April 23, 2026

Град

1707909488916

Bespovratna sredstva za energetsku efikasnost dobilo 160 domaćinstava

Aleksandra Djuran February 14, 2024

Građani kojima su odobrena sredstva na konkursu za energetsku efikasnost  u Gradskoj kući potpisali su ugovore. Imali su mogućnost da konkurišu za devet različitih mera, koje zajedno subvencionišu lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike. Dragan Radnović, penzioner iz Kikinde sredstva je dobio za kupovinu gasnog kotla i instaliciju za daljinsko grejanje.

-Ukupna investicija je 190.000 dinara i puno nam znači ova mera. U kući od 200 metara kvadratnih živi nas šestoro i sada će nam zimi biti znatno lakše da se ugrejemo. Za grejanje sam koristio čvrsto gorivo i struju, a sada ćemo moći da postignemo i uštedu. Tokom zime ložio sam oko 12 kubika drva  – saznajemo od Radnovića.

Sredstva  za zamenu stolarije pripala su i sugrađanki Irenka Bjelić.

-U stanu će nam biti toplije i samim tim i bolje. Živim u centru grada i grejem se na daljinsko grejanje. Novi prozori i vrata pomoći će nam da uštedimo. Hvala Gradskoj upravi što nam pomaže jer sa našim penzijama suprug i ja ne bi mogli da isfinansiramo ovu investiciju. Za radove treba izdvojiti 71.000 dinara – dodala je Irenka Bjelić.

Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer  iz godine u godinu sve je veća zainteresovanost sugrađana za ovaj konkurs na koji je pristiglo ukupno 180 prijava od kojih će 160 biti sufinansirano sa 20 miliona dinara.

-Lokalna samouprava je samoinicijativo povećala pomenuta sredstva za 800.000 dinara kako bi svi građani, koji su konkurisali i ispunjavali uslove, dobili novac. Najviše sugrađana i ove godine opredelilo se za zamenu spoljne stolarije i ugradnju i nabavku kotla na gas i cevne mreže odnosno radijatora i prateće opreme za centralno grejanje, kao i za izolaciju  – saznajemo od Jugina.

Ugovori su potpisani sa zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski koja je, obraćajući se okupljenima, istakla da se treću godinu zaredom dodeljuju bespovratna sredstva za energetsku sanaciju domaćinstava.

-Grad je prepoznao važnost ovog programa i svake godine povećavamo sredstva koja se opredeljuju za ovu meru. Na ovaj način podržavamo opredeljenje države da energetski i privredni razvoj vodi u pravcu takozvane zelene agende odnosno da sledimo put zelene energetske transformacije. Sve više ćemo biti upućeni na korišćenje obnovljivih izvora energija – precizirala je Dijana Jakšić Kiurski.

Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, a novina su paketi mera. Svega jedan zahtev bio je za paket mera koji je obuhvatio zamenu stolarije, izolaciju kuće i nabavku kotla na gas, radijatore i prateću opremu za centralno grejanje.

 

 

vino-i-ruza

Dan ljubavi i vina – Dan zaljubljenih

Igor Crnogorac February 14, 2024

Zaštitnike prave, iskrene ljubavi danas slave svi hrišćani. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, dok katolici slave Svetog Valentina.

Dan kada se slavi jedan je od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, Sveti Trifun, proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina“.

 

Sveti Valentin je bio episkop i mučenik koji je pogubljen jer je u Rimskom carstvu organizovao tajna venčanja, što car Klaudije drugi nije odobravao.

Na Dan zaljubljenih, koji se obeležava od 15, veka, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve. Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije.

Proverili smo sa sugrađanima – u cvećarama i parfimerijama, a zatim i sa potrošačima, da li praznuju 14, februar kao Dan ljubavi i da li kupuju, odnosno očekuju poklone.

– Moja žena i ja to ne praktikujemo, za nas je svaki dan – dan zaljubljenih – kaže Nikola Zorić.

Slično je i kod Mace Čubrilo.

– Ja sam zaljubljena u svog muža 40 godina i stalno dobijam poklone, ne samo za Dan zaljubljenih – rekla nam je Maca.

Tamara Kormanjoš će, takođe, biti obradovana danas.

– Očekujem poklon i mislim da ću ga dobiti. I inače dobijam poklone – kaže Tamara. – Mislim da žene ne treba da dobiju poklon samo tog dana.

Međutim, Anja Popadić ima drukčije mišljenje.

– Ne očekujem poklon, ne obeležavam taj dan. Mislim da je sve to preterano i da mu se pridaje previše značaja – izričita je Anja.

U parfimeriji „Pupa“ od Sonje Glišić smo saznali i ko su im, uglavnom, kupci 14. februara.

– Više mladi to praktikuju. Kupuju šminku, nakit, parfeme i, uglavnom, znaju šta devojka voli, već dođu sa idejom – kaže Sonja i dodaje da su cene parfema povoljne – 270 dinara koštaju kopije, a nekoliko originalnih brendova za praznik su jeftiniji 50 odsto, pa su im cene do 1.280 dinara.

Pored parfimerija, neki zaljubljeni će danas stići i do cvećare. U „Latici-N“, kod Snežane Feher, pored cveća nude se i buketi plišanih medvedića (pet komada za 2.700 dinara), ili ukrasna slova ispunjena cvećem.

– Kupci su nam, uglavnom, mlađi ljudi i obično znaju šta traže. Zanimljivo je da je bila jedna mama da kupi buket koji će njen sin pokloniti svojoj „devojci“. Oboje imaju devet godina – kaže Snežana.

Na kraju, zaključak je isti danas kao i u vreme navedenih svetitelja – ljubav treba tražiti, negovati i imati čitavog života – pokloni su samo jedan od načina da se ona i pokaže.

S. V. O.

1707824387571

Sećanje na Kostu Sredojeva Šljuku

Aleksandra Djuran February 13, 2024

Dan pogibije Koste Sredojeva Šljuke, poznatog kikindskog revolucionara, obeležen je komemorativnim skupom i polaganjem venca kraj spomen ploče ispred Opšte bolnice. Kosta Sredojev Šljuka poginuo je 13. februara 1944. godine. Ubili su ga nemački okupatori, a on je dao život za slobodu.

-Kosta Sredojev ubijen je pre 80 godina, a bio je veza između partizanskog odreda i partijskih organizacija u gradu. Održavao je kontakte sa svim kikindskim revolucionarima. Kao jedan od osnivača, uspeo je da preživi stradanje glavnine Velikokikindskog partizanskog odreda nakon čega je nastavio ilegalno da radi. Bio je poštovan i cenjen, a onda je mučki ubijen 1944. godine. Simbol je herojstva, junaštva i patriotizma – istakao je Savo Orelj, predsednik kikindskog SUBNOR-a.

 

Pored pripadnika pomenute boračke organizacije, polaganju venca prisustvovali su i predstavnici Opšte bolnice zajedno sa v.d. direktoricom dr Vesnom Tomin.

A.Đ.

dr-Pilipovic

Proleće u februaru loše utiče na meteoropate i na hronične bolesnike

Igor Crnogorac February 13, 2024

Promene vremena posebno utiču na pacijente koji pate od neke hronične bolesti. Nagle promene kakve smo imali proteklih dana i vremenske prilike karakteristične za proleće i jesen u januaru i februaru izazivale su pogoršanje tegoba kod pojedinih pacijenata, saznajemo u Službi za hitnu pomoć.

– Na promene su posebno osetljivi pacijenti sa respiratornim tegobama, hronični srčani bolesnici, ljudi sa neurološkim problemima. Javljaju se migrene, vrtoglavice, psihička nestabilnosti – kaže doktor Dejan Pilipović.

Hitna služba poslednjih dana beleži uobičajen broj pregleda – 20-tak u toku 24 sata. Situacija je relativno stabilna, dodaje dr Pilipović i preporučuje sugrađanima da reaguju na prve simptome.- Naš savet je da tegobe prepoznaju na vreme i da pomognu sebi redovnim uzimanjem terapije i umirenjem ukoliko osete uznemirenost.

Iako je, za sada, u februaru zabeležena najviša prosečna temperatura u poslednjih 15 godina, 14, 3 stepena, prema prognozi u narednih nedelju dana ne očekuju se velike promene. Nagli pad, a zatim i skok temperature prognoziran je od 20. u mesecu, kada bi posebno trebalo da se čuvaju hronični bolesnici i meteoropate.

S. V. O.

1707669594846

Od početka februara dva požara dnevno u okrugu, policija uputila apel

Aleksandra Djuran February 13, 2024

Zbog povećanog broja požara na otvorenom, Odeljenje za vanredne situacije u Kikindi apeluje na građane da ne spaljuju travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru jer na taj način ugrožavaju svoju i bezbednost ljudi oko njih, a širenjem požara može se pričiniti velika materijalna šteta na okolnim objektima. Iz Policijske uprave podsećaju da požari u blizini saobraćajnica ugrožavaju bezbedno odvijanje saobraćaja i da, zbog dima, može doći do smanjene vidljivosti na putu, a samim tim i do saobraćajnih nezgoda.

Na području Severnobanatskog okruga, od početka februara ove godine, pripadnici Vatrogasnog spasilačkog bataljona intervenisali su na 26 požara, od kojih je 25 bilo na otvorenom prostoru, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na isti period prtethodne godine, kada su vatrogasci spasioci intervenisali na 23 požara i to 11 na otvorenom prostoru.

Podsećamo građane da, ukoliko primete požar, što pre obaveste vatrogasno spasilačku jedinicu na broj telefona 193. Za nepoštovanje odredbi Zakona o zaštiti od požara kojom je zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka, za pravna lica zaprećena je kazna od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara.

Odeljenje za vanredne situacije u narednom periodu, zajedno sa policijom, kontrolisaće sprovođenje mera zaštite od požara na otvorenom i protiv osoba koje ne poštuju zabranu spaljivanja otpada i biljnih ostataka podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume je zabranjeno, izuzev na određenim i za to obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite od požara, a za nepoštovanje ove odredbe za fizička lica predviđena je kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova,  zbog  povećanog  broja požara na otvorenom, hitno je naložio  da se stupi u kontakt sa komandantima štabova za vanredne situacije i inicirao hitne sednice lokalnih štabova za vanredne situacije na kojima će članovi biti upoznati sa trenutnom situacijom, opasnostima koje mogu nastati i na kojima će se predložiti i pokrenuti sprovođenje mera i aktivnosti za zaštitu života i imovine.

 

427818163_457930510056941_5856576546513351779_n

Potpisan Međusektorski protokol o saradnji na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Jelena Trifunović February 12, 2024

Predstavnici grada Kikinde, ustanova iz sistema socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, policije, pravosuđa, nevladinih organizacija i medija potpisali su danas lokalni Međusektorski protokol o saradnji na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Protokol ima ulogu da jasno definiše odgovornosti svih institucija u procesu prevencije i intervencije u slučajevima nasilja, ujedno upoznaje svaki sektor s nadležnostima drugog sektora, sa onim šta nasilje jeste i određuje koordinaciju rada ustanova kada do nasilja dođe.

Na ovaj način se očekuje da će protokol doprineti ostvarivanju prava deteta na potpunu zaštitu od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja u lokalnoj zajedinici, rečeno je na ovom sastanku.

Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta, a utvrđeno je Konvencijom o pravima deteta i nizom međunarodnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava koje je Republika Srbija ratifikovala.

Sajam zavicaja (2)

Na Sajmu zavičaja u Novom Sadu KUD-ovi i udruženja iz kikindskih sela

Igor Crnogorac February 12, 2024

Sajam zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu, juče je peti put održan na Novosadskom sajmu. Otvaranju su prisustvovali potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.

Cilj Sajma jeste da poveže zajednički rad zavičajnih i srodnih udruženja iz Srbije i regiona, da promoviše privredni, kulturni i turistički potencijal Srba širom sveta koji čuvaju tradiciju od zaborava.

Vučević je istakao da ova manifestacija pokazuje da identitetska pitanja, kultura i zajedništvo ne mogu da budu sputani nekim administrativnim merama i barijerama i da ne može da nam bude zabranjeno da pričamo istim jezikom, da imamo istu kulturu, veru i tradiciju.

Novi Sad je ponovo bio domaćin za sve naše sunarodnike iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije, Hrvatske i Crne Gore, ali i iz Mađarske i Rumunije, naveo je Vučević.

Ministar Selaković je istakao da ovom manifestacijom Novi Sad još jednom potvrđuje zašto nosi epitet Srpske Atine, kulturne prestonice srpskog naroda.

On je ukazao na to da je veliki broj pripadnika našeg naroda koji su krajem prošlog veka usled rata došli u Novi Sad, kao i u centralnu Srbiju, naglasivši da je srpski nacionalni identitet nešto što niko nije mogao da im oduzme.

Među 160 izlagača iz regiona, Kikindu su predstavili KUD “Mokrin”, KUD “Marija Bursać” i Udruženje žena „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela, i Udruženje „Nakovčanke“. Takođe su predstavljeni autentični proizvodi iz našeg grada i okoline. Predstavnike grada posetio je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Prisutnima su se obratili direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Aleksandar Đedovac i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, koji su poručili da Srbija treba da nastavi da čuva tradiciju i da pokazuje brigu o svim Srbima, gde god da žive.

Organizator manifestacije je Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, uz podršku Pokrajinske vlade.

 

1707670518841

Požar u ulici Vojvode Putnika, nema povređenih

Aleksandra Djuran February 11, 2024

U toku je gašenje požara u dvorištu u ulici Vojvode Putnika broj 63. Oko 16.30 sati komšije koje žive u dvorišnim stanovima prijavile su požar koji je izbio u pomoćnoj prostoriji u kojoj niko ne živi. Na sreću u požaru nema povređenih, a uzrok je za sada nepoznat. Osim prostora koji je u vlasništvu Grada, požar je zahvatio i krov stana Ljubiše Kovačevića.

-Nedavno smo završili renoviranje stana i ovih dana planirali smo da donesemo stvari kako bi se sin uselio. Vatra je zahvatila krov, a šta je sve uništeno saznaćemo tek kada odu vatrogasci i kada budemo ušli u stan – kaže Kovačević.

Prema Kovačevićevim navodima stanari u zajedničkom dvorištu obraćali su se lokalnoj samoupravi kako bi se rešilo pitanje napuštenog prostora koji je izgoreo.

1707657061869

Gusani Crveni Miodraga Trnića i Žućko Lazara Adamova Bilte u finalu ovogodišnjeg Svetskog prvenstva

Aleksandra Djuran February 11, 2024

Prošlogodišnji pobednik lige dvogodaca Žućko vlasnika Lazara Adamova Bilte mlađeg i  gusan Crveni Miodraga Trnića finalisti su lige seniora 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova. Oba guska pokazala su srčanost i želju za pobedom i uspeli da uđu u završnicu takmičenja.

U kategoriji dvogodišnjaka finale su obezbedili gusak Aleksandra Adamova i gusan  Danijela Ognjenova. Među jednogodišnjacima najbolji su se pokazali gusani Milana Dražića i Živice Terzića. Dobro utrenirani i u pratnji vernih pratilja beli „gladijatori“ dali su sve od sebe da se nađu u finalnom delu ovogodišnjeg prvenstva.

Borbe za finale nisu razočarale veliki broj gledalaca i ljubitelja belih „gladijatora“, a očekivanja su da će tako biti i u poslednjem kolu.

-Finale će biti održano u nedelju, 25. februara. Program počinje u 10 sati i pored finalnih nadmetanja u sve tri kategorije prisutni će moći da uživaju u revijalnim takmičenjima. Kako se finale uvek održava na sredokraći mesta stanovanja seniorskih finalista, ono će biti organizovano u ulici Milana Malenčića, a preostaje da se premeri gde je tačno pola puta – saznajemo od Živice Terzića, predsednika udruženja „Belo pero“, organizatora jedinstvenog nadmetanja.

Ove godine nadmetanja su počela 16. decembra i učestvovalo je više od 140 gusana u sve tri kategorije među kojima je najviše jednogodišnjaka.

Dani vina 12

Ocenjeni uzorci vina u Iđošu: Generalni i gradski pobednik Nenad Miladinski

Aleksandra Djuran February 11, 2024

Generalni i gradski pobednik 24. „Dani vina“ je Nenad Miladinski sa crnim vinom, odlučili su enolozi nakon što su probali 195 uzoraka takmičarskih vina. Mesni pobednik je, takođe sa crnim vinom kaberne sovinjon, udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša, koje je i organizator pokrajinske manifestacije.

 

Marko Mirkonj, predsednik udruženja „Šasla“ ističe da su se uzorci predavali 7. i 8. februara i bili su razvrstani u pet kategorija, po zahtevu učesnika i to: belo, roze, šiler, crveno i voćno – desertno vino. Belih je bilo najviše, 73 uzorka, crnih 60, roze 46 i šilera 16. Takmičarska vina pristigla su iz svih krajeva Vojvodine: Sremskih Karlovaca, Temerina, Čoke, Mužlje, Čuruga, Dolova, Feketića, Starčeva, Iđoša, Kikinde, Novih Kozaraca i Nakova.

– Vina su ocenjivale četiri komisije sačinjene od enologa iz Čoke, Temerina, Mužlje i Novog Sada. Predsednik je bio Goran Adžić, enolog iz Čoke. Dodelili smo 40 zlatnih medalja, 64 srebrne i 63 bronzanih medalja. Ove godine uručićemo i dve plakete za našim dugogodišnjim saradnicima profesorima Đorđu Papoviću i Nadi Korać sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sad– rekao je Mirkonj.

Centralna manifestacija organizuje se u subotu, 17. Februara. Tradicionalno u podne  u Domu kulture u Iđošu biće osveštana takmičarska vina, nakon čega će simbolično započeti orezivanje porodice Stepanov, prošlogodišnjih pobednika. Od 13 sati počeće degustacija vina, a u 14 je dodela pehara, medalja i nagrada.