Град Архиве | Паге 201 оф 345 | Кикиндски портал

Служена прва Света Литургија у цркви Светих апостола Петра и Павла

Aleksandra Djuran Април 3, 2024

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Банатској Тополи протекле суботе служена је прва Света Литургија. Уз благослов епископа банатског Никанора, пошто је храм је стављен под кров, стекли су се услови за богослужења, сазнајемо од свештеника јереја Александра Лекића.

-Сваке суботе служиће се Света Литургија у храму у изградњи. Ово је прва православна црква у Банатској Тополи и на првом богослужењу било је тридесетак верника. Посла има још доста и позивам све који могу да нам помогну донацијама – каже јереј Лекић.

Темељи цркве у улици Вука Караџића 12 изливени су у септембру. За изградњу су били мештани, али и представници цркве. Плац је највећим делом откупила црква, а учествовали су и Тополчани који су сложни у намери да црква што пре буде завршена.

Храм се гради у стилу једнобродне грађевине са торњем преслице. Медитерански је тип цркве и јединствена је у Банату. У току је зидање иконостаса цркве који гради јереј Лекић. Потребно је завршити и торањ до крста након чега ће уследити подизање крста.

-Црквена слава је Петровдан који је 12. јула и очекивања су да ће добар део радова до тада бити завршен – навео је јереј Александар Лекић.

Председник Савета месне заједнице Недељко Цимеша подсетио је да је плац, на ком се гради храм, највећим делом откупила црква, а учествовали су и мештани који су сложни и имају велику жељу да црква што пре буде завршена.

-Када смо сложни све се може. Решени смо да се посао уради што пре. Пуно нам помаже башаидски свештеник Александар Лекић који ће служити у две парохије у Башаиду и у Банатској Тополи – сазнали смо од нашег саговорника.

Храм ће бити дужине 15 и ширине седам метара. Сви који су у могућности и желе да помогну прилозима могу то да учине на жиро рачун: 165-7010592032-47.

А.Ђ.

Такмичење и обуке за иноваторе у области технологије

Igor Crnogorac Април 2, 2024

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији представљено је данас у Градској кући, на првој седници Савета Севернобанатског управног округа ради привлачења што већег броја појединаца да се пријаве за учешће у овом државном пројекту који се реализује од 2005. године.

– Могу да учествују сви, имали смо тимове од ђака до пензионера, као и чланове Академије наука. Такмичење није ни на који начин ограничено. Једина идеја је да се отворе нови тржишни потенцијали: за замену извоза, за извоз, за надомештање неких производа, услуга, процеса или софтвера, за измену начина пословања. Било која врста иновације долази у обзир јер је то једини начин да дођемо у такозвану одрживу конкурентску предност – монопол који је заснован на знању, а не на позицији или протекцији – рекао је проф. др Војин Шенк, координатор такмичења.

Иако је у питању такмичење са новчаним наградама (прва је у износу од милион динара), задатак организатора је да што више људи учествује у специјализованим обукама о томе како на основу иновација успети на тржишту, почевши од тога како доћи до идеје која се суштинске разликује од других, додао је проф. др Шенк.

Од када постоје такмичење и обуке, само финалисти су основали више од 90 предузећа која се и даље развијају, а више од 11 хиљада људи прошло обуке, у чему и јесте највећа вредност, речено је на скупу.

– Радимо на томе да са овим пројектом упознамо људе у целом Округу, да знају да имају могућност да буду полазници једногодишњег семинара или едукација, и да науче како да, од иновативне идеје, дођу до реализације. Локални предузетници имају прилику да науче неке нове методологије, као и да добију прилику за промоцију – изјавио је начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

Професор Владимир Никић истакао је да, већ трећи пут постоји и категорија иновативно село, намењена становницима села који имају идеју и визију како би њихово место могло да се развија у будућности. Право учешћа имају представници сеоских компанија, пољопривредних газдинстава и удружења.

Седници Савета присуствовали су представници локалних самоуправа, регионалних привредних комора Кикинде и Суботице, удружења предузетника и пољопривредних стручних служби и, у име домаћина, градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Саша Танацков.

Рок за пријављивање је 5. мај на сајту www.иновација.орг. Пројекат организује Министарство науке, технолошког развоја и иновација у партнерству са многобројним партнерима.

С. В. О.

На Сајму запошљавања 25 послодоваца понудће 380 радних места

Aleksandra Djuran Април 1, 2024

Сајам запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује у четвртак, 4. априла од 11 часова , у Спортској хали „Партизан“. Овом приликом ће 25 послодаваца понудити око 380 радних места, а незапослени ће, у непосредном контакту, моћи да се упознају са радним местом за који су заинтересовани.

У понуди су радна места са високом и средњом стручном спремом, а велики број слободних послова биће и за оне без квалификација.

Кандидати са високом стручном спремом моћи ће да конкуришу за радна места машинског инжењера, инжењера електротехнике. Незапослени са средњом стручном спремом моћи ће да конкуришу за послове продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца- калупара, ЦНЦоператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника…

Веома добра биће и понуда послова и за неквалификовене раднике, будући да се тражи велики број производних радника и још много других.

Незапослени ће на сајму бити у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају им своју радну биографију. На штанду Националне службе незапослени и послодавци ће моћи да добију све информације за подстицање запошљавања, док ће незапосленима бити пружена помоћ и у писању радне биографије .

420419715-1009749857350324-6852082489762268368-н

Полазници и ментори РЦТ „Душан Васиљев“ уживали у екскурзији коју им је омогућила локална самоуправа

Aleksandra Djuran Април 1, 2024

Полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ протеклог викенда били су на екскурзији коју је за њих обезбедила локална самоуправа. Део полазника, њих 19, чији радови се представљају на покрајинском такмичењу и шест ментора били су смештени на Копаонику.

-Осим лепота Копаоника посетили смо и Музеј виноградарства у Александровацу, Ђавољу варош и Нови Пазар. За све полазнике, али и за нас, била је ово прилика да се боље упознамо и да посетимо делове наше земље у којима никада нисмо били. Хвала Градској управи што нам је омогућила ово путовање. За све нас то је подстрек да још боље радимо и да наставимо да остварујемо врхунске резултате – истакао је Срђан Срдић, директор РЦТ „Душан Васиљев“.

Глумица Марта запрошена у току представе: принцеза је рекла „Да!“

Igor Crnogorac Април 1, 2024

Не само позориште, него и живот у најлепшем облику, догодили су се синоћ на даскама Дечијег позоришта „Лане“ у Кикинди. У току играња представе „Лепотица и звер“, глумицу Марту Катаи, на сцени је запросио њен младић Милан Попадић.

Марта игра принцезу, а представу су, како је то често и бивало, гледали њени родитељи, Милан, али, овога пута, и његови мама и тата. Сви су, осим принцезе и њене публике, знали шта ће се догодити.

На самом крају представе, када се изговара наравоученије да звер може да постане принц само ако је то права љубав, био је прави моменат који су изрежирали учесници „завере“ – Милан и сви глумци осим Марте, да се он појави на сцени. Клекнуо је испред своје принцезе и запросио ју је.

– Још у децембру сам решио да је запросим – каже Милан. – Већ смо испланирали да идемо на лето у Тунис, па сам прво хтео то да урадим тамо. Због прстена и могућих проблема на царини, одустао сам и решио да се договорим са њеним колегама из „Ланета“ и да просидбу изведем на сцени. Изашао сам на крају, као принц, уместо Александра Круља. Нисам осећао ноге када сам стао на сцену. Видео сам да се и она шокирала. Обоје смо били у шоку, једва сам јој ставио прстен на руку. У публици су све маме и тате плакале.

Марти, глумици „Ланета“, било је то, иначе, премијерно играње у овој представи, које су јој „аранжирале“ колеге управо због просидбе. Ипак, Марта је имала предосећај и то скоро потпуно тачан.

– Изгубила сам се кад сам видела Милана на сцени, нисам осећала под. Осећај је био диван, плакала сам од среће – прича Марта. – Иначе, пре тога сам два пута сањала како се он, уместо колеге Круља, појављује на сцени као принц. То сам и испричала и Милану и колегама у Позоришту и сви су били запрепашћени јер су већ били припремили ово изненађење и мислили су да их је неко одао. Међутим ја сам, једноставно, имала тај осећај, да је Милан мој принц.Марта, која има 22 године и већ дугогодишњи глумачки стаж, и осам година старији Милан, запослен у „Нафтагасу“, упознали су се на базену у његовом Банатском Великом Селу јула прошле године и од тада су заједно. Тунис, наравно, није отказан, кажу, а зна се и да ће венчање бити следеће године у августу, месецу у којем су обоје рођени.

Њихов догађај за памћење била је, колико се зна, прва просидба на позоришној сцени у Кикинди. Од општег одушевљења публике једва се чуло да је Марта рекла „Да“, али је то било јасно по њеној реакцији – и представа је завршена дивним почетком.

С. В. О.

Фото: ФБ страница Милана Попадића и Дечијег позоришта “Лане”

(ВИДЕО) Хуманитарна организација Срби за Србе: За нову кућу породице Тот-Докић из Мокрина

Jelena Trifunović Април 1, 2024

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић из Мокрина обезбеди нови дом.

Како наводе у ХО Срби за Србе, ова организација постоји од 2005. године и до сада је помогла више од 3.300 породица са више од 15.500 малишана.

Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!

Породица Тот-Докић живи у рубном делу Мокрина. Кућу у којој живе фактички чине омања кухиња и једна соба у којој спава њих осморо. Њих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!

„Никад нисам размишљала да ћу тако рано да се удам. Тешки услови и судбина су ме натерали, па сам напустила школу и посветила се мајчинству. Нажалост, ни овде није баш сјајно. Кућа нам је огроман проблем, а највише се бојим да влага не остави последице на здравље моје деце”, прича Весна која са својих двадесет и нешто година већ има шесторо деце.

Малишани су јако лепо васпитани, доброта им просто исијава са лица и види се да се о њима марљиво брине, без обзира на околности. На кућу им се наслања штала у којој имају девет крава.

„Живимо од продаје млека, тако да гладни нисмо. Волимо то да радимо, како Ненад и ја, тако и деца. Он, наравно, често иде и у надницу. Јако је вредан, чак и за неки мањи динар увек иде да би наша деца имала. На социјалну помоћ и дечији додатак немамо права јер имамо регистровано пољопривредно газдинство и прелазимо неки цензус, без обзира што имамо шесторо деце и што је кућа таква каква је. Можда бисмо добили помоћ да седимо скрштених руку”, разочарано је истакла Весна.

Купатило немају, па се купају у кориту водом загрејаном на шпорету. По двоје „одједаред”. Неки прозори су им попуцали, па их крпе најлонима, а немају ни сва врата у кући.

„Што се тиче хигијене, ту нема не могу или болесна сам. Деца морају сваки дан да су окупана и да су чисти и сређени за школу. И рођендане увек славимо, али, нажалост, ови старији још нису звали другаре из школе. Нису ми рекли разлог, али мислим да је због куће”, додала је Весна.

Док смо водили разговор о кући и њиховом животу, приметили смо да деца воле и да цртају. На питање шта највише, добили смо упечатљив и нимало зачуђујућ одговор – „куће”!

„Највише волим да цртам куће. Видео сам једну лепу жуту, па их зато увек бојим жутом бојом. Волео бих да имам такву. Имамо и мало играчака, највише бих волео да добијем хеликоптер”, испричао нам је осмогодишњи Милош који нам је признао и да уме да им буде хладно зими.

Упитали смо и седмогодишњу Снежану шта би највише желела:

„Ја сам Снежана, ђак првак. Волела бих да имам розе собу и розе барбику!”

Одгајати децу у оваквим условима сигурно није лако. Иако се Весна и Ненад заиста труде да им обезбеде основно, потребна им је подршка.

„Боримо се колико можемо. Свако дете има неку своју жељу коју се трудимо да им испунимо, а некад и не можемо. Најстарији син и ћерка би да имају своје собе, да им мој супруг и ја више не досађивамо. То је и моја највећа жеља, немам нити једну другу. Само да имају своје собе, да могу да позову другаре, да могу да се играју и да не преживљавају све оно што сам ја, даће Бог. Молим све добре људе који су у могућности ако желе да помогну да испуним жељу деци мојој, а и мени самој!”

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић обезбеди кућа.

– Наша пажња и подршка потребнији су им сада више него икад јер су недавно трагичним случајем остали без седмог детета, бебе Миле- истичу из ове организације.

На овом линку погледајте како можете донирати средства за породицу Тот-Докић.

Извор: Хуманитарна организација Срби за Србе

Ускршње поруке мира и благостања

Igor Crnogorac Марцх 31, 2024

Данас је Ускрс за католичке и све вернике који се служе Грегоријанским календаром. Ускршњој миси у Цркви Светог Фрање Асишког присуствовали су многобројни верници и представници Градске управе: градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан, председник Ссавета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот, и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, која је упутила честитке суграђанима који данас славе Ускрс.

– Желим да овај празник проведу у радости и миру, са својим породицама и пријатељима. Ускрс је време наде и благостања, такође и симбол новог живота, препорода и обнове, Нека нам Ускршњи празници ојачају веру и љубав, нека нам подаре добро здравље, духовни мир и благостање нашим срцима и нашим домовима, снагу, истрајност и храброст да се суочимо са свакодневним изазовима и проблемима које нам живот неминовно намеће – рекла је Мелита Гомбар. – Веома смо поносни на нашу заједноцу која је мултикултурална и мултинационална средина, радимо на ојачавању тих односа, неговању културе, традиције и међусобног суживота наших суграђана.

Испред Католичке цркве вернике су дочекали и представници Туристичке организације са фарбаним јајима и слаткишима, и чланови Драмске радионице Дечијег позоришта „Лане“.

Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају овом, као и свим другим празницима, посебно обележје. Данас православци комшијама који прослављају овај велики празник упућују честитке и од њих добијају фарбана јаја. За месец дана католици ће честитати православни Ускрс и то је само једна тачка у којој различите културе постају једна, иста, уједињена у људскости и доборосуседским односима.

С. В. О.

Помоћ локалне самоуправе паровима у процесу вантелесне оплодње: Да нас буде више

Aleksandra Djuran Марцх 30, 2024

Локална самоуправа расписала је Јавни позив за за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу за парове који нису обухваћени буџетом Републике Србије. За ову меру опредељено је два милиона динара, а максимални износ који се добија је просечна нето зарада у Србији у моменту исплате, истакао је председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Парови који су у процесу вантелесне оплодње могу да конкуришу за средства. Новац им пуно значи како би платили додатне прегледе или купили поједине витамине, суплементе, ињекције, а које не покрива Републички Фонд за здравство. Суграђани који не могу природним путем да постану родитељи обраћали су нам се за помоћ и од 2021. године средства за ову меру планирају се у градској каси – рекао је Богдан.

Осим финансијска, ово је и морална подршка за све који пролазе кроз тежак период вантелесне оплодње. Помоћ је намењена суграђанима који, најмање пола године, имају пребивалиште на територији Града.

-Правилник није мењан, тако да је једноставно прикупити документацију. Процедура је максимално упрошћена тако да је потребно донети извештај установе да су парови укључени у поступак вантелесне оплодње, као и предлог лекара специјалисте да је она једини начин да добију дете. Не мора се достављати комплетан медицински историјат. Остало су изводи из матичне књиге рођених и веначних, личне карте, а они који нису венчани достављају изјаву оверену код јавног бележника, уз потврду два сведока, да живе на истој адреси. Неопходна је и потврда да су започели процес у здравственој установи регистрованој за обављање ове делатности – напомиње наш саговорник и додаје да је јавни позив на сајту Града где се може видети шта им је све неопходно.

Portrait showing parents’ hands and babies’ feet.

Право на средства може да се оствари једном у току календарске године. У протеклих три године помоћ је добило 70 парова, а јавни позив отворен је до утрошка средстава.

А.Ђ.

Топла зима и пролећни мразеви нису, за сада, лоше утицали на пчеле

Igor Crnogorac Марцх 29, 2024

Према недавно објављеном билансу у билтену Републичког хидрометеоролошког завода, зима 2023/2024. године била је најтоплија од 1951. године и сушна у већем делу земље. Забележене су рекордно високе вредности температура. У неким местима забележени су и летњи дани, а регистрована су два топлотна таласа. Кикинда се нашла међу три града (поред Крушевца и Краљева) у којима је измерено рекордно дуго сијање сунца током зиме.

Између осталих, последице утицаја ових зимских метеоролошких изненађења, полако своде и пчелари.

– Цела зима и први дани пролећа су нас врло изненадили – каже за Кикиндски портал Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине. – Пчеларством се бавим готово 40 година, али овакве временске прилике нисам запамтио. Ипак, пчеле никад нису биле боље него овог пролећа, али је то релативно јер је све и оживело доста раније. Оно чега се плашимо, што смо имали првих дана пролећа, то је мраз којег је било у целој земљи. Код нас су те најниже температуре биле степен и два испод нуле, што ће се лоше одрадити на цветање воћа. Пчеле су, за сада, накупиле довољно хране, не знамо још шта нас чека, али се надамо добром.

Пчеле су у добром стању у овом тренутку и прилично добро подносе промену климе, тврди Чолак и наводи да је багрем претрпео доста велику штету због мраза.

– Ми у Кикинди немамо багремову пашу, али је репица у фази пред цветање. Обично почиње да цвета 15. априла, али ће ове године то бити бар 20 дана раније. Сунцокрет, који је тек у фази у сетве, понеће исхрану, али само ако не буде тровања, ако ратари и ми будемо на истом задатку, као што смо били неколико година уназад јер једино ће тако бити добро и њима и нама – сигуран је Чолак.

Ако томе додамо и већ познате проблеме са којима се суочавају пчелари: чињенице да је откупна цена сунцокретовог меда ниска – прошле године је била 1,8 евра за килограм, али да откупа готово и да нема, пчеларима остају проблеми стварања залиха јер од куће продају само пет до 10 одсто производње.

Поред тога, како се чуло јесенас на скупу војвођанских пчелара у Кикинди, субвенције су сувише ниске да би биле довољне за опстанак пчелара, посебно оних којима је то једини извор прихода. У Кикинди се пчеларством бави између 250 и 300 суграђана.

С. В. О.

Расписан конкурс БКЦ и Града за прве књиге младих аутора

Igor Crnogorac Марцх 29, 2024

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) расписују конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора до 35 година старости. Конкурс се односи на ауторе који живе на територији Града Кикинде, на ауторе из Србије и из дијаспоре.

Град Кикинда и БКЦ више од 15 година заједнички објављују прве књиге, а штампано је преко 30 наслова у оквиру ове сарадње.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови…) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра. Жири ће настојати да одабере по један рукопис аутора из Кикинде, са територије Србије и из дијаспоре.

Жири ради у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Пропозиције конкурса: рукописе у wорд формату, биографију аутора и контакт податке (адреса, мејл, телефон) послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 29. марта до 1. јула. Резултати ће бити објављени 1. августа, а књиге до краја 2024. године.

За све додатне информације о конкурсу обратити се на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.