Uprkos stalnim apelima u ovo praznično doba godine, da se pirotehnika kupuje kod ovlašćenih prodavaca, upozorenjima Policije da je zakonom zabranjeno da je kupuju i koriste maloletnici, kao i lekara o posledicama nepravilne upotrebe, čini se da trend slavlja sa pucanjem ne jenjava, nego, naprotiv, uzima maha i dobija nove, veoma opasne dimenzije.
Na društvenim mrežama sve su prisutniji veoma rizični izazovi: ko može duže da drži petardu u ruci, ustima ili u džepu. Zato ne čudi da statistika pokazuje da povrede najčešće zadobijaju dečaci u periodu puberteta, koji se, na taj način, dokazuju društvu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je, usled korišćenja pirotehnike, od 2021. do 2023. godine, povređeno 50 osoba, od toga četrnaestoro dece i 12 maloletnika. Podsećaju, takođe, da je njeno korišćenje nedozvoljeno u blizini zdravstvenih i socijalnih ustanova, mesta gde može doći do većeg požara ili veće materijalne štete, odnosno tamo gde se skladište lako zapaljive ili eksplozivne materije.
Pirotehnika u rukama dece, ali i odraslih – opasno i neodgovorno
Najveće i najteže povrede od petardi su kod dece, kaže dr Dragan Grubor, hirurg u Opštoj bolnici u Kikindi.
– Imao sam slučaj čoveka koji je, kako mi je rekao, oteo petardu iz ruke svog deteta u nameri da je baci, ali je ona ranije eksplodirala u njegovoj šaci. Amputirana su mu dva prsta. Svake Nove godine imamo dosta povređenih, najčešće su to šake i prsti, glava i otkriveni delovi tela. Često dolazi do oštećenja očiju i sluha, čak i ušnih školjki. Kod nas stižu najteže povređeni, ali se mnogi zbrinjavaju i u ambulantama, Službi hitne pomoći i na Prijemnom odeljenju Bolnice – kaže dr Grubor i navodi primer da su deca bacala petarde sa zgrade i merila koliko treba vremena da one eksplodiraju ispred prozora komšije.
– Često se dešava da petarda koja nije standardizovana, eksplodira ranije, što zavisi od količine baruta u njoj. Uz sve to, alkohol i petarde ne idu zajedno, jer su reakcije u takvim stanjima usporene – napominje dr Grubor.
Eksplozije petardi, ponovo se ističe u svim apelima, ugrožavaju najosetljivije – decu, starije i bolesne. Zvuk eksplozije jako uznemirava i decu s autizmom, a životinje, koje imaju znatno osetljiviji sluh od ljudi, mogu, od straha, i da dožive srčani udar.
Nabavka i prodaja regulisane su Zakonom o prometu eksplozivnih materija. Kupovinom petardi u odgovarajućim prodavnicama garantuje se neki vid bezbednosti na taj način što na svakom legalnom pirotehničkom sredstvu mora da postoji deklaracija na srpskom jeziku o njegovom korišćenju i na kojim mestima sme da se koristi. Ipak, petarde se, kod neregistrovanih prodavaca mogu kupiti mnogo jeftinije i koriste ih deca i mladi bez nadzora roditelja, Ispucavaju ih i odrasli, stavljaju ih u ruke svojoj deci, dajući im tako i primer potpuno neodgovornog i krajnje opasnog ponašanja.
Kada već nisu zabranjene, i ovaj apel može da se završi samo molbom da se petarde i druga pirotehnika kupuju u ovlašćenoj prodavnici, koriste na otvorenom i nikako u blizini dece, životinja, stambenih objekata, zapaljivih materija. I podsećanjem da nije tačno da se nesreće dešavaju samo drugima. Veoma lako mogu da se dogode svakome ko nije osvestio moguće opasnosti slavlja sa pucanjem. I veoma često mogu da ugroze i zdravlje i živote drugih ljudi i životinja. Slavlje bez pucanja još uvek je slavlje. Ali odgovorno.
Kazne do sto hiljada dinara
Kako je korišćenje pirotehnike u Srbiji regulisano zakonom, moguće sankcije su novčane kazne zbog narušavanja javnog reda i mira u iznosu od 50 hiljada do 100 hiljada dinara, ali i zatvor do 60 dana, što i upotrebu pirotehnike čini kažnjivom, navode u MUP-u. Ministarstvo je objavilo i da je, u poslednje tri godine, počinjeno 118 prekršaja narušavanja javnog reda i mira.
S. V. O.
Dario je vlasnik lokala brze hrane „La Banana“ kod Tehničke škole, a zanimljivo je da je do glavne nagrade stigao uz pomoć maslina.
Ključeve je Dariju svečano uručila Jovana Majstoriović iz „Lidla“.
Nagradna igra u kojoj se učestvovalo sa minimalnim iznosom od 450 dinara plaćenih za “De Lux” proizvode, trajala je od polovine novembra do polovine decembra i, osim glavne nagrade, izvučena su i tri vaučera za putovanja, pet “sony playstation 5 disc” konzola, 5 “i phone 15 pro”, 10 „zepter“ prečišćavača vazduha, 10 „LG smart“ televizora i 60 vaučera za kupovinu u „Lidlu“, ukupno 94 nagrade.
Čestitajući Božić, gradonačelnik Bogdan je istakao da Grad zajedno sa sugrađanima koji danas slave, obeležava ovaj veliki praznik.
– Svim vernicima koji poštuju Gregorijanski kalendar želim da jedan od najvećih hrišćanskih praznika provedu sa svojim porodicama u miru, blagostanju, ljubavi i sreći, i da Božić i Nova godina donesu još lepše stvari i još više uspeha nego u prethodnoj godini. Grad Kikinda će danas, zajedno sa svojim sugrađanima katoličke veroispovesti, obeležiti ovaj praznik. Time hoćemo da pokažemo da treba da čuvamo naše zajedništvo, našu kulturu i multikonfesionalnost, našu multietničnost i da je Kikinda grad svih nas. Želimo da ovaj praznik provedemo zajedno i tako ćemo raditi i u narednom periodu – rekao je gradonačelnik.
Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je, po predanju, Hrist rođen, jelka kao večno zeleno drvo i venac. Proslava Božića, odnosno Božićno vreme traje do 6. januara, do praznika Sveta Tri Kralja.
Ovo je samo prvi deo raspodele paketića mališanima iz socijalno najugroženijih porodica u gradu, rekla je Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta.
– U programu „Jedan paketić – puno ljubavi“ učestvovali su parlamenti srednjih škola, učenici osnovnih škola, deca iz vrtića i sugrađani, svi su darivali konditorske proizvode. Od donacija smo formirali 550 paketića i zahvaljujem svima koji su učestvovali u akciji. Posle ove dodele, paketiće ćemo nositi i đacima OŠ „6. Oktobar“, korisnicima Dnevnog boravka „Naše kuće“ i deci u hraniteljskim porodicama, a 31. decembra obradovaćemo i mališane u selima, u porodicama korisnika lanč-paketa – rekla je sekretarka kikindske organizacije.
Mnogo osmeha bilo je danas na licima najmlađih koji su došli, uprkos lošem vremenu, po svoje poklone za praznike. Ovo je jedna od najlepših i najplemenitijih akcija Crvenog krsta, navela je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća i predsednica Crvenog krsta u Kikindi.
– Grad je uvek tu da podrži svaku akciju Crvenog krsta, a u ovoj, redovnoj aktivnosti, učestvovali su omladina i deca našeg grada koji nisu tražili ništa zauzvrat, ali upravo dobijaju puno toga u radosti ovih mališana – dodala je Marijana Mirkov.
Ona je istakla da je Crveni krst uvek tu za svakog kome je pomoć potrebna, a Grad Kikinda podržava svaku akciju ove organizacije i činiće to i ubuduće.
