Град Архиве | Паге 144 оф 345 | Кикиндски портал

Уређује се зграда месне заједнице у Великом Селу

Aleksandra Djuran Оцтобер 19, 2024

У Банатском Великом Селу у току је санација дела крова зграде у којој се налази месна заједница, биоскопска сала, просторије Културно уметничког друштва „Марија Бурсаћ“. Кров се реконструише парцијално с обзиром на то да обухвата велику површину, истакла је председница Савета месне заједнице Мира Пећанац.

-Тренутно се ради на делу крова изнад биоскопске сале. Овај простор највише користе чланови нашег Културно уметничког друштва, а санација подразумева замену дела грађе, летви и црепа. Осим тога, урадиће се и адаптација дела плафона који је пропао услед прокишњавања – објаснила је наша саговорница.

У претходном периоду уређен је део крова изнад улаза у просторије месне заједнице који је био у најлошијем стању.

-Ове године преуредили смо и нашу салу за венчања. Сређен је под који је са годинама пропао, а имамо и нову расвету. Сала се користи и за састанке, предавања, едукације – додаје Мира Пећанац.

За поменуте радове месна заједница имала је подршку локалне самоуправе тако да је из градске касе за кров и део плафона издвојено 379.000, а за салу за венчања 255.454 динара.

А.Ђ.

Гимназијалци приредили програм у оквиру недеље италијанског језика у свету

Aleksandra Djuran Оцтобер 18, 2024

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ поводом недеље италијанског језика у свету приредили су програм под називом „Италијански и књиге: свет између редова“. Помоћ су имали од професорице италијанског језика Маје Радловић.

-Свака трећа недеља у октобру у свету је посвећена италијанском језику, а наша жеља је била да вече посветимо књижевности и књизи јер је управо то тема овогодишњег обележавања. Наши ученици представили су историју италијанског језика, градове, познате песме добитника Нобелове награде. Имали смо и музички програм, док су наши специјални гости били ученици трећег разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ и њихова учитељица Весна Белош који су отплесали игру „Тарантела“ – истакла је Маја Радловић.

У програму је учествовала и седамнаестогодишња Софија Анибало која је у Кикинду дошла крајем августа у оквиру размене ученика.

-Живим у Сијени, граду у области Тоскана, а у Кикинди ћу бити годину дана. Пријатно ме изненадило вече посвећено Италији. Нисам знала да се обележава недеља италијанског језика у свету и радо сам све присутне упознала са местом из ког долазим. Веома ми се свиђа град, али и људи. Сви су ме прихватили и већ сам стекла пријатеље – сазнали смо од Софије.

Италијански, као други језик учи се основним школама „Ђура Јакшић“ и „Вук Караџић“ и у Гимназији „Душан Васиљев“.

А.Ђ.

Градоначелник Младен Богдан организовао пријем за Јована Божина, представника Кикинде на „Ритму Европе“

Aleksandra Djuran Оцтобер 18, 2024

За Јована Божина, представника Кикинде на овогодишњем такмичењу „Ритам Европе“ градоначелник Младен Богдан организовао је пријем.

-Узбуђен сам због тога што се финале овогодишњег такмичења ближи. Драго ми је што ме је примио градоначелник Богдан и Дуња Шкапик и ја даћемо све од себе да будемо што бољи. Интензивно се припремамо за предстојећи догађај и сигуран сам да ће се то исплатити. Ове године у такмичењу учествује 25 локалних самоуправа, а наша предност је у томе што смо ми домаћини – истакао је Јован Божин.

Јован Божин са песмом Жељка Јоксимовића „Није љубав ствар“ и плесачица Дуња Шкапик наступају под редним бројем 13 и за ово двоје младих то није баксузан број.

-Биће ми лакше јер певам песму на српском језику. Очекујем и да нас публика подржи – додао је Божин.

Младен Богдан подсетио је да наш град неколико година уназад сарађује са продукцијом такмичења „Ритам Европе“.

-Захваљујући томе што су прошле године представнице Кикинде освојиле прво место на финалу у Зрењанину, ми смо ове године домаћини. Већ тада смо започели припреме за ово надметање. Наш циљ је да пошаљемо најлепшу слику из Кикинде не само у нашој земљу, него и у региону. Бићемо добри домаћини свима који тог дана буду наши гости јер је ово прилика да промовишемо нашу средину. Користим прилику и да пожелим пуно среће и успеха представницима града – прецизирао је градоначелник Богдан и напоменуо да ће град подржати младе и талентоване суграђане.

Највеће дечије музичко такмичење „Ритам Европе“ биће одржано 28.октобра у хали СЦ „Језеро“. Фестивал ће се емитовати на Првој српској телевизији.

МУП расписао конкурс за упис полазника: За ПУ Кикинда места има за 53 полицијска службеника

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2024

Министарство унутрашњих послова данас је расписало конкурс за упис 1.500 полазника у Центар за основну полицијску обуку (ЦОПО), за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника и то за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, старости од 18 до 30 година живота, могу се пријавити до 6. новембра, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.500 полазника Центра за полицијску обуку, 800 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 400 саобраћајни полицајац и 300 на радном месту гранични полицајац.

За подручје Полицијске управе у Кикинди предвиђен је упис 53 полазника и то: 15 полазника за радно место полицајац, 10 полазника за радно место саобраћајни полицајац за послове саобраћајних незгода и 28 полазника за радно место гранични полицајац.

Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање. Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.муп.гов.рс и сајту Центра за основну полицијску обуку www.цопо.еду.рс .

Обележава се Светски дан борбе против сиромаштва

Aleksandra Djuran Оцтобер 17, 2024

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју. На територији града има 550 корисника топлих оброка, а у селима 435 корисника ланч пакета Народне кухиње Црвеног крста.

– Од укупног броја корисника 30 одсто деце и 30 одсто Рома. Капацитет је попуњен, а рад Народне кухиње помаже локална самоуправа, Црвени крст Војводине и Црвени крст Србије који обезбеђује девет артикала хране и брашно за производњу хлеба – каже секретарка Данијела Бјељац.

Поводом Светског дана хране и Међународног дана борбе против сиромаштва корисницима топлих оброка обезбеђена је додатна храна.

-Црвени крст Војводине и банка хране Војводине обезбедили су салату уз појачан оброк. За децу чији родитељи су корисници Народне кухиње увек се обезбеде новогодишњи пакетићи у акцији „Један пакетић, пуно љубави“ где су носиоци школе и Предшколска установа. У ову акцију сваке године укључе се и локалне фирме – истиче наша саговорница.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, стопа ризика од сиромаштва у прошлој години износила је 19,9 одсто. У ризику од сиромаштва налазе се особе које располажу приходом мањим од прага ризика сиромаштва, а тај приход је у Србији прошле године износио око 29 хиљада динара за једночлано домаћинство. У ризику од сиромаштва и социјалне искључености живело је прошле године скоро милион и осамсто хиљада грађана наше земље.

А.Ђ.

Предавањем о правилној исхрани и здрављу, у Економско-трговинској школи обележен Светски дан хране

Igor Crnogorac Оцтобер 16, 2024

Правилна исхрана и како намиренице које уносимо утичу на здравље, теме су којима је неопходно стално посвећивати пажњу, речено је, између осталог, на данашњем предавању у Економско-трговинској школи, уприличеном на Светски дан хране, 16. октобар.

Под слоганом „Право на храну за бољи живот и будућност – да нико не буде гладан“, активности су организовали Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе и Завод за јавно здравље. Презентација је уприличена у медијатеци Економско-трговинске школе, за ученике који се школују за куваре.

У Месецу правилне исхране, истичу се теме доступности и безбедности хране, рекла је један од предавача, др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене, начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу.

– У свету имамо више од 700 милиона људи који гладују а, с друге стране, 20 одсто популације је гојазно, посебно на западној хемисфери, у Европи и у Северној Америци, где чак више од половине одрасле популације има неки од видова гојазности, што је фактор ризика за све масовне незаразне болести – рекла је др Брусин Белош.

Мирослава Наранчић секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града ђацима је, такође, говорила о здравој исхрани, и о навикама које је потребно стицати од најранијег доба.

– Начин исхране у вези је и са гастрономијом и са мултикултуралношћу – навела је Наранчићева. – Причамо и о праву на довољну количину здравствено исправне хране која нутритивно одговара свим потребама човека. Такође, начин исхране не зависи само од наших могућности, него и од навика, и зато је потребно здраве рутине уводити деци од најранијег узраста.

Ена Ћирилов, ученица другог разреда која се школује за кувара, каже да је ова тема део и теорије и праксе

– На пракси, такође, припремамо здраву храну – каже Ена. – Ипак, мислим да су, када је правилна исхрана у питању, старији дисциплинованији од нас младих.

На још један важан аспект ове теме пажњу је скренуо њен друг из разреда, Кристијан Прељевић.

– Школујемо се за специфичан посао на којем се, приликом термичке обраде хране, строго води рачуна о исправности сваке намирнице посебно. Кувари стриктно воде рачуна, пре свега, о својој хигијени и о хигијени простора у којем се храна припрема, како би она била здравствено безбедна. Мислим да брза храна са штетним мастима, која стиже са Запада, највише доприноси гојазности – рекао је Кристијан.

У Војводини је 51 одсто одрасле популације гојазно, а посебно забрињава чињеница да вишак килограма има и 24 одсто деце, напоменула је докторка Брусин Белош. Она је подсетила да у Завод за јавно здравље, у амбуланту за дијететику, могу да дођу сви којима је потребно да се изради индивидуална дијета. Са упутом лекара опште праксе ова здравствена услуга се не наплаћује.

У Месецу правилне исхране Завод је, и ове године, организовао ликовни конкурс за основце и предшколце, а најбољи радови на ову тему биће награђени.

С. В. О.

Скуп у РПК о запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У организацији Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Мецафор“, „Тисза Аутомотиве“, „Гриндеx“ и „Ле Белиер“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Новитас Цонсулт“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Тисза Аутомотиве“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000 са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

Актуелно у ЈП „Кикинда”: Нови хидранти у Микронасељу

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У циљу бољег одржавања система и адекватног снабдевања грађана Микронасеља квалитетном водом за пиће, Јавно предузеће „Кикинда” је започело уградњу хидраната на мрежи у овом делу града.

-Протекле недеље је уграђен хидрант у улици Јосифа Панчића, а у плану је уградња још три, чиме би се са све четири стране Микронасеља могло адекватно вршити испирање водоводне мреже, када се за то укаже потреба.

Микронасеље, као најгушће насељени део Кикинде и једино становање у граду правог блоковског типа, има и највећи број корисника водовода по јединици површине. Зато се одржавању овог дела мреже, мора посветити и већа пажња, како би све функционисало оптимално, а корисници били задовољни- наводи Славко Војнић Мијатов, руководилац сектора водовода и канализације.

У наредном периоду у ЈП „Кикинда” сагледавају потребе, пре свега, потрошача, а и саме мреже о могућностима уградње још неколико хидраната на појединим локацијама.

Ј. Ц.

Школица корективно развојне гимнастике „Лавови“ почела са радом

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У Кикинди је почела са радом школица корективно развојне гимнастике „Лавови“ коју воде професор доктор Богдан Томић и професор доктор Ангела Месарош Живков. Програм спорта намењен је за децу од три до девет година реализује се у вртићу „Плави чуперак“ и ОШ „Јован Поповић“.

-Децу тестирамо два пута годишње моторичким тестовима, а након тога имамо и 3Д мониторинг постуралног статуса сваког детета. Циљ нам је да утврдимо да ли су у зачетку неки од деформитета попут сколиозе, кифоза на основу чега правимо планове и програме вежби – истакао је Томић.

Програм обухвата све базичне спортове фудбал, кошарка, одбојка, борилачке спортове, бејзбол, атлетика, а укључене су и све методике.

-У „Плавом чуперку“ тренинзи су понедељком и средом од 18 до 20 сати. У школи „Јован Поповић“ су од 18.15 сати. Са радом смо почели 1. октобра и већ имамо групу деце, а жеља нам је да их буде више тако да ћемо 25. октобра промовисати пројекат – додала Месарош Живков.

Током октобра тренинзи ће бити бесплатни.

А.Ђ.

Предавање о поремећајима деце у понашању и како их предупредити

Aleksandra Djuran Оцтобер 15, 2024

Трибина под називом „Рад са ученицима и децом која испољавају поремећаје понашања у колективу и сарадња са родитељима“ организована је у Центру за стручно усавршавање. О теми су окупљеним наставницима, учитељима и васпитачима говорили магистар дефектолошких наука Татјана Божић, мастер Далибор Симоновић и школски педагог Данијела Ивановски.

-У протеклом периоду евидентни су проблеми са децом која исказују поремећаје у понашању, а да им при том не треба подршка у интелектуалном смислу. Ремећење наставе постало је све чешће и јако је тешко организовати час када имате дете које не може да се обузда. Да би и такав ученик почео да се понаша према правилима најважнија је сарадња са родитељима јер и у школи и у код куће она морају да се поштују – наводи Данијела Ивановски.

Најчешће се поремећаји испољавају у одбијању сарадње, налога наставника, устајање за време часа, шетање и ометање других да прате наставу.

-Уколико се овакво понашање занемари оно с временом постаје образац понашања ученика и тада можемо да кажемо да он има поремећај у понашању. Да до тога не би дошло важно је реаговати на време и наш циљ је да пружимо савете како радити са децом која то одбијају, која не гледају наставника у очи, која не слушају шта им се каже, која узнемиравају, па и чупају другу децу – каже Данијела Ивановски.

Осим у понашању ова деца имају поремећај и у социјалној динамици и комуникацији са другом децом те је најважније што чешће им понављати правила која осим у школи морају да се поштују и код куће како би постала образац понашања.

Ова трибина први пут је организована у Кикинди и очекивања су да ће се проширити и на друге градове и општине.

А.Ђ.