Oktobar je mesec posvećen starima. Čitavog meseca posebna pažnja posvećena je sugrađanima trećeg doba i prava je prilika da se podigne svest o izazovima sa kojima se stare osobe susreću, uključujući zdravstvene, socijalne i ekonomske izazove. U oba doma Gerontološkog centra trude se da svojim korisnicima pruže maksimalne uslove, kaže direktor Dragan Stjepanović.
-Kapacitet je 180 osoba, a trenutno ih je u Novom i Starom domu 161. Imamo i listu čekanja sa 19 potencijalnih korisnika. Mesto više traži se u Novom domu, a posebno su interesantne savremeno opremljene garsonjere kojih je 20 – napominje Stjepanović.
Stari dom u ulici Braće Sredojev čine montažni paviljoni za čiju zamenu postoji projekat i projektno-tehnička dokumentacija.
-Cilj je da se iznađu sredstva za izgradnju novog objekta koji bi pomogao da se prošire kapaciteti, ali i da se stvore bolji uslovi za smeštaj. Potrudićemo se da sredstva obezbedimo preko IPA projekta prekogranične saradnje – dodaje Dragan Stjepanović.
Nedavno je i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova odobrio sredstva za aktivnosti i programa u oblasti socijalne zaštite. Kikindskoj ustanovi pripalo je 8,5 miliona dinara za nabavku opreme za vešeraj, 1,2 miliona za nabavku medicinske opreme i isto sredstava biće utrošeno za softversku platformu za pripremu dokumenata za elektronsko čuvanje.
-Od početka godine u oba objekta instalirani su novi klima uređaji, a kupljen je i novi nameštaj za trpezariju. Na nama je da našim korisnicima omogućimo što bolje uslove za šta se brine profesionalni tim zaposlenih – istakao je naš sagovornik.
Akcenat je i na pružanju pomoći i podrške starim osobama, a solidarnost sa starima podrazumeva i uključivanje u društveno aktivni život, omogućavajući im da učestvuju u zajednici i da dele svoju mudrost i iskustvo.
U narednom periodu deo negovateljica odlazi u penziju tako da će postojati potreba za ovim kadrom, a upražnjeno je i radno mesto medicinske sestre.
BOGAT PROGRAM
Čitavog meseca planirane su razne aktivnosti poput koncerata, poseta izložbi, druženja.
-Naši dragi gosti su mališani iz vrtića, školarci, članovi Kulturno umetničkog društva „Sunčana jesen“, ali i korisnici Doma za stare „Miserikordija“. Krajem meseca obeležićemo i rođendane naših korisnika – napomenuo je naš Dragan Stjepanović.
A.Đ.
Ogroman uspeh ujedno je i najveće dostignuće Saveza frizerskih klubova Srbije u istoriji. U svetske anale ući će da su, na najprestižnijem takmičenju frizera na svetu, u jakoj konkurenciji od hiljadu takmičara iz 54 države, osvojili medalje i zasenili kolege zahvaljujući talentu, ali i ozbiljnom radu.
Na prvom nastupu sa reprezentacijom bila je kao član novobeogradskog kluba i jedina iz Vojvodine. Bila je i jedina devojka u timu koji se nadmetao u muškom šišanju.
Za pet dana boravka, naši reprezentativci gotovo da nisu uspeli da vide olimpijski Pariz. „Imali smo tri dana intenzivnih treninga do kasno u noć i dva dana takmičenja“, kaže Vanja. „Uspeli smo samo na brzinu da odemo do Versaja“.
Iako je frizer od 2001. godine, Vanja se takmiči tek od 2023. Prvo priznanje bilo je treće mesto koje je osvojila prošlog novembra na Otvorenom šampionatu frizera „Kup Nikola Bizumić“ u Smederevu. Odmah zatim postala je prvak Srbije na Otvorenom prvenstvu „Beogradski pobednik“, u martu ove godine, u kategoriji „hair tattoo“ – „crtanju“ brijačem, kada je izradila „mandalu“. Dva meseca kasnije, na Otvorenom prvenstvu Crne Gore, osvojila je srebro – bila je druga u „street style“-u, da bi, već narednog meseca, iz Bosne i Hercegovine, sa otvorenog prvenstva, donela tri medalje – šampionsku u kombinovanoj kategoriji, „street style“-u, bronzanu u „skin fade cut“-u i srebrnu u ukupnom plasmanu.
– Za ovaj poziv opredelila sam se kao mala, govorila sam da ću da budem berber kad porastem. Sve lutke sam ošišala, sve su imale lepe, uredne frizure. Moj kum i ja šišali smo sve što nam je padalo pod ruku, čak i njegovog psa – priseća se Vanja. – Uvek me je to privlačilo, volela sam da gledam svog dedu kako se brije, i danas pamtim taj zvuk britve. Volim da radim sa makazama, britvom i mašinicom.
Omiljena muška frizura joj je „klasika“, šišana samo makazama, slično frizuri Elvisa Prislija, kaže, i priznaje da ima „profesionalnu deformaciju“.
Najveći uspeh u karijeri koji je postigla u mladim godinama, za vrednu i talentovanu Vanju Besedeš samo je još jedan podsticaj da se i dalje razvija i, naravno, takmiči. Pariz neka se spremi sledeće godine, a, u međuvremenu, pored mnogobrojnih medalja i pehara, ona najvrednija, kao i lutka sa bronzanom svetskom frizurom nalaze se u salonu sa njenim imenom, tu blizu vas. Vanja to radi najbolje, sa velikom ljubavlju i u njenim rukama sa makazama i brijačem niste samo potpuno sigurni, već i veoma privilegovani.
– Smatram da je to pravi put i uspeh za sve vas. Takođe je i u skladu sa našim smernicama da je obrazovanje ključ svega jer čovek bez obrazovanja teško može da postigne nešto u životu. Želeli smo da priredimo prijem za vas, da se osećate i pohvaljenima i uvaženima, da vam pružimo podršku i da poručimo i mlađima od vas da treba nastaviti školovanje, jer ćete imati priliku da se zaposlite, stvorite porodice u svom gradu i da doprineste njegovom razvitku – rekao je gradonačelnik Bogdan.
U srednje škole upisan je, ove školske godine, 31 učenik romske nacionalnosti. Svi su na poklon dobili vaučer u iznosu od pet hiljada dinara za kupovinu garderobe u butiku, i poklon pakete Grada.
– Za unapređenje položaja Roma ovo je samo jedna u nizu aktivnosti i Grad, pre svega, ulaže u njihovo obrazovanje, što je pokazatelj da podjednako brine o svim ljudima, o svim marginalizovanim grupama, kako bismo ih sa tih margina i sklonili – istakao je Radu. – Merama Gradske uprave, između ostalih, nabavkom besplatnog školskog pribora za svako dete od prvog do osmog razreda, došli smo do toga da sada imamo sve više dece koja se izjašnjavaju kao Romi i upisuju i srednju školu. Pomoć im stiže i od Pokrajine i od Republike, kroz afirmativne mere, stipendije i besplatan prevoz. Plan je da i sva deca koja završavaju osnovnu i srednju školu dobiju poklon vaučer za kupovinu odeće za maturu. I Grad i država ulažu napore da romsku populaciju uključe u društvo, a najbolji put za to je kroz obrazovanje.
Nikola Nedeljkov iz Novog Miloševa želeo je da upiše saobraćajni smer u Tehničkoj školi i u tome je i uspeo.
Sa Nikolom je u Gradskoj kući bila i njegova majka Jasmina.
Željka Radu i Valentina Stojkov upisale su ekonomski smer. Kažu da su veoma zadovoljne i da planiraju da upišu i Ekonomski fakultet.
