April 21, 2026

Град

bvs-krov

Uređuje se zgrada mesne zajednice u Velikom Selu

Aleksandra Djuran October 19, 2024

U Banatskom Velikom Selu u toku je sanacija dela krova zgrade u kojoj se nalazi mesna zajednica, bioskopska sala, prostorije Kulturno umetničkog društva „Marija Bursać“. Krov se rekonstruiše parcijalno s obzirom na to da obuhvata veliku površinu, istakla je predsednica Saveta mesne zajednice Mira Pećanac.

-Trenutno se radi na delu krova iznad bioskopske sale. Ovaj prostor najviše koriste članovi našeg Kulturno umetničkog društva, a sanacija podrazumeva zamenu dela građe, letvi i crepa. Osim toga, uradiće se i adaptacija dela plafona koji je propao usled prokišnjavanja – objasnila je naša sagovornica.

U prethodnom periodu uređen je deo krova iznad ulaza u prostorije mesne zajednice koji je bio u najlošijem stanju.

-Ove godine preuredili smo i našu salu za venčanja. Sređen je pod koji je sa godinama propao, a imamo i novu rasvetu. Sala se koristi i za sastanke, predavanja, edukacije  – dodaje Mira Pećanac.

Za pomenute radove mesna zajednica imala je podršku lokalne samouprave tako da je iz gradske kase za krov i deo plafona izdvojeno 379.000, a za salu za venčanja 255.454 dinara.

A.Đ.

gimnazija-italijanski-(1)

Gimnazijalci priredili program u okviru nedelje italijanskog jezika u svetu

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“  povodom nedelje italijanskog jezika u svetu priredili su program pod nazivom „Italijanski i knjige: svet između redova“. Pomoć su imali od profesorice italijanskog jezika Maje Radlović.

-Svaka treća nedelja u oktobru u svetu je posvećena italijanskom jeziku, a naša želja je bila da veče posvetimo književnosti i knjizi jer je upravo to tema ovogodišnjeg obeležavanja. Naši učenici predstavili su istoriju italijanskog jezika, gradove, poznate pesme dobitnika Nobelove nagrade. Imali smo i muzički program, dok su naši specijalni gosti bili učenici trećeg razreda Osnovne škole „Đura Jakšić“ i njihova učiteljica Vesna Beloš koji su otplesali igru „Tarantela“ – istakla je Maja Radlović.

U programu je učestvovala i sedamnaestogodišnja  Sofija Anibalo koja je u Kikindu došla krajem avgusta u okviru razmene učenika.

-Živim u Sijeni, gradu u oblasti Toskana, a u Kikindi ću biti godinu dana. Prijatno me iznenadilo veče posvećeno Italiji. Nisam znala da se obeležava nedelja italijanskog jezika u svetu i rado sam sve prisutne upoznala sa mestom iz kog dolazim. Veoma mi se sviđa grad, ali i ljudi. Svi su me prihvatili i već sam stekla prijatelje – saznali smo od Sofije.

Italijanski, kao drugi jezik uči se osnovnim školama „Đura Jakšić“ i „Vuk Karadžić“ i u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“.

A.Đ.

bozin-prijem-2

Gradonačelnik Mladen Bogdan organizovao prijem za Jovana Božina, predstavnika Kikinde na „Ritmu Evrope“ 

Aleksandra Djuran October 18, 2024

Za Jovana Božina, predstavnika Kikinde na ovogodišnjem takmičenju „Ritam Evrope“ gradonačelnik Mladen Bogdan organizovao je prijem.

-Uzbuđen sam zbog toga što se finale ovogodišnjeg takmičenja bliži. Drago mi je što me je primio gradonačelnik Bogdan i Dunja Škapik i ja daćemo sve od sebe da budemo što bolji. Intenzivno se pripremamo za predstojeći događaj i siguran sam da će se to isplatiti. Ove godine u takmičenju učestvuje 25 lokalnih samouprava, a naša prednost je u tome što smo mi domaćini – istakao je Jovan Božin.

Jovan Božin sa pesmom Željka Joksimovića „Nije ljubav stvar“ i plesačica Dunja Škapik nastupaju pod rednim brojem 13 i za ovo dvoje mladih to nije baksuzan broj.

 

-Biće mi lakše jer pevam pesmu na srpskom jeziku. Očekujem i da nas publika podrži – dodao je Božin.

Mladen Bogdan podsetio je da naš grad nekoliko godina unazad sarađuje sa produkcijom takmičenja „Ritam Evrope“.

-Zahvaljujući tome što su prošle godine predstavnice Kikinde osvojile prvo mesto na finalu u Zrenjaninu, mi smo ove godine domaćini. Već tada smo započeli pripreme za ovo nadmetanje. Naš cilj je da pošaljemo najlepšu sliku iz Kikinde ne samo u našoj zemlju, nego i u regionu. Bićemo dobri domaćini svima koji tog dana budu naši gosti jer je ovo prilika da promovišemo našu sredinu. Koristim priliku i da poželim puno sreće i uspeha predstavnicima grada – precizirao je gradonačelnik Bogdan i napomenuo da će grad podržati mlade i talentovane sugrađane.

Najveće dečije muzičko takmičenje „Ritam Evrope“ biće održano 28.oktobra u hali SC „Jezero“. Festival će se emitovati na Prvoj srpskoj televiziji.

policija-dec-nedelja

MUP raspisao konkurs za upis polaznika: Za PU Kikinda mesta ima za 53 policijska službenika

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ministarstvo unutrašnjih poslova danas je raspisalo konkurs za upis 1.500 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku (COPO), za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika i to za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, starosti od 18 do 30 godina života, mogu se prijaviti do 6. novembra, u policijskim stanicama po mestu prebivališta. Od 1.500 polaznika Centra za policijsku obuku, 800 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 400 saobraćajni policajac i 300 na radnom mestu granični policajac.

Za područje Policijske uprave u Kikindi predviđen je upis 53 polaznika i to: 15 polaznika za radno mesto policajac, 10 polaznika za radno mesto saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda i 28 polaznika za radno mesto granični policajac.

Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje. Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .

 

Crveni krst (4)

Obeležava se Svetski dan borbe protiv siromaštva

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja tog dana je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju. Na teritoriji grada ima 550 korisnika toplih obroka, a u selima 435 korisnika lanč paketa Narodne kuhinje Crvenog krsta.

– Od ukupnog broja korisnika 30 odsto dece i 30 odsto Roma. Kapacitet je popunjen, a rad Narodne kuhinje pomaže lokalna samouprava, Crveni krst Vojvodine i Crveni krst Srbije koji obezbeđuje devet artikala hrane i brašno za proizvodnju hleba – kaže sekretarka Danijela Bjeljac.

Povodom Svetskog dana hrane i Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva korisnicima toplih obroka obezbeđena je dodatna hrana.

-Crveni krst Vojvodine i banka hrane Vojvodine obezbedili su  salatu uz pojačan obrok. Za decu čiji roditelji su korisnici Narodne kuhinje  uvek se obezbede novogodišnji paketići u akciji „Jedan paketić, puno ljubavi“ gde su nosioci škole i Predškolska ustanova. U ovu akciju svake godine uključe se i lokalne firme – ističe naša sagovornica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, stopa rizika od siromaštva u prošloj godini iznosila je 19,9 odsto. U riziku od siromaštva nalaze se osobe koje raspolažu prihodom manjim od praga rizika siromaštva, a taj prihod je u Srbiji prošle godine iznosio oko 29 hiljada dinara za jednočlano domaćinstvo. U riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro milion i osamsto hiljada građana naše zemlje.

A.Đ.

 

Svetski-dan-hrane-(6)

Predavanjem o pravilnoj ishrani i zdravlju, u Ekonomsko-trgovinskoj školi obeležen Svetski dan hrane

Igor Crnogorac October 16, 2024

Pravilna ishrana i kako namirenice koje unosimo utiču na zdravlje, teme su kojima je neophodno stalno posvećivati pažnju, rečeno je, između ostalog, na današnjem predavanju u Ekonomsko-trgovinskoj školi, upriličenom na Svetski dan hrane, 16. oktobar.

Pod sloganom „Pravo na hranu za bolji život i budućnost – da niko ne bude gladan“, aktivnosti su organizovali Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave i Zavod za javno zdravlje. Prezentacija je upriličena u medijateci Ekonomsko-trgovinske škole, za učenike koji se školuju za kuvare.

U Mesecu pravilne ishrane, ističu se teme dostupnosti i bezbednosti hrane, rekla je jedan od predavača, dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu.

– U svetu imamo više od 700 miliona ljudi koji gladuju a, s druge strane, 20 odsto populacije je gojazno, posebno na zapadnoj hemisferi, u Evropi i u Severnoj Americi, gde čak više od polovine odrasle populacije ima neki od vidova  gojaznosti, što je faktor rizika za sve masovne nezarazne bolesti – rekla je dr Brusin Beloš.

Miroslava Narančić sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada đacima je, takođe, govorila o zdravoj ishrani, i o navikama koje je potrebno sticati od najranijeg doba.

– Način ishrane u vezi je i sa gastronomijom i sa multikulturalnošću – navela je Narančićeva. – Pričamo i o pravu na dovoljnu količinu zdravstveno ispravne hrane koja nutritivno odgovara svim potrebama čoveka. Takođe, način ishrane ne zavisi samo od naših mogućnosti, nego i od navika, i zato je potrebno zdrave rutine uvoditi deci od najranijeg uzrasta.

Ena Ćirilov, učenica drugog razreda koja se školuje za kuvara, kaže da je ova tema deo i teorije i prakse

– Na praksi, takođe, pripremamo zdravu hranu – kaže Ena. – Ipak, mislim da su, kada je pravilna ishrana u pitanju, stariji disciplinovaniji od nas mladih.

Na još jedan važan aspekt ove teme pažnju je skrenuo njen drug iz razreda, Kristijan Preljević.

– Školujemo se za specifičan posao na kojem se, prilikom termičke obrade hrane, strogo vodi računa o ispravnosti svake namirnice posebno. Kuvari striktno vode računa, pre svega, o svojoj higijeni i o higijeni prostora u kojem se hrana priprema, kako bi ona bila zdravstveno bezbedna. Mislim da brza hrana sa štetnim mastima, koja stiže sa Zapada, najviše doprinosi gojaznosti – rekao je Kristijan.

U Vojvodini je 51 odsto odrasle populacije gojazno, a posebno zabrinjava činjenica da višak kilograma ima i 24 odsto dece, napomenula je doktorka Brusin Beloš. Ona je podsetila da u Zavod za javno zdravlje, u ambulantu za dijetetiku, mogu da dođu svi kojima je potrebno da se izradi individualna dijeta. Sa uputom lekara opšte prakse ova zdravstvena usluga se ne naplaćuje.

U Mesecu pravilne ishrane Zavod je, i ove godine, organizovao likovni konkurs za osnovce i predškolce, a najbolji radovi na ovu temu biće nagrađeni.

S. V. O.

rpk-invalidi-(2)

Skup u RPK o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U organizaciji  Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga održana je radionica o „Zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju“.

O navedenim temama prisutne predstavnike privrednih društava: „MSK“, Livnica „Kikinda – automobilaska industrija“, „Lira“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ i „Le Belier“ upoznale su Mirjana Pantelić, direktorica „Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije“ ( UIPS ), Marija Ignjatović direktorica preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom  „Novitas Consult“ iz Šapca, kao i Jelena Mitrović, direktorica Filijale NSZ u Kikindi. Privrednici su informisani o zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI), zakonskim obavezama, prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, te o skrivenim efektima uštede iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.

Na evidenciji Filijale NSZ u Severnobanatskom upravnom okrugu ima 455 nezaposlenih osoba sa prvim i drugim stepenom invaliditeta, od čega je samo u Kikindi njih 337. Najviše ih je radno u angažovano najvećem u kikindskoj „Liri“, njih oko 70, a potom u pogonu firme „Tisza Automotive“, 42 osobe.

U Srbiji postoji 60 preduzeća za profesionalnu orijentaciju rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja angažuju oko 1.500 radnika, od kojih su 1.000  sa nekim od stepena tako verifikovanog statusa. Poslodavci u Srbiji najčešće u svojim redovima imaju osobe sa invaliditetom iz sopstvenih redova. Privredna društva koja imaju od 20 do 49 zaposlenih  imaju zakonsku obavezu da angažuju minimum jednu osoba sa invaliditetom, one sa od 50 do 99 dve, a potom na svakih 50 radnika još po jednog takvog dodatnog radnika. Alternativa tome je plaćanje u budžetski fond Republike Srbije, što je za ovu godinu oko 812.000 dinara po nezaposlenom licu i to je visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom. Drugi model ispunjavanja, ne samo zakonske, već društveno odgovorne obaveze, je kupovina proizvoda (FER proizvod) ili korišćenje usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Time privredna društva i institucije stiču mogućnost da uštede i do 36 odsto vrednosti ugovorenog posla, ako sa takvim preduzećima zaključe ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i ispune određeni finasijski okvir. Šarolika je ponuda mogućnosti koje te firme nude, a „Lira“ iz Kikinde pruža usluge održavanje higijene i zelenih površina, šivenje radne odeća i odela, hemijskog čišćenja garderobe, ali i proizvodnju mehanizama za nameštaj.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom smatra se napretkom u međuljudskim odnosima, kao vid razvoja empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju želju da daju doprinos društvu u kome žive. Inkluzija i težnja za socijalnom integracijom nemoguća je bez njihovog radnog angažovanja. Sem ekonomskih prednosti, koje se tiču omogućavanja finansijske samostalnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način se dodatno razvija doživljaj lične vrednosti i pripadanja društvu.

hidranti

Aktuelno u JP „Kikinda”: Novi hidranti u Mikronaselju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U cilju boljeg održavanja sistema i adekvatnog snabdevanja građana Mikronaselja kvalitetnom vodom za piće, Javno preduzeće „Kikinda” je započelo ugradnju hidranata na mreži u ovom delu grada.

-Protekle nedelje je ugrađen hidrant u ulici Josifa Pančića, a u planu je ugradnja još tri, čime bi se sa sve četiri strane Mikronaselja moglo adekvatno vršiti ispiranje vodovodne mreže, kada se za to ukaže potreba.

Mikronaselje, kao najgušće naseljeni deo Kikinde i jedino stanovanje u gradu pravog blokovskog tipa, ima i najveći broj korisnika vodovoda po jedinici površine. Zato se održavanju ovog dela mreže, mora posvetiti i veća pažnja, kako bi sve funkcionisalo optimalno, a korisnici bili zadovoljni- navodi Slavko Vojnić Mijatov, rukovodilac sektora vodovoda i kanalizacije.

U narednom periodu u JP „Kikinda” sagledavaju potrebe, pre svega, potrošača, a i same mreže o mogućnostima ugradnje još nekoliko  hidranata na pojedinim lokacijama.

J. C.

 

lavovi-(2)

Školica korektivno razvojne gimnastike „Lavovi“ počela sa radom

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U Kikindi je počela sa radom školica korektivno razvojne gimnastike „Lavovi“ koju vode profesor doktor Bogdan Tomić i profesor doktor Angela Mesaroš Živkov. Program sporta namenjen je za decu od tri do devet godina realizuje se u vrtiću „Plavi čuperak“ i OŠ „Jovan Popović“.

-Decu testiramo dva puta godišnje motoričkim testovima, a nakon toga imamo i 3D monitoring posturalnog statusa svakog deteta. Cilj nam je da utvrdimo da li su u začetku neki od deformiteta poput skolioze, kifoza na osnovu čega pravimo planove i programe vežbi – istakao je Tomić.

Program obuhvata sve bazične sportove fudbal, košarka, odbojka, borilačke sportove, bejzbol, atletika, a uključene su i sve metodike.

-U „Plavom čuperku“ treninzi su ponedeljkom i sredom od 18 do 20 sati. U školi „Jovan Popović“ su od 18.15 sati. Sa radom smo počeli 1. oktobra i već imamo grupu dece, a želja nam je da ih bude više tako da ćemo 25. oktobra promovisati projekat – dodala Mesaroš Živkov.

Tokom oktobra treninzi će biti besplatni.

A.Đ.

 

csu-predavanje-(3)

Predavanje o poremećajima dece u ponašanju i kako ih preduprediti

Aleksandra Djuran October 15, 2024

Tribina pod nazivom „Rad sa učenicima i decom koja ispoljavaju poremećaje ponašanja u kolektivu i saradnja sa roditeljima“ organizovana je u Centru za stručno usavršavanje. O temi su okupljenim nastavnicima, učiteljima i vaspitačima govorili magistar defektoloških nauka Tatjana Božić, master Dalibor Simonović i školski pedagog Danijela Ivanovski.

-U proteklom periodu evidentni su problemi sa decom koja iskazuju poremećaje u ponašanju, a da im pri tom ne treba podrška u intelektualnom smislu. Remećenje nastave postalo je sve češće i jako je teško organizovati čas kada imate dete koje ne može da se obuzda. Da bi i takav učenik počeo da se ponaša prema pravilima najvažnija je saradnja sa roditeljima jer i u školi i u kod kuće ona moraju da se poštuju – navodi Danijela Ivanovski.

Najčešće se poremećaji ispoljavaju u odbijanju saradnje, naloga nastavnika, ustajanje za vreme časa, šetanje i ometanje drugih da prate nastavu.

-Ukoliko se ovakvo ponašanje zanemari ono s vremenom postaje obrazac ponašanja učenika i tada možemo da kažemo da on ima poremećaj u ponašanju. Da do toga ne bi došlo važno je reagovati na vreme i naš cilj je da pružimo savete kako raditi sa decom koja to odbijaju, koja ne gledaju nastavnika u oči, koja ne slušaju šta im se kaže, koja uznemiravaju, pa i čupaju drugu decu – kaže Danijela Ivanovski.

Osim u ponašanju ova deca imaju poremećaj i u socijalnoj dinamici i komunikaciji sa drugom decom te je najvažnije što češće im ponavljati pravila koja osim u školi moraju da se poštuju i kod kuće kako bi postala obrazac ponašanja.

Ova tribina prvi put je organizovana u Kikindi i očekivanja su da će se proširiti i na druge gradove i opštine.

A.Đ.