најчитанији портал Севернобанатског округа
Градоначелник Кикинде, Никола Лукач је, у пратњи секретарке за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић, данас у Београду потписао уговоре са министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић.
Министарство је Граду одобрило око 14 милиона динара за замену котлова у основној школи у Руском Селу и уклањање дивљих депонија у насељеним местима Банатско Велико Село и Иђош.
Један од најлепших излога и радњи са најшароликијим асортиманом украсних и употребних предмета свакако је „Латте Схоп“, власнице Јелене Максимовић. Кикинђанима је познат као место са уникатном и робом која се не може наћи на другим местима, већ 18 година; прво у киоску код Микронасеља, у Светосавској улици, а од пре шест година на новој адреси, на Тргу српских добровољаца 38, на потезу између Католичке цркве и Поште.
– Овде имамо већи простор и шири асортиман – каже власница Јелена Максимовић. – Имамо порцелана, керамике, све за кућу, етажере, шољице, звона за колаче, а од галеријског програма лампе, фигуре, вазе, рамове за слике, огледала, слике, зидне стове, ћупове.
Јелена набавља и уникатни комадни намештај: клуб-столове, сточиће за цвеће, комоде и витрине, поклоне за различите пригоде: рођендане, годишњице, одлазак у пензију. Поред цвећа и слика, ту су и дрвене жабе које доносе новац и колоне слонића, али и сезонска, празнична понуда. Ових дана су радњу, наравно, „окупирали“ зечићи, јаја, корпице и сав могући ускршњи асортиман. И све то по повољним ценама.
– И за двориште имамо лепу понуду – декоративне свећњаке и другу баштенску галантерију. Нудимо и леп асортиман сувенира; сарађујемо са удружењем „Артеса“, из Сенте нам стижу предмети од глине, шоље, сатови, магнети. У понуди имамо и накит, бижутерију и хируршки челик и „сваровски“ кристале, али и индијски програм: дрвене маске и фигурице, мирисне штапиће које продајемо једини у граду, етерична уља, мирисне свеће.
У продавници „Латте Схоп“ имаћете само један проблем – на чему око да зауставите, јер украсних употребних и одевних предмета у овој миришљавој продавници има за свачији укус и за сваку прилику. Љубазна власница помоћи ће вам да пронађете све што пожелите и чиме ћете обрадовати себе или неког себи драгог.
С обзиром на обиман и изузетан асортиман, сигурно је да нећете погрешити. У „Латте Схоп“ можете доћи сваког радног дана од 8 до 19 сати, и суботом од 9 до 14. У случају да вам треба знак распознавања – то је излог са понудом из маште којој нећете одолети.
С. В. О.
Све је више оних који се окрећу здравој исхрани и органском узгоју хране којим се избегава употреба минералних ђубрива и средстава за заштиту биља како би крајњи резултат био укусан и здравствено безбедан производ. Никола Француски (21) бави се промоцијом здравог начина живота и органском пољопривредом.
-Имам 3,6 ара баште коју сам решио да искористим на прави начин. Узгајам поврће и за то користим природна ђубрива. За азот користим коприву, за фосфор лист од смокве. Калцијум дајем земљи кроз пепео, а он је добар и за заштиту лука од штеточина. Сва ђубрива су доступна у природи, али их треба дозирати – сазнајемо од Николе.
Неколико година уназад желео је да започне органску производњу, а прошле је коначно реализовао ту идеју. Како би више научио учланио се у удружење „Банатску ленију“.
-Чим прође ово варљиво време и мразеви засадићу стару сорту кромпира „месечар“, као и „краљевско срце“ који је када се пресече плав. Засновао сам и јагоде „месечарке“. Имам и стару сорту лука, арпаџике, репе, купуса и бораније. Како једно вадим, друго садим. Циљ ми је да не користим хибриде јер не могу да се репродукују, него морају увек да се купују нови – напомиње млади пољопривредник.
Мањи део робе преостане и за продају.
-Почетник сам и трудим се да репродукујем сво воће и поврће у своју башту. Најважније ми је да за себе и своју породицу произведем довољно како би имали здраву храну на столу. Укус те хране потпуно је другачији од оног на који је већина навикла купујући воће и поврће по супермаркетима. Са новим технологијама дошли смо до тога да мирис и укус појединих намирница није као што је био раније – каже Никола Француски.
А.Ђ.
Кикинђани су још једном показали колико су хумани. У великом броју одазвали су се позиву Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ да подрже лечење суграђанке Нађе Јанован. Васпитачи су у два термина у Народном позоришту одиграли представу „Чудна шума“, а малишани са својима мама и татама, бакама и декама испунили су сва места и донирали прилог за Нађу која је са мамом Надом присуствовала представи и уживала у догодовштинама животиња у чудној шуми.
Директорица Предшколске установе Кристина Дрљић истакла је да су се од првог дана укључили како би помогли Нађи.
-Акцију смо назвали дете за дете и друг за друга и хвала свима који су одазвали нашем позиву. Путем представе, у којој глуме васпитачи вртића „Плави чуперак“, желели смо још једном да покажемо колико значи бити добар друг и пријатељ у невољи, о чему је и сам комад. За све нас ово је посебно вече – рекла је Кристина Дрљић.
И градоначелник Никола Лукач подржао је хуман гест.
-И овога пута показали смо да је Кикинда град добрих људи. Из недеље у недељу наши суграђани показују саосећање, емпатију, хуманост. Тако је било и вечерас. Пуно тога можемо када смо јединствени, када мислимо једни на друге, чувамо и бринемо једни о другима. Сигуран сам да ће порука хуманости и пријатељства показати да заједно можемо све – навео је градоначелник Лукач.
На бини се суграђанима први пут представио и недавно основани хорић Предшколске установе .
Средства која су прикупљена овом приликом биће предата Црвеном крсту и уплаћена на Нађин рачун који има у оквиру фондације „Буди хуман“.
А.Ђ.
Припадници саобраћајне полиције у Кикинди до 17. марта, спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја. Како је истакао поручник Дејан Бугарски, помоћник командира Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди контролише се коришћења сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње, као и начина превожења деце у возилима.
-Акције се спроводи у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе. Резултати најновијих истраживања које је спровела Агенција за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Коришћење мобилних телефона у вожњи повећава ризик да дође до саобраћајне незгоде од четири до чак двадесет пута. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин – рекао је Бугарски.
Са лепим временом и доласком пролећа, на путевима је све више моториста.
-Апелујем на све да користе сигнализацију, да не возе под дејством алкохола, а посебно бих нагласио да возачи двоточкаша користе хомологоване заштитне кациге и да поштују брзину кретања – навео је наш саговорник.
На територији Полицијске управе Кикинда само у фебруару евидентирано је 30
саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 одсто у односу на на исти период прошле године када их је било 26. Приликом регулисања и контроле саобраћаја откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 процената више у односу на исти период прошле године када их је било 1.397. Највише 597 је због прекорачења брзине и некоришћења појаса 237, док је поменутих прекршаја у истом периоду лане било 4040 односно 233).
У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превоза деце 4.200 учесника у саобраћају.
У жељи да помогну у формирању еколошке свести код најмлађих и да утичу на стварање здравих навика, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поново је позвао ђаке да учествују у ликовном конкурсу, овога пута на тему „Моја еколошка кућа“. Активност је реализована поводом Месеца енергетске ефикасности. На конкурс је, из десет школа, стигао 71 појединачни и групни рад и сви су изложени у Секретаријату. Данас су изложбу посетили ђаци основних школа „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“.
– Изложба је јако лепа и научио сам како се чува природа – тако што не бацамо отпатке и тако што чистимо – рекао је Филип Еминовски, ученик трећег разреда Основне школе „Фејеш Клара“.
– Важно је да чувамо планету тако што је нећемо загађивати и да не возимо аутомобиле који стварају дим. Не смемо да загађујемо воду и ваздух – каже Алекса Сабо, ученик другог разреда исте школе.
Његова другарица из разреда, Нађа Велемиров, објаснила је како се треба понашати у школи.
– Важно је да не буде прљавштине и смећа, ми у школи одржавамо хигијену – каже Нађа.
Уна Гогић, из другог разреда Школе „Ђура Јакшић“ и нацртала је и направила своју еколошку кућу.
– Моја кућа је од дрвета са кровом од сламе, тако сам ја замислила еколошку кућу – важно је да има природне материјале.
Из четвртог разреда ове школе такође су стигле креативне еко-куће.
– Важно је да има природне материјале, дрво, сламу. Видела сам у Кикинди једну од дрвета, јако је лепо направљена – објаснила је Лара Перендић.
– Цртала сам еколошку кућу, имала сам пуно ветрењача на цртежу и поток и соларне плоче, све што нам треба – рекла је Лара Кнежевић.
За њихову другарицу Мину Псодоров еко-кућа је пећина у којој се живи, са много природе, малих животиња и цвећа око ње.
– Трудимо се да утичемо на све, на децу од најмлађег узраста, од вртића, до пензионера, имамо активности за сваку циљну групу – изјавила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата. – Програм „Моја еко-кућа“ наставак је активности од прошле године када су ђаци правили ветрењаче. На све могуће начине се трудимо да им пробудимо осећај за природу, да их вратимо у прошлост. Овог пута су цртали и правили, како су они то назвали, „стару и нову кућу“. Сва деца ће бити награђена.
Изложба „Моја еко-кућа“ данас је званично отворена и из Секретаријата позивају школе и вртиће да их посете до краја месеца, до када је отворена.
С. В. О.
Према публикацији „Најчешћа имена и презимена“ Републичког завода за статистику, у Кикинди су најчешћа женска имена Марија, Јелена, Милица, Драгана и Ивана, а мушка Милан, Драган, Никола, Душан и Зоран.
Трендови су се мењали. Године 1940. и раније девојчицама су највише давана имена: Марија, Милица, Љубица, Даница и Милка, а у истом периоду Милан, Душан, Милорад, Стеван и Јожеф била су најучесталија мушка имена.
Од 1941. до 1950. највише је било: Марија, Нада, Милица, Мира и Милки, док су најпопуларнија мушка имена била: Милан, Душан, Иштван, Слободан и Никола. Током наредних десет година, до 1960, девојчицама су се највише давала имена: Нада, Марија, Славица, Љиљана и Драгица, а дечацима: Драган, Милан, Душан, Радован и Зоран.
Статистика показује да су до почетка седамдесетих година прошлог века у Кикинди била најпопуларнија имена Снежана, Весна, Зорица, Љиљана и Гордана, као и Драган, Зоран, Милан, Горан и Радован.
Од 1971. до 1980. године било је највише Драгана, Јелена, Гордана, Биљана и Данијела, али и Горана, Драгана, Зорана, Бранислава и Владимира.
У претпоследњој декади 20. века најпопуларнија женска имена била су: Јелена, Ивана, Марија, Драгана и Данијела, а мушка: Милан, Александар, Драган, Никола и Владимир. Од 1991 до 2000. највише је рођено Јелена, Ивана, Јована, Александри и Милица, али и: Никола, Александара, Марка, Милана и Дејана.
У првој декади 21. века најпопуларнија имена била су: Милица, Јована, Ивана, Дуња и Јелена, а од 2011. до 2022. Сара, Милица, Николина, Дуња и Теодора. У истом периоду дечаци су најчешће добијали имена: Никола, Марко, Лука, Немања, Стефан, Филип и Михајло.
У Кикинди су најчешћа презимена Попов, Петровић, Стојков, Кнежевић и Ковачевић.
Јелена и Драган су најчешћа имена у Србији, а најзаступљеније презиме је Јовановић. Најчешће комбинације имена и презимена су: Драган Јовановић и има их преко 2.200 и Јелена Јовановић којих ома око 1.900. У Србији се чак 130.000 грађана презива Јовановић.
А.Ђ.
Стање безбедности на подручју Полицијске управе у фебруару ове године, било је повољно, оцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.
На подручју Полицијске управе у Кикинди, у фебруару 2024. године, регистрована су 132 кривична дела што мање за 29 одсто у односу на исти период прошле године. Из области општег криминала регистровано је 117 кривичних дела за 7,87 процената мање него у фебруару 2023, у привредном криминалу откривено је девет кривичних дела, из еколошког криминала четири, а из високотехнолошког криминала два кривична дела.
Од укупно 42 регистрована кривична дела са НН починиоцем, у фебруару је расветљено 33,33 одсто, док су 23 особе ухваћене у извршењу кривичног дела. Поднете су и 24 кривичне пријаве због дела у вези наркотика. Регистровано је седам кривичних дела насиље у породици, изречена је 51 хитна мера и то 35 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 16 мера привременог удаљења могућег починиоца из стана. Регистровано је 48 кривичних дела против имовине и то: 30 крађа, 15 тешких крађа, два уништења и оштећења туђе ствари и једна превара.
На територији Севернобанатског округа у фебруару није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Откривено је 13 прекршаја против јавног реда и мира, што је у односу на исти период лане смањење за 51,85 одсто.
Прошлог месеца евидентирано је 30 саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 процената у односу на фебруар прошле године. У саобраћајним незгодама није било погинулих лица, пет особа задобило је тешке и 14 лаке телесне повреде. Приликом регулисања и контроле саобраћаја на путевима, контроле учесника у саобраћају, возача и возила откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 одсто више у односу на исти период прошле године. У фебруару ове године у контроли саобраћаја откривено је 597 прекршаја прекорачења брзине, 237 због невезивања сигурносног појаса, 90 прекршаја који се односе на вожњу под дејством алкохола, 29 коришћења мобилних телефона у вожњи и две особе откривене су да возе под дејством психоактивних супстанци.
Остварена је ефикасна заштита државне границе и пограничног подручја, као и доследно спровођење закона у области контроле кретања и боравка странаца, издавања путних исправа, у управним пословима и пословима оружја и држављанства. Према страним држављанима предузето је 806 мера, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузето 111 мера. Током фебруара реализовано је 28 дислокација, где је укупно пресељено 180 ирегуалрних миграната пронађених у зони граничне линије, који су превезени и смештени у регуларне прихватне центре КИРС-а.
А.Ђ.
На списку, истакнутом на излогу Удружења пензионера, налазе се имена оних којима је ПИО Фонд одобрио бесплатну рехабилитацију у бањи, као и они који су остали „испод црте“. Списак је прелиминаран и сада пензионери чекају писма из Фонда, каже председник Удружења, Милан Периз.
– Захтев за десетодневни бесплатан боравак у бањи поднело је око 400 пензионера, а Кикинди је Фонд, као и претходних година, одобрио 120 места – објашњава Периз. – Пензионери имају право на ову погодност само једном. Сада они којима је захтев одобрен могу да очекују даље информације из Фонда – у коју бању ће путовати и ког датума. Иде се током целе године, а пензионери којима не одговара одређени датум, могу да га промене. У формулару за пријаву имали су понуду од 20 бања из Србије и шест из Војводине и могли су да упишу три бање.
Периз такође подсећа да је у току пријављивањње за куповину огрева за следећу зимску сезону, плаћањем у десет месечних рата.
– Пензионери могу да се јаве у Удружење и да резервишу огрев: дрво – багрем, храст или буковину по цени од десет хиљада динара за кубик, и угаљ „станари“, који кошта 19 хиљада по тони. За сеоска домаћинства још се доплаћује 500 динара за превоз. Што се пре пријаве, имаће прилику да отплаћују огрев на више рата – прецизира Периз.
Као и ранијих година, влада велика заинтересованост – већ је наручено 150 кубика огревног дрвета и око 70 тона угља. Огрев ће стићи у летњим месецима како би се на време ускладиштио.
С. В. О.
Као прошлогодишњи победници на градском нивоу, Банатско Велико Село биће домаћин „Сеоских игара“ које организује Спортски савез Србије у сарадњи са Спортским савезом града. Како је најављено игре ће бити одржане 7. априла и очекује се да ће ове године сва села учествовати у овом занимљивом такмичењу.
Екипа која победи, пласираће се на регионално надметање и ако буде прва и на овом нивоу, обезбедиће пласман на републичком такмичењу села.
-Село које победи на републичком такмичењу, као награду добија изградњу нових малих спортских терена. Ове године као домаћини имамо нову прилику да се боље организујемо и опет изборимо у трци за могућност да нашем селу и млађим генерацијама обезбедимо нове спортске терене који нам свакако недостају – истакао је Борислав Стојисављевић, председник УГ „Крајишки вишебој“.
Екипа има од 15 до 20 чланова и сачињена је од мушкараца и жена и у свакој игри мора да буде мешовита екипа. Такмиче се у малом фудбалу, у надвлачењу конопца и штапа, одбојци, скоку у даљ из места, рвању, обарању руку, вучењу штапа, шаху, полигону, бацање камена с рамена, у трци џаковима.
А.Ђ.
