Регионална привредна комора организовала је, у сарадњи са привредном комором Војводине, радионицу на тему „Унапређење пословања применом савремених модела управљања“.
На радионици су професори са Факултета технички наука из Новог Сада, проф. др Иван Бекер и проф. др Мијодраг Милошевић, представили моделе контроле и управљања производним процесима чијом применом се могу знатно унапредити ефикасност и економичност у пословању, а тиме увећати профит и побољшати услови рада.
О моделу управљања којим је „Тоyота” постала светски шампион и како га успешно применити у нашем пословном окружењу говорио је проф. др Иван Бекер.
– „Toyota” је, за само 40 година, почињући од нуле, престигла америчку ауто-индустрију, захваљујући њиховом производном систему – објаснио је професор Бекер. – Искористили су своје предности, технике које су већ постојале, измислили нове и створили складну целину. Поента је да се искористи резултат алата као улаз у нови алат и да се, њиховим успешним повезивањем, постигну још бољи резултати. На овој радионици представио сам алате и њихове међусобне везе које свако може да научи, усклади их и искористи.
Проф. др Мијодраг Милошевић говорио је о новим технологијама под називом „Индустрија 4.0”.
– То је концепт који је већ актуелан у свету,, али почиње да се примењује и код нас. Ја се бавим производњом и анализирам примену информационих и других технологија, а сада је циљ да их презентујемо колегама из фирми, инжењерима, да их упознамо са бенефицијама у смислу скраћивања времена и олакшавања производње. Потребно је да уђемо у процес дигиталне трансформације која нам је неопходна, да достигнемо више, светске нивое. Такође, приказујемо примере из праксе – како се примењују методе вештачке интелигенције, умрежавања и интернет технологија. Инжењере упућујемо у нове трендове којима се бавимо на факултету, које развијамо и сами и којима учимо студенте – истакао је проф. др Милошевић и додао да је процена да ће, у наредних десетак година, 40 одсто послова у производњи да доживи неку врсту промене.
Идеја је да се у оквиру коморског система сарађује и да се предавања приближе привредницима, објаснио је Ненад Петковић, виши самостални стручни сарадник у Удружењу индустрије Привредне коморе Војводине.
Привредна комора треба да буде на услузи привредницима, па ће, на основу досадашњих резултата обука и предавања, биће организоване и наредне активности, речено је на скупу.
А. Ђ. и С. В. О.
Наредне акције заказане су за 20. и 31. март, у периоду од 8.30 до 13 сати. Према подацима Завода за трансфузију крви, још увек су најпотребније нулте крвне групе, оба резус фактора, али и Б и АБ негативне.
Појас употребљава само 20 одсто путника на задњем седишту
– Трудимо се да, сваке године, у сваком селу, посадимо нову парцелу и обновимо оне које је потребно. Већ смо имали успешне акције у Банатском Великом Селу и Руском Селу, данас садимо и у Новим Козарцима, а до краја године планирамо акције у Мокрину и Сајану. Укупно ћемо имати преко 10 хектара новоподигнутих шума и више од седам хектара обновљених површина. Поред тога, сваке године радимо на обнови ветрозаштитних појасева. Следеће недеље почињемо санацију појаса између Мокрина и Падеја, као и на Бочарском друму, између Кикинде и Иђоша. Ове године ћемо засадити и обновити укупно око 20 хектара шума – изјавио је Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“.
Највише се саде храст, багрем, јавор и јасен. У овој сезони већ је пошумљен 1,5 хектар у Банатском Великом Селу, затим два хектара у Новим Козарцима и у Кикинди, а предвиђени су засади на 1,5 хектару у Мокрину. Обновљене су површине у Накову и Сајану, по 1,5 хектар и три хектара у Башаиду.
Ловачко удружење „Кикинда“ традиционално се одазвало акцији пошумљавања.
– Ово је важно за подизање станишта за дивљач. Нажалост, сеча је интензивна, а поједини пољопривредници оштећују дрвореде тешком механизацијом. Ми све пријављујемо, али потребна је већа одговорност свих грађана – истакао је Младен Бањац, председник Удружења.
– Мој тим је засадио двадесетак стабала. Важно је да имамо дрвеће, јер ако нема дрвећа, нема ни живота – поручио је Константин.
Садња шума наставиће се и наредних месеци, а у плану су и редовне акције заштите и очувања постојећих зелених засада.
Сташа има пет и по година и болује од ахондроплазије – коштане дисплазије која доводи до патуљастог раста и бројних здравствених изазова. Од јануара прошле године прима терапију која је већ дала значајне резултате. За годину дана порасла је шест центиметара, што је велики успех, јер деца са ахондроплазијом у овом узрасту расту два до три центиметра годишње. Осим раста, види се и побољшање у сразмерности тела, што јој олакшава свакодневне изазове. Сташа је одувек била самостална, а сада све лакше превазилази препреке. Поред тога, све ређе има респираторне инфекције, које су јој раније правиле велике проблеме – каже мама Слађана.
У Србији укупно осморо деце са ахондроплазијом прима терапију о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, док 16 малишана још увек чека одлуку Комисије за ретке болести. Ова терапија је изузетно скупа, па је њено финансирање од стране државе од пресудног значаја. Терапија за ахондроплазију кошта 270.000 евра годишње по детету и мора да се прима док дете расте и развија се. Сваке године Комисија врши процену резултата и одлучује о наставку финансирања.
– Надамо се да ће у буџету бити новца за све ретке болести, како родитељи не би морали да стрепе да ли ће лечење бити продужено – каже Слађана Терзин.
Влада Србије недавно је усвојила Закључак о начину финансирања лечења оболелих од ретких болести за 2025. годину, за шта је издвојено 10,2 милијарде динара, што је значајно више него претходних година, наводе из НОРДС-а.
Сташин тата Давор ђацима је одржао предавање о ретким болестима и о прихватању различитости. Деца су пажљиво слушала и постављала бројна питања, показујући велико интересовање и разумевање. Са Сташом је био и њен старији брат Драган, који похађа четврти разред. Слађана истиче да ће Сташа, захваљујући изузетном разумевању директорке школе, такође постати њихов ђак.
После предавања, ђаци су, заједно са својим учитељицама, изашли у двориште и симболично пустили балоне у небо, као знак наде за сву децу којој је потребна подршка да би расла, развијала се и безбрижно одрастала уз своје вршњаке. Нада да ће се то и догодити као небо је велика за сваког родитеља оболелог детета, где год да је.
С. В. О.
Директор ЦСУ, Дејан Карановић, истакао је да је циљ саветовања да директорима школа пружи неопходне смернице за успешно полагање испита за лиценцу.
Један од предавача била је Сузана Деретић из Завода за унапређивање образовања и васпитања. Она је подсетила да директори након обуке имају рок од шест месеци да приступе испиту, који укључује и израду истраживачког рада и портфолија.
Саветовању су присуствовали директори образовних установа из Кикинде, међу којима је био и Милорад Карановић, директор Средње стручне школе „Милош Црњански“.
Лиценца представља потврду компетентности и услов је за рад на позицији директора. Испит обухвата анализу проблема у наставном процесу и предлагање решења, а директори кроз истраживање и евалуацију резултата унапређују квалитет образовања у својим школама.