Град

431789665-329419200134169-2563722756753303346-н

Међународни фестивал „Воице оф тхе старс“ одржан у Загребу био је у знаку Кикинђанки. Од 67 учесника из шест земаља, сестре Хана и Петра Тодорић и Ена Гогић освојиле су прва места свака у својој категорији. У категорији „Светски хит“ са евровизијском песмом Невене Божовић-Круна Ена је била најбоља.

Сестре Тодорић биле прве у категорији „Ауторске песме“ и то Хана у узрасту од 12 до 13 и Петра у узрасту од 11 до 12 година.

На фестивалу у сали „Лисински“ учествовали су солисти узраста од шест до 16 година. Циљеви су развој уметности и афирмација младих музичких талената, подстицање њихове креативности, као и ширење заједништва и толеранције.

А.Ђ.

 

 

 

 

1711285414559

Четврт века од почетка ваздушних напада НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије који су почели 24. марта 1999, обележено је полагањем венаца и уручењем плакета породицама погинулих бораца. Ђурђица Грбанушић имала је непуне четири године када је остала без оца Стевана Грбанушића.

-Остао је  исечак из новина и приче оних који су га познавали. Успомена малтене да и немам и ова плакета која ми је уручена пуно ми значи. Мој отац погинуо је 1993. године као добровољац у Хрватској и жал за њим не престаје с обзиром на то да га се слабо сећам. Имао је непуних 35 година, колико ја имам сада. Иако је сахрањен у Београду, одакле је родом, не пропуштам да донесем цвеће на споменик, јер то је једино место у Кикинди где могу да му одам почаст – са тугом у очима прича Ђурђица Грбанушић.

Саша Јовица погинуо је 1992. године у селу Крањци у Хрватској. Имао је само 23 године.

-Сашу нисмо заборавили и често га спомињемо. Био је млад, ведар и добар младић – каже ујак Драган Ђуран.

Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио је да је на 37 имена на спомен плочи испред споменика „Туга“, те да је ово дан када се Кикинда сећа свих погинулих у ратовима деведесетих.

-У плану је да се у скорије време оформи спомен соба у знак сећања на погинуле. Имамо погинуле чијих породица више нема и она ће чувати сећање како на њих тако и на све родољубе – напоменуо је Радојчић.

Најважније је да се не заборави и да се негује култура сећања. Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Тек од 2012. године, када нисмо смели слободно да причамо, сада можемо бомбардовање да назовемо правим именом, злочиначком НАТО агресијом. Бомбе су пале на суверену и самосталну земљу, тадашњу Савезну Републику Југославију што је један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји земље. Велико зло нам је тада нането и не смемо га заборавити. На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања – казао је Богдан.

У Градској кући уручене су плакете породицама погинулих, а градоначелник Никола Лукач поздрављајући све присутне истакао је да је најважније сећати се оних који су платили највишу цену да бисмо ми данас живели у миру, јер нас опет исти притискају и нападају. Уколико смо јединствени и сложни одбранићемо нашу Србију.

-Кажу да је праштање за људе, али да ли икада можемо опростити сву децу погинулу у бомбардовању наше земље, све војнике, полицајце, резервисте, добровољце, наше суграђане, браће сестре, очеве и мајке, наше мајке и очеве. Опростити можда и можемо, али заборавити никада нећемо. Никада немојте да потцените силу која брани своју земљу, речи су мудрих људи који знају шта је патриотизам и како се воли своја груда. На жалост, данас многи моји суграђани знају и колика је цена те слободе, јер би породице погинулих дале све да им се најмилији врате. Кикинђани то јако добро знају како се воли свој град и како се брани држава и када је било најтеже нису рекли нећу. Платили су највишу цену и на нама је да их се сећамо док смо живи  истакао је градоначелник Лукач и додао да данас, 25 година касније, треба заједно да градимо још бољу будућност.

Осим на споменику „Туга“ венци су положени на спомен плочи погинулим припадницима посебних јединица полиције  у Полицијској управи, а у цркви Светог Николе одржан је парастос.

У пригодном програму учествовали су хор „Корнелије Станковић“, солисткиња Дајана Малогајски и ученици ОШ „Фејеш Клара“.

А.Ђ.

 

1711267666744

Озиме стрнине у у солидном стању. И поред тога што кише није било у протеклих 60 дана, добро се држе , сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољоприведне стручне службе.

-Има нешто залиха зимске влаге коју биљке још увек црпе. Међутим, бојим се да ће је брзо потрошити. Највећи део пољопривредника који су засновали озиме стрнине, пре свега пшеницу, завршили су са прихраном. Ефекат прихране је изостао јер није било падавина да се азот спусти у земљиште – каже наш саговорник.

Почеле су и грубе припреме за сетву пролећних култура. У кикиндском атару традиционално ће се сејати кукуруз и сунцокрет.

-Завршено је затварање зимске бразде како би се колико, толико, сачувала влага. Крајем месеца могуће је да почне сетва шећерне репе, која је у мањој земљи заступљена на нашим површинама. Мао ко ће се одлучити за мартовску сетву тако да очекујем да ће она почети почетком априла. Све ће зависити од температуре земљишта – наводи Зоран Симић.

У удружењу „Жита Србије” очекују да ће овог пролећа кукуруза и соје бити више посејано него прошле године и да ће кукуруз најмање заузети  од 920.000 до 930.000 хектара. Јесенас  је под пшеницом, јечмом и уљаном репицом, укључујући и површине под јаром пшеницом и јечмом, засејано 12 одсто површина мање у односу на годину раније. Очекује да ће се ове површине појавити као повећање у овогодишњој пролећној сетви.

Пролећна сетва ове године биће незнатно скупља него годину дана раније, али нипошто као што је била сетва 2022. године. Семенска роба јесте скупља у односу на претходну годину. Дизел гориво је такође поскупело у односу на лане, али с повраћајем акцизе на гориво оно је за пољопривреднике ове године јефтиније него годину дана раније, док су цене услуга у пољопривредној производњи минимално поскупеле, а цене минералних ђубрива су сада знатно ниже.

 

А.Ђ.

гимназија-дјаци-(1)

План уписа у четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. урађен је у сарадњи са локалном самоуправом, Филијалом Националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. У школама има места за све мале матуранте са територије града. Новина од наредне школске године је да ће свако одељење имати максимално 28 ученика.

Економско – трговинска школа, уместо четири, наредне године уписаће пет одељења на шест образованих профила.

-Економско техничар је четворогодишњи смер, као и финансијско-рачуноводствени техничар који је поново уведен ове школске године. Од наредне школске имаћемо и трећи четворогодишњи смер трговински техничар, али остаје нам и смер трговац који ће бити трогодишњи у комбинованом одељењу са конобарима тако да ће их бити по 14. Пето одељење је такође трогодишњи и тражен је, а реч је куварима – сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Основна разлика између трговца и трговинског техничара је да они са трогодишњим образовањем одмах проналазе посао и немају амбиција да наставе школовање. Трговински техничар може да упише одређене факултете и приликом запошљавања са средњом стручном спремом има веће могућности на самом послу да постане руководилац. У школи се надају да ће компанија „ПС“ добити акредитацију од Министарства и да ће моћи у овој радњи да имају дуално образовање.

Техничка школа у Кикинди по традицији уписује највише одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су ђаци заинтересовани за подручја рада које нуде, те да ће ове године на располагању имати осам одељења, за једно више од прошлогодишњег уписа.

-У оквиру подручја рада електротехника уписујемо три четворогодишња профила: електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима и техничар информационих система. Четворогодишњи смер је и техничар  друмског саобраћаја, а трогодишњи је возач моторних возила. У машинству су на располагању техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као четворогодишњи смер. Ове године, за разлику од од прошле имамо два трогодишња одељења. Једно ће бити  бравар заваривач и друго оператер машинске обраде резањем – казала је Миланка Халиловић.

Смер оператер машинске обраде резањем је комплетно по дуалном образовању. Ученике који га упишу очекује пракса у „Гриндексу“ и „Мекафору“. Халиловићева додаје да ће се и наредне школске године потрудити да имају још трогодишњих смерова јер за њима постоји потреба.

Средња стручна школа „Милош Црњански, како истиче директор Милорад Карановић уписаће четири одељења.

– На четворогодишњим образовним профилима у следећој школској години уписаћемо занимање фармацеутски техничар, архитектонског и  техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Оператер у прехрамбеној индустрији је трогодишњи, као и пекар и они ће бити у једном комбинованом одељењу– рекао је Карановић.

У Гимназији „Душан Васиљев“ биће такође четири одељења рекла је директорица Мирјана Дражић.

-Уписујемо по 56 ученика на друштвено-језиком и природно- математичком смеру. Интересовање за упис у нашу школу расте из године у годину јер су средњошколци свесни да из Гимназије могу да упишу који год желе факултет – објаснила је Мирјана Дражић.

А.Ђ.

1711195446892

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан,  дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс.  Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.

ИМГ-084ад0073408778017б3е6473573фе31-В

Победница манифестације „Кукурузно пролеће“ коју је организовало удружења жена „Нови Козарци“, уз подршку месне заједнице и Града, је Нада Лукач из поменутог удружења. Друго место заузела је Нада Маринковић из удружења жена „Кумане“ и трећа је Бранислава Дринић из удружења жена „Ђура Јакшић“.

Избор најбољих слатких и сланих производа, направљених од кукурузних прерађевина, организовано је трећи пут.

-Наш циљ је да сачувамо традиционална јела од заборава. Ово је један од начина да допринесемо гастрономској понуди нашег града и да је обогатимо заборављеним јелима. Томе доприноси и добро позната „Питијада“ којом чувамо питу кромпирушу. Драго ми је што се манифестацији одазвао велики број удружења жена са којима радо сарађујемо – истакла је Боја Ољача, председница удружења „Нови Козарци“.

Догађају је присуствовао председник Скупштине града Младен Богдан.

-Жене из Нових Козараца осмислиле су манифестацију која има за циљ да очува све традиционалне рецепте крајева одакле потичу. Ово је начин да очувају сећање на своје мајке и баке, али и да своје знање пренесу на млађе генерације. Хвала им на томе што се труде да нас подсете на корене, културу и обичаје.  Ово је уједно одлична прилика да се успостави сарадња и са другим удружењима – рекао је Богдан.

Жене из Нових Козарац, Накова, „Суваче“ из Кикинде, Иђоша, Мокрина, Кумана су за такмичење донеле пројице, пите, разне ђаконије где је основа кукурузно брашно и кромпир. Било је и цицваре, али и млеко од кукурузног брашна односно скробово млеко.

 

А.Ђ.

повеља-Бован-ЕСС

Кикинђанин Славко Бован, сарадник „Комуне“, добио је, од Енигматског савеза Србије (ЕСС), Повељу за животно дело, најзначајније признање које енигмата може да добије у Србији.

За 40 година постојања Енигматског савеза, ова повеља је додељивана двадесетак пута. Најчешће је, годишње, био један добитник, уз неколико изузетака када су уручене две повеље. Ове године, поред Бована, награђен је и Марјан Радаковић из Ниша.

– Врло сам поносан јер сам се нашао у одабраном друштву најбољих енигмата Србије. Председништво ЕСС је проценило да мој досадашњи допринос српској енигматици завређује ово признање, и захвалан сам им на томе. Обећавам да ћу наставити да радим са истим жаром и енергијом – изјавио је Бован.

Значајно је да су, међу двадесетак добитника овог признања, чак тројица Кикинђана. Илија Станчул је награђен 2012. године, а Златан Пупезин 2017, па се може рећи да је наш град енигматска метропола Србије.

Енигматски клуб „Кикинда“, за девет година постојања, постиже само успехе, и међу енигматима Балкана слови за удружење на које се ваља угледати.

Бован се енигматиком бави 43 године, објавио је преко 50 хиљада задатака, освојио мноштво пехара и медаља на енигматским такмичењима у Србији и у земљама у окружењу. Годинама сарађује са више листова у Србији, Хрватској и БиХ, а читаоци „Комуне“, у сваком броју, имају прилику да решавају задатке које припрема Енигматски клуб „Кикинда“, а уређује управо Славко Бован.

434128786-18423827533027813-2805584337240055624-н

На јучерашњој кошаркашкој утакмици између Партизана и Реал Мадрида одиграној у оквиру 31. кола Евролиге, специјални гост КК Партизан Моцарт Бет био је најбољи млади физичар на свету, освајач златне медаље на међународној Олимпијади из физике, Андреј Поповић из Кикинде.

Поклон чек на 50.000 динара, који дарује „Адико банка“, Андреју је уручио првотимац црно белих, Џејлин Смит.

-Изузета је част бити гост овако великог спортског догађаја на златној столици у Штарк арени, посебно што смо бака и ја страствени навијачи Партизана. Атмосфера је била неописива и иако је Партизан изгубио, подршка свих који су присуствовали на утакмици била је огромна. Први пут сам, на овај начин, из првог реда, гледао неки спортски догађај и сада могу да кажем да је то прелепо искуство. Навијам да се мој тим нађе у плеј ин фази до краја сезоне – открио нам је Андреј.

Андреја и у наредном периоду очекује мноштво обавеза, завршава научни рад, овога пута из квантне физике, а припрема се и за републичко такмичење из математике које му је важно због уписа на жељени факултет. Наиме, уколико освоји високо место факултет уписује без пријемног испита. Како нам је раније открио, млади гимназијалац жели да упише астро физику.

Валентина-ц

У сарадњи са установама културе, поводом сто година од смрти песника Душана Васиљева, Град Кикинда први пут организује „Дане Душана Васиљева“.

– Наш циљ је да сачувамо сећање на нашег Душана и да, на достојанствен начин, обележимо јубилеј – рекла је за Кикиндски портал Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање. – У програмима је ангажовано много младих људи јер сматрамо да је битно да разумемо како они читају поезију Васиљева, као и да их анимирамо да сазнају нешто више о његовом животу и делу, у нади да та сазнања могу да их инспиришу у уметничком, духовном, и у смислу очувања правих вредности, којима су проткани Душанови стихови.

Манифестација почиње вечерас (петак, 22. март), у 19 сати, у Галерији „Нова“ Народног музеја, изложбом „Читање Васиљева“, које се састоји из три целине: представљања историјског оквира, затим интервјуа на тему како данас читамо Васиљева, док трећу целину чини читаоница у којој ће посетиоци моћи да прочитају новинске чланке и две Душанове приче које се чувају у Музеју и нису објављиване до сада.

Следећи догађај заказан је за понедељак, 25. март, за 18 сати, у Библиотеци, где ће, у сарадњи са Матицом српском, бити организован Округли сто „Душан Васиљев и његово доба 1914-1918“. Предавачи ће говорити о историјским околностима Душановог века: о Великом рату, нестанку Аустроугарске, стварању краљевине СХС, цртању нове банатске границе и појави комунизма у Банату, најавила је Валентина Мицковски.

Представа „Облаци“ која ће се играти у уторак, од 20 сати, у Позоришту, дочараће Душана на потпуно друкчији начин од претходна два догађаја и уз веома јаке емоције – каже Мицковска. – С обзиром на то да је овај песник био експресиониста, и представа је рађена у том духу. Веома је потресна и приказује његов унутрашњи свет, свет бола, његове јаке емоције и заиста необично стање његове психе.

Финални догађај одржаће се 27. марта, на дан смрти Васиљева и на Дан Гимназије која носи његово име. Од 19 сати, у Народном позоришту, биће одржана Свечана академија „Наш Душан – човек пева после рата“.

У првом делу биће уручене књижевне награде „Душан Васиљев“. Поводом јубилеја, Гимназија је, први пут, расписала конкурс за најбоље прозне и поетске радове гимназијалаца. Најбоља три рада биће презентована на Академији. Организатор и покровитељ овог програма је Град Кикинда, а сценарио и режију потписује Драган Остојић. Остојић програм најављује као причу о животу испуњеном поезијом и о поезији о животу. Наш Душан пише горке истине и живи тежак живот, али нама оставља да будемо добри, мирољубиви и племенити. Он несебично даје своје болно и животно и поетско искуство. Његово живот је поетска истина, рекао је Остојић. Поезију ће говорити Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Стефан Остојић.

– Овај велики песник, заслужује да се његов живот обележи на достојанствен начин и веома ми је драго да Град реализује „Дане Душана Васиљева“ и то уз подршку установа културе: Културног центра, Народног позоришта, Народне библиотеке „Јован Поповић“, као и уз учешће Гимназије. И сама организација ових догађаја проткана је истинским људским вредностима –  заједништвом, љубављу и хуманошћу, а то су, у ствари, вредности којима нас је Душан Васиљев научио својим животом и делом – закључила је Валентина Мицковски.

1711051121599

,,Аква“ је назив предавања које је у  Галерији Културног центра  одржао дипломирани хемичар Младен Ђуран. Како истиче научно-популарни приказ могао би се сажети у једној реченици која гласи ,,Ако тражите мистерију, потражите је у капи воде”.

-Феномен воде је изузетно интересантан и желео сам суграђанима да је представим из неког другог аспекта. Данас када говоримо о води, то је најчешће због њеног загађења, али и о тежњи да се као природан ресурс сачува. Вода је природни феномен и њене аномалије представљају разлог за постојање живог света. Наука је до данас прихватила 72 аномалије воде и ово је била прилика да суграђане упознам са најзначајнијима – рекао је Ђуран и напоменуо да је неопходно да сви имају више поштовања према води.

Вода је ресурс који није непресушан.

-Град се у протеклих неколико година максимално залаже да обезбеди здраву пијаћу воду, изградњом фабрике воде. То је велика и значајна инвестиција. Када се толико улаже у здраву воду за пиће, морамо да научимо и како да се према њој понашамо – закључио је Младен Ђуран.

Организатор предавања била је Туристичка организација, а повод је 22. март Светски дан вода.

-Наша жеља била је да сви који су дошли на предавање кроз научно – популарно предавање науче више, чују занимљиве чињенице и буду одговорнији према води. И у наредном периоду придружићемо се обележавању датума који су важни за читаву планету – истакла је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

А.Ђ.