najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Prema Ugovoru o sufinansiranju dela Programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koji se odnosi na sufinansiranje kao podršku građanima, Grad Kikinda je, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike opredelio 20 miliona dinara.
Kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost“ više od 150 sugrađana dobiće bespovratna sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost u svojim domovima.
Naučni klub Centra za stručno usavršavanje (CSU) danas je, u saradnji sa Institutom “Biosens” iz Novog Sada, održao demonstraciju tretiranja useva kukuruza primenom drona, po programu manifestacije „Maj – mesec matematike“. Ogled u okolini Kikinde izveli su Aleksandar Ivezić i Zoran Stamenković, kako bi ispitali aplikacije za ovu bespilotnu letilicu.
Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa primenom inovativnih tehnologija u poljoprivredi i da prošire svoje znanje o mogućnostima upotrebe drona u biotehnološkim procesima. Ova aktivnost imaće i nastavak, kada će se parcele tretirane iz drona uporediti sa onima na kojima je izveden klasični tretman prskanja, navode u Centru za stručno usavršavanje u kojem programi manifestacije „Maj – mesec matematike“ traju do kraja meseca.
Zahvaljujući bogatom kulturnom nasleđu, od praistorije do savremenog umetničkog izraza, severnobanatski biser Kikinda, kandidaturom za Nacionalnu prestonicu kulture za 2027. godinu, pretenduje ne samo da pokrene dugoročni i sveobuhvatan razvoj grada, već i da doprinese ukupnom razvoju imidža Srbije.
Titula bi tako bila jedinstvena prilika da se predstave umetnici koji su u Kikindi odrastali, živeli ili boravili poput Đure Jakšića, Dušana Vasiljeva, Vase Stajića, Miroslav Mike Antića, Jovana Ćirilova, Jovana Popovića i mnogih drugih koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. S druge strane, 12 nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Kikinde, mnogobrojni predstavnici vaninstitucionalne scene, kao i šest ustanova kulture, od kojih je Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti, „Tera“ poznat u svetskim okvirima, potvrđuju potencijal kandidature.
Titula Nacionalne prestonice kulture za Kikindu nije samo prilika da se istakne kulturno blago ovog grada, već i da se podstakne dalji razvoj i unapređenje kulturnih potencijala, što će uticati i na njegovu atraktivnost za život, posete i investicije i to u važnoj godini za celu zemlju, zbog čega nam je utoliko važnije da se uskladimo i sa samim EXPO-m , navodi gradonačelnik grada Kikinde, Nikola Lukač.
-U pitanju je srednjeročni plan jer nam je cilj da kroz ovu kandidaturu, čak i konkurisanje za titulu Unesko – kreativni grad u budućnosti, dugoročno učinimo naš grad vidljivijim i atraktivnijim onima koji tek treba da ulažu i posete Kikindu. Štaviše, negovanjem i razvojem naše bogate kulturne baštine i postojeće scene otvaramo vrata mladim talentima da stvaraju budućnost zbog koje će ostajati ili vraćati se da žive na sever Banata – izjavio je Lukač.
Strateški pristup i uključivanje građana i scene, javnog i nevladinog sektora, biće osnova načela kandidature, pa će desetogodišnja strategija razvoja kulture biti prvi zadatak budućeg nezavisnog stručnog tima koji će raditi na njegovoj izradi. Daljim akcionim dvogodišnjim planovima predviđa se oblikovanje i dokumenta za kandidaturu za Nacionalnu prestonicu kulture.
-Iako se možemo kandidovati i godinu dana ranije, Kikinda ovakvim pristupom ukazuje na ozbiljnost i posvećenost ovom projektu, jer želi sistemski da radi na razvoju kulture, a zahvaljujući tome, legatski i na ukupnom razvoju imidža grada kao grada kulture – napomenula je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.
Već od danas svi građani Kikinde i njeni posetioci moći će da prate razvoj projekta na
društvenim mrežama: https://www.instagram.com/kikinda2027 i https://www.facebook.com/kikinda2027. Nacionalna prestonica kulture je projekat koji je pokrenulo Ministarstvo kulture, zahvaljujući Novom Sadu koji je nosio titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine i dao primer za razvoj kulturnih i umetničkih kapaciteta u drugim gradovima Srbije.
Opšta bolnica priključila se preventivnoj kampanji Euromelanoma dan, koja je deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. Dermoskopski pregledi obavljali su se u dve ambulante, gde su sugrađani mogli da se konsultuju sa dr Milicom Agić i dr Sinišom Jolićem, dermatovenerolog.
-Sugrađani su se u velikom broju odazvali pregledu mladeža i kože. Naša Bolnica se od samog početka uključila se u ovu kampanju čiji je cilj da stanovništvo bar jednom godišnje preventivno pregleda kožu kako bi se na vreme otkrili eventualni melanomi i drugi oblici raka kože – istakao je dr Siniša Jolić.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u porastu je broj novootkrivenih melanoma. Godišnje se u Srbiji otkrije oko 600 pacijenata, od kojih polovina premine od ove bolesti.
-U Kikindi se godišnje otkrije više od deset pacijenata sa dijagnozom melanoma i otkrivamo ih svake godine sve više. Pregled mladeža veoma važan jer ih imamo svi, ali 30 odsto može da se promeni i da jednog dana postanu melanomi. Pacijentima je dostupna savremena terapija lečenja i stoga je vrlo bitno otkriti ih u ranoj fazi Pratimo i nemelanomske tumore koji su češći, ali nisu toliko maligni – dodao je naš sagovornik.
Sunce više nije ono što je bilo, kažu dermatolozi i sada je mnogo veći efekat štetnog delovanja što dovodi do toga da je sve veći broj mladih ljudi koji su oboleli. U slučaju bilo kakve sumnjive promene na koži, asimetrije ili varijacije u boji, potrebno je javiti se dermatologu. Pacijentima je deljena i brošura sa uputstvima o samopregledu čitavog tela koji treba obavljati jednom mesečno.
Kampanja Euromelanom je zvanična medijska kampanja Evropskog udruženja za dermatološku onkologiju i Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju, a organizuj se se pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Moto ovogodišnje kampanje je „Borba sa rakom kože počinjen u tvojoj glavi”.
A.Đ.
Lokalna samouprava raspisala je program podrške poljoprivrede i ruralnom razvoju. Za 17 mera podrške opredeljeno je 15 miliona 950 hiljada dinara. Broj mera u odnosu na prošlu godinu je smanjen, ali su uvećani iznosi za programe za koje su poljoprivrednici najviše zainteresovani, saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
-Ove godine osam mera je iz oblasti stočarstva, što ranije nije bio slučaj. Novina je osiguranje životinja i nabavka umatičenih priplodnih muških grla. Voćari, vinogradari i oni koji se bave plasteničkom proizvodnjom na raspolaganju imaju četiri mere koje obuhvataju kupovinu opreme i novih zasada, ali i krčenje starih. Subvencionišu se mladi koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom sa 200.000 dinara, a sredstva se izdvajaju za udruženja poljoprivrednika. Tu su mere podrške kreditiranjem, kao i osiguranje useva – kaže naša sagovornica.
Na sajmovima poljoprivrede na kojima učestvuje grad promovisaće se proizvodi poljoprivrednika sa teritorije grada.
-Želimo da imamo što veći broj proizvoda kako bi ih predstavili širom zemlje. Akcenat će biti i na različitim proizvodima od bundeve – napomenula je Miroslava Narančić.
Za osiguranje useva planirano je ukupno tri miliona dinara, za mlade poljoprivrednike dva, za mašine, uređaje i opremu za navodnjavanje 1,9 miliona dinara, 1,3 miliona za kreditnu podršku, po milion dinara opredeljeno je za veštačko osemenjavanje i selekciju domaćih životinja, za podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada na raspolaganju je 700.000 dinara, koliko je planirano i za nabavku opreme za pčelarstvo, kao i troškove neškodljivog uklanjanja životinja. Ukupno po pola miliona dinara opredeljeno je za podizanje i opremanje plastenika, za opremanje objekata za tradicionalne zanate, za nabavku opreme za proizvodnju vina, rakije i slično, a za opremanje degustacionih sala na raspolaganju je 350.000, za nabavku novih pčelinjih društava i matica planirano je 300.000 dinara, koliko je izdvojeno i za nabavku banatskog gološijana. Nabavka opreme za mužu, hlađenje i čuvanje mleka i nabavka umatičenih priplodnih muških grla sufinansiraće se sa po 200.000 dinara.
Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 1. decembra.
A.Đ.
Zlato i prvo mesto na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi osvojio je Aleksa Tomić, učenik sedmog razreda OŠ „Sveti Sava“. Organizator je Regionalni centar za talente i deo je Svetske geografske olimpijade na koju odlaze samo srednjoškolci, a na Evropskoj geografskoj olimpijadi nadmeću se i osnovci, istakao je mentor i profesor geografije Miroslav Grujić.
-Srbiju će na Evropskoj geografskoj olimpijadi predstavljati četvoro osnovaca, među kojima će se, nadam se, naći i Aleksa. Ostaje da se u Regionalnom centru za talente uradi analiza svih testova nakon čega će biti doneta i odluka koja deca će biti pozvana – otkriva naš sagovornik.
Finalno takmičenje ove olimpijade održano je u Brzeću i Blaževu na Kopaoniku. Takmičenje ne prati nastavni plan i program nego obuhvata širok spektar geografskih znanja i veština, a učestvovali su učenici sedmog i osmog razreda.
-Nadmetanje se sastoji iz pisanog testa, multimedijalnog i terenskog rada. Svaki takmičar sa svojim mentorima oko dva sata proveo je u šetnji Kopaonikom gde su im je objašnjene fizičko geografske i društveno-geografske karakteristike tog regiona. Nakon toga radili su test znanja na osnovu onoga što su čuli, videli i zapamtili. Aleksa je u tom delu imao 38 od ukupno 40 bodova i ubedljivo je bio najbolji – naveo je Grujić i podsetio da su prošle godine Kikinđani prvi put učestvovali na ovoj olimpijadi i tada su osvojili dve bronzane medalje.
Aleksa je svestrano dete i osim iz geografije učestvovao je i na takmičenjima iz fizike, engleskog i hemije. Zajedno sa mentorom spremao se od januara i to vrlo uspešno.
A.Đ.
Opšta bolnica i ove godine priključila se preventivnoj kampanji Euromelanoma dan, koja se održava 20. maja, a deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože. Dermoskopski pregledi obavljaće se u dve ambulante od 8 do 14 sati, a radiće ih dr Milica Agić i dr Siniša Jolić, dermatovenerolog.
-Zainteresovani za pregled mladeža i kože mogli su da se prijave putem veb sajta euromelanoma i oni već imaju svoje termine. Ukoliko u ambulantu dođu i sugrađani koji nisu uspeli da se prijave elektronski i oni će, takođe, biti pregledani. Svi će dobiti uputnik koji treba da popune i koji će nam više reći o tome kakobrinu o svojoj koži. Naš cilj je da ouhvatimo što više sugrađana i ukažemo im na važnost zaštitekože od UV zračenja i ranog otkrivanju melanoma i drugih oblika raka kože – istakao je dr Siniša Jolić.
Osim u Bolnici, od 17 sati pregledi će biti nastavnjeni u ambulanti „Derma ideale“ u Svetosavskoj ulici. Kampanja Euromelanom je zvanična medijska kampanja Evropskog udruženja za dermatološku onkologiju i Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju, a organizuj se se pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. oto ovogodišnje kampanje je „Borba sa rakom kože počinjen u tvojoj glavi”.
A.Đ.
Preventivni pregledi građana u nedelju, 19. maja, osim u Opštoj bolnici biće organizovani i u Domu zdravlja. Kako je istakla dr Biljana Marković, direktorica, od 8 do 17 sati građani će moći da dođu u ambulantu u Svetosavskoj 53 i prekontrolišu svoje zdravlje.
-Naši lekari obaviće takozvani klinički pregled koji podrazumeva da pacijenta lekar posluša, da mu izmeri krvni pritisak, a biće rađen i EKG. Kada pregled bude završen građani kod kojih postoji potreba biće poslati u Bolnicu da im se uradi laboratorija i ultrazvučni pregled, a dobiće i smernice od lekara – saznajemo od dr Marković.
Prevencija i rana dijagnostika od ključnog su značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolest.
Prvi plesni festival „Densing stars“ okupio je 16 klubova iz naše zemlje sa oko 500 učesnika. Organizator je udruženje sportskog plesa „Ritmik“, a prema rečima Mirne Krnić, organizatorke takmičenja u hali Sportskog centra „Jezero“ nadmetanje obuhvata razne vrste modernog plesa, akro, hip-hop, džez i strit stil, mažuret…
-Iz udruženja „Dens N Soul“ iz Kikinde učestvuje oko 120 plesača, a iz našeg grada imamo još predstavnika. Ocenjivanje je povereno tročlanom stručnom žiriju koji će ocenjivati plesne tačke dece od četiri do pa do juniora i seniora koji imaju više od 20 godina – saznali smo od Mirne Krnić.
Na sceni se smenjuju plesači iz Sombora, Subotice, Bačkog Petrovog Sela, Sente, Zrenjanina, Beograda, a najbolje očekuju vredne novčane i robne nagrade.
A.Đ.
Vesna Đukanović, naša sugrađanka, višestruko je ovenčana nagradama za svoju poeziju i prozu. Poslednji put, međutim, na konkurs je poslala basnu i, kao i književnik Dragan Pop Dragan, u Kikindu donela nagradu „Kluba umetničkih duša“ iz Mrkonjić Grada, sa konkursa humora i satire. Ovo je samo povod za upoznavanje sa njenim radom koji karakteriše potreba za očuvanjem sećanja na prošla vremena, ljude, običaje, i na lokalni govor.
– Zamisao mi je bila da zapišem i na taj način od zaborava sačuvam priče naših krajeva, svoje porodice, ljudi naše prelepe ravnice. To su velike priče malih ljudi koji su nas svojim postojanjem zadužili, a svojim postupcima hrabrili i hrabre da istrajemo na svojim životnim putevima – kaže Vesna Đukanović. – Priča po kojoj je prva zbirka dobila ime, „Radost žute lubenice“, je autobiografska, i u njoj se, kroz niz događaja, priča o poslednjoj želji moga oca. Mlađe generacije i ne znaju da su nekada žute lubenice bile sastavni deo bostana u ovim krajevima.
Upravo za ovu zbirku nagrađena je „Čučkovom knjigom“ biblioteke iz Han Pijeska. Kratke priče sabrala je i u izdanje „Odsjaj svilenih niti“, a pesme u knjigu „Možda bezgrešan“.
– Možda se pisanjem bavim dugo vremena, ali zapisivanjem kratko. Počela sam da pišem na nagovor supruga. Naime, bavim se i oslikavanjem svile, a postavka slika na blogu je zahtevala i pisani komentar, pa su nazivi slika prešli u rečenice, one u zapise, oni u priče – zaključuje.
Kao pesnikinja, kaže, pre svega je fokusirana na misaonu poeziju, kao i na dijalektsku. „Laloški“ govor se gotovo potpuno izgubio, dodaje, a to je deo naših korena i kulturnog nasleđa koji se mora poštovati i čuvati.
Pesnički talenat Vesne Đukanović prepoznaju urednici zbornika i književnih časopisa. Pesma koja je svojevrsni omaž Šopovu, prevedena je na makedonski jezik.
Vesna Đukanović je zaposlena u Osnovnoj školi,,Servo Mihalj” u Padeju. Dugogodišnji rad u seoskom okruženju, kako kaže, uticao je na formiranje pisca u njoj, i u tome, možda, i leži objašnjenje za potrebu da perom čuva priče iz davnina svog rodnog kraja.
Kada nebo oteža oblacima
Kada sivilo unese
U duše ljudi neki tihi
Neobjašnjivi žal
Dubokih korena
Doleti bezvučni poj
Razlegne se.
Samo ga prozvani čuju.
(„Odsjaj“)
