Град

saobracaj-sta-znas-(4)

У организацији локалне самоуправе и Савета за безбедност саобраћаја и ове године, одржано је такмичење „Шта знаш о саобраћају“ чији је циљ едукацију деце и младих. Учествовали су основци из школа са територије града.

Један од учесника био је Лазар Колдан, ученик ОШ „Миливоје Оморац“ из Иђоша:

-Освојио сам прво место у Ц категорији. Вожња бицикла полигоном није била тешка, а за тест сам се мало помучио, али сам га добро урадио. Прво место донело ми је награду, бицикл и веома сам задовољан.

Савет уза безбедност саобраћаја града издвојио је средства за надметање, навео је градоначелник Младен Богдан који је присуствовао такмичењу и уручио награде.

-Важно нам је да се деца и млади у најранијем узрасту упознају са саобраћајним прописима, јер су активни учесници у саобраћају. Такмичење је организовано 57. пут и међу најстаријим надметањима је у нашем граду. Деца и млади најрањивија су категорија у саобраћају и ово је прави начин да подстичемо свест о важности безбедности у саобраћају, промовишемо одговорно и правилно понашање код деце као учесника у саобраћају.  – казао је градоначелник Богдан.

Прво место у Б категорији девојчица освојила је  Ана Шербеџија, а у Ц категорији најбоља је била Јелена Чворак обе из ОШ „Васа Стајић“. У Б категорији дечака победничко постоље освојио је Милош Сремчев из мокринске школе „Васа Стајић“, а у Ц категорији Лазар Колдан из ОШ „Миливоје Оморац“ из Иђоша.

Екипно треће место припало је ОШ „Свети Сава“, друго су освојили ђаци ОШ „Вук Караџић“, док су најбољи били ученици из мокринске школе „Васа Стајић“. Победници у својим категоријама су стекли право учешћа на окружном такмичењу.

А.Ђ.

 

 

klimatske-promene-seminar-(2)

Локална самоуправа била је домаћин едукативном семинару организованом у оквиру пројекта „Адаптација на климатске промене–Adapt on clime change in APV – CLIMACHANGE“, који се реализује као део Хоризонт програма  CLIMAAX. У свечаној сали Градске куће представници Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине представили су окупљенима резултате истраживања.

– У истраживању су представљени проблеми, не само наше Србије, већ и свих осталих земаља света, насталих услед климатских промена  –  истакао је Драган Ђурић, помоћник покрајинског секретара – Ми смо једини партнер на пројекту који није у Европској унији, али смо препознати по томе што смо представили значајне информације које су допринеле да пројекат има очекивани резултат.

Циљ је био да се прикупи што више података из Европе и микро територија.

-На основу добијених података израђене су анализе глобалног загревања кроз године. Уједно изнета су очекивања за наредни период. Србија је земља која умногоме зависи од пољопривреде, а климатске промене највише погађају управо пољопривреднике и све оне који се баве производњом хране, као и животну средину. Последице су највеће по здравље људи. Са подацима до којих смо дошли моћи ћемо да предвидимо промену климе и њен утицај.

Осим у Кикинди, пројекат ће бити представљен у свим окрузима у Војводини.

А.Ђ.

strudlijada-2026-(1)

Чланови етно-грађанског удружења „Сувача“ заједно са пријатељима из других места и градова прославили 22 године од оснивања и организовали шесто такмичење у прављењу кикиндске штрудле маковњаче.

Титулу за „најмаковњачу“ освојила је, други пут, Шапчанка Јелена  Станковић.

-Први пут на такмичењу освојила сам прво место, а сада је моја штрудла са маком најколач и то други пут. Бавим се израдом пецива, колача, штрудли, торти и правим их са пуно љубави и задовољства и то је главни састојак. Састојци морају да буду квалитетни, а основни рецепт који сам добила од пријатеља модификовала сам – рекла је победница.

Манифестацији је присуствовао Младен Богдан, градоначелник који је уручио пехаре и поздравио госте:

-Хвала вам пуно што сте и ове године са нама – истакао је градоначелник Богдан. – Има вас од истока до југа, а посебно ми је драго што су ту наши пријатељи из Републике Српске. Драго ми је што сте са нама и што доласком у наш град подржавате рад кикиндског удружења.

Организатор је Етно грађанско удружење „Сувача“, а у такмичењу је учествовало двадесетак штрудли.

-Жеља нам је да од заборава сачувамо нашу банатску штрудлу са маком. Припремамо је по рецептима наших бака и на нама је да их пренесемо на млађа поколења-. У нашој сувачи, млину на коњски погон млели су мак и жито, а без квалитетног мака и белог брашна нема ни добре маковњаче– рекла је Радојка Вујадинов, председница „Суваче“.

Штрудле су оцењивали Радован Субин, Регина Суботић и Весна Бојић.

-Оцењивали смо изглед, боју, укус колача. Похвалио бих све учеснице које су се потрудиле да направе одличне штрудле. Жири није имао лак задатак и о победницима су одлучиле нијансе – навео је Субин.

Шесто место освојиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“, четврто је припало чланицама удружења „Ливађанке“ из Александрова, четврта је била суграђанка Ружица Тркуља, треће место освојиле су чланице новосадског удружења „Атина“,  друго је припало Драгици Гверо, док су прве такође биле  „Ливађанке“.

А.Ђ.

 

petar-kocic-prijem-(2)

Фолклорни ансамбл КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца  на сабору „Златни опанак“ у Ваљеву освојио је Златну плакету „Крстивоје Суботић“, једно од најзначајнијих признања у области очувања традиционалне културе. Поред тога, мушка певачка група освојила је друго место у својој категорији. Тим поводом, градоначелник Младен Богдан, приредио је пријем за чланове поменутог друштва.

-„Златни опанак“ је саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је успех, а добити награду је резултат је темељних и дуготрајних припрема, у којима учесници улажу максимум знања, труда и љубави према традицији. У друштву смо сви исти и заједно смо дошли на идеју да вишедеценијско истраживање наслеђе колониста представимо на сцени. Урадили смо кореографију „Козарчанско зборовање“ која је објединила фолклорну традицију Срба насељених у Новим Козарцима из Змијања, Поткозарја, Купреса. Извор су били Козарчани који су и основали наше културно – уметничко друштво. Посебну одговорност носи и чињеница да радове оцењују врхунски стручњаци, међу којима је и професор др Димитрије Големовић који нам је рекао да је највредније у једном друштво када представи традицију свог села, улице и места у којем живи – рекао је Милан Вашалић, уметнички руководилац.

Љубиша Лукић, члан ансамбла додао је да је друштво за њега, али и остале чланове, друга кућа.

-Дружимо се и проводимо време заједно. Ми смо, волим тако да кажем, хомогена смеса, сви смо за једног и један за све – додао је Лукић.

Први човек града гостима је захвалио што деценијама уназад чувају традицију и обичаје крајева из којих су Крајишници потекли.

-Највеће богатство је ваш труд, рад и пожртвованост. Културно уметничко друштво „Петар Кочић“, поред тога што окупља мештане, децу и младе, ради и на очувању изворног народног стваралаштва. Очување песама, игара, музичких нумера је важно јер остају у народу и преносе се потомцима и будућим генерацијама. Честитам вам на значајном признању и верујем да ће оно бити подстрек да будете још бољи – прецизирао је градоначелник Богдан.

„Златни опанак“ је фестивал који већ више од две деценије окупља чуваре српског нематеријалног културног наслеђа.

А.Ђ.

iljevo-2026-(4)

Код споменика Бели крст у Башаиду обележена је годишњица битке на Иљеву која се водила 1849. године на простору између Меленаца и Башаида у којој је страдало 198 Срба. Саво Орељ, испред кикиндског СУБНОР-а поздравио је присутне и навео да се ове године обележава 177 година од поменуте битке.

-Године 1848. и 1949. биле су време великих превирања у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије. Срби су се нашли између мађарског револуционарног покрета за независност и тежње за сопственом аутономијом и очувањем националног идентитета. Српски народ у Банату тражио је политичка права, равноправност и територијалну аутономију што је довело до оружаног сукоба. Иљевска битка одиграла се у тешким условима, а српске снаге чинили су граничари добровољци. Они су пружили значајан отпор мађарским трупама иако бројчано слабији и тако постали симбол храбрости – подсетио је Орељ.

Овом приликом служен је парастос погинулим Див јунацима, а венце су положили представници локалне самоуправе и месне заједнице. Догађају су присуствовали заменица градоначелника Биљана Кикић и члан Градског већа Бојан Микалачки, као и представници борачких и удружења „Чувари баштине“.

-Див јунаци, браниоци српске Војводине, одупрли су се знатно јачем непријатељу и дали своје животе за српску част. На нама је да ми, али и генерације које долазе чувамо културу сећања, национални идентитет и слободарски дух – додала је Кикић.

Организован је и пригодан програм у ком су учествовали ђаци ОШ „1. октобар“.

А.Ђ

helena

На Светском првенству младих истраживача у Индији суграђанка Хелена Грујић освојила је друго место у презентацији рада из области физике, као и специјалну награду за његову одбрану. Након што је за свој рад „Пројектовање Френелових сочива“ освојила прво место и златну медаљу на Државној смотри истраживачких радова средњошколаца у Београду, он је послат на рецензију у међународну организацију чији чланови су одабрали радове који могу да учествују на светском нивоу, подсећа поносни тата, Мирослав Грујић, професор географије.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Велики је успех и то што је Хелена позвана да буде део младих истраживача, пре свега физичара, из читавог света. Поносни смо на њен успех поготово што иза њега стоји велики труд и рад – рекао је Грујић.

Хелена, иначе ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, недавно је, на пријему код градоначелника Младена Богдана, говорила о свом раду:

– Суштина мог рада била је да у Пајтону симулирам рад Френелових сочива и упоредим их са класичним. Дошла сам до решења које је ефикасније и практичније, нарочито када је реч о цени и материјалима – објаснила је Хелена, додајући да се ова сочива могу применити у градској расвети и камерама.

Љубав према оптици, како каже, проистиче из личног искуства, јер носи наочаре. Подсетимо и да је локална самоуправа финансијски подржала пут и боравак у Њу Делхију.

А.Ђ.

gimnazijalci-nagradjeni

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ остварили су изузетне резултате на бројним такмичењима, изборивши пласмане на републички ниво у различитим областима. Овогодишњи успеси сврставају ову генерацију међу најуспешније у последњих неколико деценија, а у први план стављају труд, знање и посвећеност самих ученика.

-Наши ученици су прави амбасадори знања, младости и нашег града. Ово је велики успех и за њих и за школу, посебно ако се узме у обзир да радимо у отежаним условима због реконструкције“, истакао је директор Гимназије, Александар Аћимов.

Пласмане на републичка и међународна такмичења остварили су:

  • Стефан Лазић (немачки језик, српски језик и језичка култура)
  • Тиса Фелбаб (енглески језик)
  • Ања Боберић и Милана Баштованов (књижевна олимпијада)
  • Дуња Рађеновић, Мина Радивојша и Стефан Лазић (српски језик)
  • Стефан Варга (програмирање – пласман на Српску информатичку олимпијаду)
  • Исидора Кленанц, Јована Коврлија и Ђурђина Петровић (биологија)
  • Матеја Косић (математика)
  • Алекса Томић (географска олимпијада)
  • Срна Антал и Теодора Зељковић (међународно ХИПО такмичење)
  • Матеја Косић, Хелена Грујић и Доротеа Бореновић (физика)
  • Хелена Грујић (истраживачки рад – светска конференција у Индији)
  • Алекса Коцкар и Теодора Станић (пливање – медаље)
  • Милан Панић (рукомет – сребро и репрезентација Србије)
  • Вид Вашалић (рецитаторска смотра „Песниче народа мог“)

Посебну тежину овим резултатима дају приче самих ученика, који иза успеха крију месеце рада и велику посвећеност.

Владислава Петровић, која се пласирала на републичко такмичење из психологије, истиче да јој овај успех много значи.

-Кад сам добила вести, била сам срећна, задовољна и захвална. Рад сам почела да пишем још у новембру, а тема ми је била асертивност као психолошки концепт.

Њена другарица Теодора Иветић, такође учесница републичког такмичења из психологије, додаје:

-Најтеже ми је било излагање рада пред комисијом због треме, али сам на крају успела. Знам да ће ми ово искуство значити за будућност.

Јована Коврлија, ученица првог разреда, која је изборила пласман из биологије, каже да јој републички ниво такмичења није стран – успехе је почела да ниже још у основној школи.

-Препоручила бих свима да иду на такмичења – не само због знања, већ и због дружења и лепих успомена.

Стефан Лазић, успешан у чак два предмета, истиче важност континуитета рада.

-Припремам се од септембра, сваки дан по мало. Мотивише ме то што волим оно што радим.

Дуња Рађеновић, која је остварила пласман из српског језика, била је изенађена високим пласманом.

-Нисам била сигурна у резултат, јер је такмичење веома захтевно, али сам имала велику подршку професорке и окружења.

Срна Антал, која се пласирала на међународно ХИПО такмичење из енглеског језика, истиче значај дугогодишњег рада.

-Овај успех ми је потврдио колико заправо знам. Знате и сами да се језик не учи преко ноћи. Такмичење ће бити онлајн, а ако успем да прођем даље, следећи ниво полаже се у Италији.

Иако школа тренутно ради у измењеним условима због реконструкције, то није умањило резултате ученика. Напротив, како истиче директор, ово је једна од „најберићетнијих“ година у последњих двадесетак година, што додатно говори о квалитету рада и посвећености и ученика и наставника.

Т. Д.

educons-ugovor-(3)

У Сремској Каменици, на Универзитету „Едуконс“, градоначелнику Младену Богдану, свечано је уручен важан стратешки документ — „Анализа и мапирање потреба јединица локалне самоуправе за период 2028-2034“. Ради се о пројекту који су финансирали Влада АП Војводине и Покрајински секретаријат за регионални развој, а који је реализован у сарадњи стручног тима за европске пројекте и Града Кикинде.

-Документ je значајан инструмент за планирање даљег развоја, јер кроз детаљну анализу стања препознаје кључне изазове, али и потенцијале локалне заједнице. Уједно, отвара простор за припрему и реализацију конкретних пројеката, као и за ефикасније коришћење доступних фондова – навео је градоначелник Младен Богдан. – Кикинда је опредељена ка стратешком и одговорном развоју документ је важан корак ка  њеном даљем унапређењу. Јасно дефинисани приоритети омогућавају нам да спремно конкуришемо за средства из европских фондова и реализујемо пројекте који ће допринети бољем квалитету живота наших суграђана. Настављамо да градимо Кикинду као место пожељно за живот, рад и останак младих.

А.Ђ.

crkva-sat

После више од деценије ћутања, сат на торњу храма Светог оца Николаја поново мери време – тачно у секунду. Оно што је некада био само детаљ на силуети града, поново је постао живи сведок свакодневице и тихи чувар ритма Кикинђана.

Идеја о обнови родила се, како каже старешина храма, јереј Мирослав Бубало, из једноставне жеље – да сат поново проради.

– Неколико људи је питало да ли би могао поново да ради и ми смо кренули од те идеје. Захваљујући знању и прилагодљивости инжињера Николин Зорана, нашли смо решење – истиче Бубало.

Иако је сат годинама био ван функције, није био покварен. Напротив – његов стари механизам, који потиче из 1908. године, био је очуван и исправан, али захтеван за одржавање.

– То је био класичан механички сат на тегове. На сваких двадесет сати морао је неко да га навија, а уз промене температуре долазило је до одступања у времену. Требало га је стално подешавати – објашњава дипломирани инжењер електротехнике Зоран Николин.

Управо је та сложеност довела до тога да сат временом стане. Генерације које су га одржавале више нису биле ту, а покушаји импровизације покојног Паје Спајића више нису били делотворни.

Пре две године почиње нова прича. Идеја је била јасна – сачувати дух старог механизма, али га прилагодити савременим условима.

– Хтели смо да задржимо што више оригиналног механизма, а да људска интервенција буде минимална. Стари механизам смо сачували као историјску вредност, а нови систем смо уградили тако да сат функционише поуздано – каже Николин.

Данас сат ради уз помоћ електромеханичког система и компјутерског управљања. Опремљен је сензорима који омогућавају аутоматску корекцију времена.

– Сваког пуног сата он сам себе проверава и коригује. Ако дође до одступања, враћа казaљке на тачно време. Зато је сада прецизан у секунду – додаје Николин.

Пројекат није био једноставан. Поред техничких изазова, било је потребно осмислити систем који истовремено мери време, управља механизмом, покреће звона и све то без „судара“ у раду.

-Најкомпликованије је били електрично-механичко прилагођавање, ту сам имао драгоцену помоћ колеге Њари Ервина који нам је урадио моделовање за 3Д штампу пластичних делова, као и колеге Бранислава Поповића који је то после у својој радионици прилагодио заједно са мном. Ту је учествовао и Драгиша Марков који је одрадио неке делове. Помогли су црквењак Златко Рауковић и Владимир Блажић који радио на моделовању реплике сата – објaшњава Николин – То је релативно сложен систем који обавља више операција одједном. Било је потребно много тестирања и подешавања.

У раду је учествовало више сарадника, од инжењера до мајстора, али и људи из цркве који су помогли у реализацији. Ипак, како са осмехом каже отац Бубало, највећи трошак није био новац.

– Финансијски није било захтевно. Рад је највише коштао, а за остало је ту Тему – наводи он.

Иако су у почетку мислили да обнову нико неће ни приметити, десило се супротно. Грађани су почели да обраћају пажњу.

– Људи су приметили да сат ради. Чак су се јављали и да кажу да им је драго. Некада је овај сат био веома важан – по његовој звoњави људи су знали колико је сати – подсећа Бубало.

Данас сат поново обавља ту улогу. На сваких петнаест минута оглашава се звоном, баш као некада, подсећајући на време када је управо црквени торањ био главни оријентир у свакодневном животу.

Преостало је још да се механички подесе три од четири бројчаника, јер неки од њих и даље касне неколико минута. Али и то је, како кажу, питање времена – и мало храбрости, јер је потребно попети се на висину од око 25 метара, где се конструкција љуља на ветру.

До тада, једно је сигурно – време се вратило на своје место.

А са њим и један важан део духа Кикинде.

Т. Д.

poz-prolecu-2026-(6)

Централни део манифестације „Поздрав пролећу“ окупио је малишане из вртића, ученике истуреног одељења Балетске школице из Новог Сада, као и чланове Балетске школице КЦК, деца и ђаке ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина. Програм је организован у КУД-у „Еђшег“. Песмом и игром позвали су природу да се пробуди из зимског сна.

-Манифестација се организује од 1999. године, тако да је ове године 27. пут како заједно са малишанима поздрављамо, по многима, најлепше годишње доба. „Поздрав пролећу“ прерастао је у велику и значајну манифестацију која сваке године окупља све више учесника  – навела је Тања Ножица из Културног центра.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков која је на самом почетку поздравила све присутне, а сала „Еђшега“ била је премала да прими све родитеље, баке и деке и остале који су желели да подрже учеснике програма

Како истичу организатори у Конјуктурном центру деца су наша највећа вредности и они су мотив свима да буду још бољи.

A.Ђ.

error: Content is protected !!