April 23, 2026

Град

1711964677929-(1)

Služena prva Sveta Liturgija u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla

Aleksandra Djuran April 3, 2024

U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Banatskoj Topoli protekle subote služena je prva Sveta Liturgija. Uz blagoslov episkopa banatskog Nikanora, pošto je hram je stavljen pod krov, stekli su se uslovi za bogosluženja, saznajemo od sveštenika jereja Aleksandra Lekića.

-Svake subote služiće se Sveta Liturgija u hramu u izgradnji. Ovo je prva pravoslavna crkva u Banatskoj Topoli i na prvom bogosluženju bilo je tridesetak vernika. Posla ima još dosta i pozivam sve koji mogu da nam pomognu donacijama – kaže jerej Lekić.

 

Temelji crkve u ulici Vuka Karadžića 12 izliveni su u septembru.  Za izgradnju su bili meštani, ali i predstavnici crkve. Plac je najvećim delom otkupila crkva, a učestvovali su i Topolčani koji su složni  u nameri da crkva što pre bude završena.

Hram se gradi u stilu jednobrodne građevine sa tornjem preslice. Mediteranski je tip crkve i jedinstvena je u Banatu. U toku je zidanje ikonostasa crkve koji gradi jerej Lekić. Potrebno je završiti i toranj do krsta nakon čega će uslediti podizanje krsta.

-Crkvena slava je Petrovdan koji je 12. jula i očekivanja su da će dobar deo radova do tada biti završen – naveo je jerej Aleksandar Lekić.

Predsednik Saveta mesne zajednice Nedeljko Cimeša podsetio je da je plac, na kom se gradi hram, najvećim delom otkupila crkva, a učestvovali su i meštani koji su složni i imaju veliku želju da crkva što pre bude završena.

-Kada smo složni sve se može. Rešeni smo da se posao uradi što pre. Puno nam pomaže bašaidski sveštenik Aleksandar Lekić koji će  služiti u dve parohije u Bašaidu i u Banatskoj Topoli – saznali smo od našeg sagovornika.

Hram će biti dužine 15 i širine sedam metara. Svi koji su u mogućnosti i žele da pomognu prilozima mogu to da učine na žiro račun: 165-7010592032-47.

A.Đ.

 

Inovacije-(6)

Takmičenje i obuke za inovatore u oblasti tehnologije

Igor Crnogorac April 2, 2024

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji predstavljeno je danas u Gradskoj kući, na prvoj sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga radi privlačenja što većeg broja pojedinaca da se prijave za učešće u ovom državnom projektu koji se realizuje od 2005. godine.

– Mogu da učestvuju svi, imali smo timove od đaka do penzionera, kao i članove Akademije nauka. Takmičenje nije ni na koji način ograničeno. Jedina ideja je da se otvore novi tržišni potencijali: za zamenu izvoza, za izvoz, za nadomeštanje nekih proizvoda, usluga, procesa ili softvera, za izmenu načina poslovanja. Bilo koja vrsta inovacije dolazi u obzir jer je to jedini način da dođemo u takozvanu održivu konkurentsku prednost – monopol koji je zasnovan na znanju, a ne na poziciji ili protekciji – rekao je prof. dr Vojin Šenk, koordinator takmičenja.

Iako je u pitanju takmičenje sa novčanim nagradama (prva je u iznosu od milion dinara), zadatak organizatora je da što više ljudi učestvuje u specijalizovanim obukama o tome kako na osnovu inovacija uspeti na tržištu, počevši od toga kako doći do ideje koja se suštinske razlikuje od drugih, dodao je prof. dr Šenk.

Od kada postoje takmičenje i obuke, samo finalisti su osnovali više od 90 preduzeća koja se i dalje razvijaju, a više od 11 hiljada ljudi prošlo obuke, u čemu i jeste najveća vrednost, rečeno je na skupu.

– Radimo na tome da sa ovim projektom upoznamo ljude u celom Okrugu, da znaju da imaju mogućnost da budu polaznici jednogodišnjeg seminara ili edukacija, i da nauče kako da, od inovativne ideje, dođu do realizacije. Lokalni preduzetnici imaju priliku da nauče neke nove metodologije, kao i da dobiju priliku za promociju – izjavio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

Profesor Vladimir Nikić istakao je da, već treći put postoji i kategorija inovativno selo, namenjena stanovnicima sela koji imaju ideju i viziju kako bi njihovo mesto moglo da se razvija u budućnosti. Pravo učešća imaju predstavnici seoskih kompanija, poljoprivrednih gazdinstava i udruženja.

Sednici Saveta prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora Kikinde i Subotice, udruženja preduzetnika i poljoprivrednih stručnih službi i, u ime domaćina, gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Saša Tanackov.

Rok za prijavljivanje je 5. maj na sajtu www.inovacija.org. Projekat organizuje  Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u partnerstvu sa mnogobrojnim partnerima.

S. V. O.

Sajam zapošljavanja 1

Na Sajmu zapošljavanja 25 poslodovaca ponudće 380 radnih mesta

Aleksandra Djuran April 1, 2024

Sajam zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda organizuje u četvrtak, 4. aprila od 11 časova , u Sportskoj hali „Partizan“. Ovom prilikom će 25 poslodavaca ponuditi oko 380 radnih mesta, a nezaposleni će, u neposrednom kontaktu, moći da se upoznaju sa radnim mestom za koji su zainteresovani.

U ponudi su radna mesta sa visokom i srednjom stručnom spremom, a veliki broj slobodnih poslova biće i za one  bez kvalifikacija.

Kandidati sa visokom stručnom spremom moći će da konkurišu za radna mesta mašinskog inženjera, inženjera elektrotehnike. Nezaposleni sa srednjom stručnom spremom moći će da konkurišu za poslove prodavca, vozača, šivača, komunalnog radnika, konditora, livca- kalupara, CNCoperatera, agenata osiguranja, konobara, kuvara, pekara, magacionera, mesara, administrativnog radnika…

Veoma dobra biće i ponuda poslova i za nekvalifikovene radnike, budući da se traži veliki broj proizvodnih radnika i još mnogo drugih.

Nezaposleni će na sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju im svoju radnu biografiju. Na štandu Nacionalne službe nezaposleni i poslodavci će moći da dobiju sve informacije za podsticanje zapošljavanja, dok će nezaposlenima biti pružena pomoć i u pisanju radne biografije .

420419715-1009749857350324-6852082489762268368-n

Polaznici i mentori RCT „Dušan Vasiljev“ uživali u ekskurziji koju im je omogućila lokalna samouprava

Aleksandra Djuran April 1, 2024

Polaznici Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ proteklog vikenda bili su na ekskurziji koju je za njih obezbedila lokalna samouprava. Deo polaznika, njih 19, čiji radovi se predstavljaju na pokrajinskom takmičenju i šest mentora bili su smešteni na Kopaoniku.

-Osim lepota Kopaonika posetili smo i Muzej vinogradarstva u Aleksandrovacu, Đavolju varoš i Novi Pazar. Za sve polaznike, ali i za nas, bila je ovo prilika da se bolje upoznamo i da posetimo delove naše zemlje u kojima nikada nismo bili. Hvala Gradskoj upravi što nam je omogućila ovo putovanje. Za sve nas to je podstrek da još bolje radimo i  da nastavimo da ostvarujemo vrhunske rezultate  – istakao je Srđan Srdić, direktor RCT „Dušan Vasiljev“.

 

Lane-prosidba-(5)

Glumica Marta zaprošena u toku predstave: princeza je rekla „Da!“

Igor Crnogorac April 1, 2024

Ne samo pozorište, nego i život u najlepšem obliku, dogodili su se sinoć na daskama Dečijeg pozorišta „Lane“ u Kikindi. U toku igranja predstave „Lepotica i zver“, glumicu Martu Katai, na sceni je zaprosio njen mladić Milan Popadić.

Marta igra princezu, a predstavu su, kako je to često i bivalo, gledali njeni roditelji, Milan, ali, ovoga puta, i njegovi mama i tata. Svi su, osim princeze i njene publike, znali šta će se dogoditi.

Na samom kraju predstave, kada se izgovara naravoučenije da zver može da postane princ samo ako je to prava ljubav, bio je pravi momenat koji su izrežirali učesnici „zavere“ – Milan i svi glumci osim Marte, da se on pojavi na sceni. Kleknuo je ispred svoje princeze i zaprosio ju je.

– Još u decembru sam rešio da je zaprosim – kaže Milan. – Već smo isplanirali da idemo na leto u Tunis, pa sam prvo hteo to da uradim tamo. Zbog prstena i mogućih problema na carini, odustao sam i rešio da se dogovorim sa njenim kolegama iz „Laneta“ i da prosidbu izvedem na sceni. Izašao sam na kraju, kao princ, umesto Aleksandra Krulja. Nisam osećao noge kada sam stao na scenu. Video sam da se i ona šokirala. Oboje smo bili u šoku, jedva sam joj stavio prsten na ruku. U publici su sve mame i tate plakale.

Marti, glumici „Laneta“, bilo je to, inače, premijerno igranje u ovoj predstavi, koje su joj „aranžirale“ kolege upravo zbog prosidbe. Ipak, Marta je imala predosećaj i to skoro potpuno tačan.

– Izgubila sam se kad sam videla Milana na sceni, nisam osećala pod. Osećaj je bio divan, plakala sam od sreće – priča Marta. – Inače, pre toga sam dva puta sanjala kako se on, umesto kolege Krulja, pojavljuje na sceni kao princ. To sam i ispričala i Milanu i kolegama u Pozorištu i svi su bili zaprepašćeni jer su već bili pripremili ovo iznenađenje i mislili su da ih je neko odao. Međutim ja sam, jednostavno, imala taj osećaj, da je Milan moj princ.Marta, koja ima 22 godine i već dugogodišnji glumački staž, i osam godina stariji Milan, zaposlen u „Naftagasu“, upoznali su se na bazenu u njegovom Banatskom Velikom Selu jula prošle godine i od tada su zajedno. Tunis, naravno, nije otkazan, kažu, a zna se i da će venčanje biti sledeće godine u avgustu, mesecu u kojem su oboje rođeni.

Njihov događaj za pamćenje bila je, koliko se zna, prva prosidba na pozorišnoj sceni u Kikindi. Od opšteg oduševljenja publike jedva se čulo da je Marta rekla „Da“, ali je to bilo jasno po njenoj reakciji – i predstava je završena divnim početkom.

S. V. O.

Foto: FB stranica Milana Popadića i Dečijeg pozorišta “Lane”

 

tot-dokic-1

(VIDEO) Humanitarna organizacija Srbi za Srbe: Za novu kuću porodice Tot-Dokić iz Mokrina

Jelena Trifunović April 1, 2024

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić iz Mokrina obezbedi novi dom.

Kako navode u HO Srbi za Srbe, ova organizacija  postoji od 2005. godine i do sada je pomogla više od 3.300 porodica sa više od 15.500 mališana.

Jurke i žmurke, neke su od igara koje vole Dunja (2), Mihajlo (1), Andrijana i Marko (5), Snežana (7) i Miloš (8). Međutim, osmesi ove divne dečice ostaju u senci teškog života. U senci odrastanja u staroj kući punoj pukotina!

Porodica Tot-Dokić živi u rubnom delu Mokrina. Kuću u kojoj žive faktički čine omanja kuhinja i jedna soba u kojoj spava njih osmoro. Njih osmoro, kako kažu, „umenga se” u tri kreveta!

„Nikad nisam razmišljala da ću tako rano da se udam. Teški uslovi i sudbina su me naterali, pa sam napustila školu i posvetila se majčinstvu. Nažalost, ni ovde nije baš sjajno. Kuća nam je ogroman problem, a najviše se bojim da vlaga ne ostavi posledice na zdravlje moje dece”, priča Vesna koja sa svojih dvadeset i nešto godina već ima šestoro dece.

Mališani su jako lepo vaspitani, dobrota im prosto isijava sa lica i vidi se da se o njima marljivo brine, bez obzira na okolnosti. Na kuću im se naslanja štala u kojoj imaju devet krava.

„Živimo od prodaje mleka, tako da gladni nismo. Volimo to da radimo, kako Nenad i ja, tako i deca. On, naravno, često ide i u nadnicu. Jako je vredan, čak i za neki manji dinar uvek ide da bi naša deca imala. Na socijalnu pomoć i dečiji dodatak nemamo prava jer imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo i prelazimo neki cenzus, bez obzira što imamo šestoro dece i što je kuća takva kakva je. Možda bismo dobili pomoć da sedimo skrštenih ruku”, razočarano je istakla Vesna.

Kupatilo nemaju, pa se kupaju u koritu vodom zagrejanom na šporetu. Po dvoje „odjedared”. Neki prozori su im popucali, pa ih krpe najlonima, a nemaju ni sva vrata u kući.

„Što se tiče higijene, tu nema ne mogu ili bolesna sam. Deca moraju svaki dan da su okupana i da su čisti i sređeni za školu. I rođendane uvek slavimo, ali, nažalost, ovi stariji još nisu zvali drugare iz škole. Nisu mi rekli razlog, ali mislim da je zbog kuće”, dodala je Vesna.

Dok smo vodili razgovor o kući i njihovom životu, primetili smo da deca vole i da crtaju. Na pitanje šta najviše, dobili smo upečatljiv i nimalo začuđujuć odgovor – „kuće”!

„Najviše volim da crtam kuće. Video sam jednu lepu žutu, pa ih zato uvek bojim žutom bojom. Voleo bih da imam takvu. Imamo i malo igračaka, najviše bih voleo da dobijem helikopter”, ispričao nam je osmogodišnji Miloš koji nam je priznao i da ume da im bude hladno zimi.

Upitali smo i sedmogodišnju Snežanu šta bi najviše želela:

„Ja sam Snežana, đak prvak. Volela bih da imam roze sobu i roze barbiku!”

Odgajati decu u ovakvim uslovima sigurno nije lako. Iako se Vesna i Nenad zaista trude da im obezbede osnovno, potrebna im je podrška.

„Borimo se koliko možemo. Svako dete ima neku svoju želju koju se trudimo da im ispunimo, a nekad i ne možemo. Najstariji sin i ćerka bi da imaju svoje sobe, da im moj suprug i ja više ne dosađivamo. To je i moja najveća želja, nemam niti jednu drugu. Samo da imaju svoje sobe, da mogu da pozovu drugare, da mogu da se igraju i da ne preživljavaju sve ono što sam ja, daće Bog. Molim sve dobre ljude koji su u mogućnosti ako žele da pomognu da ispunim želju deci mojoj, a i meni samoj!”

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe  njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić obezbedi kuća.

– Naša pažnja i podrška potrebniji su im sada više nego ikad jer su nedavno tragičnim slučajem ostali bez sedmog deteta, bebe Mile- ističu iz ove organizacije.

Na ovom linku pogledajte kako možete donirati sredstva za porodicu Tot-Dokić.

Izvor: Humanitarna organizacija Srbi za Srbe

 

 

Katolicki-Uskrs-(12)

Uskršnje poruke mira i blagostanja

Igor Crnogorac March 31, 2024

Danas je Uskrs za katoličke i sve vernike koji se služe Gregorijanskim kalendarom. Uskršnjoj misi u Crkvi Svetog Franje Asiškog prisustvovali su  mnogobrojni vernici i predstavnici Gradske uprave: gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan, predsednik Ssaveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot, i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, koja je uputila čestitke sugrađanima koji danas slave Uskrs.

– Želim da ovaj praznik provedu u radosti i miru, sa svojim porodicama i prijateljima. Uskrs je vreme nade i blagostanja, takođe i simbol novog života, preporoda i obnove, Neka nam Uskršnji praznici ojačaju veru i ljubav, neka nam podare dobro zdravlje, duhovni mir i blagostanje našim srcima i našim domovima, snagu, istrajnost i hrabrost da se suočimo sa svakodnevnim izazovima i problemima koje nam život neminovno nameće – rekla je Melita Gombar. – Veoma smo ponosni na našu zajednocu koja je multikulturalna i multinacionalna sredina, radimo na ojačavanju tih odnosa, negovanju kulture, tradicije i međusobnog suživota naših sugrađana.

Ispred Katoličke crkve vernike su dočekali i predstavnici Turističke organizacije sa farbanim jajima i slatkišima, i članovi Dramske radionice Dečijeg pozorišta „Lane“.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju ovom, kao i svim drugim praznicima, posebno obeležje. Danas pravoslavci komšijama koji proslavljaju ovaj veliki praznik upućuju čestitke i od njih dobijaju farbana jaja. Za mesec dana katolici će čestitati pravoslavni Uskrs i to je samo jedna tačka u kojoj različite kulture postaju jedna, ista, ujedinjena u ljudskosti i doborosusedskim odnosima.

S. V. O.

bebe-1-(1)

Pomoć lokalne samouprave parovima u procesu vantelesne oplodnje: Da nas bude više

Aleksandra Djuran March 30, 2024

Lokalna samouprava raspisala je Javni poziv za  za dodelu naknade troškova za vantelesnu oplodnju za parove koji nisu obuhvaćeni budžetom Republike Srbije. Za ovu meru opredeljeno je dva miliona dinara, a maksimalni iznos koji se dobija je prosečna neto zarada u Srbiji u momentu isplate, istakao je predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan.

-Parovi koji su u procesu vantelesne oplodnje mogu da konkurišu za sredstva. Novac im puno znači kako bi platili dodatne preglede ili kupili pojedine vitamine, suplemente, injekcije, a koje ne pokriva Republički Fond za zdravstvo. Sugrađani koji ne mogu prirodnim putem da postanu roditelji obraćali su nam se za pomoć i od 2021. godine sredstva za ovu meru planiraju se u gradskoj kasi – rekao je Bogdan.

Osim finansijska, ovo je i moralna podrška za sve koji prolaze kroz težak period vantelesne oplodnje. Pomoć je namenjena sugrađanima koji, najmanje pola godine, imaju prebivalište na teritoriji Grada.

 

-Pravilnik nije menjan, tako da je jednostavno prikupiti dokumentaciju. Procedura je maksimalno uprošćena tako da je potrebno doneti izveštaj ustanove da su parovi uključeni u postupak vantelesne oplodnje, kao i predlog lekara specijaliste da je ona jedini način da dobiju dete. Ne mora se dostavljati kompletan medicinski istorijat. Ostalo su izvodi iz matične knjige rođenih i venačnih, lične karte, a oni koji nisu venčani dostavljaju izjavu overenu kod javnog beležnika, uz potvrdu dva svedoka, da žive na istoj adresi. Neophodna je i potvrda da su započeli proces u zdravstvenoj ustanovi registrovanoj za obavljanje ove delatnosti – napominje naš sagovornik i dodaje da je javni poziv na sajtu Grada gde se može videti šta im je sve neophodno.

Portrait showing parents’ hands and babies’ feet.

Pravo na sredstva može da se ostvari jednom u toku kalendarske godine. U proteklih tri godine pomoć je dobilo 70 parova, a javni poziv otvoren je do utroška sredstava.

A.Đ.

Pčele

Topla zima i prolećni mrazevi nisu, za sada, loše uticali na pčele

Igor Crnogorac March 29, 2024

Prema nedavno objavljenom bilansu u biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zima 2023/2024. godine bila je najtoplija od 1951. godine i sušna u većem delu zemlje. Zabeležene su rekordno visoke vrednosti temperatura. U nekim mestima zabeleženi su i letnji dani, a registrovana su dva toplotna talasa. Kikinda se našla među tri grada (pored Kruševca i Kraljeva) u kojima je izmereno rekordno dugo sijanje sunca tokom zime.

Između ostalih, posledice uticaja ovih zimskih meteoroloških iznenađenja, polako svode i pčelari.

– Cela zima i prvi dani proleća su nas vrlo iznenadili – kaže za Kikindski portal Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine. – Pčelarstvom se bavim gotovo 40 godina, ali ovakve vremenske prilike nisam zapamtio. Ipak, pčele nikad nisu bile bolje nego ovog proleća, ali je to relativno jer je sve i oživelo dosta ranije. Ono čega se plašimo, što smo imali prvih dana proleća, to je mraz kojeg je bilo u celoj zemlji. Kod nas su te najniže temperature bile stepen i dva ispod nule, što će se loše odraditi na cvetanje voća. Pčele su, za sada, nakupile dovoljno hrane, ne znamo još šta nas čeka, ali se nadamo dobrom.

Pčele su u dobrom stanju u ovom trenutku i prilično dobro podnose promenu klime, tvrdi Čolak i navodi da je bagrem pretrpeo dosta veliku štetu zbog mraza.

– Mi u Kikindi nemamo bagremovu pašu, ali je repica u fazi pred cvetanje. Obično počinje da cveta 15. aprila, ali će ove godine to biti bar 20 dana ranije. Suncokret, koji je tek u fazi u setve, poneće ishranu, ali samo ako ne bude trovanja, ako ratari i mi budemo na istom zadatku, kao što smo bili nekoliko godina unazad jer jedino će tako biti dobro i njima i nama – siguran je Čolak.

Ako tome dodamo i već poznate probleme sa kojima se suočavaju pčelari: činjenice da je otkupna cena suncokretovog meda niska – prošle godine je bila 1,8 evra za kilogram, ali da otkupa gotovo i da nema, pčelarima ostaju problemi stvaranja zaliha jer od kuće prodaju samo pet do 10 odsto proizvodnje.

Pored toga, kako se čulo jesenas na skupu vojvođanskih pčelara u Kikindi, subvencije su suviše niske da bi bile dovoljne za opstanak pčelara, posebno onih kojima je to jedini izvor prihoda. U Kikindi se pčelarstvom bavi između 250 i 300 sugrađana.

S. V. O.

GRAD-KIKINDA-BKC

Raspisan konkurs BKC i Grada za prve knjige mladih autora

Igor Crnogorac March 29, 2024

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina starosti. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritoriji Grada Kikinde, na autore iz Srbije i iz dijaspore.

Grad Kikinda i BKC više od 15 godina zajednički objavljuju prve knjige, a štampano je preko 30 naslova u okviru ove saradnje.

Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi…) od kojih će žiri odabrati tri rukopisa za objavljivanje u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere po jedan rukopis autora iz Kikinde, sa teritorije Srbije i iz dijaspore.

Žiri radi u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija).

Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com.

Konkurs je otvoren od 29. marta do 1. jula. Rezultati će biti objavljeni 1. avgusta, a knjige do kraja 2024. godine.

Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com.