Град Архиве | Паге 142 оф 345 | Кикиндски портал

Средња стручна школа „Милош Црњански“ данас обележава свој дан – у плану нови образовни профили

Igor Crnogorac Оцтобер 25, 2024

Дан школе, 63. рођендан, прославља се у Средњој стручној школи „Милош Црњански“. Обележавање дана оснивања, 26. октобра, уприличено је дан раније и почело је од јутарњих сати, креативним стварањем у пекарској радионици, из које су изашле најлепше креације пецива, и у ликовној, под називом „Наша перспектива у боји“.

Колеге и госте дочекао је директор Милорад Карановић, који је рекао да је поносан што је на челу установе из које излазе образовани и васпитани млади људи.

– Ове године смо попунили све капацитете и желимо и данас да пошаљемо лепу слику из наше школе и да привучемо наредне генерације. Школу похађа и 50 ђака који не живе на територији града – рекао је Карановић и додао да је у плану и отварање два нова смера, за занимања техничар оперативне форензике и здравствени неговатељ.

Школа тренутно има 350 ученика, у 15 одељења и осам образовних профила из четири подручја рада: хемије, архитектуре, прехране и медицине.

У име локалне самоуправе прослави је присуствовао Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.

– Град, Покрајина и републички органи константно улажу у школу – истакао је Аћимов. – Сада је у току реализација пројекта који финансира ресорни покрајински секретаријат. Захваљујући најмодернијем видео-надзору повећаће се безбедност и ученика и свих запослених.

Ђаци и гости испунили су амфитеатар у којем су пригодну приредбу припремили ученици школе која се поноси дугом традицијом, атрактивним смеровима и квалитетним образовањем.

С. В. О.

Возачи, опрез! Појавиле су се лажне казне за паркинг

Jelena Trifunović Оцтобер 25, 2024

Служба јавних паркиралишта ЈП „Кикинда” упозорава грађане на лажне налоге за неплаћени паркинг, који су уочени данас на аутомобилима у Кикинди.

Поменути налози су исписани слободном руком, на налозима пише “Казна за паркинг” и наведен је износ другачији од оног који наплаћује служба јавних паркиралишта као и број рачуна који не припада ЈП “Кикинда”.

ЈП “Кикинда” најављује да ће обавестити надлежне органе о свему овом.

-Апелујемо на грађане да провере податке уколико добију описани налог за плаћање, те да се обрате служби јавних паркиралишта на адреси Војводе Путника 4 или на број телефона 316-065- наводе у ЈП Кикинда.

Обука за запослене у просвети о борби против насиља на интернету

Aleksandra Djuran Оцтобер 25, 2024

Педагошки завод Војводине организовао је обуку од јавног интереса на тему ,,Кораци ка доброј примени електронских уређаја и ненасилној комуникацији у онлајн окружењу”. Скупу су присуствовали представници основних и средњих школа са територије града Кикинда. Јанош Пушкаш, директор педагошког завода Војводине истакао је да се предавања организују широм покрајине.

-Циљ је да превентивно делујемо и да укажемо на позитивне примере превазилажења насиља на интернету. Пошто завршимо обуке имаћемо добар основ за истраживање које ће нам помоћи у наредним корацима везаним за ненасилну онлајн комуникацију. Потреба за овом обуком показала се након анкетирања 5.000 родитеља и 7.000 наставника који су нам указали на шта треба обратити пажњу – појаснио је Пушкаш.

Давид Ивановић, саветник у кабинету председнице Народне скупштине, окупљенима је представио националну платформу за превенцију насиља „Чувам те“ која укључује децу.

-Платформа „Чувам те“ осмишљена како би јачала интерсекторску сарадњу свих надлежних институција у борби против насиља у које су на било који начин укључена деца, да ли као починиоци или као жртве. Сарадњу имамо са седам министарстава и од 26. маја 2023. године постоји могућност онлајн пријаве насиља. До сада смо имали 3.500 јединствених случајева насиља. По основу пријава тријажни тим алармира надлежне установе да реагују по сваком појединачном случају. Платформа је једноставна за коришћење и донела је много већу информисаност, али и сигурност. Свако ко пријави насиље зна да ће се на њу реаговати – навео је Ивановић.

Догађају су присуствовали Душан Попесков, председник Скупштине града и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Веома је важно да ученици препознају ризичне ситуације на интернету, да знају да реагују на њих, да знају да потраже помоћ и да се заштите. Стога ће локална самоуправа увек подржавати пројекте који су окренути спречавању насиља јер нам је приоритет безбедност ђака – додала је Мелита Гомбар.

Према истраживањима ученици старијег основношколског узраста користе интернет до два сата дневно и углавном за то користе свој мобилни телефон. Искуство ђака показује да су најчешћи облици насиља које доживљавају на интернету избацивање из одређених група, добијање узнемирујућих или увредљивих порука путем мобилног телефона и узнемиравање на друштвеним мрежама.

А.Ђ.

Уговоре о куповини кућа на селу потписало десет породица са територије града

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2024

Потписивање уговора из програма доделе бесповратних средстава за куповину кућа на селу са окућницом које спроводи Министарство за бригу о селу у сарадњи са локалним самоуправама на територији Републике Србије организовано је у Београду. Потписали су их градоначелник Младен Богдан, представници Министарства и десет породица са територије града Кикинде, којима је омогућуно да дођу до крова над главом.

Од почетка програма обезбеђено је 119 породица на територији града Кикинде, а ове године је потписано 17 уговора до сада.

-Очекујемо да до краја године буде потписан још један број уговора. Овај програм значи много породицама које желе да буду свој на своме. Захваљујем се Министарству које нам омогућује да током овог програма, заједно учествујемо у стварању боље будућности за наше суграђане. Сматрам да је потребно да се још више ангажујемо по овом питању, и да у наредном периоду обезбедимо још више уговора на годишњем нивоу. Тиме ћемо уједно и допринети развоју наших села – рекао је градоначелник Богдан.

А.Ђ.

Кикинда представила историјско наслеђе, знаменитости и туристичке потенцијале у Руском дому у Београду

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2024

У Руском дому у Београду у организацији удружења „Српски ратни ветерани “ одржано је „Вече Кикинде у Руском дому“. Овом приликом наш град представили су градоначелник Младен Богдан, историчар Милош Пушара, представници Туристичке организације, пољопривредни произвођачи са гастрономском понудом.

-Окупљени су имали прилику да сазнају више о историјско културном наслеђу Кикинде, знаменитости и туристички потенцијалима града. Сарадњу са Руским домом договорили смо летос како би представили наш град добрих људи. Ово је начин да прославимо једно од најважнијих пријатељстава у нашој историји, српско-руско пријатељство које није само реч, већ дубоко укорењена веза која траје вековима. Наша два народа деле богату историју, заједничке борбе и успоне. У тренуцима када је било најтеже, Кикинда је отворила своје срце и примила емигранте након револуције, пружајући нашим пријатељима нов дом. Исто тако Русија је била уз Србију, пружајући подршку и разумевање. Ова солидарност нас је спојила и обликовала наше идентитете. Зато вас позивам да наставимо да јачамо наше везе. Да радимо заједно на пројектима који ће допринети не само нашем граду, већ и целој Србији. Српско-руско пријатељство је темељ нашег идентитета и будућности – истакао је градоначелник Богдан.

Он је додао да је овакав скуп најбољи начин да се успоставе везе са локалним самоуправа у Руској Федерацији како би Кикинда пронашла правог партнера за културну, економску и сваку другу врсту сарадње.

-Искористили смо прилику и у разговору са представницима Руског дома договорили смо да продубимо сарадњу у наредном периоду – навео је Младен Богдан.

Вече су увеличали чланови АДЗНМ „Гусле“ који су представили део богатог певачког и фолклорног наслеђа нашег краја. Милош Пушара говорио је о пријатељству Кикинђана и руског народа и подсетио је на знамените Русе који имају нераскидиве везе са нашим градом. Своје производе представила су пољопривредна газдинства Крстоношић, Раца, удружење жена „Кикинда“ и винарија „Кепул“.

А.Ђ.

„Да сва деца расту“ – скуп и еколошка акција Удружења деце са ахондроплазијом

Igor Crnogorac Оцтобер 24, 2024

Удружење деце са ахондроплазијом Србије са седиштем у Кикинди у суботу, 26. октобра, организује скуп и акцију озелењавања у нашем граду. Поводом Дана коштане дисплазије, под слоганом „Да сва деца расту“, окупиће се родитељи деце са овим ретким генетским обољењем и представници предшколских установа из Кикинде, Сврљига, Новог Сада, Бановаца и Шида. Биће организовани радионица на тему инклузије и повезивања предшколских установа из ових места и родитеља, као и дружење и размена искустава.

Акција озелењавања парка код Спортског центра „Језеро“ почеће у 15 сати. Захваљујући донатору, Фабрици „Јафа“, која ће обезбедити и слаткише за децу, биће засађено 30 четинара јер је то број деце која у Србији болују од ахондроплазије, рекла је председница Удружења, Слађана Терзић.

Ахондроплазија је ретка болест, односно стање, које доводи до коштаних дисплазија и изразито ниског раста. У Србији је ово обољење дијагностификовано код укупно 150 до 200 особа. Од прошле године и у нашој земљи су деца са ахондроплазијом почела су да добијају иновативну терапију којом се, пре свега, поспешује раст и искључују агресивне ортопедске интервенције којима се, понекад, подвргавају оболели.

Наставак опремања Историјског архива и депоа – стигле и витрине за нови изложбени простор

Igor Crnogorac Оцтобер 23, 2024

Историјски архив у Кикинди, захваљујући Граду, и средствима из Покрајине и Републике, наставља са опремањем свог депоа у Чанадској улици, као и изложбеног простора у згради Курије.

На данас одржаној конференцији за новинаре, в. д. директор Срђан Сивчев, рекао је да је Архив ове године аплицирао на два конкурса Министарства културе и добио средства у укупном износу од 700 хиљада динара.

– Конкурисали смо за новац који нам је неопходан за чување архивске грађе. За набавку покретних архивских полица у нашем депоу у Чанадској улици, одобрено нам је 400 хиљада динара. Депо опремамо четири године, по фазама. У приземљу већ имамо постављене све полице, и надамо се да ћемо, следеће године, завршити цео посао и на спрату – навео је Сивчев. – За добијених 300 хиљада динара купили смо шест дрвених изложбених витрина са стакленим звоном различитих димензија и први пут ћемо имати уређен хол за изложбене поставке.

Активности у Историјском архиву свесрдно помаже и Град, истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.

– Од 2013. до 2022. године у Архив је уложено више од три милиона динара, за реконструкцију, адаптацију и опремање истуреног одељења – депоа у Чанадској улици. Само 2021. издвојено је 1,5 милиона динара за набавку и поставку фиксних полица на спрату, што је наставак улагања из 2016/2017, када је опремљено приземље. Град, Покрајина и Република су у цео пројекат уложили преко 10 милиона динара – рекла је Маријана Мирков и додала да ће Град наставити да подржава добре идеје младих људи запослених у Историјском архиву.

С. В. О.

Сви вртићи на територији града направили Хотел за птице

Aleksandra Djuran Оцтобер 23, 2024

У вртићу „Пчелица“ организован је избор за најлепшу кућицу за птице у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“. У акцији Еко тима ове установе учествовало је свих 18 вртића на територији града, истакла је васпитачица Радмила Хоманов, координатор Еко тима.

-Кућице за птице израђивала су деца са родитељима и васпитачима у својим вртићима или код куће, а оне најлепше су ушле у ужи избор. Са 33 гласа, убедљиво је победила кућица Слободана Палатинуша из припремно-предшколске групе из вртића „Пчелица“ коју је израдио заједно са својим родитељима. Како правила налажу, овај вртић освојио је свих 27 кућица, колико их је било у избору за најлепшу, и има задатак односно част да формира Хотел за птице у свом дворишту – казала је Радмила Хоманов.

Пројекат „Хотел за птице“ осмишљен је 2010. године и до сада је шест вртића направило хотеле.

-Ове године, на предлог наше директорице Кристине Дрљић, сви вртићи су учествовали. Направљене су бројне кућице које већ красе дворишта свих 18 вртића, а деца ће захваљујући њима научити више о природи, птицама, како да их хране током зиме и чувају – додаје наша саговорница.

У Еко тиму предшколске установе, који постоји од 2009. године, укључено је двадесетак васпитача. Заједно са децом обележавају се важни еколошки датуми и малишани се већ припремају за Совембар, али и Нову годину. У оквиру акције „Увек ми је дража јелка са рециклаже“ у свим вртићима пластичне јелке замениће оне од рециклираног материјала, великог формата које ће деца украшавати.

А.Ђ.

Гласајте за „Совембар“!

Igor Crnogorac Оцтобер 23, 2024

Туристичка организација Србије је, 39. пут, расписала конкурс за доделу награде „Туристички цвет“ за 2024. годину.

За најпрестижнију награду у области туризма, у категорији манифестација, Туристичка организација Града пријавила је “Совембар”.

Онлајн гласање је почело и траје до 3. новембра, на линку https://www.turistickicvet.rs/glasanje/.

Норвешки писац и историчар, познат као човек који је спасао Грачаницу, у посети Кикинди

Aleksandra Djuran Оцтобер 22, 2024

У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град довело га је снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“. За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.

-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.

Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.

-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.

Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.

-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.

Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.

-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.

Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.

-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.

Човек који је спасао Грачаницу

Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

А.Ђ.