Град Архиве | Page 143 of 378 | Кикиндски портал

Пензионери путују, друже се и освајају награде

Igor Crnogorac February 27, 2025

Синдикална организација пензионера у Кикинди прати жеље својих чланова и омогућава им активан и испуњен живот кроз путовања и различите друштвене активности.

– Пензионери данас желе да буду активни, свест се променила. Раније су се, углавном, интересовали за осигурање, а сада су остварени, имају више времена за себе и желе да путују – каже председник Организације, Радован Субин – Интересовање за путовања значајно је порасло након пандемије. Многи наши суграђани у пензији су сами и жељни дружења. На путовањима упознају нове пријатеље, а дешава се и да се роди љубав. Oстају у контакту, настављају дружење и на наредним излетима. Организација не зарађује на овим активностима, чак омогућава плаћање у више рата. Изградили смо сарадњу и поверење. Наш циљ је да они буду задовољни, да се друже и да се са осмехом враћају са путовања – закључује Субин.

Ова организација има сарадњу са Удружењем синдиката пензионера Србије, Савезом пензионера Србије и Синдикатом пензионера Србије, који су често и гости нашег града.

Синдикална организација пензионера броји око 8.500 чланова у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу, и највећа је у Севернобанатском округу и једна од већих у Војводини. У сарадњи са ПИО Фондом прави спискове за бесплатан боравак у бањама и за пакете помоћи. Циљ им је такође, напомиње Субин, да се пружи подршка социјално угроженим пензионерима у виду новчане помоћи и огрева.

У својој синдикалној организацији пензионери имају и спортску секцију у којој се активно припремају за Олимпијаду трећег доба, манифестацију здравља, културе и спорта у Врњачкој Бањи на којој су, прошле године, први пут учествовали и остварили запажене резултате. Све ове погодности пензионерима су доступне за чланарину од 1.200 динара годишње.

План активности за 2025. годину

Година је започета учешћем у снимању емисије “Додати живот годинама” на Радио-телевизији Војводине. У марту је планиран седмодневни боравак у Спортско-рекреативном центру Ајдиновићи, док ће у априлу пензионери имати прилику да уживају у једнодневном излету на Николином салашу са гостима из Београда, Сенте и Новог Сада.

Мај је резервисан за петодневни боравак на Златибору, а у јуну ће бити организоване пловидба Тисом уз пратњу тамбураша, и посета Сегедину.

У септембру ће чланови бити у могућности да летују у Игалу, а спортска секција ће наступити на Олимпијади трећег доба. За октобар је планиран седмодневни одмор у Ивањици, чиме ће се заокружити богата сезона путовања и дружења.

Радован Субин – признати кулинар и амбасадор гастрономије

Председник Синдикалне организације пензионера познат је и као успешан кулинар и добитник бројних признања, укључујући и најновије – титулу амбасадора гастрономије у Северној Македонији коју му је доделила Комора органских произвођача ове државе. Носилац је Плакете за допринос развоју националног идентитета кроз гастрономију београдског Центра за истраживање, науку, едукацију и посредовање.

Субин је и „Лидер који помера границе“. Овом титулом наградило га је Удружење „Најуспешнији привредник 21. века“. Редовно, као члан жирија, наступа на великим међународним такмичењима, а управо је позван да буде главни кувар Каравана културе Републике Србије по Европи. Субинова књига „Златном варјачом по свету“ представља пресек његове 20-годишње кулинарске каријере и већ је имала више промоција широм Србије.

С. В. О.

Локални акциони план за Роме и Ромкиње одборници усвојили једногласно

Aleksandra Djuran February 26, 2025

Једногласно је усвојен Локални акциони план за Роме и Ромкиње за период 2025 – 2027. године. План одређује социјално укључивање Рома и Ромкиња и дефинише правце деловања града, конкретне мере и активности којима би се побољшао садашњи положај припадника ромске заједнице.

-Поносан сам на овај документ јер представља напоре које локална заједница чини током година да се улагањем заједничких средстава побољша живот ромске популације и сразмерно могућностима умањи јаз који постоји између Рома и осталих припадника друштвене заједнице. Базиран је на националној стратегији укључивања Рома и Ромкиња. Једини излаз из зачараног круга сиромаштва је образовање и оно је приоритет– појаснио је члан Градског већа Жељко Раду.

Локални акциони план за Роме и Ромкиње на реалан начин сагледава потребе ромског становништва, напоменуо је градоначелник Богдан.

-Наставиће да се бавимо побољшањем услова живота Рома. Асфалтирали смо прилазе ромским насељима, изграђена је канализација, бавимо се њиховим образовањем и трудимо се да им обезбедимо бољи живот – навео је Богдан.

Донета су и решења о престанку дужности председника, заменика председника и чланова Комисије за споменике и решења о њиховом именовању, као и одлука о престанку мандата одборнице Ержебет Савановић која је поднела оставку 24. фебруара.

На циркус који је правила опозиција владајућа већина послала јасну поруку

Aleksandra Djuran February 26, 2025

На почетку 8. седнице Скупштине града шеф одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ Оливера Кантар затражила је да се са заседања скине тачка о конверзији дуга фабрике „Тоза Марковић“ локалној самоуправи. Након што се већина одборника изјаснила да се о овој тачки расправља, изгласан је дневни ред.

За реч се јавила одборница Ивана Богосав из „Уједињене опозиције Кикинде“ која је затражила да шест одборника Српске напредне странке, који су, како је навела, председници удружења, председници и чланови савета месних заједница, поднесу оставке, што није имало везе са расправом која се односила на конверзију потраживања града Кикинде по основу неизмирених изворних јавних прихода у трајни улог у капитал друштва са ограниченом одговорношћу „Тоза Марковић“. Након што јој је председник Скупштине града Душан Попесков после више опомена одузео реч, деветоро одборника опозиције прекинуло је седницу изводећи перформанс са унапред спремљеним, одштампаним плакатима.

Немиле сцене нам нису потребне и све може да се реши у складу са Пословником о раду, без увреда, истакао је градоначелник Младен Богдан, након паузе:

-Очекујем да сви покажемо достојанство и да доносимо одлуке које су у интересу свих наших грађана. Они који траже да институције раде свој посао не би требало да их спречавају да раде и да буду још боље. Позивам све одборнике на одговорност. Кикинда ће наставити да се бори и унапређује своје привредне потенцијале и услове за живот јер су нас суграђани подржали у огромном броју.

Одборници су донели поменуту одлуку са стањем дуга фабрике „Тоза Марковић“ на дан 31. октобра 2024. године и са каматом на исти дан.

-Град Кикинда је миноран поверилац, али ће помоћи да се ревитализује правни субјект у тешком економском положају. Унапред припремљен план реорганизације осмишљен је да се привредним субјектима помогне да превазиђу кризу. Кроз конверзију дуга имамо шансу да наплатимо наша потраживања кроз дивиденду или доласком стратешког партнера – навео је члан Градског већа Ђорђе Тешин.

Потраживања локалне самоуправе, настала по основу неизмирених изворних јавних прихода „Тозе Марковића“ укупно износе 25.826.057,05 динара. Овај дуг конвертују се у трајни улог у капиталу „Тозе Марковића“. Дуг за порез на имовину је 23.113.819,38 динара, за посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине дуг је 1.623.849,23, за комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору треба уплатити 151.731,36 динара, а за приход од увећања пореског дуга који је предмет принудне наплате дуг је 936.657,08 динара.

Драго ми је да смо, упркос немилим сценама, успели да наставимо седницу и донесемо важну одлуку за даље пословање фабрике „Тоза Марковић“, закључио је први човек града.

– Одговорном политиком желимо да бринемо о запосленима, радним местима, њиховим породицама, као и фабрикама у нашем граду. Наш циљ је да се Кикинда развија, да има што више радних места. Пуно тога је урађено за протеклих 12 година у привреди и када погледамо период пре тога наш резултат је 10 према нула. Позивам све одборнике на одговорност – рекао је Богдан.

Наведено је и да је Влада Републике Србије препознала интерес да се „Този“ да подршка за реализацију мера из Унапред припремљеног плана реорганизације и граду Кикинди препоручила да поступе у складу са наведеним закључком. Конверзија дуга омогућиће растерећење доспелих обавеза дужника.

Одборници опозиције нису сачекали крај скупштинског заседања, него су у току постављања одборничких питања изашли из скупштинске сале.

По завршетку седнице, одборници владајуће већине подизањем натписа послали су опозицији јасну поруку „Ђилас и Мариника су лопови“.

ДА ЛИ СУ ГРУЈИЋ, БОГОСАВ, ВЛАЈНИЋ У СУКОБУ ИНТЕРЕСА?

-У колико је програма и пројеката Града Кикинде учествовао одборник Мирослав Грујић? Колико је уговора потписао, у програмима и пројектима за које је директно или индиректно локална самоуправа издвојила средства? Исто питање односи се на Драгана Влајнић и Ивану Богосав. Треба хитно тражити мишљење од Агенције за спречавање сукоба интереса да ли они могу да буду одборници јер су и они председници удружења и јесу или нису индиректни корисници средстава из градског буџета – поставио је одборничко питање Никола Лукач.

Р. К.

Кикиндски ловци воде рачуна о дивљачи: Оснивају и дамски клуб

Aleksandra Djuran February 26, 2025

Први записи о постојању организованог лова на нашем терену датирају из давне 1875. године, а од 1922. године постоји Ловачко удружење „Кикинда“ које до данас ради у континуитету. Младен Бањац, председник удружења напомиње да газдују са 30.000 хектара и имају 160 чланова.

-Удружење је у протеклом периоду добило око милион динара од државе. Све што дајемо за чланарине вишеструко се врати, а средства користимо за набавку материјално-техничких средстава и за набавку фазана – напомиње наш саговорник. – Млади се све мање интересују за лов, а разлог томе су законске баријере које није лако премостити. Ипак, можемо да се похвалимо да ћемо ове године формирати дамски клуб. Имамо четири младе даме које су се учланиле у наше удружење.

Хајка на свињу обављена је на потесу Млаке која спада у индустријско ловиште.

-Одстрел дивље свиње је важан како би заштитили домаће животиње по селима и насељеним местима због евентуалне појаве свињске куге. Граничимо се са Румунијом и високо ризично смо подручје када је реч о дивљим свињама које су и преносиоци свињске куге. Редовно организујемо хајке како би их свели на биолошки минимум – навео је Бањац.

Гојко Грубор, члан је ЛУ „Кикинда“ више од четири деценије.

-Лов је посебна драж. Остварује се веза са природом, гаји се љубав према животињама, нарочито према псима. Поред наведених разлог ту је и породична традиција пошто се мој деда бавио ловом – истакао је Грубор.

Кикиндско ловиште некада је било познатo по лову на зеца и срнећу дивљач.

-У протекле две године популација зечева је у порасту, али је дошло до пада срнеће дивљачи. На то је утицало више фактора. Управо у наш регион страни ловци долазе да лове трофејну срнећу дивљач, а срндаћа је све мање у читавој Војводини. Прошле године откривено је 25 срна угинулих од последица изазваних тровањем глодара у атару. Толико смо ми успели да нађемо и то на потесу према Банатској Тополи и Банатском Великом Селу – додао је Младен Бањац.

ФАЗАНЕРИЈА

Ловачко удружење „Кикинда“ има волијеру капацитета пет хиљада јединки. Сваке године убацује се око две хиљаде фазана. Неопходно је и око две тоне хране да се они нахране. Део се користи у самој волијери, а део у атару када се фазани пуштају. Прошле године удружење је добило 400.000 динара за набавку одраслих фазана од 16 недеља.
Претпрошле године набављене су и пољске јаребице и сада их је импозантан број. Она је аутохтона врста и трајно је заштићена.

А.Ђ.

Расписан конкурс града за суфинансирање набавке машина и опреме: Опредељено пет милиона динара

Aleksandra Djuran February 25, 2025

Град Кикинда расписао је јавни конкурс за доделу подстицаја за развој предузетништва, микро, малих и средњих предузећа, до 100 запослених, на територији града. Циљ је подршка развоју, осавремењивању, проширењу и повећању обима производње, стабилизација производње, инвестирање у савремена средства за рад и производњу, ради повећања конкурентности привредних субјеката, те укупног развоја предузетништва и привреде.

На конкурсу је опредељено пет милиона динара за: суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости. Најмањи износ средстава по пројекту је 75.000, а највећи износ средстава износи 400.000 динара. Учесник конкурса може поднети захтев за суфинансирање највише до 50 одсто вредности машина и опреме са урачунатим ПДВ-ом (уколико је продавац опреме у систему ПДВ-а).

Бесповратна средства не могу да се користити за примарну пољопривредну производњу.
Услови су да је предузеће уписано у регистар Агенције за привредне регистре најкасније до 31. децембра 2023. године и има седиште односно регистрован огранак на територији Града Кикинде, да је позитивно пословао у 2024. години, да су измирене доспеле обавезе јавних прихода закључно са 31. децембром прошле године, да није покренут стечајни поступак и поступак ликвидације, да није у групи повезаних лица у којој су неки од чланова велика правна лица, да подносилац пријаве и добављач опреме или машине није повезано лице у смислу Закона о привредним друштвима, да подносилац пријаве према финансијским извештајима из 2024. године, има најмање једно запослено лице, а највише 100 запослених, да није у тешкоћама, а према дефиницији привредног субјекта у тешкоћама у складу са Уредбом о правилима за доделу државне помоћи, да у текућој и претходне две фискалне године (период 2023-2025 година) није примало државну помоћ чија висина прелази износ од 23.000.000 динара, да у претходној години (2024. година) није субвенционисан преко Јавног конкурса за доделу подстицаја за развој предузетништва, микро, малих и средњих предузећа на територији града Кикинде. Да власници/оснивачи и одговорна лица нису осуђивани и да се не води истрага односно кривични поступак против њих, да у року од две године пре подношења захтева за доделу бесповратне помоћи привредном субјекту није изречена мера забране обављања делатности.

Учесник конкурса може да учествује на Јавном конкурсу са највише једном пријавом, а власницима предузећа којима се одобре средства закључењем уговора обавезују се да опрему или машину не смеју отуђити, дати другом привредном субјекту у закуп или на коришћење, најмање 36 месеци од дана закључења уговора.

Рок за подношење пријава је 14. март, до 15 часова. Неће се узимати у разматрање неблаговремене, непотпуне или неправилно попуњене пријаве, пријаве које нису поднете од стране овлашћених лица, као ни пријаве које нису предмет конкурса. Одлука о расподели средстава доноси се најкасније у року од 30 дана од дана закључења конкурса.

За додатне информације заинтересовани треба да се обрате се Секретаријату за пројекте – Одсек за пројекте, сваког радног дана од 8 до 15 часова на адреси: Трг српских добровољаца 12 (канцеларија број 42), на број телефона 0230/410-238 (Дамир Увалин) или путем електронске поште на адресу ler@kikinda.org.rs.

Ловачко удружење „Зец“ и Месна заједница настављају пошумљавањa у околини свог места

Igor Crnogorac February 24, 2025

Ловачко удружење „Зец” из Руског Села организовало је у суботу акцију пошумљавања у оквиру које је засађено хиљаду садница сибирског бреста и багрема. Нови засади распоређени су на површини од два катастарска јутра, на потесу Јамура код Циглане, према Козарцима.

– Носилац акције је Ловачко удружење, уз подршку запослених у Месној заједници, док нам је саднице обезбедила локална самоуправа. План је да се, наредне суботе, настави садња на додатних 67 ари, на локацији према Банатској Тополи. За одржавање и бригу о новим засадима биће задужени чланови Удружења, као и Месна заједница – каже председник Удружења, Душан Томић и наглашава да се, према њиховом искуству, чак у 90 одсто случајева саднице не приме у потпуности из првог покушаја, већ је неопходно накнадно допуњавање.

– Планирано je и да се površina на којој су некада биле јамуре према Новој Црњи допуни садницама храста. Ово је, уједно, и последња слободна јавна површина у околини села, погодна за шумске засаде. Шуме су нам од великог значаја јер представљају природна станишта за дивљач, а у Банату их, иначе, има врло мало. Свако ново пошумљавање доприноси њиховој заштити и узгоју. Руско Село сада има око 50 јутара засађене шуме, што је веома добро и као ветрозаштита, али и за еко-систем у целини – истиче Томић.

Акција у Руском Селу само је једна у низу ради озелењавања региона и побољшања услова за дивљач, чиме се и дугорочно унапређује локални еко-систем.

С. В. О.

Висока школа успоставила саадњу са вртићем и српским институцијама у Дески у Мађарској

Aleksandra Djuran February 23, 2025

У оквиру сарадње Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди и Српског културног образовног и духовног центра „Свети Сава” у Дески, у Мађарској, професорице др Драгана Малешевић и др Данијела Радловић Чубрило биле су на студијском путовању.

Осим Деске, посетиле су Сегедину и Будимпешту где су се се упознале са радом српских институција у Мађарској, кренувши од забавишта, основних школа, Гимназије “Никола Тесла” и Педагошког центра, па све до самоуправе Срба у Мађарској као кровне институције. Др Малешевић и др Радловић Чубрило присуствовале су разним активностима Културног и медијског центра „Српски венац” и Српског позоришта.

„Посебан утисак на нас су оставили људи који раде у овим институцијама. Њихова посвећеност и спремност да раде ван оквира свог посла и радног времена, са вишим циљем и мисијом да се очува језика, култура и традиција српске заједнице у Мађарској“ – истакле су професорице.

У Дески су више сазнале о раду у вртићу, посетиле су православну цркву, црквену библиотеку, присуствовале су часовима у школи, проби фолклорне групе и другим активностима. Са директорицом установе Споменком Ђукин Брцан и васпитачицом Сањом Симулов размениле су искуства о разликама и сличностима васпитно- образовног рада у Србији и Мађарској.

„Центар „Свети Сава” у Дески нас је освојио својом животношћу, укљученошћу свих чланова заједнице у његово функционисање и породичним духом који у њему влада. Радионица са децом и запослених и чувени српски златовез највише нас је заинтересовао. Планирано је да своје искуство са студијског путовања пренесемо колегама, као и да се приликом наредног сусрета у Високој школи у Кикинди прикажемо дидактичка средства, материјалеи и део наших активности, чиме ће се наставити и продубити ова драгоцена сарадња“ – закључиле су др Драгана Малешевић и др Данијела Радловић Чубрило.

А.Ђ.

У Народном музеју организована „Мала школа хералдике“

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Поводом 250 година оснивања Великокикиндског привилегованог дистрикта, а у оквиру изложбе у Народном музеју „Округ златног лава“, организована је радионица под називом „Мала школа хералдике“. Кустос историчар Милош Пушара окупљене је упознао са грбовима, заставама и симболима на њима.

-Сматрам да свака изложба мора да живи кроз богате пратеће програме. Имали смо радионице о доласку граничара у ове крајеве, о економској историји Дистрикта, о револуцији 1848-49. године и о хералдици. У оквиру сваког вођења било је у просеку двадесетак посетилаца, што говори у прилог томе да Кикинђане занима локална историја. Сви они сазнали су нешто ново, видели су одличну изложбу, а путем програма и сви ми који смо их осмислили сазнали смо пуно тога о наши посетиоцима. Ретко ко постави питање откуд хералдика, шта она тачно проучава, одакле потиче потреба за грбовима и амблемима. Асоцијација на реч хералдика код већине је лав који се налази на застави који је отворио чељуст – навео је Пушара.

Посетиоци су имали прилику да прошире знање о овој области, али и да сами осмисле свој или грб своје породице користећи најчешће мотиве попут голуба, маслинове гране, оружја и слично. Милош Пушара кроз интерактивно предавање појаснио је које елементе грб треба да има и која је његова улога.

Изложба „Округ златног лава“ у Галерији „Нова отворена је до 12. марта.

А.Ђ.

У Месној заједници Иђош: Настављају улагања у Дом културе

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Уређење Дома културе, тачније замена крова, најважнија је инвестиција која је реализована прошле године у Месној заједници Иђош.

-Најбитније је било да се кров уради на делу који је био и најкритичнији, а посао је обухватио и део крова старе зграде Задружног дома где су замењени и прозори. Поправљен је и део око оџака где је и највише прокишњавало. Стављени су нови лимови и стари цреп замењен је новим. Орезали смо и стабла чије гране су једним делом биле узрок лошем стању црепова. Зграда је стара и прокишњавала је, тако да су се сада стекли услови да радимо на унутрашњости – истакла је председница Савета МЗ Иђоша Иванка Грујић.

Радови су финансирани у оквиру донације НИС-а вредне два милиона динара, и у оквиру пројекта офарбани су прозори и врата, а саниран је и део фасаде и сам улаз у Дом културе.

-Рестауриран је и споменик у центру села, посвећен жртвама Другог светског рата. Очишћен је и постављене су нове плоче с обзиром на то да су старе почеле да отпадају и нису биле стабилне. Овај посао је важан због безбедности јер се деца често играју у овом делу центра. Од прошле године имамо и нови простор у ком се налази месна библиотека – напомиње наша саговорница.

У протекле три године значајна средства, 12 милиона динара, уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Прошле године постављени су нови подови у учионицама, ходницима и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију .

У плану за ову годину је да се уради други део крова на Дому културе.

-Неопходно је заменити део дотрајалих носећих греда и цреп који напукао. Зграду користе сва удружења грађана, а део просторија на спрату је неискоришћен. Идеја је да се у једној од њих отвори кутак за децу, као и да се у делу простора отвори етно соба или мини музеј јер имамо знатан број старих предмета који сведоче о историји села – додала је Иванка Грујић.

УЛИЦЕ И ТРОТОАРИ

У овом месту надају се да ће у наредном периоду пресвучен асфалт у двема улицама.
-Путеви су у добром стању, осим у улицама Змај Јовиној и Карађорђевој. Такође имамо и улицу, Јамурска, која никада није рађена, има земљани пут у дужини од 250 метара, те планирамо и овде да урадимо асфалт -открива наша саговорница.

У плану је и санација тротоара у делу главне улице, испред Дома културе, зграде Лова и дела код цркве. Постоји и иницијатива Иђошана за изградњом неколико паркинг места испред амбуланте Дома здравља.

А.Ђ.

Туристичка организација Града на Сајму туризма у Београду – изузетна заинтересованост за јубиларне Дане лудаје

Igor Crnogorac February 21, 2025

Нашу понуду на највећој туристичкој манифестацији у југоисточној Европи, 46. Међународном Сајму туризма, и ове године представља Туристичка организација Града Кикинде.

– Представили смо стандардну понуду – подршку нашим малим произвођачима, затим Фестивал ваздушних балона, а акценат је био на јубиларним, 40. Данима лудаје – каже в.д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Наш штанд је био изузетно посећен, људи су се интересовали за нашу понуду, а ми смо, уз промотивни материјал, понели и колаче и друге производе од лудаје. Надам се да ће сви који су видели и чули за Дане лудаје, и доћи у септембру.

С обзиром на то да је Туристичка организација, управо за ову манифестацију, носилац сертификата “Најбоље из Војводине”, туристичка понуда града поново је представљена и на заједничком штанду Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.

Међународни сајам туризма јуче је отворио председник Србије Александар Вучић, који је истакао да је септембар 2024. био рекордан месец у историји Србије. Навео је да је, за само десет година, више него удвостручен број долазака туриста у нашу земљу, са два милиона на 4,4 милиона и да су, истовремено, остварени готово четири пута већи приходи у односу на оне које смо имали пре 12 година.

Овогодишња земља-партнер Сајма туризма је Италија. Његова екселенција Лука Гори, амбасадор Републике Италије у Србији, подсетио је да Србија има Италију као партнера у развоју туризма, и да је сарадња наше земље и Италије све јача, на свим плановима.

И ове године, сајамској публици понуђено је да, из богате понуде, пронађе идеалне аранжмане и искористи специјалне услове за породичне одморе, егзотичне дестинације, авантуристички и еко-туризам, city break путовања, wellness и spa викенде на планинама, одмор у бањама, конгресна дешавања, као и посебне понуде за младе путнике.

На 46. Сајму туризма наступају и Венецуела, Еквадор, Естонија, Кипар и Северна Македонија. Слоган ове туристичке манифестације која, на Београдском сајму, траје до 23. фебруара, је „Једна карта, безброј светова“.

С. В. О.