najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Istorijski arhiv nastavio je akciju „Knjiga na dar”. Ovoga puta ona je relizovana u Osnovnoj školi „Gligoriji Popov” u Ruskom Selu. Direktorici Aleksandri Felbab uručeno je više od 50 izdanja Arhiva, čime će fond školske biblioteke značajno biti obogaćen delima vezanim za lokalnu istoriju.
Do sada su u okviru akcije sve školske biblioteke u gradu dobile svoje primerke, kao i škole u Iđošu i Padeju.
Rezervne vojne starešine Milan Vejin, Dragan Divjački i Radivoj Sarić predstavljale su kikindsku organizaciju na prvom Sportskom susretu rezervnih vojnih starešina Vojvodine u Novoj Pazovi i postigli su sjajan uspeh. Ekipno su, u konkurenciji ekipa iz 26 opština i gradova, osvojili drugo mesto u šutiranju penala na male golove, dok je, u istoj disciplini, Divjački pojedinačno osvojio bronzu.
– Naša ekipa učestvovala je i u ostalim disciplinama: u šutu trojki, pikadu, bacanju pločica na cilj, jedino, zbog vremena, nismo dočekali takmičenje u brzom hodanju. Ovo je veliki uspeh jer je bilo oko 120 takmičara – kaže Milan Vejin, predsednik kikindske Organizacije rezervnih vojnih starešina i napominje da učešće na ovoj manifestaciji ne bi bilo moguće bez podrške lokalne samouprave.
– U našoj gradskoj organizaciji imamo 30 aktivnih članova, ali na teritoriji grada ima oko hiljadu rezervnih vojnih starešina – kaže Vejin. – To je značajan kapacitet, veliki broj naših članova je na odgovornim dužnostima u Policiji i u Vojsci. Mnogi ugledni Kikinđani bili su rezervne starešine.
Vejin dodaje da u kikindskoj organizaciji planiraju tematsku izložbu.
– Grad nije dobio novog rezervnog starešinu već godinama, ali smo ovde i želimo građane da podsetimo na to. Naši članovi su školovani i obučeni i naše postojanje je faktor sigurnosti – podsetio je Vejin.
Dodelom plakete, povelja i pohvalnica najzaslužnijim pojedincima zaposlenim u kikindskim zdravstvenim ustanovama obeležen je 12. maj, Međunarodni dan sestrinstva. Plaketa,kao najviše priznanje za požrtvovan rad, ove godine pripala je Jasmini Jocin, medicinskoj sestri zaposlenoj u trećoj zdravstvenoj ambulanti Doma zdravlja. U januaru puni 40 godina staža i veoma je zahvalna kolegama koji su prepoznali njen posvećen rad.
-Ovu nagradu delim sa svim kolegama jer sam mali deo onoga što čini naš sistem. Počela sam da radim u Opštoj bolnici na Odeljenju hirurgije, nakon čega sam bila u operacionoj sali, u kućnom lečenju i sada sam u ambulanti opšte prakse. Naš poziv je veoma zahtevan i mora da se radi sa puno ljubavi. Važno je biti član tima i dati sve od sebe da pomogneš pacijentima koje lečiš. Teoretska znanja stičemo u školi, a praktična kada počnemo da radimo – rekla je Jasmina Jocin.
Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se u znak sećanja na Florens Najtingejl koja se smatra osnivačem savremenog sestrinstva, podsetila je Nedeljka Butulija, predsednica Udruženja zdravstvenih radnika u Kikindi.
-Značaj ovog datuma važan je za našu struku. Svaka služba prepoznaje najbolje među najboljima koji su požrtvovani i posvećeni u radu i nezi pacijenata i pružanju pomoći njihovim porodicama. Ovo je prilika da se ukaže na to da zdravstveni radnici svoj posao obavljaju profesionalno i bez zadrške. Dan sestrinstva je tu i da pričamo o tome kako da unpredimo kvalitet rada i da pratimo standard – kazala je Nedeljka Butulija.
Osim medicinskih sestara, tehničara i laboranata obeležavanju Dana medicinskih sestara prisustvovali su lekari i dr Vesna Tomin, direktorica Opšte bolnice, koja je istakla da je rad lekara i medicinskih sestara neraskidiv.
-Rad lekara ne može da se zamisli bez medicinskih sestara i tehničara i mi smo simbioza. U Bolnici imamo 304 medicinskih sestara, tehničara i laboranata i zajedno sa njima lečimo građane, zajedno se borimo za njihove živote i zdravlje. Posao svih nas nije lak i veoma je odgovoran. U svako doba dana i noći tu smo da pružimo pomoć onome kome je najpotrebnija – navela je dr Tomin.
Povelje su pripale Jovani Salmi, Nataliji Kovačević, Ljubici Stanarević, Maji Katoni, Zagorki Čokov i Radmili Rodić. Dodeljeno je i 25 zahvalnica.
A.Đ.
U Mokrinu je otvorena nova poslovnica JP „Pošta Srbije“ na uglu ulica Svetog Save i Dositeja Obradovića. Posle 50 godina, stara pošta izmeštena u savremeni prostor sa odgovarajućom tehničkom podrškom i lepšim izgledom. Otvaranju novih prostorija prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač.
-Razgovaramo sa građanima i trudimo se da ispunimo njihove potrebe. Upravo na zahtev meštana otvorena je nova pošta koja će biti funkcionalnija i ispuniti sve potrebe. U dogovoru sa menadžmentom „Pošte Srbije“ uspeli smo da obezbedimo novi, funkcionalniji, prostor kojim će biti zadovoljni Mokrinčani, ali i zaposlenima u ovoj poslovnici – rekao je Lukač.
U novom prostoru zaposleno je šestoro radnika, a podršku inicijativi meštana pružili su lokalna samouprava, Mesna zajednica i SC „Jezero“.
-Dosadašnja poslovnica nalazila se u zgradi koja je privatizovana, a prostorije su zahtevale dosta ulaganja. Bilo nam je važno da nađemo adekvatno rešenje i hvala svima koji su pomogli da Mokrin dobije modernu poštu – dodao je predsednik Saveta MZ Goran Ristić.
Osim poštanskih usluga, žitelji Mokrina mogu da koriste i usluge menjačnice, koja koja se nalazi zasebno.
A.Đ.
Posle rekonstrukcije ulica – kolovoza, trotoara i pešačkih staza u drugom rejonu, uveliko se radi na obnavljanju putne infrastrukture na ulazu u grad, u ulici Jovana Jovanovića Zmaja. Radove su obišli gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, član Gradskog veća Nebojša Jovanov i v.d. direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero.
– Kao što smo i obećali, putna infrastruktura se obnavlja i u gradu i u selima – rekao je gradonačelnik. – Ovde je urađena kanalizacija u ulici Šumice i radovi su nastavljeni u Zmaj Jovinoj, tako da će ovaj ulaz u Kikindu biti mnogo uređeniji, sa puno parking mesta, što će doprineti funkcionalnijem saobraćaju. Biće urađen kvalitetan put i rešen problem atmosferske kanalizacije. Nastavljamo da uređujemo svaki deo grada, po prioritetima, ravnomerno i u skladu s budžetskim mogućnostima. Radimo jedan po jedan segment, sve će biti uređeno jer Kikinda sutra mora da izgleda mnogo funkcionalnije i bolje.
U prvoj fazi koja je pri kraju, obnovljena je deonica Zmaj Jovine od Bašaidskog druma do raskrsnice sa Partizanskom ulicom.
– Rehabilitaciju kolovoza i parking površina uradili smo na prvih 189 metara. Završeno je četrdesetak parking mesta, juče je asfaltirana saobraćajnica i danas radimo spoj parking površine i kolovoza. Očekujemo da, pošto uradimo obeležavanje signalizacije, ovaj deo otvorimo za saobraćaj do kraja nedelje – izjavio je Zoran Bjelan, tehnički direktor „Eko-gradnje“ iz Zrenjanina.
U drugom delu ugovora vrednog 27,5 miliona dinara je nastavak radova u ovoj ulici u dužini od 600 metara i rekonstrukcija parking površina sve do ulice Mihajla Pupina i novog tržnog centra. Takođe, radiće se obnova raskrsnice Jovana Jovanovića Zmaja i Partizanske ulice sa rešavanjem atmosferske kanalizacije s desne strane, od ulaza sa Bašaidskog druma.
Izložba pod nazivom „Mi smo ta nit“ otvorena je u Galeriji Kulturnog centra. Radove, tapiserije, izradili su korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. V.d. direktora Centra Nikoleta Pavlov napomenula je da je značaj velik jer korisnici putem izložbe pokazuju da su ravnopravni članovi društva.
-Tkanje je sastavni deo radionica koje svakodnevno realizujemo i jedan je od načina na koji se naši korisnici opuštaju tokom radnih terapija. Na ovaj način vežbamo koncentraciju i pažnju, a služi i da se postanemo što bliži. Ova godina je u znaku jubileja, 10 godina od početka rada Centra i ovo je prva od planiranih izložbi na kojima ćemo pokazati šta sve radimo u našoj ustanovi. Prikazane su različite tehnike tkanja na malim i velikim tapiserijama, a u njihovoj izradi učestvovali su svi korisnici. Pored samih radova u okviru izložbe sugrađani mogu da pronađu QR kodove koji vode do naših društvenih mreža koje prikazuju naše aktivnosti – istakla je Nikoleta Pavlov.
Otvaranju izložbe prisustvovala je članica Gradskog veća Valentina Mickovski.
-Ova izložba podstiče inkluziju i uči nas da poštujemo različitost. Prilika je i da korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite pokažu svoj talenat i stvaralaštvo širem auditorijumu čime dokazuju koliko mogu da daju ovom društvu – napomenula je Valentina Mickovski.
Sugrađani će, tapiserije, urađene tokom tkačkih radionica korisnika usluge Dnevni boravak, moći da vide do petka 17. maja.
A.Đ.
Jovana Kovrlija, učenica sedmog razreda Osnovne škole „Petar Kočić“ iz Nakova osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz geografije. Nastavnica i mentorka je Branka Kerkez, a nadmetanje je održano u Požarevcu.
U Nedelji Crvenog krsta održano je i gradsko takmičenje u pružanju prve pomoći kojem su prethodile dvomesečne obuke učenika. Učestvovalo je pet ekipa podmlatka iz osnovnih škola: „Sveti Sava“, „Feješ Klara“, „Vuk Karadžić“ i “Vasa Stajić” iz Mokrina (dve ekipe). Đaci su se nadmetali u zbrinjavanju povređenih po scenariju povreda na kampovanju i u biciklističkoj trci. Osim na radnim poligonima, takmičari su pokazali i znanja i veštine u poznavanju tehnike oživljavanja, ali i u teoretskom delu.
Na predstojećem Pokrajinskom takmičenju u pružanju prve pomoći, koje će se ove godine održati u Rumi 8. i 9. juna, Crveni krst našeg grada predstavljaće ekipa OŠ “Vuk Karadžić” i ekipa realističkog prikaza povreda, stanja i oboljenja.
Do kraja Nedelje Crvenog krsta čiji programi traju do srede, 15. maja, Crveni krst će ugostiti prvake i darivati bebe rođene u ovom periodu.
Ispiranje vodovodne mreže na teritoriji Grada počinje danas, 13. maja i trajaće deset dana. Apel građanima je da se još malo strpe jer je to poslednji korak pre puštanja samog postrojenja za preradu pijaće vode u rad. Ovom prilikom može doći do pojačanog mirisa i izmene boje vode, istaknuto u JP „Kikinda“. Dezinfekcija će biti obavljena hlor dioksidom, kaže dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju ZZJZ.
-Hlor dioksid je malo jače sredstvo u odnosu na natrijum hipohlorid koji se do sada koristio za ispiranje vodovodne mreže. Dezinfekcija pred početak puštanja prečišćene vode u distributivni sistem je važna higijenska mera i mora se obaviti – pojasnila je dr Brusin Beloš.
Da li će se pojaviti nus pojave zavisi od starosti vodovodne mreže i individualnih vodovodnih instalacija u samom domaćinstvu.
-Ukoliko su instalacije stare mogu da se pojave zamućenje ili čestice. U tom slučaju treba ispustiti određenu količinu vode iz kućnog sistema i tek je onda koristiti. Kod novijih instalacija ne očekujem pojavu čestica nego će se osetiti pojačan miris – navela je dr Sanja Brusin Beloš.
Koncentracija rezidualnog hlora održavaće se u dozvoljenim granicama, a Zavod za javno zdravlje će u nekoliko navrata, četiri do pet puta, kontrolisati vodu. Zakonska obaveza je da se pre puštanja prečišćene vode u sistem uradi velika analiza da se dokaže da je ona higijenski ispravna i da može da se koristi za ljudsku upotrebu.
Građanima će na raspolaganju biti kol centar JP „Kikinda“ čiji brojevi telefona su 0230/422-760 i 062/88 44 891 za sve eventualne probleme.
A.Đ.
Izuzetan povod za ponos i slavlje imale su danas članice Udruženja žena „Jedinstvo“ iz Ruskog Sela. Sa prijateljicama iz udruženja iz čitave Vojvodine obeležile su dve decenije rada i svoju slavu, Svetog Vasilija Ostroškog. Druženje je održano u renoviranoj sali Udruženja za koju Ruskoselke kažu da je najlepša u Pokrajini.
– Mnogo humanitarno radimo i imamo izvrsnu saradnju sa Mesnom zajednicom. Ovde imamo etno-sobu, ovde i kuvamo, pečemo, tu nam je druga kuća. Imamo 28 članica, uglavnom mlađih žena – istakla je Nada Turudija, predsednica udruženja, koja je na ovom mestu od osnivanja.
Pored mnogih zahvalnica i pehara dobijenih na različitim manifestacijama, članice su posebno ponosne na titulu „Kraljice ajvara“ koje su dobile pobedom na nacionalnom takmičenju „Izađi mi na teglu“, 2020. godine u Beogradu.
Gosti na proslavi bili su i predstavnici sela i lokalne samouprave.
– Čuvanje tradicije, kulture i običaja svojstveno je ovom udruženju koje je i pokretač događaja u svom mestu uz ogromnu podršku Mesne zajednice. Uvek nas dostojno reprezentuju na manifestacijama, omiljene su u čitavom regionu a danas su sjajni domaćini. Na nas mogu da računaju i znamo da i mi od njih imamo veliku podršku – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
Ulažemo u udruženja u koja vredi ulagati, rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović.
– Ovo udruženje marljivo radi dve decenije, pomažu u očuvanju i održanju našeg sela koje je jedno od lepših na teritoriji Grada. Zaslužuju našu pažnju u svakom smislu. Pored toga što smo im obezbedili salu, pomažemo im i finansijski i ja im čestitam na svemu što postižu za svoje selo i svoj grad – zaključio je Marjanović.
Tradicionalno, predsednice desetak prisutnih udruženja razmenile su poklone i nastavile druženje uz večeru i muziku.
