Град

музеј-деца-радионице-(4)

Народни музеј у Кикинди организује радионице за предшколце и основце у оквиру изложбе „Округ златног лава“. Ликовној радионици „Како је настала Кикинда“ присуствовали су прваци из школе „Ђура Јакшић“ који су имали прилику да више науче о насељавању наше средине.

Невена Стојановић, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ открила нам је шта јој се највише свидело:

-Први пут сам видела старе предмете које су користили они који су у Кикинди живели пре нас. Највише ми се допао чамац који је део изложбе и којим су наши преци дошли у ове крајеве.

Њен другар из разреда Драган Мићин каже да му се веома свидела изложба.

-Старе пушке и предмети су оно што је на мене оставило највећи утисак. Први пут сам видео како су изгледали наши преци, како су се облачили и како су живели. Одабрао сам да нацртам моменат како су људи који су дошли пре свих нас допловили чамцем – рекао је Драган.

Драган Киурски, виши музејски педагог истакао је да су радионице почеле 18. фебруара и трају до 7. марта.

-Изложба је инспиративна и значајна и запосленима и посетиоцима. Радионице за децу, које је осмислила Катарина Драгин, музејски едукатор, један су од многобројних пратећих програма који прате „Округ златног лава“. Деца најпре погледају изложбу уз стручно вођење које је примерено њиховом узрасту, након чега послушају аудио причу о настанку града и на крају све своје утиске преносе на цртеж. Пуно тога могу да сазнају о доласку граничара, исушивању мочварног земљишта, добијању статуса Дистрикта. Ово је начин да их мотивишемо да размишљају о својим прецима и утичемо на развој идентитета – навео је Киурски.

Из Народног музеја искористили су прилику да позову предшколце из свих вртића да се укључе у бесплатне радионице.

А.Ђ.

гускови-финале-(2)

У недељу, 23. фебруара све очи биће упрте у Мокрин у ком ће се одржати 39. Светско првенство у надметању гускова. На средокраћи у улици Уроша Кузманова испред броја 40 у категорији сениора састају се финалисти Спасоје власника Милана Дражића и Мистрал, власника Стевана Огњанова.

Спасоје је стар три године и био је победник лиге младих пре две године. Његов власник открива нам да је спреман за предстојеће надметање.

-Није било лако стићи до финала. Спасоје је имао три тешке борбе, од којих је најдужа била 12 минута. Уверен сам да ће и у финалу дати све од себе и већ сада сам сигуран да борба неће бити лака с обзиром на то да има одличног противника – наводи Милан Дражић. – Надам се првом месту, али пуно тога зависи и од спортске среће. Припреме за дан финала трају читаве године. Најважнији су добра храна и што чешће појити гуска са чистом водом. Потребно му је нега како би имао здрава плућа и могао да се бори. Спасоје је пре две године био шампион у јуниорима, а прошле године је паузирао. То је наша тактика и пракса и то прави гушчари раде. Гушчарством се бавим од малих ногу. Од када знам за себе на артерским бунарима, гусани су се борили за своје јато и женке.

Са друге стране Мистрал је стар пет година и свакодневно се шета до места где ће се борити у недељу, каже Ненад Огњанов.

-Дајемо му витамине и тренирамо га. Очекивања су да ће освојити гушчарски трон. Мистрал је имао тешка надметања до финала, али издржао је све. Пре пет година у лиги младих био је трећи, а има и титулу првака у категорији двогодаца. Гушчарством се озбиљније бавим од када имамо Мистрала, пет година, а као основац имао сам гускове који су учествовали у надметањима. Гусани су кућни љубимци читаве породице, а посебно синова, на чији наговор сам почео поново да гушчарим. Основна је нега, тренинзи и љубав коју му пружамо. И гуске су спремне, пронеле су јаја и очекујем добро финале. Ко год да победи, заслужено је – сазнајемо од Огњанова.

У лиги двогодаца у финалу су гусани Фокс Миодрага Трнића и Тајсон Богдана Ристића.
Када је реч о лиги младих гусак Клеј Богдана Ристића у финалу ће се састати са гусаном Милоша Ковачића.

Програм почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима.

А.Ђ.

критина-награда-(3)

Кристина Чипчић (23) из Кикинде добила је статуту „Златни орао“ који додељује Ваздухопловни савез Србије. Млада суграђанка, чланица је сениорске репрезентације Србије у ракетном моделарству и прошле године освојила је више првих места на Европском првенству. Управо овај успех довео је до тога да буде проглашена за најбољу спортисткињу у 2024. години.

– За најбоље остварене резултате у спортском ваздухопловству у протеклој години добила сам златну плакету, али и највише признање „Златни орао“. Поносна сам на своје успехе за које морам да се захвалим својој породици, оцу Владимиру који је такође носилац овог признања, као и брату Миодрагу који је „Златним орлом“ награђен два пута. Од малена се бавим ракетним моделарством и ово је круна мог дугогодишњег рада, као и свих који ме подржавају – истакла је Кристина Чипчић.

Кристина је била најбоља у категорији С9 односно ракете за спуштање ауторотацијом тачније жирокоптерима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу.

И Туристичка организациија града награђена је на свечаности у Ваздухопловном савезу Србије.

-Било нам је задовољство и част да будемо део свечаности с обзиром на то да је наша млада суграђанка Кристина Чипчић награђена највишим признањем. Туристичка организација добила је захвалницу за промоцију балонарства и помоћ при организовању балонарских такмичења односно првенству Србије у балонирању. За само две године, колико смо организовали „Фестивал балона“ показали смо да смо озбиљни партнери и да и у наредном периоду Ваздухопловни савез Србије може да рачуна на нас – навела је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

А.Ђ.

ДДК-феб-(2)

У Црвеном крсту данас је одржана веома продуктивна акција добровољног давања крви. Од укупно 100 пријављених суграђана, 94 је испунило здравствене услове и даровало крв.

Организатори акције, Црвени крст Кикинда и Завод за трансфузију крви Војводине, претходно су посебно апеловали на суграђане са нултом крвном групом да се одазову, јер залихе ове крвне групе нису довољне да се збрину сви пацијенти, и позив је уродио плодом.

Међу даваоцима је било и  16 жена, као и осам особа које су први пут дале крв. Као знак захвалности, сви даваоци су, поред оброка, и овога пута добили симболичан поклон – футролу за новчаник.

Одзив је, од почетка године, веома добар, наводе у Црвеном крсту и захваљују суграђанима на показаној хуманости. Наредне акције одржаће се 3, 20. и 31. марта.

С. В. О.

лука-паниц

Лука Панић (20) један је од најперспективнијих спортиста Кикинде. Да ће по лепом памтити 2024. годину говоре награде и признања која је освојио. Проглашен је, најпре 2023. године, за најперспективнијег, а прошле за најбољег спортисту године у организацији Спортског савеза, а свега неколико дана касније припала му је и награда Града Кикинде за допринос развоју спорта. Мало је недостајало и да освоји признање за најбољег појединца Супер Б лиге у организацији Рукометног журнала. А како је све почело.

-Са родитељима и братом живео сам у Банатском Великом Селу. Као и у свакој месној заједници постоји само фудбалски клуб и моје бављење спортом започео сам у „Козари“. Рукомет сам увек пратио, посебно што су моје тетке Марија и Јелена Агбаба, у овом спорту браниле боје репрезентације. Решио сам пре седам година, да тренирам рукомет у „Кикинди Гриндекс“, где се и данас налазим. Тетке су ми велика подршка и угледам се на њих – открио нам је Лука.

Први тренер био му је Станимир Комарек, који је допринео да Панић заволи овај спорт. Таленат је брзо уочен од стране управе клуба и Лука није дуго чекао да постане првотимац.

– Љубав, али и напорни тренинзи и рад, довели су до тога да постанем део јуниорске репрезентације Србије са којом сам учествовао на Европском првенству у Словенији. Ове године очекује нас Светско првенство на ком се надамо што бољем пласману. Три пута, као пивотмен у тиму „Кикинде Гриндекс“, освојили смо Куп Војводине – наводи наш саговорник.

Рукомет описује као динамичан и тежак спорт.

-Мора пуно да се тренира, не само са лоптом и на терену, него и у теретани. Радим доста на техници, а заједно са саиграчима, издвајам доста времена на видео анализе противничких тимова. Ту посебно обратим пажњу на начин игре оних рукометаша које чувам на утакмицама, какве финте имају, како шутирају. Много је фактора који утичу на то ко ће победити, посебно уколико су тимови изједначени у знању и снази – истиче Лука Панић.

Лука је завршио Основну школу „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу, након чега се са породицом преселио у Кикинду:

-Желим да се захвалим оцу, мајци и брату Милану који су, да бих ја могао да тренирам и два пута дневно. А није било њихове пожртвованости, верујем да не бих има оволико успеха.

Завршио је и Техничку школу „Михајло Пупин“, смер управљање ЦНЦ машинама где је био проглашен за спортисту генерацију.

-Фокусирао сам се на спорт. Пре подне сам у теретани и имам шутерске тренинге, а послеподне екипно тренирам. Током јутра радим до 1,5 сат, а увече до два сата – напомиње Лука.
Перспективни спортиста, каже, да није још остварио зацртане циљеве.
-План нашег рукометног тима је да се врати у најелитнији ранг такмичења Супер лигу. Уверен сам да ћемо успети јер имамо и знање и квалитет. Након тога, мој лични циљ је да заиграм негде у иностранству, да будем са врхунским рукометашима, да будем део Лиге шампиона – прецизира Панић.

Школа је, вели важна, те ће сигурно наставити образовање у сфери спорта. И млађи брат Милан, такође је рукометаш и игра у првом тиму кикиндског клуба. Тренутно се налази на припремама са пионирском репрезентацијом у Крагујевац.

-Добар је, ради, тренира, бори се. Пуно му помажем, ту сам да будем за њега. Понекад није расположен да иде на тренинг и тада превагне моје убеђивање – са осмех напомиње Лука Панић.
Уговор са „Кикиндом Гриндекс“ важи му до краја сезоне и уколико уђе у виши ранг такмичења уговор ће му важити још годину дана. Оптимиста је и уверен је да ће управо тим из нашег града поново заиграти раме у раме са Црвеном звездом, Партизаном, Металопластиком, Панчевом…

На самом крају разговора Панић је закључио да се је Банатско Велико Село село рукомета. Ту су сестре Агбабе, браћа Панић, сестре Чубрило Ана, Нина, Николина и Сандра, и све су успешне рукометашице, Невена Бјелић.

ПРАТЕ ГА СКАУТИ

Менаџери прате утакмице и јављају се.
-Јавило се доста људи, нарочито после утакмице са „Војводином“. Има позива и схватам да сам све ближе свом циљу. Међутим фокус ми је на остатак првенства у „Кикинди Гриндекс“, не журим нигде и уверен сам да ће све доћи на своје место – сазнајемо од Луке.

ПОДРШКА НАВИЈАЧА

Мало је недостајало да постане најбољи појединац Супер Б лиге.
-Врло мало гласова делило ме је и од ове титуле. Тек тада сам увидео колико, првенствено мојих суграђана, гледалаца који редовно долазе на наше утакмице, али и колега, ме зна и пружа ми подршку. То ми је подстрек да не одустајем, да дам све од себе како бих био још бољи рукометаш – рекао је наш саговорник.

А.Ђ.

басаид-посумљавање-(5)

Након што је у Башаиду пре две године заснована Школска шума о којој рачуна воде ђаци ОШ „1. октобар“, ово место постало је богатије за још 200 садница. Садња је обављена на потесу Дударница, око стадиона, у центру села, око гробља, а партерно је уређен и кружни ток на улазу у Башаид из правца Зрењанина.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Поред тога што бирамо саднице које дају леп колорит, садимо стабла која су отпорна на временске прилике које нас сваке године изненађују са екстремно високим температурама и недостатком падавина. План садње припремамо у складу са климатским променама којима смо сведоци, те смо се определили за саднице црног бора, келеутерије,сребрне смрче, сибирски брест који ће чинити ветрозаштитни појас око гробља, као и дрвенасте саднице лишћара и четинара – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Пошумљавању је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, као и председник Савета МЗ Башаид Бојан Микалачки.

-Дударница је место окупљања становника Башаида и њихово је омиљено излетиште. Прошле недеље, током посете селу, управо мештани су били ти који су изразили жељу да се овај простор пошуми. Ослушкујући њихове потребе, озелењено је, не само популарно излетиште, него и друге локације где је постојала потреба за новим садницама. Ни лоше и хладно време није нас омело у намери да што пре испунимо захтев који су нам упутили наши суграђани из Башаида.Како на територији нашег града има најмање шума у читавом региону, на нама је да то променимо и да на што бољи начин искористимо прилику да засадимо нове површине. Приоритет нам је здрава животна средина за све наше суграђане – прецизирао је градоначелник Богдан.

Јесења садња започета је у новембру у Руском Селу, и према плану, у свим месним заједницама засноване су нове површине под шумама.

-Водимо рачуна и о атарском зеленилу. У протеклом периоду оно је увећано за 10 хектара. Саднице, њих 3.500, смо заменили на седам хектара у ван грађевинском рејону, а заменили смо и садни материјал у ветрозаштитним појасевима.

На кружном току биће заступљене украсне и жалосне форме.

-Одлучили смо се за комбинацију лишћара, четинара и украсних, жбунастих врста. Циљ нам је безбедност учесника у саобраћају, као и лакше одржавање кружног тока који је и улаз на територију нашег града – навела је Мирослава Наранчић.

Кикинда је најнепошумљенија средина на територији Војводине и дуже од деценије локална самоуправа чини све да се то промени.

-Осим садње пуно пажње посвећујемо и одржавању површина под садницама. Није ретка појава да се саднице суше и разлог томе није несавесно одржавање с обзиром на то да смо у оквиру Јавног предузећа „Кикинда“ оформили службу која се бави заливањем. Ту је и градска служба која се бави одржавањем зеленила и први смо град у Србији који са ловачким удружењима има договор о одржавању садног материјала. Заједно са ловцима планирамо садне врсте које ће помоћи повећању броја дивљачи у ловним подручјима – додала је Мирослава Наранчић.

А.Ђ.

 

ИМГ-3113

Зимска служба баца со на општинским и градским саобраћајницама. Ђорђе Кленанц из ове службе напомиње да је зима била блага и да залиха има довољно.

-Одржавање саобраћајница у зимском периоду припало је фирми „Екоградња“, док Градски трг чисти служба ЈП „Кикинда“. Осим саобраћајница биће очишћени и прилази вртићима, школама, Болници, амбулантама Дома здравља. Путеве ће чистити једно возило, а уколико буде било потребе укључиће се још возила – напоменуо је Кленанц.

А.Ђ.

Ловци-садња-Козарци

Ловачко удружење „Зец” из Руског Села планира, у току викенда пред нама, акцију пошумљавања уз подршку Месне заједнице и локалне самоуправе, која је обезбедила око две хиљаде садница багрема и сибирског бреста.

Прва садња планирана је на површини од око једног хектара, на потесу Циглана, на државној парцели према Новим Козарцима, некада јамама које су сада насуте и спремне за садњу, каже председник Ловачког удружења, Душан Томић.

– У наставку акције, пошумићемо додатна 63 ара према Банатској Тополи. Поред ловаца, учешће у овој еколошкој иницијативи узеће и припадници Добровољног ватрогасног друштва. За одржавање и бригу о засадима биће задужени наше удружење и Месна заједница – наводи Томић.

Претходна акција садње дрвећа у овом месту одржана је, такође, на простору на којем су некада биле јаме, према Новој Црњи. Пошумљавање храстом спроведено је током прошле и претпрошле године, а досадашњи резултати показују да се шума добро примила.

Велика акција пошумљавања планирана је и у Новим Козарцима. Чланови Ловачког удружења „Фазан” такође су, од Града добили саднице багрема и сибирског бреста. Око хиљаду младих стабала биће засађено на ободу села, у близини језера Стрелиште, на локацији мештанима познатој као “Перино језеро”.

– Већ смо били припремили акцију и позвали смо сва удружења и мештане да нам се придруже, али је земља била залеђена, па смо садњу морали да одложимо – рекао је председник Ловачког удружења, Марко Ћулибрк и додао да су спремни да обаве садњу и овог викенда, уколико буду погодни временски услови.

Прошле године је у Новим Козарцима организована слична акција садње на имању Лисовић, а очекује се да ће и овогодишња иницијатива допринети обнављању и очувању природног окружења и унапређењу еколошке свести у заједници.

С. В. О.

Скола-родитељства-(5)

Прва школа за труднице у Кикинди покренута је још 1996. године у Општој болници, у време почетака „Бабy фриендли” програма. Затим су, једно време, одржавана предавања у Дому здравља. Школа за труднице основана је 2016. године у Културном центру.

– У међувремену назив је промењен и сада је то Школу родитељства. Проширили смо програм, укључили више стручњака и отворили врата не само трудницама, већ и њиховим партнерима и младим родитељима – објашњава Оливера Вучковић Попов, оснивачица и координаторка Школе, мастер струковна медицинска сестра и главна сестра Патронажне службе Дома здравља.

Труднице могу да се пријаве за школу у Служби за здравствену заштиту жена и да почну са похађањем од 24. недеље трудноће. Предавања су организована у две групе.

– У првој групи учествују лекари, педијатри, патронажне сестре, стоматолози, дефектолози, библиотекари и инструктори прве помоћи. Теме које обрађујемо су трудноћа, порођај, дојење, први дани са бебом, пренатално читање, прва помоћ код деце, као и раст и развој дечјег мозга – објашњава Вучковић Попов.

Други део школе обухвата психофизичку припрему, укључујући аеробне вежбе са пилатес лоптама, вежбе на партеру, као и технике дисања које помажу током порођаја.

– Са трудницама пролазимо кроз четири фазе порођаја, тако да им све буде јасније и мање застрашујуће. Од 420 до 430 жена које обиђемо након порођаја, око 120 годишње прође кроз нашу школу. Најчешће су то прворотке, али долазе и жене које се порађају други или трећи пут, посебно ако је велика разлика између деце – каже наша саговорница.

Интересантно је да се све више очева укључује у програм.

– Када жене позову своје партнере, а група постане компактна, тада се и очеви више активирају. Често се дешава да дођу на једно предавање, а потом сами инсистирају да наставе са школом – истиче Вучковић Попов.

Школа не завршава рад са родитељима са порођајем. Организују се и радионице за родитеље са бебама, где се уче технике масаже за повезивање с дететом.

– Масажа се препоручује од другог до 12. месеца, а родитељи се уз то саветују о исхрани бебе, немлечној храни, као и свим другим недоумицама које се јављају како дете расте – објашњава она.

Један од значајних пројеката у оквиру школе је и програм УНИЦЕФ-а „Разиграно родитељство“, који повезује Дом здравља, локалну самоуправу, Центар за социјални рад и Предшколску установу.

У оквиру овог програма, прошле године смо организовали први Сајам родитељства, а ове године ћемо га поновити у мају, поводом Дана породице. Биће ту трибине и предавања о развоју деце од рођења до треће године, а укључићемо и професоре, дефектологе и логопеде – најављује Вучковић Попов.

Школа родитељства подржава и коришћење мобилне апликације „Беббо“, која већ три године пружа корисне савете младим родитељима.

Препоручујемо родитељима да користе ову апликацију, јер нуди сјајне теме и подстиче активан рад с децом. Циљ је да се смањи број деце која касно проговарају и да се на време препознају могући развојни проблеми – закључује Вучковић Попов.

С. В. О.

принтскрин

Председник Србије Александар Вучић уручио је 87 одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Сретења – Дана државности Србије.

За нарочите заслуге у прикупљању и чувању књижевног фонда од историјског и културног значаја за Републику Србију и и њене грађане, поводом 180 година постојања, председник Вучић одликовао је Народну библиотеку “Јован Поповић”.

Одликовање је, на церемонији којој присуствују високи државни званичници, представници дипломатског кора и бројни угледни гости из региона, примила в. д. директора ове установе Дуња Бркин Трифуновић.

Принтскрин РТС