najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač je, u pratnji sekretarke za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslave Narančić, danas u Beogradu potpisao ugovore sa ministarkom zaštite životne sredine, Irenom Vujović.
Ministarstvo je Gradu odobrilo oko 14 miliona dinara za zamenu kotlova u osnovnoj školi u Ruskom Selu i uklanjanje divljih deponija u naseljenim mestima Banatsko Veliko Selo i Iđoš.
Jedan od najlepših izloga i radnji sa najšarolikijim asortimanom ukrasnih i upotrebnih predmeta svakako je „Latte Shop“, vlasnice Jelene Maksimović. Kikinđanima je poznat kao mesto sa unikatnom i robom koja se ne može naći na drugim mestima, već 18 godina; prvo u kiosku kod Mikronaselja, u Svetosavskoj ulici, a od pre šest godina na novoj adresi, na Trgu srpskih dobrovoljaca 38, na potezu između Katoličke crkve i Pošte.
– Ovde imamo veći prostor i širi asortiman – kaže vlasnica Jelena Maksimović. – Imamo porcelana, keramike, sve za kuću, etažere, šoljice, zvona za kolače, a od galerijskog programa lampe, figure, vaze, ramove za slike, ogledala, slike, zidne stove, ćupove.
Jelena nabavlja i unikatni komadni nameštaj: klub-stolove, stočiće za cveće, komode i vitrine, poklone za različite prigode: rođendane, godišnjice, odlazak u penziju. Pored cveća i slika, tu su i drvene žabe koje donose novac i kolone slonića, ali i sezonska, praznična ponuda. Ovih dana su radnju, naravno, „okupirali“ zečići, jaja, korpice i sav mogući uskršnji asortiman. I sve to po povoljnim cenama.
– I za dvorište imamo lepu ponudu – dekorativne svećnjake i drugu baštensku galanteriju. Nudimo i lep asortiman suvenira; sarađujemo sa udruženjem „Artesa“, iz Sente nam stižu predmeti od gline, šolje, satovi, magneti. U ponudi imamo i nakit, bižuteriju i hirurški čelik i „svarovski“ kristale, ali i indijski program: drvene maske i figurice, mirisne štapiće koje prodajemo jedini u gradu, eterična ulja, mirisne sveće.
U prodavnici „Latte Shop“ imaćete samo jedan problem – na čemu oko da zaustavite, jer ukrasnih upotrebnih i odevnih predmeta u ovoj mirišljavoj prodavnici ima za svačiji ukus i za svaku priliku. Ljubazna vlasnica pomoći će vam da pronađete sve što poželite i čime ćete obradovati sebe ili nekog sebi dragog.
S obzirom na obiman i izuzetan asortiman, sigurno je da nećete pogrešiti. U „Latte Shop“ možete doći svakog radnog dana od 8 do 19 sati, i subotom od 9 do 14. U slučaju da vam treba znak raspoznavanja – to je izlog sa ponudom iz mašte kojoj nećete odoleti.
S. V. O.
Sve je više onih koji se okreću zdravoj ishrani i organskom uzgoju hrane kojim se izbegava upotreba mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja kako bi krajnji rezultat bio ukusan i zdravstveno bezbedan proizvod. Nikola Francuski (21) bavi se promocijom zdravog načina života i organskom poljoprivredom.
-Imam 3,6 ara bašte koju sam rešio da iskoristim na pravi način. Uzgajam povrće i za to koristim prirodna đubriva. Za azot koristim koprivu, za fosfor list od smokve. Kalcijum dajem zemlji kroz pepeo, a on je dobar i za zaštitu luka od štetočina. Sva đubriva su dostupna u prirodi, ali ih treba dozirati – saznajemo od Nikole.
Nekoliko godina unazad želeo je da započne organsku proizvodnju, a prošle je konačno realizovao tu ideju. Kako bi više naučio učlanio se u udruženje „Banatsku leniju“.
-Čim prođe ovo varljivo vreme i mrazevi zasadiću staru sortu krompira „mesečar“, kao i „kraljevsko srce“ koji je kada se preseče plav. Zasnovao sam i jagode „mesečarke“. Imam i staru sortu luka, arpadžike, repe, kupusa i boranije. Kako jedno vadim, drugo sadim. Cilj mi je da ne koristim hibride jer ne mogu da se reprodukuju, nego moraju uvek da se kupuju novi – napominje mladi poljoprivrednik.
Manji deo robe preostane i za prodaju.
-Početnik sam i trudim se da reprodukujem svo voće i povrće u svoju baštu. Najvažnije mi je da za sebe i svoju porodicu proizvedem dovoljno kako bi imali zdravu hranu na stolu. Ukus te hrane potpuno je drugačiji od onog na koji je većina navikla kupujući voće i povrće po supermarketima. Sa novim tehnologijama došli smo do toga da miris i ukus pojedinih namirnica nije kao što je bio ranije – kaže Nikola Francuski.
A.Đ.
Kikinđani su još jednom pokazali koliko su humani. U velikom broju odazvali su se pozivu Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ da podrže lečenje sugrađanke Nađe Janovan. Vaspitači su u dva termina u Narodnom pozorištu odigrali predstavu „Čudna šuma“, a mališani sa svojima mama i tatama, bakama i dekama ispunili su sva mesta i donirali prilog za Nađu koja je sa mamom Nadom prisustvovala predstavi i uživala u dogodovštinama životinja u čudnoj šumi.
Direktorica Predškolske ustanove Kristina Drljić istakla je da su se od prvog dana uključili kako bi pomogli Nađi.
-Akciju smo nazvali dete za dete i drug za druga i hvala svima koji su odazvali našem pozivu. Putem predstave, u kojoj glume vaspitači vrtića „Plavi čuperak“, želeli smo još jednom da pokažemo koliko znači biti dobar drug i prijatelj u nevolji, o čemu je i sam komad. Za sve nas ovo je posebno veče – rekla je Kristina Drljić.
I gradonačelnik Nikola Lukač podržao je human gest.
-I ovoga puta pokazali smo da je Kikinda grad dobrih ljudi. Iz nedelje u nedelju naši sugrađani pokazuju saosećanje, empatiju, humanost. Tako je bilo i večeras. Puno toga možemo kada smo jedinstveni, kada mislimo jedni na druge, čuvamo i brinemo jedni o drugima. Siguran sam da će poruka humanosti i prijateljstva pokazati da zajedno možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.
Na bini se sugrađanima prvi put predstavio i nedavno osnovani horić Predškolske ustanove .
Sredstva koja su prikupljena ovom prilikom biće predata Crvenom krstu i uplaćena na Nađin račun koji ima u okviru fondacije „Budi human“.
A.Đ.
Pripadnici saobraćajne policije u Kikindi do 17. marta, sprovode međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja. Kako je istakao poručnik Dejan Bugarski, pomoćnik komandira Saobraćajne policijske ispostave u Kikindi kontroliše se korišćenja sigurnosnog pojasa i mobilnih telefona tokom vožnje, kao i načina prevoženja dece u vozilima.
-Akcije se sprovodi u 30 evropskih zemalja članica organizacije Mreža saobraćajnih policija Evrope. Rezultati najnovijih istraživanja koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuju da je u Srbiji procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima oko 85 odsto, a na zadnjim 17. Korišćenje mobilnih telefona u vožnji povećava rizik da dođe do saobraćajne nezgode od četiri do čak dvadeset puta. Istovremeno, svega 60 odsto roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način – rekao je Bugarski.
Sa lepim vremenom i dolaskom proleća, na putevima je sve više motorista.
-Apelujem na sve da koriste signalizaciju, da ne voze pod dejstvom alkohola, a posebno bih naglasio da vozači dvotočkaša koriste homologovane zaštitne kacige i da poštuju brzinu kretanja – naveo je naš sagovornik.
Na teritoriji Policijske uprave Kikinda samo u februaru evidentirano je 30
saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 odsto u odnosu na na isti period prošle godine kada ih je bilo 26. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 procenata više u odnosu na isti period prošle godine kada ih je bilo 1.397. Najviše 597 je zbog prekoračenja brzine i nekorišćenja pojasa 237, dok je pomenutih prekršaja u istom periodu lane bilo 4040 odnosno 233).
U 2023. godini, više od 100 poginulih vozača i putnika u putničkim vozilima nisu koristili sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. U istom periodu, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je više od 172.000, a zbog nepropisnog prevoza dece 4.200 učesnika u saobraćaju.
U želji da pomognu u formiranju ekološke svesti kod najmlađih i da utiču na stvaranje zdravih navika, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj ponovo je pozvao đake da učestvuju u likovnom konkursu, ovoga puta na temu „Moja ekološka kuća“. Aktivnost je realizovana povodom Meseca energetske efikasnosti. Na konkurs je, iz deset škola, stigao 71 pojedinačni i grupni rad i svi su izloženi u Sekretarijatu. Danas su izložbu posetili đaci osnovnih škola „Đura Jakšić“ i „Feješ Klara“.
– Izložba je jako lepa i naučio sam kako se čuva priroda – tako što ne bacamo otpatke i tako što čistimo – rekao je Filip Eminovski, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Feješ Klara“.
– Važno je da čuvamo planetu tako što je nećemo zagađivati i da ne vozimo automobile koji stvaraju dim. Ne smemo da zagađujemo vodu i vazduh – kaže Aleksa Sabo, učenik drugog razreda iste škole.
Njegova drugarica iz razreda, Nađa Velemirov, objasnila je kako se treba ponašati u školi.
– Važno je da ne bude prljavštine i smeća, mi u školi održavamo higijenu – kaže Nađa.
Una Gogić, iz drugog razreda Škole „Đura Jakšić“ i nacrtala je i napravila svoju ekološku kuću.
– Moja kuća je od drveta sa krovom od slame, tako sam ja zamislila ekološku kuću – važno je da ima prirodne materijale.
Iz četvrtog razreda ove škole takođe su stigle kreativne eko-kuće.
– Važno je da ima prirodne materijale, drvo, slamu. Videla sam u Kikindi jednu od drveta, jako je lepo napravljena – objasnila je Lara Perendić.
– Crtala sam ekološku kuću, imala sam puno vetrenjača na crtežu i potok i solarne ploče, sve što nam treba – rekla je Lara Knežević.
Za njihovu drugaricu Minu Psodorov eko-kuća je pećina u kojoj se živi, sa mnogo prirode, malih životinja i cveća oko nje.
– Trudimo se da utičemo na sve, na decu od najmlađeg uzrasta, od vrtića, do penzionera, imamo aktivnosti za svaku ciljnu grupu – izjavila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata. – Program „Moja eko-kuća“ nastavak je aktivnosti od prošle godine kada su đaci pravili vetrenjače. Na sve moguće načine se trudimo da im probudimo osećaj za prirodu, da ih vratimo u prošlost. Ovog puta su crtali i pravili, kako su oni to nazvali, „staru i novu kuću“. Sva deca će biti nagrađena.
Izložba „Moja eko-kuća“ danas je zvanično otvorena i iz Sekretarijata pozivaju škole i vrtiće da ih posete do kraja meseca, do kada je otvorena.
S. V. O.
Prema publikaciji „Najčešća imena i prezimena“ Republičkog zavoda za statistiku, u Kikindi su najčešća ženska imena Marija, Jelena, Milica, Dragana i Ivana, a muška Milan, Dragan, Nikola, Dušan i Zoran.
Trendovi su se menjali. Godine 1940. i ranije devojčicama su najviše davana imena: Marija, Milica, Ljubica, Danica i Milka, a u istom periodu Milan, Dušan, Milorad, Stevan i Jožef bila su najučestalija muška imena.
Od 1941. do 1950. najviše je bilo: Marija, Nada, Milica, Mira i Milki, dok su najpopularnija muška imena bila: Milan, Dušan, Ištvan, Slobodan i Nikola. Tokom narednih deset godina, do 1960, devojčicama su se najviše davala imena: Nada, Marija, Slavica, Ljiljana i Dragica, a dečacima: Dragan, Milan, Dušan, Radovan i Zoran.
Statistika pokazuje da su do početka sedamdesetih godina prošlog veka u Kikindi bila najpopularnija imena Snežana, Vesna, Zorica, Ljiljana i Gordana, kao i Dragan, Zoran, Milan, Goran i Radovan.
Od 1971. do 1980. godine bilo je najviše Dragana, Jelena, Gordana, Biljana i Danijela, ali i Gorana, Dragana, Zorana, Branislava i Vladimira.
U pretposlednjoj dekadi 20. veka najpopularnija ženska imena bila su: Jelena, Ivana, Marija, Dragana i Danijela, a muška: Milan, Aleksandar, Dragan, Nikola i Vladimir. Od 1991 do 2000. najviše je rođeno Jelena, Ivana, Jovana, Aleksandri i Milica, ali i: Nikola, Aleksandara, Marka, Milana i Dejana.
U prvoj dekadi 21. veka najpopularnija imena bila su: Milica, Jovana, Ivana, Dunja i Jelena, a od 2011. do 2022. Sara, Milica, Nikolina, Dunja i Teodora. U istom periodu dečaci su najčešće dobijali imena: Nikola, Marko, Luka, Nemanja, Stefan, Filip i Mihajlo.
U Kikindi su najčešća prezimena Popov, Petrović, Stojkov, Knežević i Kovačević.
Jelena i Dragan su najčešća imena u Srbiji, a najzastupljenije prezime je Jovanović. Najčešće kombinacije imena i prezimena su: Dragan Jovanović i ima ih preko 2.200 i Jelena Jovanović kojih oma oko 1.900. U Srbiji se čak 130.000 građana preziva Jovanović.
A.Đ.
Stanje bezbednosti na području Policijske uprave u februaru ove godine, bilo je povoljno, ocenjuju u Policijskoj upravi Kikinda. Prioritet u radu bila je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.
Na području Policijske uprave u Kikindi, u februaru 2024. godine, registrovana su 132 krivična dela što manje za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iz oblasti opšteg kriminala registrovano je 117 krivičnih dela za 7,87 procenata manje nego u februaru 2023, u privrednom kriminalu otkriveno je devet krivičnih dela, iz ekološkog kriminala četiri, a iz visokotehnološkog kriminala dva krivična dela.
Od ukupno 42 registrovana krivična dela sa NN počiniocem, u februaru je rasvetljeno 33,33 odsto, dok su 23 osobe uhvaćene u izvršenju krivičnog dela. Podnete su i 24 krivične prijave zbog dela u vezi narkotika. Registrovano je sedam krivičnih dela nasilje u porodici, izrečena je 51 hitna mera i to 35 privremenih mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 16 mera privremenog udaljenja mogućeg počinioca iz stana. Registrovano je 48 krivičnih dela protiv imovine i to: 30 krađa, 15 teških krađa, dva uništenja i oštećenja tuđe stvari i jedna prevara.
Na teritoriji Severnobanatskog okruga u februaru nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana. Otkriveno je 13 prekršaja protiv javnog reda i mira, što je u odnosu na isti period lane smanjenje za 51,85 odsto.
Prošlog meseca evidentirano je 30 saobraćajnih nezgoda, što je povećanje za 15,38 procenata u odnosu na februar prošle godine. U saobraćajnim nezgodama nije bilo poginulih lica, pet osoba zadobilo je teške i 14 lake telesne povrede. Prilikom regulisanja i kontrole saobraćaja na putevima, kontrole učesnika u saobraćaju, vozača i vozila otkriveno je 1.630 prekršaja, što je za 17 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. U februaru ove godine u kontroli saobraćaja otkriveno je 597 prekršaja prekoračenja brzine, 237 zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, 90 prekršaja koji se odnose na vožnju pod dejstvom alkohola, 29 korišćenja mobilnih telefona u vožnji i dve osobe otkrivene su da voze pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Ostvarena je efikasna zaštita državne granice i pograničnog područja, kao i dosledno sprovođenje zakona u oblasti kontrole kretanja i boravka stranaca, izdavanja putnih isprava, u upravnim poslovima i poslovima oružja i državljanstva. Prema stranim državljanima preduzeto je 806 mera, dok je u istom periodu 2023. godini prema stranim državljanima preduzeto 111 mera. Tokom februara realizovano je 28 dislokacija, gde je ukupno preseljeno 180 iregualrnih migranata pronađenih u zoni granične linije, koji su prevezeni i smešteni u regularne prihvatne centre KIRS-a.
A.Đ.
Na spisku, istaknutom na izlogu Udruženja penzionera, nalaze se imena onih kojima je PIO Fond odobrio besplatnu rehabilitaciju u banji, kao i oni koji su ostali „ispod crte“. Spisak je preliminaran i sada penzioneri čekaju pisma iz Fonda, kaže predsednik Udruženja, Milan Periz.
– Zahtev za desetodnevni besplatan boravak u banji podnelo je oko 400 penzionera, a Kikindi je Fond, kao i prethodnih godina, odobrio 120 mesta – objašnjava Periz. – Penzioneri imaju pravo na ovu pogodnost samo jednom. Sada oni kojima je zahtev odobren mogu da očekuju dalje informacije iz Fonda – u koju banju će putovati i kog datuma. Ide se tokom cele godine, a penzioneri kojima ne odgovara određeni datum, mogu da ga promene. U formularu za prijavu imali su ponudu od 20 banja iz Srbije i šest iz Vojvodine i mogli su da upišu tri banje.
Periz takođe podseća da je u toku prijavljivanjnje za kupovinu ogreva za sledeću zimsku sezonu, plaćanjem u deset mesečnih rata.
– Penzioneri mogu da se jave u Udruženje i da rezervišu ogrev: drvo – bagrem, hrast ili bukovinu po ceni od deset hiljada dinara za kubik, i ugalj „stanari“, koji košta 19 hiljada po toni. Za seoska domaćinstva još se doplaćuje 500 dinara za prevoz. Što se pre prijave, imaće priliku da otplaćuju ogrev na više rata – precizira Periz.
Kao i ranijih godina, vlada velika zainteresovanost – već je naručeno 150 kubika ogrevnog drveta i oko 70 tona uglja. Ogrev će stići u letnjim mesecima kako bi se na vreme uskladištio.
S. V. O.
Kao prošlogodišnji pobednici na gradskom nivou, Banatsko Veliko Selo biće domaćin „Seoskih igara“ koje organizuje Sportski savez Srbije u saradnji sa Sportskim savezom grada. Kako je najavljeno igre će biti održane 7. aprila i očekuje se da će ove godine sva sela učestvovati u ovom zanimljivom takmičenju.
Ekipa koja pobedi, plasiraće se na regionalno nadmetanje i ako bude prva i na ovom nivou, obezbediće plasman na republičkom takmičenju sela.
-Selo koje pobedi na republičkom takmičenju, kao nagradu dobija izgradnju novih malih sportskih terena. Ove godine kao domaćini imamo novu priliku da se bolje organizujemo i opet izborimo u trci za mogućnost da našem selu i mlađim generacijama obezbedimo nove sportske terene koji nam svakako nedostaju – istakao je Borislav Stojisavljević, predsednik UG „Krajiški višeboj“.
Ekipa ima od 15 do 20 članova i sačinjena je od muškaraca i žena i u svakoj igri mora da bude mešovita ekipa. Takmiče se u malom fudbalu, u nadvlačenju konopca i štapa, odbojci, skoku u dalj iz mesta, rvanju, obaranju ruku, vučenju štapa, šahu, poligonu, bacanje kamena s ramena, u trci džakovima.
A.Đ.
