Октобар је месец посвећен старима. Читавог месеца посебна пажња посвећена је суграђанима трећег доба и права је прилика да се подигне свест о изазовима са којима се старе особе сусрећу, укључујући здравствене, социјалне и економске изазове. У оба дома Геронтолошког центра труде се да својим корисницима пруже максималне услове, каже директор Драган Стјепановић.
-Капацитет је 180 особа, а тренутно их је у Новом и Старом дому 161. Имамо и листу чекања са 19 потенцијалних корисника. Место више тражи се у Новом дому, а посебно су интересантне савремено опремљене гарсоњере којих је 20 – напомиње Стјепановић.
Стари дом у улици Браће Средојев чине монтажни павиљони за чију замену постоји пројекат и пројектно-техничка документација.
-Циљ је да се изнађу средства за изградњу новог објекта који би помогао да се прошире капацитети, али и да се створе бољи услови за смештај. Потрудићемо се да средства обезбедимо преко ИПА пројекта прекограничне сарадње – додаје Драган Стјепановић.
Недавно је и Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова одобрио средства за активности и програма у области социјалне заштите. Кикиндској установи припало је 8,5 милиона динара за набавку опреме за вешерај, 1,2 милиона за набавку медицинске опреме и исто средстава биће утрошено за софтверску платформу за припрему докумената за електронско чување.
-Од почетка године у оба објекта инсталирани су нови клима уређаји, а купљен је и нови намештај за трпезарију. На нама је да нашим корисницима омогућимо што боље услове за шта се брине професионални тим запослених – истакао је наш саговорник.
Акценат је и на пружању помоћи и подршке старим особама, а солидарност са старима подразумева и укључивање у друштвено активни живот, омогућавајући им да учествују у заједници и да деле своју мудрост и искуство.
У наредном периоду део неговатељица одлази у пензију тако да ће постојати потреба за овим кадром, а упражњено је и радно место медицинске сестре.
БОГАТ ПРОГРАМ
Читавог месеца планиране су разне активности попут концерата, посета изложби, дружења.
-Наши драги гости су малишани из вртића, школарци, чланови Културно уметничког друштва „Сунчана јесен“, али и корисници Дома за старе „Мисерикордија“. Крајем месеца обележићемо и рођендане наших корисника – напоменуо је наш Драган Стјепановић.
А.Ђ.
Огроман успех уједно је и највеће достигнуће Савеза фризерских клубова Србије у историји. У светске анале ући ће да су, на најпрестижнијем такмичењу фризера на свету, у јакој конкуренцији од хиљаду такмичара из 54 државе, освојили медаље и засенили колеге захваљујући таленту, али и озбиљном раду.
На првом наступу са репрезентацијом била је као члан новобеоградског клуба и једина из Војводине. Била је и једина девојка у тиму који се надметао у мушком шишању.
За пет дана боравка, наши репрезентативци готово да нису успели да виде олимпијски Париз. „Имали смо три дана интензивних тренинга до касно у ноћ и два дана такмичења“, каже Вања. „Успели смо само на брзину да одемо до Версаја“.
Иако је фризер од 2001. године, Вања се такмичи тек од 2023. Прво признање било је треће место које је освојила прошлог новембра на Отвореном шампионату фризера „Куп Никола Бизумић“ у Смедереву. Одмах затим постала је првак Србије на Отвореном првенству „Београдски победник“, у марту ове године, у категорији „хаир таттоо“ – „цртању“ бријачем, када је израдила „мандалу“. Два месеца касније, на Отвореном првенству Црне Горе, освојила је сребро – била је друга у „стреет стyле“-у, да би, већ наредног месеца, из Босне и Херцеговине, са отвореног првенства, донела три медаље – шампионску у комбинованој категорији, „стреет стyле“-у, бронзану у „скин фаде цут“-у и сребрну у укупном пласману.
– За овај позив определила сам се као мала, говорила сам да ћу да будем бербер кад порастем. Све лутке сам ошишала, све су имале лепе, уредне фризуре. Мој кум и ја шишали смо све што нам је падало под руку, чак и његовог пса – присећа се Вања. – Увек ме је то привлачило, волела сам да гледам свог деду како се брије, и данас памтим тај звук бритве. Волим да радим са маказама, бритвом и машиницом.
Омиљена мушка фризура јој је „класика“, шишана само маказама, слично фризури Елвиса Прислија, каже, и признаје да има „професионалну деформацију“.
Највећи успех у каријери који је постигла у младим годинама, за вредну и талентовану Вању Беседеш само је још један подстицај да се и даље развија и, наравно, такмичи. Париз нека се спреми следеће године, а, у међувремену, поред многобројних медаља и пехара, она највреднија, као и лутка са бронзаном светском фризуром налазе се у салону са њеним именом, ту близу вас. Вања то ради најбоље, са великом љубављу и у њеним рукама са маказама и бријачем нисте само потпуно сигурни, већ и веома привилеговани.
– Сматрам да је то прави пут и успех за све вас. Такође је и у складу са нашим смерницама да је образовање кључ свега јер човек без образовања тешко може да постигне нешто у животу. Желели смо да приредимо пријем за вас, да се осећате и похваљенима и уваженима, да вам пружимо подршку и да поручимо и млађима од вас да треба наставити школовање, јер ћете имати прилику да се запослите, створите породице у свом граду и да допринесте његовом развитку – рекао је градоначелник Богдан.
У средње школе уписан је, ове школске године, 31 ученик ромске националности. Сви су на поклон добили ваучер у износу од пет хиљада динара за куповину гардеробе у бутику, и поклон пакете Града.
– За унапређење положаја Рома ово је само једна у низу активности и Град, пре свега, улаже у њихово образовање, што је показатељ да подједнако брине о свим људима, о свим маргинализованим групама, како бисмо их са тих маргина и склонили – истакао је Раду. – Мерама Градске управе, између осталих, набавком бесплатног школског прибора за свако дете од првог до осмог разреда, дошли смо до тога да сада имамо све више деце која се изјашњавају као Роми и уписују и средњу школу. Помоћ им стиже и од Покрајине и од Републике, кроз афирмативне мере, стипендије и бесплатан превоз. План је да и сва деца која завршавају основну и средњу школу добију поклон ваучер за куповину одеће за матуру. И Град и држава улажу напоре да ромску популацију укључе у друштво, а најбољи пут за то је кроз образовање.
Никола Недељков из Новог Милошева желео је да упише саобраћајни смер у Техничкој школи и у томе је и успео.
Са Николом је у Градској кући била и његова мајка Јасмина.
Жељка Раду и Валентина Стојков уписале су економски смер. Кажу да су веома задовољне и да планирају да упишу и Економски факултет.
