Град

петарде

Упркос сталним апелима у ово празнично доба године, да се пиротехника купује код овлашћених продаваца, упозорењима Полиције да је законом забрањено да је купују и користе малолетници, као и лекара о последицама неправилне употребе, чини се да тренд славља са пуцањем не јењава, него, напротив, узима маха и добија нове, веома опасне димензије.

На друштвеним мрежама све су присутнији веома ризични изазови: ко може дуже да држи петарду у руци, устима или у џепу. Зато не чуди да статистика показује да повреде најчешће задобијају дечаци у периоду пубертета, који се, на тај начин, доказују друштву.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да је, услед коришћења пиротехнике, од 2021. до 2023. године, повређено 50 особа, од тога четрнаесторо деце и 12 малолетника. Подсећају, такође, да је њено коришћење недозвољено у близини здравствених и социјалних установа, места где може доћи до већег пожара или веће материјалне штете, односно тамо где се складиште лако запаљиве или експлозивне материје.

Пиротехника у рукама деце, али и одраслих – опасно и неодговорно

Највеће и најтеже повреде од петарди су код деце, каже др Драган Грубор, хирург у Општој болници у Кикинди.

– Имао сам случај човека који је, како ми је рекао, отео петарду из руке свог детета у намери да је баци, али је она раније експлодирала у његовој шаци. Ампутирана су му два прста. Сваке Нове године имамо доста повређених, најчешће су то шаке и прсти, глава и откривени делови тела. Често долази до оштећења очију и слуха, чак и ушних шкољки. Код нас стижу најтеже повређени, али се многи збрињавају и у амбулантама, Служби хитне помоћи и на Пријемном одељењу Болнице – каже др Грубор и наводи пример да су деца бацала петарде са зграде и мерила колико треба времена да оне експлодирају испред прозора комшије.

др Грубор

– Често се дешава да петарда која није стандардизована, експлодира раније, што зависи од количине барута у њој. Уз све то, алкохол и петарде не иду заједно, јер су реакције у таквим стањима успорене – напомиње др Грубор.

Експлозије петарди, поново се истиче у свим апелима, угрожавају најосетљивије – децу, старије и болесне. Звук експлозије јако узнемирава и децу с аутизмом, а животиње, које имају знатно осетљивији слух од људи, могу, од страха, и да доживе срчани удар.

Набавка и продаја регулисане су Законом о промету експлозивних материја. Куповином петарди у одговарајућим продавницама гарантује се неки вид безбедности на тај начин што на сваком легалном пиротехничком средству мора да постоји декларација на српском језику о његовом коришћењу и на којим местима сме да се користи. Ипак, петарде се, код нерегистрованих продаваца могу купити много јефтиније и користе их деца и млади без надзора родитеља, Испуцавају их и одрасли, стављају их у руке својој деци, дајући им тако и пример потпуно неодговорног и крајње опасног понашања.

Када већ нису забрањене, и овај апел може да се заврши само молбом да се петарде и друга пиротехника купују у овлашћеној продавници, користе на отвореном и никако у близини деце, животиња, стамбених објеката, запаљивих материја. И подсећањем да није тачно да се несреће дешавају само другима. Веома лако могу да се догоде свакоме ко није освестио могуће опасности славља са пуцањем. И веома често могу да угрозе и здравље и животе других људи и животиња. Славље без пуцања још увек је славље. Али одговорно.

Казне до сто хиљада динара

Како је коришћење пиротехнике у Србији регулисано законом, могуће санкције су новчане казне због нарушавања јавног реда и мира у износу од 50 хиљада до 100 хиљада динара, али и затвор до 60 дана, што и употребу пиротехнике чини кажњивом, наводе у МУП-у. Министарство је објавило и да је, у последње три године, почињено 118 прекршаја нарушавања јавног реда и мира.

С. В. О.

клизалисте-отворено-(3)

Клизалиште, које се ове године налази у центру града, отворено је. Првог дана било је бесплатно, тако да не чуди велика гужва коју смо затекли. Прва је на лед изашла дванаестогодишња Вања Ђомпарин.

-Обожавам да клизам. Имам своје клизаљке и нисам могла да дочекам да се „Ледено језеро“ отвори. Клизам већ седам година и прошле године сам сваког дана била на клизалишту које је било постављено поред Спортског центра „Језеро“. Ове године још је боље с обзиром на то да се налази у центру града – истакла је Вања.

Да клизање не познаје године потврдио нам је и наставник хармонике Сава Марков.

-Научимо сам да клизам са 17 година у Новом Саду. Клизалиште се налазило на Сајмишту и то ми је међу најлепшим успоменама на младост. Прошле године, на клизалишту у оквиру „Језера“, имали смо екипу и играли смо хокеј. Унуке сам оставио код куће да ките јелку, а ја сам дошао да испробам лед. Ми, који знамо да клизамо, помагаћемо онима који не знају, како би савладали технику и уживали – додао је Марков.

Уживање у зимским чаролијама на клизалишту са ледом омогућили су СЦ „Језеро“, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и подршком Градске управе. Ове године веће је у односу на прошлогодишње и димензије су му 25 пута 13 метара. Све окупљене поздравили су Деда Мраз и Снежна краљица који су делили слаткише. Отварању су присуствовали и градоначелник Младен Богдан и заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Услишили смо жељу и молбу суграђана и ове године клизалиште је постављено у центру града. Слика говори за себе, окупило се пуно деце и младих, задовољних што и ове године имају могућност да део распуста времена проведу на клизалишту. Због њих се трудимо и радимо и ослушкујемо њихове потребе. И у наредном периоду трудићемо се да у ово време радости и даривања, учинимо празнике што лепшим. Иако нема снега, сигуран сам да ће у наредних месец дана наши суграђани уживати у зимским чаролијама на леду – навео је градоначелник Богдан.

„Ледено језеро“ биће доступно месец дана, а радно време клизалишта ће бити радним данима од 17 до 21, а викендом од 17 до 22 сата. Цена улазнице биће 200 динара, за термин у трајању од сат времена, а исто толико новца ће бити потребно издвојити за изнајмљивање клизаљки.

А.Ђ.

 

ЛИДЛ-БМW-(2)

Млади предузетник из Кикинде, тридесетдвогодишњи Дарио Кочиш имао је највише среће у новогодишњој „Де Луx“ наградној игри“ „Лидла“. Као празнични поклон стигла му је главна награда – лимузина „БМW 318 и“.

Каже да је и до сада учествовао у наградним играма, али да му је ово прва награда. Зато и није одмах могао да поверује да му се овога пута посрећило када су му се јавили из „Лидла“.

– Нисам мислио да се неко шали, јер никоме нисам ни рекао да сам учествовао. Ипак, тешко је било поверовати у толику срећу. Тек када су ми затражили допуну података, схватио сам да је могуће – прича Дарио.

Дарио је власник локала брзе хране „Ла Банана“ код Техничке школе, а занимљиво је да је до главне награде стигао уз помоћ маслина.

– Куповао сам само маслине и послао укупно шест или седам рачуна – каже Дарио. Са њим су по поклон дошле и супруга Јелена и двогодишња ћерка Искра која се, чини се, највише радовала.

И Дарио и Јелена су спортисти – он је атлетичар, учесник ОЦР трка, а Јелена је прослављена рукометашица, наша репрезентативка. Иако су планирали да једног дана купе џип, због Дарија, нови „БМW“ ће сасвим лепо заменити „Астру“ и возиће га, кажу, са великим задовољством.

Кључеве је Дарију свечано уручила Јована Мајсториовић из „Лидла“.

– Поводом празника се трудимо да се захвалимо потрошачима на поверењу, зато смо и организовали „Де Луx“ наградну игру. Заједно са нашим купцима смо, током празника, имали и кампању солидарности „Мала дела, велика магија“ и обезбедили донацију основних животних намирница и средстава за личну хигијену у износу од 6,3 милиона динара, намењену корисницима програма „Црвеног крста“ – рекла је Јована Мајсторовић.

Наградна игра у којој се учествовало са минималним износом од 450 динара плаћених за “Де Луx” производе, трајала је од половине новембра до половине децембра и, осим главне награде, извучена су и три ваучера за путовања, пет “сонy плаyстатион 5 дисц” конзола, 5 “и пхоне 15 про”, 10 „зептер“ пречишћавача ваздуха, 10 „ЛГ смарт“ телевизора и 60 ваучера за куповину у „Лидлу“, укупно 94 награде.

Ипак, највећа награда стигла је младој породици Кочиш која се данас одвезла у својој новој лимузини, али не пре него што су суграђане, окупљене на церемонији доделе на „Лидловом“ паркингу у Кикинди, почастили својим производима, “Ла Банана“ сендвичима и соковима, да у здрављу и срећи возе свој новогодишњи поклон.

С. В. О.

сану

Традиционални пријем за младе таленте – ученике средњих школа који су на међународним такмичењима освојили једно од прва три места, приређен је, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. Пријему је присуствовао Андреј Поповић који је освојио сребрну медаљу на Стемко олимпијади из математике. У име Милице Томић која је освојила је златну медаљу за научни рад из физике у Турској у Измиру и која се тренутно налази у Америци, пријему је присуствовала њена менторка професорица Марија Поповић. Освајачима награда обратио се председник САНУ академик Зоран Кнежевић.

– Српска академија наука и уметности, као кровна научна и уметничка институција у нашој земљи, с великом пажњом прати све што наши млади нараштаји раде и са радошћу бележи успехе које постижу, јер нам је добро знано колико сте труда, рада и талента ви и ваши наставници морали да уложите да бисте те успехе остварили. Сваки ваш индивидуални успех видимо и као успех свих нас, као још један беочуг у ланцу појединачних и колективних постигнућа наших људи и друштва у целини. Зато и сматрамо да је дужност Академије да та ваша постигнућа поздрави и афирмише у јавности и да вам на њима, овом малом свечаношћу и скромним поклоном, срдачно и искрено честита – рекао је академик Кнежевић.

Овом приликом награђено је 123 ученика који су се истакли постигнутим изузетним резултатима на такмичењима широм света. Као и годинама уназад, младим талентима су уручени вредносни ваучери и пригодне публикације САНУ.

А.Ђ.

 

цока-ливница-(1)

И.М. (34) из Иђоша који је поврђен у чоканској „Аутофлекс Ливници“, након што је из  пећи почео да куља течни лив, је стабилно. Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине др Теодора Тубић рекла је  да је пацијент повређен у експлозији у ливници у Чоки боље, али да га очекују превијања на дуге стазе.

-Он је још увек на лечењу у Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, односно на интензиви, али је стабилно. Он је потпуно свестан. У питању су ипак опсежне опекотине, тако пацијента очекује дуго лечење –  истакла је др Тубић.

У експлозији пећи, која се догодила 28. новембра, преминули су М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева.Четврти повређени Д.Г (47) из Иђоша био је пребачен у Општу болницу у Сенти и након указане помоћи пуштен је кући. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.

А.Ђ.

 

НАГРАДА ГРАДА (1)

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања донела је одлуку о овогодишњим добитницима високих признања Града.

Посебно признање града Кикинде, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад биће додељено др Милану Бркину.

Признање у области спорта „Ника Мирков“ добија Лука Панић, за допринос развоју спорта у Кикинди.

Посебно признање у области образовања и уметности биће додељено Балетској школи Нови Сад – издвојеном одељењу у Кикинди – за допринос развоју образовања и уметности у Кикинди, поводом 30 година рада.

Марији Драгин, просветном раднику у пензији, за живот посвећен образовању деце Кикинде, припашће Посебно признање у области образовања.

Признање у области образовања „Др Павле Кенђелац“, за допринос развоју образовања у Кикинди, додељује се Техничкој школи „Михајло Пупин“ и Кристини Дрљић.

Др Чедомир Гавранчић биће награђен за допринос очувању здравља грађана Кикинде. Њему ће припасти Признање у области здравства „Др Ранко Петровић“.

Награда „Др Ранко Петровић“ за допринос очувању здравља деце Кикинде припада доктору Талалу Абу Хаији, постхумно.

Браниславу Угринову биће додељено Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе у Кикинди.

Признање у области хуманости и добротворног рада „Меланија Николић Гаичић“ припашће Бранкици Мишков, за исказану хуманост и доброчинство.

Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“ припада Штампарији „БИС“ – за посебан допринос развоју приватног предузетништва у Кикинди.

Награда Града Кикинде за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад припада Љиљани Панцел, постхумно.

Највише градско признање, „Заслужни грађанин Кикинде“, биће уручено Драгану Страјнићу, за свеобухватни допринос развоју града Кикинде.

Одлуком Комисије, биће додељене и похвале: КУД-у “Петар Кочић” у Новим Козарцима и Николи Лињачком – за допринос култури, Богдану Калабићу – за допринос развоју аматеризма, и, за изузетне резултате у области образовања: Богдану Завишину, Андреју Варги, Матеји Косићу и Лени Давидовић.

ТИХОМИР-ГАЈСКИ-ЦРКВА-(5)

Православна црквена општина у Кикинди предавањем професор историје Тихомира Гајског о историји храма Светог оца Николе и уз пригодан културни програм, започела је обележавање 250 година од изградње цркве. Професор историје у Гимназији „Душан Васиљев“ учествовао је у писање књиге о кикиндском храму и овом приликом говорио је о прошлости, не само храма у центру, него и самог града.

-Моје излагање пропраћено је фотографијама које имамо, а осликавају црквени и градски живот. Све што се дешавало у граду рефлектовало се и на храм и обрнуто. Хронолошки сам представио историјске догађаје уз познате и оне мање познате чињенице. Почеци су скромни, као што је увек, а са стицањем економске моћи грађана црква Светог Николе је саграђена. Осликана је изнутра и одржавана од стране тадашње власти. Памти се и време када је пала у немилост, а сада се поново обнавља вера, али и сама грађевина. Наша црква изграђена је пре два и по века и старија је и од неких држава које данас пуно значе у свету – навео је Гајски.

Црква у Кикинди грађена је у језуитском стилу. Њена градња започета је 1769. године и доградњом звоника завршена је 1774. године.


-Тадашња власт је настојала да једног дана присвоји храмове и да их претвори у римокатоличке. Аустријска власт толерисала је наше присуство, са надом да ће преобратити народ. На срећу, то се није десило и наша црква и дан данас је православна – рекао је Тихомир Гајски.

Старешина храма Светог Николе свештеник Мирослав Бубало додао је да се црква за значајан јубилеј припрема годинама.

-Предавање је један део обележавања. У априлу планирамо изложбу реликвија, богослужбених књига и других предмета, као и промоцију књиге, док ће 22. маја на летњег Светог Николу, када је и слава града, бити организовано освећење цркве. У протеклом периоду реконструисан је кров, а у плану је да се у марту започне уређење фасаде и да се заврши грејање. Свега четири хиљаде људи градило је овај храм четири године. Данас, да нас се сакупи четири хиљаде, тешко да бисмо могли да окречимо цркву, а не да је саградимо. Наши преци били су јаке воље, чврсте вере и непоколебљивих ставова – навео је свештеник Бубало.

У програму су учествовали и Тихомирови синови Никодим и Тихон Гајски који су извели класичне композиције на гитари, хор младих Свети Николај Српски, хор при храму Светог Николе и чланице Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“.

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

Оно што храму даје изузетан значај је иконостас и зидне композиције, које се због своје ликовне вредности убрајају у изузетна дела српске уметности. Зидне композиције изведене су у техници уља на зиду. Иконостас је израђен 1773. године и дуго се мислило да је он рад Теодора Илића Чешљара, а сада са сигурношћу може да се тврди да је дело Јакова Орфелина. Од 2022. године у цркви се налази копија чудотворне иконе „Пресвете Богородице Бездинске“, добијена на дар од Епархије банатске. Године 1990. црква Светог оца Николе уврштена је међу споменике културе од изузетног значаја.

А.Ђ.

Бозиц-Грегоријански-(9)

На сам почетак Божића по Грегоријанском календару, у Римокатоличкој цркви Светог Фрање Асишког у Кикинди Поноћну божићну мису служио је жупник Ласло Бевиз. Поред грађана, присуствовали су јој и представници града, Младен Богдан, градоначелник, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа, као и Золтан Тот, заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство и Рамона Тот, чланица Савета мађарске националне мањине.

Честитајући Божић, градоначелник Богдан је истакао да Град заједно са суграђанима који данас славе, обележава овај велики празник.

– Свим верницима који поштују Грегоријански календар желим да један од највећих хришћанских празника проведу са својим породицама у миру, благостању, љубави и срећи, и да Божић и Нова година донесу још лепше ствари и још више успеха него у претходној години. Град Кикинда ће данас, заједно са својим суграђанима католичке вероисповести, обележити овај празник. Тиме хоћемо да покажемо да треба да чувамо наше заједништво, нашу културу и мултиконфесионалност, нашу мултиетничност и да је Кикинда град свих нас. Желимо да овај празник проведемо заједно и тако ћемо радити и у наредном периоду – рекао је градоначелник.

Симболи прославе Божића код римокатолика су јасле у којима је, по предању, Христ рођен, јелка као вечно зелено дрво и венац. Прослава Божића, односно Божићно време траје до 6. јануара, до празника Света Три Краља.

С. В. О.

ЦК-подела-пакетица-(4)

Децу корисника Народне кухиње и породичних пакета, њих 150, данас су, у Црвеном крсту, обрадовали новогодишњим пакетићима које им је уручио градоначелник Младен Богдан, а затим су имали прилику да се фотографишу са Деда Мразом.

Ово је само први део расподеле пакетића малишанима из социјално најугроженијих породица у граду, рекла је Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста.

– У програму „Један пакетић – пуно љубави“ учествовали су парламенти средњих школа, ученици основних школа, деца из вртића и суграђани, сви су даривали кондиторске производе. Од донација смо формирали 550 пакетића и захваљујем свима који су учествовали у акцији. После ове доделе, пакетиће ћемо носити и ђацима ОШ „6. Октобар“, корисницима Дневног боравка „Наше куће“ и деци у хранитељским породицама, а 31. децембра обрадоваћемо и малишане у селима, у породицама корисника ланч-пакета – рекла је секретарка кикиндске организације.

Много осмеха било је данас на лицима најмлађих који  су дошли, упркос лошем времену, по своје поклоне за празнике. Ово је једна од најлепших и најплеменитијих акција Црвеног крста, навела је Маријана Мирков, чланица Градског већа и председница Црвеног крста у Кикинди.

– Град је увек ту да подржи сваку акцију Црвеног крста, а у овој, редовној активности, учествовали су омладина и деца нашег града који нису тражили ништа заузврат, али управо добијају пуно тога у радости ових малишана – додала је Маријана Мирков.

Она је истакла да је Црвени крст увек ту за сваког коме је помоћ потребна, а Град Кикинда подржава сваку акцију ове организације и чиниће то и убудуће.

С. В. О.

уговори-енергетска-санација-(1)

Грађани којима су одобрена средства на конкурсу за енергетску ефикасност у Градској кући потписали су уговоре. Имали су могућност да конкуришу за девет различитих мера, које заједно субвенционишу локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике. Вања Вујић из Мокрина средства је добио за куповину гасног котла.

-Имамо котао на чврсто грејање и захваљујући овој мери заменићемо га за гасни. Сада ћемо имати ефикасније грејање у кући. У наредним годинама потребно је да урадим и изолацију стамбеног објекта, конкурисаћу за средства и надам се позитивном исходу – сазнајемо од Вујић.
Средства за куповину гасног котла и пратеће опреме за централно грејање припала су и Милки Врбљанац из Руског Села.

-До сада смо имали гасне пећи у кући од 120 метара квадратних. Супруг и ја смо све старији и решили смо да уведемо централно грејање како би нам у свим просторијама било подједнако топло. Поздрављам ову меру која нам пуно значи – додала је Милка Врбљанац.

Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер из године у годину све је већа заинтересованост суграђана за овај конкурс. Мере се суфинансирају са 20 милиона динара, а средства је ове године добило 139 суграђана .

-Ово је четврта година како се расписује конкурс за енергетску санацију и грађани су осим за замену спољне столарије, у знатно већој мери аплицирали за уградњу и набавку котла на гас и цевне мреже односно радијатора и пратеће опреме за централно грејање, као и за изолацију и фасаду – сазнајемо од Југина.

Уговори су потписани са градоначелником Младеном Богданом који је, обраћајући се окупљенима, истакао да је овај програм један од најатрактивнијих за суграђане .

– У наредној години планирано је још више новца за ову намену како би куће и станови били што функционалнији– прецизирао је Богдан.

За четири године укупно 450 домаћинстава добило је бесповратна средства за улагање у енергетску ефикасност у својим домовима. Конкурс ће бити доступан и наредне године.

А.Ђ.

error: Content is protected !!