August 12, 2026

Град

Subin-a

Penzioneri putuju, druže se i osvajaju nagrade

Igor Crnogorac February 27, 2025

Sindikalna organizacija penzionera u Kikindi prati želje svojih članova i omogućava im aktivan i ispunjen život kroz putovanja i različite društvene aktivnosti.

– Penzioneri danas žele da budu aktivni, svest se promenila. Ranije su se, uglavnom, interesovali za osiguranje, a sada su ostvareni, imaju više vremena za sebe i žele da putuju – kaže predsednik Organizacije, Radovan Subin – Interesovanje za putovanja značajno je poraslo nakon pandemije. Mnogi naši sugrađani u penziji su sami i željni druženja. Na putovanjima upoznaju nove prijatelje, a dešava se i da se rodi ljubav. Ostaju u kontaktu, nastavljaju druženje i na narednim izletima. Organizacija ne zarađuje na ovim aktivnostima, čak omogućava plaćanje u više rata. Izgradili smo saradnju i poverenje. Naš cilj je da oni budu zadovoljni, da se druže i da se sa osmehom vraćaju sa putovanja – zaključuje Subin.

Ova organizacija ima saradnju sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije, Savezom penzionera Srbije i Sindikatom penzionera Srbije, koji su često i gosti našeg grada.

Sindikalna organizacija penzionera broji oko 8.500 članova u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu, i najveća je u Severnobanatskom okrugu i jedna od većih u Vojvodini. U saradnji sa PIO Fondom pravi spiskove za besplatan boravak u banjama i za pakete pomoći. Cilj im je takođe, napominje Subin, da se pruži podrška socijalno ugroženim penzionerima u vidu novčane pomoći i ogreva.

U svojoj sindikalnoj organizaciji penzioneri imaju i sportsku sekciju u kojoj se aktivno pripremaju za Olimpijadu trećeg doba, manifestaciju zdravlja, kulture i sporta u Vrnjačkoj Banji na kojoj su, prošle godine, prvi put učestvovali i ostvarili zapažene rezultate. Sve ove pogodnosti penzionerima su dostupne za članarinu od 1.200 dinara godišnje.

Plan aktivnosti za 2025. godinu

Godina je započeta učešćem u snimanju emisije “Dodati život godinama” na Radio-televiziji Vojvodine. U martu je planiran sedmodnevni boravak u Sportsko-rekreativnom centru Ajdinovići, dok će u aprilu penzioneri imati priliku da uživaju u jednodnevnom izletu na Nikolinom salašu sa gostima iz Beograda, Sente i Novog Sada.

Maj je rezervisan za petodnevni boravak na Zlatiboru, a u junu će biti organizovane plovidba Tisom uz pratnju tamburaša, i poseta Segedinu.

U septembru će članovi biti u mogućnosti da letuju u Igalu, a sportska sekcija će nastupiti na Olimpijadi trećeg doba. Za oktobar je planiran sedmodnevni odmor u Ivanjici, čime će se zaokružiti bogata sezona putovanja i druženja.

Radovan Subin – priznati kulinar i ambasador gastronomije

 Predsednik Sindikalne organizacije penzionera poznat je i kao uspešan kulinar i dobitnik brojnih priznanja, uključujući i najnovije – titulu ambasadora gastronomije u Severnoj Makedoniji koju mu je dodelila Komora organskih proizvođača ove države. Nosilac je Plakete za doprinos razvoju nacionalnog identiteta kroz gastronomiju beogradskog Centra za istraživanje, nauku, edukaciju i posredovanje.

Subin je i „Lider koji pomera granice“. Ovom titulom nagradilo ga je Udruženje „Najuspešniji privrednik 21. veka“. Redovno, kao član žirija, nastupa na velikim međunarodnim takmičenjima, a upravo je pozvan da bude glavni kuvar Karavana kulture Republike Srbije po Evropi. Subinova knjiga „Zlatnom varjačom po svetu“ predstavlja presek njegove 20-godišnje kulinarske karijere i već je imala više promocija širom Srbije.

S. V. O.

 

sednica-toza-konverzija-(1)

Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje odbornici usvojili jednoglasno

Aleksandra Djuran February 26, 2025

Jednoglasno je usvojen Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje za period 2025 – 2027. godine. Plan određuje socijalno uključivanje Roma i Romkinja i definiše pravce delovanja grada, konkretne mere i aktivnosti kojima bi se poboljšao sadašnji položaj pripadnika romske zajednice.

-Ponosan sam na ovaj dokument jer predstavlja napore koje lokalna zajednica čini tokom godina da se ulaganjem zajedničkih sredstava poboljša život romske populacije i srazmerno mogućnostima umanji jaz koji postoji između Roma i ostalih pripadnika društvene zajednice. Baziran je na nacionalnoj strategiji uključivanja Roma i Romkinja. Jedini izlaz iz začaranog kruga siromaštva je obrazovanje i ono je prioritet– pojasnio je član Gradskog veća Željko Radu.

Lokalni akcioni plan za Rome i Romkinje na realan način sagledava potrebe romskog stanovništva, napomenuo je gradonačelnik Bogdan.

-Nastaviće da se bavimo poboljšanjem uslova života Roma. Asfaltirali smo prilaze romskim naseljima, izgrađena je kanalizacija, bavimo se njihovim obrazovanjem i trudimo se da im obezbedimo bolji život – naveo je Bogdan.

Doneta su i rešenja o prestanku dužnosti predsednika, zamenika predsednika i članova Komisije za spomenike i rešenja o njihovom imenovanju, kao i odluka o prestanku mandata odbornice Eržebet Savanović koja je podnela ostavku 24. februara.

 

IMG-0187-topaz-denoise-faceai-sharpen-2

Na cirkus koji je pravila opozicija vladajuća većina poslala jasnu poruku

Aleksandra Djuran February 26, 2025

Na početku 8. sednice Skupštine grada šef odborničke grupe „Biram borbu biram Kikindu“ Olivera Kantar zatražila je da se sa zasedanja skine tačka o konverziji duga fabrike „Toza Marković“ lokalnoj samoupravi. Nakon što se većina odbornika izjasnila da se o ovoj tački raspravlja, izglasan je dnevni red.

Za reč se javila odbornica Ivana Bogosav iz „Ujedinjene opozicije Kikinde“ koja je zatražila da šest odbornika Srpske napredne stranke, koji su, kako je navela, predsednici udruženja, predsednici i članovi saveta mesnih zajednica, podnesu ostavke, što nije imalo veze sa raspravom koja se odnosila na konverziju potraživanja grada Kikinde po osnovu neizmirenih izvornih javnih prihoda u trajni ulog u kapital društva sa ograničenom odgovornošću „Toza Marković“. Nakon što joj je predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov posle više opomena oduzeo reč, devetoro odbornika opozicije prekinulo je sednicu izvodeći performans sa unapred spremljenim, odštampanim plakatima.

Nemile scene nam nisu potrebne i sve može da se reši u skladu sa Poslovnikom o radu, bez uvreda, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan, nakon pauze:

-Očekujem da svi pokažemo dostojanstvo i da donosimo odluke koje su u interesu svih naših građana. Oni koji traže da institucije rade svoj posao ne bi trebalo da ih sprečavaju da rade i da budu još bolje. Pozivam sve odbornike na odgovornost. Kikinda će nastaviti da se bori i unapređuje svoje privredne potencijale i uslove za život jer su nas sugrađani podržali u ogromnom broju.

Odbornici su doneli pomenutu odluku sa stanjem duga fabrike „Toza Marković“ na dan 31. oktobra 2024. godine i sa kamatom na isti dan.

-Grad Kikinda je minoran poverilac, ali će pomoći da se revitalizuje pravni subjekt u teškom ekonomskom položaju. Unapred pripremljen plan reorganizacije osmišljen je da se privrednim subjektima pomogne da prevaziđu krizu. Kroz konverziju duga imamo šansu da naplatimo naša potraživanja kroz dividendu ili dolaskom strateškog partnera – naveo je član Gradskog veća Đorđe Tešin.

Potraživanja lokalne samouprave, nastala po osnovu neizmirenih izvornih javnih prihoda „Toze Markovića“ ukupno iznose 25.826.057,05 dinara. Ovaj dug konvertuju se u trajni ulog u kapitalu „Toze Markovića“. Dug za porez na imovinu je 23.113.819,38 dinara, za posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine dug je 1.623.849,23, za komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru treba uplatiti 151.731,36 dinara, a za prihod od uvećanja poreskog duga koji je predmet prinudne naplate dug je 936.657,08 dinara.

Drago mi je da smo, uprkos nemilim scenama, uspeli da nastavimo sednicu i donesemo važnu odluku za dalje poslovanje fabrike „Toza Marković“, zaključio je prvi čovek grada.

– Odgovornom politikom želimo da brinemo o zaposlenima, radnim mestima, njihovim porodicama, kao i fabrikama u našem gradu. Naš cilj je da se Kikinda razvija, da ima što više radnih mesta. Puno toga je urađeno za proteklih 12 godina u privredi i kada pogledamo period pre toga naš rezultat je 10 prema nula. Pozivam sve odbornike na odgovornost – rekao je Bogdan.

Navedeno je i da je Vlada Republike Srbije prepoznala interes da se „Tozi“ da podrška za realizaciju mera iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije i gradu Kikindi preporučila da postupe u skladu sa navedenim zaključkom. Konverzija duga omogućiće rasterećenje dospelih obaveza dužnika.

Odbornici opozicije nisu sačekali kraj skupštinskog zasedanja, nego su u toku postavljanja odborničkih pitanja izašli iz skupštinske sale.

Po završetku sednice, odbornici vladajuće većine podizanjem natpisa poslali su opoziciji jasnu poruku „Đilas i Marinika su lopovi“.

DA LI SU GRUJIĆ, BOGOSAV, VLAJNIĆ U SUKOBU INTERESA?

-U koliko je programa i projekata Grada Kikinde učestvovao odbornik Miroslav Grujić? Koliko je ugovora potpisao, u programima i projektima za koje je direktno ili indirektno lokalna samouprava izdvojila sredstva? Isto pitanje odnosi se na Dragana Vlajnić i Ivanu Bogosav. Treba hitno tražiti mišljenje od Agencije za sprečavanje sukoba interesa da li oni mogu da budu odbornici jer su i oni predsednici udruženja i jesu ili nisu indirektni korisnici sredstava iz gradskog budžeta – postavio je odborničko pitanje Nikola Lukač.

R. K.

lovci-kikinda-divlja-svinja-(2)

Kikindski lovci vode računa o divljači: Osnivaju i damski klub

Aleksandra Djuran February 26, 2025

Prvi zapisi o postojanju organizovanog lova na našem terenu datiraju iz davne 1875. godine, a od 1922. godine postoji Lovačko udruženje „Kikinda“ koje do danas radi u kontinuitetu. Mladen Banjac, predsednik udruženja napominje da gazduju sa 30.000 hektara i imaju 160 članova.

-Udruženje je u proteklom periodu dobilo oko milion dinara od države. Sve što dajemo za članarine višestruko se vrati, a sredstva koristimo za nabavku materijalno-tehničkih sredstava i za nabavku fazana – napominje naš sagovornik. – Mladi se sve manje interesuju za lov, a razlog tome su zakonske barijere koje nije lako premostiti. Ipak, možemo da se pohvalimo da ćemo ove godine formirati damski klub. Imamo četiri mlade dame koje su se učlanile u naše udruženje.

Hajka na svinju obavljena je na potesu Mlake koja spada u industrijsko lovište.

 

-Odstrel divlje svinje je važan kako bi zaštitili domaće životinje po selima i naseljenim mestima zbog eventualne pojave svinjske kuge. Graničimo se sa Rumunijom i visoko rizično smo područje kada je reč o divljim svinjama koje su i prenosioci svinjske kuge. Redovno organizujemo hajke kako bi ih sveli na biološki minimum – naveo je Banjac.

Gojko Grubor, član je LU „Kikinda“ više od četiri decenije.

-Lov je posebna draž. Ostvaruje se veza sa prirodom, gaji se ljubav prema životinjama, naročito prema psima. Pored navedenih razlog tu je i porodična tradicija pošto se moj deda bavio lovom – istakao je Grubor.

Kikindsko lovište nekada je bilo poznato po lovu na zeca i srneću divljač.

-U protekle dve godine populacija zečeva je u porastu, ali je došlo do pada srneće divljači. Na to je uticalo više faktora. Upravo u naš region strani lovci dolaze da love trofejnu srneću divljač, a srndaća je sve manje u čitavoj Vojvodini. Prošle godine otkriveno je 25 srna uginulih od posledica izazvanih trovanjem glodara u ataru. Toliko smo mi uspeli da nađemo i to na potesu prema Banatskoj Topoli i Banatskom Velikom Selu – dodao je Mladen Banjac.

FAZANERIJA

Lovačko udruženje „Kikinda“ ima volijeru kapaciteta pet hiljada jedinki. Svake godine ubacuje se oko dve hiljade fazana. Neophodno je i oko dve tone hrane da se oni nahrane. Deo se koristi u samoj volijeri, a deo u ataru kada se fazani puštaju. Prošle godine udruženje je dobilo 400.000 dinara za nabavku odraslih fazana od 16 nedelja.
Pretprošle godine nabavljene su i poljske jarebice i sada ih je impozantan broj. Ona je autohtona vrsta i trajno je zaštićena.

A.Đ.

 

kikinda-grad

Raspisan konkurs grada za sufinansiranje nabavke mašina i opreme: Opredeljeno pet miliona dinara

Aleksandra Djuran February 25, 2025

Grad Kikinda raspisao je javni konkurs za dodelu podsticaja za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća, do 100 zaposlenih, na teritoriji grada. Cilj je podrška razvoju, osavremenjivanju, proširenju i povećanju obima proizvodnje, stabilizacija proizvodnje, investiranje u savremena sredstva za rad i proizvodnju, radi povećanja konkurentnosti privrednih subjekata, te ukupnog razvoja preduzetništva i privrede.

Na konkursu je opredeljeno pet miliona dinara za: sufinansiranje nabavke mašina i opreme, nove i polovne do sedam godina starosti. Najmanji iznos sredstava po projektu je 75.000, a najveći iznos sredstava iznosi 400.000 dinara. Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 50 odsto vrednosti mašina i opreme sa uračunatim PDV-om (ukoliko je prodavac opreme u sistemu PDV-a).

Bespovratna sredstva ne mogu da se koristiti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Uslovi su da je preduzeće upisano u registar Agencije za privredne registre najkasnije do 31. decembra 2023. godine i ima sedište odnosno registrovan ogranak na teritoriji Grada Kikinde, da je pozitivno poslovao u 2024. godini, da su izmirene dospele obaveze javnih prihoda zaključno sa 31. decembrom prošle godine, da nije pokrenut stečajni postupak i postupak likvidacije, da nije u grupi povezanih lica u kojoj su neki od članova velika pravna lica, da podnosilac prijave i dobavljač opreme ili mašine nije povezano lice u smislu Zakona o privrednim društvima, da podnosilac prijave prema finansijskim izveštajima iz 2024. godine, ima najmanje jedno zaposleno lice, a najviše 100 zaposlenih, da nije u teškoćama, a prema definiciji privrednog subjekta u teškoćama u skladu sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, da u tekućoj i prethodne dve fiskalne godine (period 2023-2025 godina) nije primalo državnu pomoć čija visina prelazi iznos od 23.000.000 dinara, da u prethodnoj godini (2024. godina) nije subvencionisan preko Javnog konkursa za dodelu podsticaja za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća na teritoriji grada Kikinde. Da vlasnici/osnivači i odgovorna lica nisu osuđivani i da se ne vodi istraga odnosno krivični postupak protiv njih, da u roku od dve godine pre podnošenja zahteva za dodelu bespovratne pomoći privrednom subjektu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti.

Učesnik konkursa može da učestvuje na Javnom konkursu sa najviše jednom prijavom, a vlasnicima preduzeća kojima se odobre sredstva zaključenjem ugovora obavezuju se da opremu ili mašinu ne smeju otuđiti, dati drugom privrednom subjektu u zakup ili na korišćenje, najmanje 36 meseci od dana zaključenja ugovora.

Rok za podnošenje prijava je 14. mart, do 15 časova. Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene, nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet konkursa. Odluka o raspodeli sredstava donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja konkursa.

Za dodatne informacije zainteresovani treba da se obrate se Sekretarijatu za projekte – Odsek za projekte, svakog radnog dana od 8 do 15 časova na adresi: Trg srpskih dobrovoljaca 12 (kancelarija broj 42), na broj telefona 0230/410-238 (Damir Uvalin) ili putem elektronske pošte na adresu ler@kikinda.org.rs.

Sadnja-R-Selo-(3)

Lovačko udruženje „Zec“ i Mesna zajednica nastavljaju pošumljavanja u okolini svog mesta

Igor Crnogorac February 24, 2025

Lovačko udruženje „Zec” iz Ruskog Sela organizovalo je u subotu akciju pošumljavanja u okviru koje je zasađeno hiljadu sadnica sibirskog bresta i bagrema. Novi zasadi raspoređeni su na površini od dva katastarska jutra, na potesu Jamura kod Ciglane, prema Kozarcima.

– Nosilac akcije je Lovačko udruženje, uz podršku zaposlenih u Mesnoj zajednici, dok nam je sadnice obezbedila lokalna samouprava. Plan je da se, naredne subote, nastavi sadnja na dodatnih 67 ari, na lokaciji prema Banatskoj Topoli. Za održavanje i brigu o novim zasadima biće zaduženi članovi Udruženja, kao i Mesna zajednica – kaže predsednik Udruženja, Dušan Tomić i naglašava da se, prema njihovom iskustvu, čak u 90 odsto slučajeva sadnice ne prime u potpunosti iz prvog pokušaja, već je neophodno naknadno dopunjavanje.

– Planirano je i da se površina na kojoj su nekada bile jamure prema Novoj Crnji dopuni sadnicama hrasta. Ovo je, ujedno, i poslednja slobodna javna površina u okolini sela, pogodna za šumske zasade. Šume su nam od velikog značaja jer predstavljaju prirodna staništa za divljač, a u Banatu ih, inače, ima vrlo malo. Svako novo pošumljavanje doprinosi njihovoj zaštiti i uzgoju. Rusko Selo sada ima oko 50 jutara zasađene šume, što je veoma dobro i kao vetrozaštita, ali i za eko-sistem u celini – ističe Tomić.

Akcija u Ruskom Selu samo je jedna u nizu radi ozelenjavanja regiona i poboljšanja uslova za divljač, čime se i dugoročno unapređuje lokalni eko-sistem.

S. V. O.

profesorice-deska-(3)

Visoka škola uspostavila saadnju sa vrtićem i srpskim institucijama u Deski u Mađarskoj

Aleksandra Djuran February 23, 2025

U okviru saradnje Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi i Srpskog kulturnog obrazovnog i duhovnog centra „Sveti Sava” u Deski, u Mađarskoj, profesorice dr Dragana Malešević i dr Danijela Radlović Čubrilo bile su na studijskom putovanju.

Osim Deske, posetile su Segedinu i Budimpeštu gde su se se upoznale sa radom srpskih institucija u Mađarskoj, krenuvši od zabavišta, osnovnih škola, Gimnazije “Nikola Tesla” i Pedagoškog centra, pa sve do samouprave Srba u Mađarskoj kao krovne institucije. Dr Malešević i dr Radlović Čubrilo prisustvovale su raznim aktivnostima Kulturnog i medijskog centra „Srpski venac” i Srpskog pozorišta.

„Poseban utisak na nas su ostavili ljudi koji rade u ovim institucijama. Njihova posvećenost i spremnost da rade van okvira svog posla i radnog vremena, sa višim ciljem i misijom da se očuva jezika, kultura i tradicija srpske zajednice u Mađarskoj“ – istakle su profesorice.

U Deski su više saznale o radu u vrtiću, posetile su pravoslavnu crkvu, crkvenu biblioteku, prisustvovale su časovima u školi, probi folklorne grupe i drugim aktivnostima. Sa direktoricom ustanove Spomenkom Đukin Brcan i vaspitačicom Sanjom Simulov razmenile su iskustva o razlikama i sličnostima vaspitno- obrazovnog rada u Srbiji i Mađarskoj.

„Centar „Sveti Sava” u Deski nas je osvojio svojom životnošću, uključenošću svih članova zajednice u njegovo funkcionisanje i porodičnim duhom koji u njemu vlada. Radionica sa decom i zaposlenih i čuveni srpski zlatovez najviše nas je zainteresovao. Planirano je da svoje iskustvo sa studijskog putovanja prenesemo kolegama, kao i da se prilikom narednog susreta u Visokoj školi u Kikindi prikažemo didaktička sredstva, materijalei i deo naših aktivnosti, čime će se nastaviti i produbiti ova dragocena saradnja“ – zaključile su dr Dragana Malešević i dr Danijela Radlović Čubrilo.

A.Đ.

muzej-heraldika-(5)

U Narodnom muzeju organizovana „Mala škola heraldike“

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Povodom 250 godina osnivanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta, a u okviru izložbe u Narodnom muzeju „Okrug zlatnog lava“, organizovana je radionica pod nazivom „Mala škola heraldike“. Kustos istoričar Miloš Pušara okupljene je upoznao sa grbovima, zastavama i simbolima na njima.

-Smatram da svaka izložba mora da živi kroz bogate prateće programe. Imali smo radionice o dolasku graničara u ove krajeve, o ekonomskoj istoriji Distrikta, o revoluciji 1848-49. godine i o heraldici. U okviru svakog vođenja bilo je u proseku dvadesetak posetilaca, što govori u prilog tome da Kikinđane zanima lokalna istorija. Svi oni saznali su nešto novo, videli su odličnu izložbu, a putem programa i svi mi koji smo ih osmislili saznali smo puno toga o naši posetiocima. Retko ko postavi pitanje otkud heraldika, šta ona tačno proučava, odakle potiče potreba za grbovima i amblemima. Asocijacija na reč heraldika kod većine je lav koji se nalazi na zastavi koji je otvorio čeljust – naveo je Pušara.

Posetioci su imali priliku da prošire znanje o ovoj oblasti, ali i da sami osmisle svoj ili grb svoje porodice koristeći najčešće motive poput goluba, maslinove grane, oružja i slično. Miloš Pušara kroz interaktivno predavanje pojasnio je koje elemente grb treba da ima i koja je njegova uloga.

Izložba „Okrug zlatnog lava“ u Galeriji „Nova otvorena je do 12. marta.

A.Đ.

idjos-radovi

U Mesnoj zajednici Iđoš: Nastavljaju ulaganja u Dom kulture

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Uređenje Doma kulture, tačnije zamena krova, najvažnija je investicija koja je realizovana prošle godine u Mesnoj zajednici Iđoš.

-Najbitnije je bilo da se krov uradi na delu koji je bio i najkritičniji, a posao je obuhvatio i deo krova stare zgrade Zadružnog doma gde su zamenjeni i prozori. Popravljen je i deo oko odžaka gde je i najviše prokišnjavalo. Stavljeni su novi limovi i stari crep zamenjen je novim. Orezali smo i stabla čije grane su jednim delom bile uzrok lošem stanju crepova. Zgrada je stara i prokišnjavala je, tako da su se sada stekli uslovi da radimo na unutrašnjosti – istakla je predsednica Saveta MZ Iđoša Ivanka Grujić.

Radovi su finansirani u okviru donacije NIS-a vredne dva miliona dinara, i u okviru projekta ofarbani su prozori i vrata, a saniran je i deo fasade i sam ulaz u Dom kulture.

-Restauriran je i spomenik u centru sela, posvećen žrtvama Drugog svetskog rata. Očišćen je i postavljene su nove ploče s obzirom na to da su stare počele da otpadaju i nisu bile stabilne. Ovaj posao je važan zbog bezbednosti jer se deca često igraju u ovom delu centra. Od prošle godine imamo i novi prostor u kom se nalazi mesna biblioteka – napominje naša sagovornica.

U protekle tri godine značajna sredstva, 12 miliona dinara, uložena su u bolje uslove rada u Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu. Radovi su finansirani iz gradskog budžeta i pokrajinskih sekretarijata, a nova oprema dobijena je na konkursima republičkih ministarstava. Adaptirane su učionice, sanitarni čvorovi, kabineti i sve što je bilo potrebno. Prošle godine postavljeni su novi podovi u učionicama, hodnicima i prilazima školi, učionice su, kao i hodnici, okrečeni, opremljena je školska biblioteka i formiran je kabinet za tehniku i tehnologiju .

U planu za ovu godinu je da se uradi drugi deo krova na Domu kulture.

 

-Neophodno je zameniti deo dotrajalih nosećih greda i crep koji napukao. Zgradu koriste sva udruženja građana, a deo prostorija na spratu je neiskorišćen. Ideja je da se u jednoj od njih otvori kutak za decu, kao i da se u delu prostora otvori etno soba ili mini muzej jer imamo znatan broj starih predmeta koji svedoče o istoriji sela – dodala je Ivanka Grujić.

ULICE I TROTOARI

U ovom mestu nadaju se da će u narednom periodu presvučen asfalt u dvema ulicama.
-Putevi su u dobrom stanju, osim u ulicama Zmaj Jovinoj i Karađorđevoj. Takođe imamo i ulicu, Jamurska, koja nikada nije rađena, ima zemljani put u dužini od 250 metara, te planiramo i ovde da uradimo asfalt -otkriva naša sagovornica.

U planu je i sanacija trotoara u delu glavne ulice, ispred Doma kulture, zgrade Lova i dela kod crkve. Postoji i inicijativa Iđošana za izgradnjom nekoliko parking mesta ispred ambulante Doma zdravlja.

A.Đ.

 

 

Turisticka-sajam-(1)

Turistička organizacija Grada na Sajmu turizma u Beogradu – izuzetna zainteresovanost za jubilarne Dane ludaje

Igor Crnogorac February 21, 2025

Našu ponudu na najvećoj turističkoj manifestaciji u jugoistočnoj Evropi, 46. Međunarodnom Sajmu turizma, i ove godine predstavlja Turistička organizacija Grada Kikinde.

– Predstavili smo standardnu ponudu – podršku našim malim proizvođačima, zatim Festival vazdušnih balona, a akcenat je bio na jubilarnim, 40. Danima ludaje – kaže v.d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov. – Naš štand je bio izuzetno posećen, ljudi su se interesovali za našu ponudu, a mi smo, uz promotivni materijal, poneli i kolače i druge proizvode od ludaje. Nadam se da će svi koji su videli i čuli za Dane ludaje, i doći u septembru.

S obzirom na to da je Turistička organizacija, upravo za ovu manifestaciju, nosilac sertifikata “Najbolje iz Vojvodine”, turistička ponuda grada ponovo je predstavljena i na  zajedničkom štandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Međunarodni sajam turizma juče je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je septembar 2024. bio rekordan mesec u istoriji Srbije. Naveo je da je, za samo deset godina, više nego udvostručen broj dolazaka turista u našu zemlju, sa dva miliona na 4,4 miliona i da su, istovremeno, ostvareni gotovo četiri puta veći prihodi u odnosu na one koje smo imali pre 12 godina.

Ovogodišnja zemlja-partner Sajma turizma je Italija. Njegova ekselencija Luka Gori, ambasador Republike Italije u Srbiji, podsetio je da Srbija ima Italiju kao partnera u razvoju turizma, i da je saradnja naše zemlje i Italije sve jača, na svim planovima.

I ove godine, sajamskoj publici ponuđeno je da, iz bogate ponude, pronađe idealne aranžmane i iskoristi specijalne uslove za porodične odmore, egzotične destinacije, avanturistički i eko-turizam, city break putovanja, wellness i spa vikende na planinama, odmor u banjama, kongresna dešavanja, kao i posebne ponude za mlade putnike.

Na 46. Sajmu turizma nastupaju i Venecuela, Ekvador, Estonija, Kipar i Severna Makedonija. Slogan ove turističke manifestacije koja, na Beogradskom sajmu, traje do 23. februara, je „Jedna karta, bezbroj svetova“.

S. V. O.