Град Архиве | Паге 200 оф 345 | Кикиндски портал

Ученици показали шта знају о здрављу

Aleksandra Djuran Април 6, 2024

Поводом обележавања Светског дана здравља, Црвени крст био је домаћин градском квиз такмичењу „Шта знаш о здрављу?“. Учествовало је 16 ученика из школа: „Жарко Зрењанин“, „Фејеш Клара“, „Јован Поповић“, „Миливој Оморац“, „Ђура Јакшић“, „Иво Лола Рибар“, „Мора Карољ“ и „Свети Сава“ и седам ученика из Економско-трговинске школе, Гимназије „Душан Васиљев“ и ССШ „Милош Црњански“.

У категорији подмлатка прво место деле Данијела Голић и Елена Литричин из ОШ „Ђура Јакшић“, друго место припало је Маши Дрвењак из ОШ „Миливој Оморац“, док је трећа Андреа Ћосић из ОШ „Жарко Зрењанин“. У категорији омладине најбоља је била Невена Вуловић из ССШ „Милош Црњански“, другопласирани је Алексеј Зубанов из Гимназије „Душан Васиљев“, а треће место заузео Богдан Ранђеловић из ССШ „Милош Црњански“.

-Ученици који су се такмичили показали су врло добро знање о здрављу, како га сачувати и шта је оно што негативно утиче на њега. Честитам им свима на труду и залагању. Наш град ће на покрајинској смотри знања, коју организује Црвени крст Војводине 11.априла у Новом Саду, представљати Данијела Голић и Елена Литричин из ОШ „Ђура Јакшић“, као и Невена Вуловић из ССШ „Милош Црњански“ – рекла је скретарка Црвеног крста Данијела Бјељац.

А.Ђ.

Новак Деспотовић освојио злато на Српској математичкој олимпијади и постао део репрезентације која ће представљати нашу земљу на Балканској олимпијади

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Новак Деспотовић је освојио прву награду и златну медаљу на Српској математичкој олимпијади за ученике средњих школа.

Учествовало је тридесетак најбољих младих математичара из Србије који су се надметали за улазак у репрезентацију за овогодишња међунарадна математичка такмичења. Како је Новак био најбољи постао је део репрезентацији Србије која ће се такмичити на Балканској математичкој олимпијади. Пут у Бугарску, где ће се одржати ово такмичење, очекује га крајем месеца.

-Олимпијада је трајала два дана. Задатке смо решавали четири до пет сати сваког дана што јесте било напорно, али сам имао циљ који сам и остварио. Задаци јесу су били захтевни, међутимчитаве године припремао сам се за овај ниво такмичења јер сам имао велику жељу да будем део репрезентације на Балканској математичкој олимпијади – истакао је Новак Деспотовић.

Радови на Ритејл парку испред рока – могуће отварање већ у септембру

Igor Crnogorac Април 5, 2024

На градилишту Ритејл парка, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја, ради се интензивно и максимално се користи лепо време. Данас је градоначелник Никола Лукач, са Небојшом Јовановим, чланом Градског већа задуженим за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације и представницима инвеститора, извођача и подизвођача радова, обишао градилиште. У разговору са извођачима и инвеститорима закључено је да је сасвим могуће да Ритејл центар буде завршен у септембру, што је два месеца пре рока.

Изградња модерног тржног центра испуњење је жеље је грађана, то је показала и анкета спроведена пре неколико година, подсетио је градоначелник.

– Оно што смо обећали и реализујемо, добићемо један уређени део града са додатним садржајима и стотинак радних места – рекао је Лукач. – Поред тога, чека нас и уређење улице Михајла Пупина, од Светосавске до Јована Јовановића Змаја – пратићемо темпо инвеститора. Решићемо и проблем атмосферске канализације код Светосавске улице. Ово је велика инвестиција и надам се да ће грађани бити задовољни, али ми се на томе нећемо зауставити.

Директорица „РЦ Еуропе“, инвеститора радова, Бојана Кољеншић, такође је задовољна темпом којим се одвијају радови.

– Веома смо задовољни пре свега сарадњом са локалном самоуправом, очекујемо да ће све бити завршено пре рока. Биће изграђена и нова, додатна паркинг места у Змај Јовиној улици и иза Ритејл парка – напоменула је Кољеншићева.

Монтажа објекта почеће до Ускрса, најавио је Марко Бистричић, главни извођач у фирми „Пента Ге.Цо“ из Београда, која је носилац радова.

– Већ смо терен насули песком и тампоном туцаника који ће служити за подну плочу, а започета је и израда префабриковане конструкције чија би монтажа требало да почне већ између 15. и 20. априла. До Ускрса би, тако, требало да имамо комплетан објекат у коцкици, то је већ изливена конструкција у нашем погону у Инђији чија монтажа ће почети већ за десетак дана – најавио је Бистричић. – Трудимо се да завршимо објекат и пре самог рока који је почетак новембра. Ако нас време послужи, можда то буде и месец и два раније. За сада смо испред рока и потрудићемо се да крај радова буде 1. или 15. септембар.

Бистричић је подсетио да ће тржни центар бити приземни објекат висине 7,15 метара, са 14 јединица и стотину паркинг-места у централној јединици. Објекат ће бити ограђен и улаз ће бити из улице Михајла Пупина, на крају Угљеше Терзина улице. Он је додао да је само рушење затеченог објекта површине 1.880 квадрата било веома захтевно. Објекат од армираног бетона је, каже, и после више од 20 година био у одличном стању. Извођачи су успели да га сруше, заједно са темељима, за мање од месец дана и да га изнесу са парцеле.

Ритејл парк биће површине пет хиљада квадрата,а вредност инвестиције је већа од седам милиона евра. Већ је познато да ће закупци бити „Неw Yоркер“, „Синсаy“, „Техномедиа“, „Спорт Висион“, „Ђак спорт“, „Пет Зоне“, „Пепцо“, „Лиллy“, „Маxи“, „Фрида“, „Бену“ апотека.

С. В. О.

Поводом Светског дана шале: Оцењене најбоље шаљиве песме основаца

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Најбоље шаљиве песме награђене на конкурсу „Априлијада“. Прво место освојила је Алесандра Јовић из ОШ „Бранко Радичевић“ из Врања, друго Срна Јовић из нишке „Стефан Немања“ и треће место поделиле су Ивана Ковачевић и Лена Давидовић из кикиндске школе „Жарко Зрењанин“ односно великоселске „Славко Родић“. Додељене су и похвалнице ученицима из школа „Вук Караџић“ из Кикинде, „1. октобар“ из Башаида „Ђура Јакшић“ из Јелашнице и београдске школе „Никола Тесла“. Организатори манифестације су Народна библиотека „Јован Поповић“ и КУД „Башаид“ , а литерарни конкурс, намењен деци до 15 година, организован је поводом Светског дана шале, 1. априла. На конкурс је пристигло више од стотину шаљивих песама, а послала су га деца и млади из читаве Србије.

– Ово је сјајна прилика за младе таленте да покажу своју креативност и хумор кроз поезију. „Априлијада“ се одржава седми пут и посвећена је деци и дечијем стваралаштву. Радови су стигли из читаве Србије и већ имамо децу и школе које више година подржавају ову манифестацију – истакла је уредница програма Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

Жири у саставу: учитељица Десанка Ристић, председница жирија и библиотекарка Даринка Маљугић и, није имао нимало лак задатак.

-Сви пристигли радови одговорили су теми и јако нам је било тешко да одредимо најбоље. Ова весела манифестација окупила је децу из читаве земље и „Априлијаду“ треба неговати јер је јединствена у Србији и доноси свима радост и весеље је – рекла је Десанка Ристић.

Гости на додели били су Горан Новаков и Десанка Ристић, као и млађа група КУД-а „Башаид“.

А.Ђ.

Пролећној садњи придружили се и ватрогасци НИС-а: Заснован парк са стотину стабала

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Садња, на потесу око радионице НИС-а, на раскрсници код Мотела „Ловац“, организована је на иницијативу ватрогасне јединице компаније НИС, уз подршку локалне самоуправе. Игор Лазић, руководилац ватрогасне јединице НИС-а у Кикинди истакао је да је посао 17 запослених да води рачуна о противпожарној сабирних станица, заштити нафтних поља и бушотина.

-Наша идеја је да уредимо запуштени простор који се налази у непосредној близини наше машинске радионице. Пошто смо простор очистили од смећа о шибља и припремили земљиште, решили смо да, заједно са градском управом, заснујемо парк. Наша одговорност биће да саднице редовно заливамо и чувамо јер нам је циљ да остане нешто будућим поколењима од ове ватрогасне јединице – рекао је Лазић.

На парцели су засновани храст, каталпа, јасен, јоргован и жбунасте форме, а акцији су присуствовали члан Градског већа Небојша Јованов и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине . Ускоро ће бити завршен пролећни садни период који је специфичан по иницијативама компанија, удружења, али и самих грађана.

-Удружење грађана из Мокрина засадило је 2.024 саднице, оплемењен је и уређен потес око игралишта у Синђелићевој улици, компанија ДДОР прикључила се садњи у граду. Почев од краја претходне године до краја овог садног периода подигнут је и попуњавана ветрозаштитни појас од Мокрина до Падеја са 4.400 садница, а са 800 младица попунили смо Бочарски друм. Акцијама се прикључују деца и млади који на овај начин уче да чувају своје окружење – навела је Мирослава Наранчић.

У садњи су учествовали чланови Клуба волонтера компаније НИС из Кикинде, Београда, Зрењанина, Новог Сада и запослени у поменутом градском Секретаријату.

А.Ђ.

Чланови СУБНОР-а обележили годишњицу погибије Лидије Алдан

Igor Crnogorac Април 4, 2024

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.

Погодности у Спортском центру за особе са онвалидитетом и кориснике сезонских улазница за базен

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.

-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе које сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.

Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. јуна наредне године.

-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.

А.Ђ.

Данас је 90 дипломаца-васпитача бацило капе у вис у школи која прославља јубилеј

Igor Crnogorac Април 4, 2024

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.

Сајам запошљавња прилика да 28 послодаваца нађе 400 радника

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организовала је деветнаести сајам запошљавања. Раднике, око 400, тражило је 28 фирми, а незапослени су били у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају своју радну биографију.

-Ово је добра прилика да пронађем запослење. Радила сам у „Калцедонији“ и конкурисаћу опет. Предаћу радну биографију и за „Мекафор“, али и у будућим продавницама „Јиск“ и „Форма идеале“. Завршила сам економску школу, али никада нисам радила у струци, међутим имам искуства на многим пословима – истакла је тренутно незапослена Љиљана Томић.

Ивана Крстић дипломирани је економиста и жеља јој је да ради у струци.

-Била сам запослена годину дана и од децембра не радим. Имам искуства и надам се да ћу добити посао. Сајам запошљавања је добра прилика да се представим – додала је Ивана Костић.

За конобара и радника у производњи конкурисао је Александар Живко из Мокрина.

-Завршио сам за хемијско-технолошког техничара и радио сам у „Јапан Тобаку“ и „Тиси Аутомотив“. Понуда је добра и уверен сам да ћу наћи запослење – сазнали смо од Александра Живка.

Сајам запошљавања отворио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао са својим сарадницима члановима Градског већа.

-Кикинда је одлична средина за пословање и предузетништво што доказује и Сајам запошљавања. Моји суграђани су вредни и способни и то компаније знају. На локалној самоуправи је да и у наредном периоду ствара услове за још бољи економски и привредни развој и добар амбијент за нове инвеститоре, али и за оне који већ послују у нашој средини. Уверен са да ће многи пронаћи запослење на сајму, те да ће број незапослених бити испод две хиљаде. Подсетићу и да смо пре само десетак година на територији града имали око 10.000 незапослених – прецизирао је градоначелник Лукач.

Осим послодаваца који одмах имају потребу за радницима, били су и они који ће током предстојећих шест месеци имати потребу за запошљавање, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић.

-Кандидати са високом стручном спремом моли су да конкуришу за радна места машинског инжењера и инжењера електротехнике. Суграђани са средњом стручном имали си прилику да конкуришу за послове: продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца-калупара, ЦНЦ оператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника и других послова. Највише су се тражиле особе са трећим четвртим степеном стручне спреме, али су и неквалификовани радници могли да предају своју радну биографију будући да има потребе за производним радницима. Ту су нам и компаније које ће тек почети да раде и чији пословни простори су у изградњи – казала је Јелена Митровић.

У 2023. години, када је био последњи сајам у Кикинди, ефекти запошљавања шест месеци након одржаног сајма на нивоу Филијале Кикинда су 21,81 одсто тачније од 2.388 особа које су учествовале на сајму запослило се 521.

Закључно са 29. фебруаром на евиденцији Филијале НСЗ било је 2.117 незапослених, међу којима је највише неквалификованих.

А.Ђ.

РАЗНОЛИКА ПОНУДА

Међу новим фирмама које су тражиле раднике, поред поменутог „Јиска“ и „Форма идеале“, била је и „Техномедија“ која ће локал отворити у будућем ритејл парку. За запослење у производним погонима више запослених тражи се у фабрикама „Тиса Аутомотив“, „Калцедонија“, „Јафа“, „Гриндекс“, „Ливница“, „Тоза Марковић“.

И СРЕДЊОШКОЛЦИ НА САЈМУ

Највише потражње било је за продавцима. Стога је из Филијале НСЗ упућен позив завршном одељењу трговаца у Економско-трговинској школи.

-Већина њих, након што матурирају, тражиће посао. Желели смо да изађемо у сусрет младим суграђанима, али и послодавцима. Будући трговци моћи ће у блиској будућности, можда и уз помоћ наше финансијске подршке, да пронађу запослење – навела је Митровићева.

Рускоселски пољопривредници подржали акцију уређења атараских путева

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Пољопривредници Руског Села организовали су се како би пред пролећну сетву уредили атарске путеве у својој катастарској општини. Са 14 трактора и неопходном механизацијом у послу су учествовали и млади произвођачи.

-У сарадњи са локалном самоуправом и месном заједницом равнамо атарске путеве, нарочито у оном делу где су и у најлошијем стању. Поред тога што ће нам бити олакшан прилаз парцелама, ово је начин и да сачувамо и механизацију. Највећи проблем је што се током јесени путеви развале односно што има доста увала где је потребно најпре насути земљиште. У већини трактора постоји навигација тако да имамо оријентире докле је њива, а где почињу пут – истакао је Миленко Сикимић, пољопривредник из Руског Села.

Месна заједница помоћи ће произвођачима, рекао је председник Савета Душан Марјановић који је похвалио пољопривреднике и додао да су ажурни.

-У обостраном интересу је да се уреде атарски путеви. Месна заједница обезбедиће земљу и багер којом ће бити попуњене депресије настале на пољским путевима. Ту смо да подржимо све добре иницијативе и помогнемо да се оне реализују – казао је Марјановић.

Како посао напредује уверили су се члан Градског већа Љубан Средић и секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Подржали смо прву активност коју су иницирали пољопривредници, а са удружењима планирамо низ активности током године. Следеће што нас очекује је предавање о правилном збрињавању празне амбалаже од хербицида и пестицида. На располагању ће бити пунктови за одлагање поменутог отпада. Ово је први пут да организујемо едукацију, али и места на којима ће произвођачи моћи да безбедно уклоне амбалажу – навела је Мирослава Наранчић.

Уређење атарских путева у преостала четири села Мокрину, Банатској Тополи, Иђошу и Сајану биће завршено у првој половини априла.

А.Ђ.