Град Архиве | Паге 147 оф 363 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) О проблемима и начинима побољшања социјалне заштите у Кикинди, разговорано током радне посете државног секретара

Aleksandra Djuran Децембер 16, 2024

Побољшање социјалне заштите у државним установама, проблеми са којима се сусрећу запослени, као и увођење нових начина помоћи биле су теме о којима је, током радне посете Кикинди државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, разговарао са представницима Центра за социјални рад и Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“. Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, приликом посете, упознали су државног секретара о свим мерама социјалне заштите које спроводи локална самоуправа, са посебним освртом на „Нашу кућу“ која збрињава доста корисника.

-Драго ми је што у Кикинди постоји оваква установа социјалне заштите и да се препознаје њена важност и вредност. Неопходно је да читаво друштво схвати колики је значај запослених у установама социјалне заштите који су свакодневно у контакту са корисницима и њиховим породицама. На министарству је да пружи институционалну помоћ, нарочито када су кадрови у питању, на шта су нам пажњу скренули запослени у Центру за социјални рад. Кадровски потенцијал је ограничен у свим локалним самоуправама у нашој земљи. Потрудићемо се да ово питање решимо системски -рекао је Тодоров.

Тодоров, Богдан и Раду посетили су и градилиште на којем ниче будућа зграда Центра за социјални рад.

-Изградња тече добром динамиком. Очекујем да ћемо до јуна 2025. године имати готов објекат. Нова зграда Центра за социјални рад важна је за наш град јер ћемо добити функционалну зграду, уместо садашње која је неусловна. То ће нам омогућити да уведемо нове мере и програме из домена социјалне заштите, а корисници ће имати боље услове. Указали смо на недостатак квалификованог кадра, иако се локална самоуправа труди да помогне и у овом домену рада – навео је градоначелник Богдан.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

В.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ Николета Павлов има идеје које ће унапредити боравак корисника.

-У току је израда новог Правилника о ближим условима и стандардима који утиче на наш рад, и шта би га могло побољшати. Изнели смо и дугорочне планове, али и услуге које би нам биле од помоћи у раду са корисницима. Добар део наших суграђана нема никакву услугу, а неопходна им је. Ми имамо идеју како бисмо им помогли – напоменула је Николета Павлов.

А.Ђ.

КПД „Миливој Оморац“ песмом, игром и глумом прославило рођендан

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2024

Културно просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша организовало је музички догађај под називом „Нек’ је живот игра и песма“. Како је друштво поново активно, ово је круна једногодишњег рада, истакла Николина Јоцин, председница поменутог друштва.

-Наша жеља била је да заједно са мештанима и гостима прославимо први рођендан, да покажемо шта смо урадили и колико нас је у друштву. Окупљамо децу од пет година, младе, па све до мештана који имају 30 година. Имамо фолклорне секције, драмску секцију и хор. Имамо пуно талентованих и на нама је да их усмеримо да га развијају и негују – додала је Николина Јоцин.

Иђошани су испунили Дом културе до последњег места и тиме подржали све што друштво ради.

-После деценије паузе поново је почело са радом наше Културно просветно друштво и за кратко време окупило је стотинак чланова свих узраста. Поред тога што имамо чланове који чувају традицију, имамо и драмску секцију која је урадила седам представа. Помажемо колико можемо, а у току је и уређење Дома културе у ком се друштво налази – рекао је Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош.

Догађају су присуствовале чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и градоначелник Младен Богдан.

-За иђошко друштво је специфично да окупљају породице односно децу и родитеље. То је значајно, нарочито јер се налази у селу. На локалној самоуправи је да подржи све добре иницијативе мештана и да им помогне да се развијају – навела је чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

„Новогодишњи фестивал плеса“ у Руском Селу: Плесали за вртић „Бубамару“

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2024

Удружење жена и плесни студио „Јефимија“ из Руског Села организовали су „Новогодишњи фестивал плеса“. У Основној школи „Глигорије Попов“ поред чланова „Јефимије“, учествовали су и малишани из вртића „Бубамара“, КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и плесне школе „Данце анд соул“.

-Концерт је и донаторски. Сва прикупљена средства усмерићемо нашем вртићу „Бубамара“ за куповину најнеопходнијег за рад са децом. На концерту се представило шездесетак плесача -истакла је Снежана Аћимовић, председница удружења „Јефимија“.

Догађају су присуствовали Младен Богдан, градоначелник и Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника.

-Руско Село је пример како се поштују и воле мештани који живе у мултинационалној средини. Хвала свима који, заједно са представницима Месне заједнице, свакодневно раде на томе да нам деца живе бољим животом и да ово место буде још боље и лепше – истакао је градоначелник Богдан обраћајући се окупљенима.

Студио плеса „Јефимија“ ради у Кикинди, а прошле године отворено је и одељење у Руском Селу.

А.Ђ.

У недостатку радне снаге: Дрвара „Поп Лукић“ запослила жене из Шри Ланке

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2024

Фирма за производњи дрвне амбалаже „Поп Лукић“ из Банатског Великог Села основана е 2001. године. Од породичног посла дошли су до предузећа које извози своје производе у земље Европске уније, а са повећањем производње суочили су се са проблемом недостатка радника. Власници су браћа Светислав и Ђорђе Лукић и како би дошли до неопходне радне снаге унајмили су раднице и раднике из Шри Ланке.

-Производ се добро продаје и улагање у квалитетну производњу дало је резултате. Како би испоштовали купце, али и наше запослене, морали смо да ангажујемо раднике из иностранства. Дуго смо тражили раднике у нашем окружењу, али их нисмо нашли. Чули смо за агенције које увозе раднике. Најпре смо имали Индијце, њих седморицу за које мислим да су најпре били запослени у фабрици „Тоза Марковић“. Били су ту неколико месеци и отишли су. Искрено, сматрам да смо им ми били само успутна станица до земаља Европске уније које су им биле крајњи циљ. Пре пола године добили смо препоруку од фирми које се баве сличном производњом да ангажујемо раднике из Шри Ланке. Тражили смо да то буду жене с обзиром на то да посао није тежак – појашњава Светислав Лукић.

Међу онима који су трбухом за крухом превалиле хиљаде километара да би стигле до Банатаског Великог Села је и четрдесетдвогодишња Динета Санамери. У Кикинди је нашла и љубав, живи са Миланом, такође радником фирме „Поп Лукић“.

-Дошла сам прошле године у априлу. Посао није тежак, а људи су љубазни. Заволела сам Србију иако је потпуно другачија од Шри Ланке. Најтеже се привикавам на зиму. Храна је одлична, иако је потпуно другачија од наше и много сам заволела бурек. Језик још увек нисам савладала, али се трудим. Жеља ми је да имам добар живот и овде сам сигурна да ћу га пронаћи. Куће у Шри Ланци су веће, али ваше, у Србији, су лепше и богатије. Пре доласка у Банатско Велико Село радила сам у Хонг Конгу осам година и једино чему стремим је да останем овде – сазнали смо од Динете.

Има стара 26 година је дошла у априлу и привикава се на нов начин живота, културу и све остало.

-Свиђа ми се Србија и волела бих да останем овде. Срби су љубазни и насмејани, али оно на чега још увек не могу да се навикнем је чињеница да су гласни. Свиђа ми се храна, нарочито теста. Отац ми је преминуо и у Шри Ланки имам само мајку с обзиром на то да сам јединица. Циљ ми је да зарадим довољно новца и да и мајку доведем у Србију. Имам момка који је такође у Србији, запослен је у Борчи и виђамо се кад год можемо – казала нам је Има.

На питање да ли је исплативо, Светислав Лукић каже:

-Није јефтино. Сви страни радници имају осигурање, фиксну плату, обезбеђен стан и новац за храну. Сваки сат прековременог рада се додатно плаћа. Захваљујући њима завршили смо добро сезону и испоштовали све купце. Нису радници као што су наши држављани, али су коректни и труде се. Када их питамо како им је код нас, тврде да им је добро. Лепо су се снашли и део њих је већ дуго ван родне земље. Једна од радница била је дуго у Пекингу, а један од радника десет година провео је радећи у Дубаију – додао је Лукић.

Фирма „Поп Лукић“ највише производи дрвени патос за гајбе које извози у Француску, Италију и Грчку. Производе и гајбе за воће за домаће тржиште, као и палете.

А.Ђ.

Великоселци украсили центар села

Aleksandra Djuran Децембер 15, 2024

У Банатском Великом Селу окићена је јелка, а новогодишња расвета краси центар села. У стварању новогодишње атмосфере прикључили су се сви, а иницијатива је потекла од мештанке Ђурђине Војводић која је и прошле године организовала украшавање села.

Новогодишњој магији највише су се обрадовали најмлађи који су такође дали свој допринос.

Да би све било бајковито, како и треба да буде за Нову годину, свечаном паљењу новогодишње расвете присуствовао је и Деда Мраз који је стигао на кочијама и на радост малишана делио је слаткише, док су стариији послужени куваним вином.

А.Ђ.

Кикинђанин (72) оптужен за продају опојних дрога: У кући пронађени канабис, амфетамини, кокаин

Jelena Trifunović Децембер 14, 2024

Оптужница коју је Више јавно тужилаштво у Зрењанину подигло против окривљеног Н. М. (72) из Кикинде, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, потврђена је правоснажним решењем Апелационог суда у Новом Саду, преноси зрењанински.рс.

Оптужницом се овом времешном Кикинђанину ставља на терет да је 22. септембра ове године, у Кикинди, у кући у којој живи, неовлашћено ради продаје држао различите врсте опојних дрога.

Код њега је пронађено више од килограм канабиса, око 800 грама амфетамина и мања количина кокаина.

Министарке Милица Ђурђевић Стаменковски и Адријана Месаровић у Кикинди (ВИДЕО): Локална самоуправа може да рачуна на подршку државе

Aleksandra Djuran Децембер 14, 2024

Игралиште испред Спортског центра „Језеро“ свечано је отворено. Малишанима су доступне разне справе у складу са узрастом, а нови простор допринеће да деца на квалитетан начин проводе слободно време. Црвену врпцу пресекли су министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка привреде Адријана Месаровић и градоначелник Младен Богдан. Министарство за бригу о породици и демографију издвојило је око пет милиона динара за ново игралиште.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Кикинда испуњава услове за отварање Канцеларије за породицу, која је замишљена као отворена врата за све породице, и на нама је да она свим грађанима буде доступна у што краћем року. Њена намена је да буде спона између локалне самоуправе и Министарства за бригу о породици и демографију, да усмери породице на субвенције које се додељују и да сакупља све значајне податке који се односе на породице у Кикинди и на њихове потребе. У вашем граду није довољно промовисана мера субвенције за куповину прве некретнине за брачне парове са децом јер нам ниједан захтев није стигао из Кикинде. Како је у граду стопа фертилитета виша у односу на просек у држави, сигурна сам да ће уз боље информисање јавности породице са децом поднети захтеве за ову меру – истакла је министарка Ђурђевић Стаменковски.

Министарке су, са сарадницима и представницима град, посетиле и радионицу кикиндске предузетнице Мирне Рацков, једине жене опанчарке у Србији. На конкурсу поменутог Министарства за старе занате власница фирме „Маца папучарица“ ове године добила је средства за куповину машине којом ће унапредити посао.

-Велико интересовање за наш конкурс стигло је из Кикинде и десет предузетника који се баве старим занатима добило је средства за куповину машина и репроматеријала. И остали привредници из северног Баната врло су агилни када је реч о конкурсима Министарства привреде који су прилагођени потребама самих предузетника. Ове године опредељено је значајно више бесповратних средстава у односу на раније године. Исто тако подржали смо са 500.000 динара кроз програм жене на селу . Данашњу посету искористили смо како би од самих занатлија чули са којим се проблемима сусрећу и шта можемо да урадимо како бисмо им помогли – прецизирала је министарка Месаровић.

Мирна Рацков упознала је гошће са производњом и додала колико је важна помоћ државе у опстанку старих занатлија.

-Средства која сам добила значајно ће убрзати производни процес. Опанке које израђујем шију се ручно и свака машина која може да помогне да се лакше и боље ради пуно ми значи. Сама не бих могла да је купим, тако да могу само да похвалим конкурс Министарства привреде – напоменула је Мирна Рацков.

Градоначелник Младен Богдан представио је министаркама мере локалне самоуправе које се спроводе, а везане су за пронаталитетну политику, али и оне које се односе на предузетничке радње и привредна друштва.

-Посету две министарке у једном дани нисмо имали раније и ово је један од начина да покажемо суграђанима да сви заједно радимо на истом циљу, а то је бољи живот за све. Дечије игралиште које смо отворили је права оаза и сигуран сам да ће га наши малишани користи свакодневно. Канцеларија за породицу која је у плану пуно ће нам значити, нарочито што имамо чиме да се похвалимо пошто је Кикинда препозната као средина која има велики број мера у домену популационе политике и дечије заштите. Привредна кретања у нашем граду оцењена су као добра, а разговарали смо и о потенцијалним инвеститорима с обзиром на то да имамо завршену нову индустријску зону – навео је Богдан.

Отварању новог игралишта присуствовала су деца и родитељи из овог дела града, представници удружења „Деца са ахондроплазијом“, као и покрајинска посланица Станислава Хрњак. Министарке Ђурђевић Стаменковски и Месаровић са сарадницама, државним секретаркама Сања Лакић и Андреом Хорват Кираљ и саветницом министарке привреде Аном Маринковић, у Градској кући на радном састанку разговарале су са градоначелником Младеном Богданом, замеником градоначелника Дејаном Пударом, помоћницом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски и члановим Градском већа Жељком Раду и Мелитом Гомбар.

А.Ђ.

Изложбом сувенира са мотивима локалног наслеђа, „Наша кућа“, Музеј и „Тера“ успешно окончали четворомесечни пројекат

Igor Crnogorac Децембер 13, 2024

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите, „Наше куће“, били су данас домаћини у Народном музеју, на својој продајној изложби рукотворина које су израдили уз подршку стручних сарадника Музеја и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Програм „Наш сувенир у твом дому“ трајао је четири месеца и у њему је, уз подршку Града и Министарства културе, учествовало 25 корисника „Наше куће“. Током десет радионица израдили су више од 250 сувенира, рекао је Драган Киурски, виши музејски педагог.

– Циљ је био да их оспособимо да, инспирисани локалним наслеђем, израђују сувенире од глине. У првој фази упознали су се са сталном поставком Музеја, радили су цртеже и скице, у другом делу су израђивали сувенире и у трећем смо припремали ову промоцију. Осим што је инклузиван, овај пројекат је и партиципативан, што значи да, заједно са нашим посетиоцима, правимо програме и пласирамо настала дела. На тај начин Музеј укључује своје посетиоце у стварање програма, што је пракса већ петнаестак година – напоменуо је Киурски.

Поред Киурског, у пројекту су сарађивали Катарина Драгин, музејски едукатор, и Љубиша Николић, конзерватор-рестауратор из “Тере”.

– Овај пројекат се разликује по томе што су, први пут, сви корисници нашег Дневног боравка самостално, уз подршку, постали активни учесници у животу Музеја, и сви смо поносни на њих. Велика вредност је и одрживост пројекта која нема временски рок јер сви израђени калупи остају у нашем Центру и увек ћемо имати могућности да, са сарадницима из „Тере“, правимо нове сувенире. Такође је направљен и посебан штанд са којим ће наши корисници увек моћи да изађу и продају своје рукотворине – рекла је Весна Шавија, стручни сарадник у Центру за пружање услуга социјалне заштите.

Једна од корисница Центра, Драгана Павлов, каже да је правила сувенире са ветрењачама и сувачом и да је неке од њих поклонила другарима.

Зоран Савичић је истакао да је веома задовољан својим учешћем у пројекту.

– Од септембра до децембра смо радили на томе да направимо сувенире са симболима нашег града: сувачом, Киком, бициклима, етно-кућом, совама – навео је Зоран. – Надам се да ћемо наставити да правимо овакве сувенире.

У завршници пројекта, организатори су свим учесницима уручили поклоне. На продајној изложби, која је имала промотивни карактер, сувенири-магнети, продавали су се по цени од 200 динара. У наредном периоду сви који то желе, моћи ће да их купе у „Нашој кући“, чиме ће помоћи у набавци материјала неопходног за активности у овој установи.

С. В. О.

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ победници квиза знања о Кикинди

Igor Crnogorac Децембер 13, 2024

У великом финалу квиза “Моја Кикинда: Откријмо где живимо”, одржаном данас у Културном центру, све четири екипе показале су изузетно знање и коначни пласман био је неизвестан до последњег тренутка. Прво место освојила је екипа Гимназије „Душан Васиљев“. Другопласирана је била екипа ОШ “Васа Стајић” у Мокрину, на трећем месту су ђаци из Техничке школе „Михајло Пупин“, а на четвртом ОШ „Жарко Зрењанин“.

Првопласирани – екипа Гимназије “Душан Васиљев”

Квиз је намењен завршним разредима основних и почетним разредима средњих школа и ове године је, у организацији Канцеларије за младе Града, одржан десети пут.

– Ове године пријавиле су се екипе из 14 школа са територије града. Наш циљ је да подстакнемо младе да стекну што више знања о културном, историјском и географском наслеђу града – рекла је Дуња Ћешић, координаторка Канцеларије.

Трећепласирани – Техничка школа “Михајло Пупин”

Финалу је, у име локалне самоуправе, присуствовао Тихомир Фаркаш, члан Градског већа за ресор образовања.

– Ми смо једна од малобројних локалних самоуправа која, на овакав начин, укључује децу у упознавање града и његове прошлости. Уживао сам у томе колико су ђаци показали знања и колико су добро припремљени, што је, такође и заслуга њихових професора, као и у самом квизу, који је осмислио професор Мирослав Грујић – навео је Фаркаш и додао да ће подршка Града у оваквим активностима бити континуирана.

Највећи успех квиза је, осим његовог трајања, знање које млади стичу о својој локалној средини, рекао је професор Грујић, који квиз припрема и води од самог почетка.

– То је моја мисија као професора географије, сам себи сам то зацртао, да едукујем децу да што више знају о средини у којој живе и овај квиз је настао из те идеје. Ово је леп начин да млади упију много знања. Пуно они знају о Паризу, Лондону, Њујорку, али треба да имају знање и о средини у којој живе. Мислим да је моја мисија уродила плодом. Ове године је било веома напето у полуфиналним такмичењима, а и данас је било врло неизвесно до самог краја. Деца воле да учествују у овом квизу, добровољно се јављају и јако се радују кад успеју да постану део тима своје школе. Ово је диван дан за кикиндско образовање и Кикинђани могу да буду поносни на ове младе људе – рекао је професор Грујић.

Једна од најсрећнијих учесница данас је била Мина Радивојша из победничке екипе Гимназије „Душан Васиљев“.

– Било је тешко, али забавно и јако поучно – каже Мина. – Веома је важно да знамо много о свом граду и да са поносом то ширимо даље.

Све четири екипе финалиста на поклон ће добити клима уређаје, као и ваучере: првопласирани за „Спорт Висион“, другопласирани за ДМ, екипа која је заузела треће место награђена је и ваучерима у фирми „БУС Цомпутес“, док су ђаци који су заузели четврту позицију добили вечеру у ресторану „Слап“.

С. В. О.

Конкурс за награду „Душан Васиљев”: Књижевно признање града за дело на српском језику

Aleksandra Djuran Децембер 13, 2024

Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.