Светски дан гајди, 10. март, обележен је у Зрењанину, а овом догађају присуствовали су и чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“.
Испред удружења грађана „Банатске гајде“, гуслар Вања Илијев организовао је свечаност у којој су четрнаестогодишњи гајдаш „Гусала“ Стефан Билић и чланице старије дечје групе кикиндског друштва.
Илијев је дугогодишњи сарадник „Гусала“ и публика га зна по наступима које одржава током Међународног фестивала народних оркестара, а у оквиру етно кампа организовао је и предавања о овом традиционалном инструменту, навела је уметнички руководилац Магдалена Попов.
-„Гусле“ су један од носилаца елемента нематеријалног културног наслеђа јер је Свирање на гајдама, уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије – додала је Магдалена Попов.
Звук гајди води дубоко у прошлост у корене народа. Веома драгоцено је то што на Балкану постоје и данас се праве примитивни типови гајди које су свирали и наши преци. У прошлости су се на гајдама свирала кола и ора и биле су верни пријатељи пастира, поред фрула и кавала. Пастири су били они који су их најчешће и правили идући за овцама.
На саборима гајдаш би обично стао у средину кола и свирао док се коло вило око њега, он би се пак окретао лицем час једнима час другима, показујући своје уживање (мерак). У народу се каже дува у гајде.
А.Ђ.
На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.
Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.
На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „cabernet sauvignon“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.
Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.
На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.
– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
На скуп је, додаје, стигло више од стотину бајкера и небројено аутомобилиста, а прикупљени износ јуче је уплаћен на Јованин рачун у Фондацији “Буди хуман”. Хуманост ових људи неће се завршити на овој акцији, каже Лазар. Већ је у плану и следећа у којој ће се припремати мотори за сезону и, уједно, донирати средства за малу Јовану.
Јованиним родитељима Гордани и Јовици новац је потребан за терапије које су јој неопходне и, како кажу, дају резултате. Због глобалног развојног одступања Јована и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи. Родитељи су, до сада, трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе. Средства су им потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.
– Чланови нашег удружења су се свим срцем одазвали позиву. Дошли смо са шест фијакера и два коња, спремни да улепшамо дан свима, а нарочито малој Јовани. Надамо се да ћемо на овај начин помоћи – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења.
Јована је, са својим родитељима и минут млађом сестром близнакињом Анђелом, присуствовала догађају, окружена подршком суграђана.
– Радимо све што можемо да јој омогућимо што бољи живот. Потребне су јој редовне физикалне, дефектолошке и логопедске терапије у Кикинди, Новом Саду и Бањи Ковиљачи. Највише јој пријају бањски третмани који трају најмање три недеље, а после сваког примећујемо напредак. Једном недељно путујемо у Мађарску на терапију која додатно помаже – испричала је њена мама, Гордана Илијин.
Она додаје да је прве знаке кашњења у развоју приметила када је Јована имала три месеца, након чега је започета стална рехабилитација. Лекари виде напредак, али нико не може да гарантује какав ће исход бити – једино је сигурно да свака терапија значи нову шансу.
Уз сунчан дан и топлу атмосферу, бројни Кикинђани дошли су са својим малишанима, уживајући у вожњи фијакером, док су најмлађи, укључујући Јовану и Анђелу, јахали коње Сунчицу и Цицу, које су, како кажу чланице Удружења, изузетно мирне и воле децу.
Током целе акције била је постављена је кутија за прикупљање прилога за Јованине терапије, а они који желе да помогну могу то учинити и слањем СМС поруке са бројем 1787 на 3030 или уплатом на рачун 160-6000002193007-53, преко Фондације „Буди хуман“.
Јована није сама – уз њу су њена породица, пријатељи и сви људи доброг срца који верују да се уз љубав и подршку може остварити свака нада.
Како се развијају проблеми са синусима и које последице могу имати ако се не лече на време?
Да ли постоје методе којима се организам може „научити“ да се брани од алергена?
Посвећени чувар одељења
Такође је скренула пажњу на значај жена домаћица које често остају невидљиве, али су кључне за функционисање породице и друштва. Подсетила је и на застареле праксе у неким деловима Балкана, попут абортуса на основу пола фетуса, што је трагично и мора се више причати о томе, нагласила је.
– Иако је утицај околине и породичних обавеза велики, важно је да жене саме одлуче да се активирају, јер само тако могу остварити промене које желе. У политици жене често морају да се изборе за своје место, али треба да покажемо да имамо снагу, вољу и одлучност и да искажемо своје мишљење. Ми смо пример својој деци и друштву, и овакве конференције су подсећање да смо ту, да постојимо и да смо спремне да помогнемо – додала је Гордана Трнић Иличић.
