Regionalna privredna komora organizovala je, u saradnji sa privrednom komorom Vojvodine, radionicu na temu „Unapređenje poslovanja primenom savremenih modela upravljanja“.
Na radionici su profesori sa Fakulteta tehnički nauka iz Novog Sada, prof. dr Ivan Beker i prof. dr Mijodrag Milošević, predstavili modele kontrole i upravljanja proizvodnim procesima čijom primenom se mogu znatno unaprediti efikasnost i ekonomičnost u poslovanju, a time uvećati profit i poboljšati uslovi rada.
O modelu upravljanja kojim je „Toyota” postala svetski šampion i kako ga uspešno primeniti u našem poslovnom okruženju govorio je prof. dr Ivan Beker.
– „Toyota” je, za samo 40 godina, počinjući od nule, prestigla američku auto-industriju, zahvaljujući njihovom proizvodnom sistemu – objasnio je profesor Beker. – Iskoristili su svoje prednosti, tehnike koje su već postojale, izmislili nove i stvorili skladnu celinu. Poenta je da se iskoristi rezultat alata kao ulaz u novi alat i da se, njihovim uspešnim povezivanjem, postignu još bolji rezultati. Na ovoj radionici predstavio sam alate i njihove međusobne veze koje svako može da nauči, uskladi ih i iskoristi.
Prof. dr Mijodrag Milošević govorio je o novim tehnologijama pod nazivom „Industrija 4.0”.
– To je koncept koji je već aktuelan u svetu,, ali počinje da se primenjuje i kod nas. Ja se bavim proizvodnjom i analiziram primenu informacionih i drugih tehnologija, a sada je cilj da ih prezentujemo kolegama iz firmi, inženjerima, da ih upoznamo sa beneficijama u smislu skraćivanja vremena i olakšavanja proizvodnje. Potrebno je da uđemo u proces digitalne transformacije koja nam je neophodna, da dostignemo više, svetske nivoe. Takođe, prikazujemo primere iz prakse – kako se primenjuju metode veštačke inteligencije, umrežavanja i internet tehnologija. Inženjere upućujemo u nove trendove kojima se bavimo na fakultetu, koje razvijamo i sami i kojima učimo studente – istakao je prof. dr Milošević i dodao da je procena da će, u narednih desetak godina, 40 odsto poslova u proizvodnji da doživi neku vrstu promene.
Ideja je da se u okviru komorskog sistema sarađuje i da se predavanja približe privrednicima, objasnio je Nenad Petković, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju industrije Privredne komore Vojvodine.
Privredna komora treba da bude na usluzi privrednicima, pa će, na osnovu dosadašnjih rezultata obuka i predavanja, biće organizovane i naredne aktivnosti, rečeno je na skupu.
A. Đ. i S. V. O.
Naredne akcije zakazane su za 20. i 31. mart, u periodu od 8.30 do 13 sati. Prema podacima Zavoda za transfuziju krvi, još uvek su najpotrebnije nulte krvne grupe, oba rezus faktora, ali i B i AB negativne.
Pojas upotrebljava samo 20 odsto putnika na zadnjem sedištu
– Trudimo se da, svake godine, u svakom selu, posadimo novu parcelu i obnovimo one koje je potrebno. Već smo imali uspešne akcije u Banatskom Velikom Selu i Ruskom Selu, danas sadimo i u Novim Kozarcima, a do kraja godine planiramo akcije u Mokrinu i Sajanu. Ukupno ćemo imati preko 10 hektara novopodignutih šuma i više od sedam hektara obnovljenih površina. Pored toga, svake godine radimo na obnovi vetrozaštitnih pojaseva. Sledeće nedelje počinjemo sanaciju pojasa između Mokrina i Padeja, kao i na Bočarskom drumu, između Kikinde i Iđoša. Ove godine ćemo zasaditi i obnoviti ukupno oko 20 hektara šuma – izjavio je Miodrag Radovanović, inženjer šumarstva u JP „Kikinda“.
Najviše se sade hrast, bagrem, javor i jasen. U ovoj sezoni već je pošumljen 1,5 hektar u Banatskom Velikom Selu, zatim dva hektara u Novim Kozarcima i u Kikindi, a predviđeni su zasadi na 1,5 hektaru u Mokrinu. Obnovljene su površine u Nakovu i Sajanu, po 1,5 hektar i tri hektara u Bašaidu.
Lovačko udruženje „Kikinda“ tradicionalno se odazvalo akciji pošumljavanja.
– Ovo je važno za podizanje staništa za divljač. Nažalost, seča je intenzivna, a pojedini poljoprivrednici oštećuju drvorede teškom mehanizacijom. Mi sve prijavljujemo, ali potrebna je veća odgovornost svih građana – istakao je Mladen Banjac, predsednik Udruženja.
– Moj tim je zasadio dvadesetak stabala. Važno je da imamo drveće, jer ako nema drveća, nema ni života – poručio je Konstantin.
Sadnja šuma nastaviće se i narednih meseci, a u planu su i redovne akcije zaštite i očuvanja postojećih zelenih zasada.
Staša ima pet i po godina i boluje od ahondroplazije – koštane displazije koja dovodi do patuljastog rasta i brojnih zdravstvenih izazova. Od januara prošle godine prima terapiju koja je već dala značajne rezultate. Za godinu dana porasla je šest centimetara, što je veliki uspeh, jer deca sa ahondroplazijom u ovom uzrastu rastu dva do tri centimetra godišnje. Osim rasta, vidi se i poboljšanje u srazmernosti tela, što joj olakšava svakodnevne izazove. Staša je oduvek bila samostalna, a sada sve lakše prevazilazi prepreke. Pored toga, sve ređe ima respiratorne infekcije, koje su joj ranije pravile velike probleme – kaže mama Slađana.
U Srbiji ukupno osmoro dece sa ahondroplazijom prima terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dok 16 mališana još uvek čeka odluku Komisije za retke bolesti. Ova terapija je izuzetno skupa, pa je njeno finansiranje od strane države od presudnog značaja. Terapija za ahondroplaziju košta 270.000 evra godišnje po detetu i mora da se prima dok dete raste i razvija se. Svake godine Komisija vrši procenu rezultata i odlučuje o nastavku finansiranja.
– Nadamo se da će u budžetu biti novca za sve retke bolesti, kako roditelji ne bi morali da strepe da li će lečenje biti produženo – kaže Slađana Terzin.
Vlada Srbije nedavno je usvojila Zaključak o načinu finansiranja lečenja obolelih od retkih bolesti za 2025. godinu, za šta je izdvojeno 10,2 milijarde dinara, što je značajno više nego prethodnih godina, navode iz NORDS-a.
Stašin tata Davor đacima je održao predavanje o retkim bolestima i o prihvatanju različitosti. Deca su pažljivo slušala i postavljala brojna pitanja, pokazujući veliko interesovanje i razumevanje. Sa Stašom je bio i njen stariji brat Dragan, koji pohađa četvrti razred. Slađana ističe da će Staša, zahvaljujući izuzetnom razumevanju direktorke škole, takođe postati njihov đak.
Posle predavanja, đaci su, zajedno sa svojim učiteljicama, izašli u dvorište i simbolično pustili balone u nebo, kao znak nade za svu decu kojoj je potrebna podrška da bi rasla, razvijala se i bezbrižno odrastala uz svoje vršnjake. Nada da će se to i dogoditi kao nebo je velika za svakog roditelja obolelog deteta, gde god da je.
S. V. O.
Direktor CSU, Dejan Karanović, istakao je da je cilj savetovanja da direktorima škola pruži neophodne smernice za uspešno polaganje ispita za licencu.
Jedan od predavača bila je Suzana Deretić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ona je podsetila da direktori nakon obuke imaju rok od šest meseci da pristupe ispitu, koji uključuje i izradu istraživačkog rada i portfolija.
Savetovanju su prisustvovali direktori obrazovnih ustanova iz Kikinde, među kojima je bio i Milorad Karanović, direktor Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“.
Licenca predstavlja potvrdu kompetentnosti i uslov je za rad na poziciji direktora. Ispit obuhvata analizu problema u nastavnom procesu i predlaganje rešenja, a direktori kroz istraživanje i evaluaciju rezultata unapređuju kvalitet obrazovanja u svojim školama.