Акредитовани програм стручног усавршавања под називом „Помозимо детету да превлада депресију“ реализован је за запослене у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ у Кикинди. Циљ трибине био је да се васпитачи упознају са карактеристикама дечије депресије, њеним узроцима, симптомима и могућностима превазилажења.
Аутор и водитељ трибине била је психолог Бранка Граховац, која је трибину започела тестом самопроцене симптома депресије код самих учесника-васпитача.
– Тест не дијагностикује депресију, већ указује на симптоме на које треба обратити пажњу и, такође, служи за самоанализу. То је био основ за дискусију кроз низ питања о препознавању и реаговању на понашања која могу да указују на депресију – објаснила је.
Она је нагласила да депресија може бити присутна код предшколске деце, али да се симптоми често преклапају са другим стањима.
– Мање од један одсто деце овог узраста заиста развије депресију, али је важно да се препознају симптоми који могу да прерасту у депресију у каснијем узрасту – навела је и представила симптоме у овом, раном узрасту, међу којима су емоционални поремећаји, анксиозност, повећање агресије, поремећај концентрације, пасивност, нестабилност и немир, хиперактивност, изолација и различите соматске тегобе попут болова у стомаку.
Додала је да се депресија може манифестовати и код беба: престанак добијања на тежини, проблеми са јелом и спавањем, дете често плаче, вришти, изостанак психомоторног развоја, недостатак интересовања за дешавања у околини, одсуство комуникације.
– Симптоми депресије код адолесцената укључују проблеме са апетитом, потешкоће са спавањем, лошије оцене у школи, тешкоће у комуникацији, пад интересовања за хобије и дружење, губитак енергије, мањак самопоуздања и размишљање о смрти. Депресију код адолесцената је теже препознати јер су промене расположења честе у том узрасту – напоменула је.
Посебна пажња посвећена је факторима ризика и заштитним факторима менталног здравља код деце. Према речима предавача, кључну улогу у превенцији имају родитељска подршка, отворена комуникација, подстицање самопоуздања и здраве навике.
– Важно је укључити се у живот детета, показати му наклоност, издвојити време за разговор, али и избећи претерану контролу како бисмо подстакли његову независност. Утврђивање породичних правила такође је битно, као и промовисање здравих навика, смањење конфликата у домаћем окружењу, избегавање негативних реакција на понашање детета, помоћ у препознавању емоција и конструктивном решавању сукоба – поручила је Бранка Граховац и навела заштитне факторе.
– То су родитељска брига за дете, самопоуздање, самопоштовање, социјалне вештине, ефикасне стратегије суочавања са стресом, вера и религиозност.
Трибина је реализована у сарадњи са Центром за стручно усавршавање, а због великог интересовања, одржана је у сали Високе школе струковних студија.
С. В. О.