успеха -додала је Весна Влајков.

Подељено 6.000 пакетића: пожелели зеца, опанке, школу природе…

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Кикинда је јединствена по традиционалној акцији даривања најмлађих суграђана поводом новогодишњих и божићних празника. Деца су од Деда Мраза тражила играчке, слаткише, а било је и необичних жеља попут петла и кокошке, зеца, штенета, опанака, праве јелке, џудо опреме, али и чланске карте за библиотеку.

Један ђак из Мокрина, из породице са осморо деце, у дирљивом писму пожелео је да са другарима, на пролеће, оде у школу природе у Гучеву. Захваљујући познанству градоначелника са власником објекта у Гучеву, жеља овог дечака биће испуњена. Наиме, када је сазнао за писмо, Владимир Матић је понудио да дечак са другарима о његовом трошку борави у школи природе.

– Подељено је 5.890 пакетића. Успели смо да, уз помоћ донатора испунимо дечије жеље. Хвала свима који су учествовали у акцији. Долазак Деда Мраза и Снежне краљице је посебан доживљај за малишане, за наредну акцију планираћемо још тимова. Осмех, радост и усхићеност деце за нас су непроцењива награда, оно што нам свима даје мотив више да се боримо да иза себе оставимо још бољу Кикинду- напомиње први човек града.

Радионице о далекој прошлости прувукле школарце у музеј

Aleksandra Djuran January 10, 2024

Народни музеј до петка, 12. јануара за децу од 7 до 12 година организује „Зимски распуст у у музеју“. Кроз радионице и занимљиве садржаје школарци сазнају више о животу људи у далекој прошлости. Уна Ергарац из Београда у гостима је код баке и деке и није јој први пут да део распуста проводи у Музеју.

-Заједно са другарима из Кикинде добро се забављам и учим нешто ново. Најинтересантнија ми је прича о мамутици Кики, како је живела, колико је била стара, када су пронашли њен скелет. Она је заслужна што су многи чули за Кикинду. Научила сам и да правим посуде од глине, односно грнчарију, коју су користили наши далеки преци – рекла нам је Уна.

За разлику од Уне, Урош Чавић из Кикинде, први пут је решио да буде део музејских радионица.

-Сада више знам о томе како су се хранили људи у праисторији, како су правили посуде за храну, чиме су се хранили. Свиђа ми се и то што учимо грнчарију и правимо посуде од глине – казао је Урош.

Ово је тринаеста година да се организују програми у музеју за време зимског распуста, сазнајемо од Драгана Киурског, музејског педагога.

-Фокус је на археологији односно на животу људи у далекој прошлости. Ово је и прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја. Што су теме старије и егзотичније оне су деци инспиративније за истраживање. Учесници радионица сазнају како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили за израду предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. Све теме обрађујемо тако што деца, којих је петнаестак, активно учествују у радионицама – додао је Киурски.

У плану је и драматизација и израда филма о археолошком наслеђу који ће приказати живот праисторијског човека. Програме су осмислили и реализују их Драган Киурски и Катарина Драгин, музејски едукатор.

Сећање на “Крвави јануар”

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Представници борачких организација, породице убијених, градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан у присуству грађана положили су венце на Зид плача” у дворишту Курије. На овај начин одата је почаст родољубима убијеним 3. и 9. јануара 1942. године, када је Уредбом о одмазди немачих власти за једног убијеног Немца стрељано 50 Срба, а за једног рањеног стрељано је 25. Овом приликом свештеници Српске православне цркве служили су парастос.

-Овде смо да се помолимо Богу и да превазиђемо разлике које су постојале дуго година. Са љубављу и поштовањем сећамо се жртве погинулих коју су поднели за народ и за град, а да би сачували образ, достојанство и душу – рекао је свештеник Мирослав Бубало.

Душан Татић са фамилијом дошао је да ода почаст стрицу Милораду Татићу.

-Очев рођени брат имао је 21 годину када је стрељан. На жалост, наша породица изгубила је и Душана који је био у логору у Бањици и стрељан је у Јајинцима 14 месеци после Милорада. Наша породица је скупо платила цену слободе – сазнали смо од Душана татића.

Оцу Љубомиру и његовим родитељима Милици и Милану Маркову почаст је одала Ружица Татић (83).

-Мој отац Љубомир Марков стрељан је 9. јануара у ондашњем Карлову, садашњем Новом Милошеву јер је био у Зрењанину у затвору. Бака и деда, Милица и Милан Марков, стрељани су у Кикинди и њихова имена су исписана на „Зиду плача“. Откада знам за себе долазим, а како су ми причали оца су из кикиндског у бечкеречки затвор пребацили 5. децембра 1941. године, да би после месец дана био стрељан – присетила се Ружица.

Крвави пир у дворишту тадашње Курије почео је 3. јануара када је стрељано девет припадника Драгутиновачког партизанског одреда. Он је настављен и 9. јануара, када су осећања српског народа везана за Божић. Тада је стрељано 30 Кикинђана.

-Културу сећања подржавамо, све жртве помињемо и сви заједно сећамо се трагичних догађаја из наше историје. Одајемо поштовање свакоме ко је дао живот да би ми данас живели у слободи. Не смемо да дозволимо да нам се историја понавља јер само заједнички и сложно можемо да градимо квалитетну будућност – прецизирао је градоначелник Лукач.

Ово је један од најтежих дана у историји Кикинде, рекао је Младен Богдан.

-Кикинда се сећа својих мученика, хероја и људи који су погинули да би ми данас били слободни. Сведоци смо да је слобода извојевана, а сви они који су учествовали у томе нису марили за своје животе. Морамо да сачувамо њихове тековине и успомену на њих јер наш град увек је био слободарски – додао је Младен Богдан.

После стрељања тела убијених 24 сата била су обешена на Градском тргу. Иако су били божићни празници Немци су забранили да звоњаву црквених звона, да се не би протумачило као почаст убијенима.

Никад више пољопривредника конкурисало за мере подршке Града

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Локална самоуправа прошле године расписала је 20 јавних позива у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди и руралном развоју. За мере је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара и како су се мере расписивале тако је и заинтересованост пољопривредника била већа, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.

– Од 618 примљених захтева одобрена су 602 што је рекордан број од када се спроводи програм. Реализација планираних средстава је изнад 95 процената и то захваљујући чињеници што се око свих мера договарамо са, такозваним малим, произвођачима којима су средства и намењена. Програм је намењен опстанку пољопривреде, укључивању што већег броја младих и опстанку газдинстава на селима. У великој мери подржавамо жене које су носиоци газдинства – истакла је Мирослава Наранчић.

Пошто су све мере расписане, увидело се да за две није било довољно заинтересованих. Тако су средства преусмерена на позиције у оквиру којих смо имали више захтева у односу на расположива средства Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.

-Субвенције су, у зависности од мере, биле од 30 до 100 одсто. Подржали смо пчеларство и набавку нових пчелињих друштава, изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, заинтересоване за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада, управљање ризицима, очување биљних и животињских генетичких ресурса, младе у руралним срединама, набавку опреме за узорковање и производњу у млекарству, воћарству, винарству, алкохолних пића, цеђених уља. Подржани су и матичење животиња и њихово нешкодљиво уклањање – додала је наша саговорница.

Највећа заинтересованост била је за вештачко осемењавање, пластенике, за бушење бунара, наводњавање, пчеларство.

-Чак 13 удружења грађана јавило се са одличним идејама тако да је реализовано више пројеката чији је циљ развој пољопривреде, али и повезаност са животном средином – каже Мирослава Наранчић.

Циљ је да се сва планирана средства потроше и да што више произвођача буде обухваћено.

-У току је припрема програма за ову годину. За мере подршке обезбеђено је скоро 16 милиона динара. Ове године нећемо имати велики број мера него ћемо износе за мере повећати. Све оно што нам пољопривредници сугеришу ми ћемо уврстити у програм – прецизирала је Мирослава Наранчић.

Кристијан Доброка са Царем победник трке неоседланих коња у Мокрину

Aleksandra Djuran January 7, 2024

И ове године за Божић у Мокрину одржана је трка неоседланих коња. Учествовала су четворица јахача у такмичарском делу и девет у ревијалном. Победник је Кристијан Доброка са коњем Цар. Награду му је уручио Василије Јанић, председник Коњичког клуба.

Организатор Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом Мокрин. Божићна трка неоседалних коња организује се дуже од 120 година. Такмичење код Бакарне ћуприје одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Организују се три трке, а циљ је да јахачи на неоседланим коњима што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

(ВИДЕО) Рада, Снежана и Марија извукле златник и сребрењаке у чесници

Aleksandra Djuran January 7, 2024

У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.

Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.

-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.

У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.

-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).

-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.

Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.

-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.

-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.