Grad Arhive | Page 140 of 345

Tehnička škola u Kikindi ponovo nosi naziv velikana Mihajla Pupina

Igor Crnogorac November 1, 2024

Od ove školske godine, Tehnička škola u Kikindi ponovo u svom nazivu ima ime velikog naučnika i pronalazača, Mihajla Pupina. Time je školi vraćen naziv po kojoj je prepoznatljiva generacijama Kikinđana i koji je, u jednom periodu, nosila sve do 1993. godine.

– Te godine je, odlukom Vlade, svim srednjim školama su promenjeni nazivi, a imena poznatih ličnosti zadržana su samo gimnazijama. Od 577 srednjih škola u Srbiji, naziv Tehnička škola nosi 35 jer su škole, vremenom, vraćale lična imena u svoje nazive – objašnjava direktorica Milanka Halilović. – Inicijativa postoji već godinama, pre svega od učenika, institucija, roditelja i pojedinaca. Pre nego što smo pokrenuli postupak, prvo smo pitali đake i oni su, u većini, bili za to da se vrati naziv sa imenom Mihajlo Pupin. Isti stav imali su Savet roditelja i Školski odbor.

Uvažavajući stavove đaka i organa škole, upućen je zahtev za saglasnost za promenu naziva.

„Promišljajući o vremenu u kome živimo, tragičnim događajima koji su pogodili srpske škole, ogromnom uticaju negativnog javnog mnjenja i društvenih mreža na mladost koju obrazujemo, njihove nedopustive uzore koji postaju novi idoli, smatramo da se treba okrenuti neprolaznim vrednostima i podsetiti se značaja naučnika i kulturnih delatnika koje je Srbija u prošlosti iznedrila. Tako ćemo se potruditi i u velikoj meri uspeti da ličnosti koje se još formiraju simbolično povežemo sa integritetom i autoritetom velikog Mihajla Pupina. Na taj način podsticala bi se predana i potvrđena pripadnost školi kao zajednici, uz negovanje sećanja na naučna postignuća, ali i ona diplomatska i humanistička kojima nas je zadužio Mihajlo Idvorski Pupin“, navodi se, između ostalog u zahtevu direktorice za dobijanje saglasnosti da Škola ponovo nosi Pupinovo ime, kao u periodu od 1977. do 1993, čime se i vraća tačan naziv pod kojim je osnovana 1923 godine.

Gradska uprava i Pokrajinski organi dali su saglasnosti, konačno odobrenje stiglo je u maju, pa je nova školska godina mogla da se započne sa novim nazivom.

– Lično jesam za to da škole nose nazive sa imenima značajnih ličnosti, da bismo ih pamtili i odali poštovanje. Mislim da Tehničkoj školi apsolutno pripada ime tako velikog i značajnog naučnika – kaže direktorica Halilović.

Mihajlo Idvorski Pupin bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, univerzitetski profesor, publicista, akademik i dobrotvor. Rođen je u Idvoru kod Kovačice 1854, a preminuo je u Njujorku 1935. godine. Porodica Pupin je autohtona u Banatu, gde živi od prve polovine 18. veka. Mihajlo, koji je, dolaskom u Ameriku, svom imenu dodao Idvorski kako bi naglasio svoje poreklo, bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija. Tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao je značajne zaključke na polju višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije i rendgenologije. Takođe, ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike, kao i za pronalazak „Pupinovih kalemova“. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, i počasni konzul Srbije u SAD-u. Za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ dobio je Pulicerovu nagradu.

Tehnička škola „Mihajlo Pupin“ Kikinda osnovana je 1923. godine pod nazivom Stručna produžna škola. Godine 1948, počinje ponovo da radi kao Stručna škola za učenike u industriji, a naredne godine osnovana je Željeznička industrijska škola. Od 1952. godine nosi naziv Mešovita industrijska škola. Godine 1965, prerasta u Školski centar za tehničko obrazovanje, a 1977. godine dobija naziv Centar za obrazovanje stručnih radnika metalske, elektro i saobraćajne struke „Mihajlo Pupin“. Pomenutom odlukom Vlade Republike Srbije iz 1993. godine o mreži srednjih škola, dobija naziv „Tehnička škola“.

Danas ima više od 700 učenika koji se obrazuju za zanimanja u tri područja rada: elektro, mašinskom i saobraćajnom i postižu značajne uspehe na svim nivoima takmičenja. Tehnička škola „Mihajlo Pupin“ ima sto zaposlenih nastavnika i nenastavnog kadra.

S. V. O.

Do sada stotinak besplatnih radioloških pregleda dece- sada i UZ pluća

Jelena Trifunović November 1, 2024

Mladi lekar-radiolog, zaposlen na Institutu sa zaštitu dece i omladine u Novom Sadu, dr Aleksandar Mladenović, od aprila, jednom mesečno obavlja besplatne ultrazvučne preglede dece do 18 godina u ordinaciji „Ki Medik”.

Do sada je obavljeno stotinak pregleda, a akcija se nastavlja. Kod dr Mladenovića može da se zakaže širok spektar dijagnostičkih pregleda: ultrazvuk mozga, lumbalno-sakralnog dela kičme (do trećeh meseca), abdomena i male karlice, bubrega i mokraćnog sistema, mekih tkiva vrata, štitne žlezde, testisa, mišićno-zglobnog sistema, ingvinuma, aksila, mekih potkožnih tkiva, kao i UZ ispitivanje GER-a (gastroezofagealnog refluksa), a odnedavno i ultrazvuk pluća.

Doktora Mladenovića, koji je rodom iz Leskovca, a sa porodicom danas živi i radi u Novom Sadu, za naš grad veže prvo zaposlenje. Naime, u kikindskoj bolnici je dobio svoj prvi radni angažman 2018. godine.

Broj telefona za zakazivanje pregleda je 065 244 29 40, a pregledi se obavljaju jednom mesečno- subotom. Ordinacija „Ki Medik“ nalazi se u Svetosavskoj ulici broj 43 u Kikindi.

Do 6. novembra traje prijavljivanje zainteresovanih za osnovnu policijsku obuku

Aleksandra Djuran November 1, 2024

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova podsećaju da je raspisan konkurs za upis 1.500 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku (COPO), za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika i to za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.
Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, starosti od 18 do 30 godina života, mogu se prijaviti do 6. novembra, u policijskim stanicama po mestu prebivališta.

Za područje Policijske uprave u Kikindi predviđen je upis 53 polaznika i to 15 polaznika za radno mesto policajac, 10 polaznika za radno mesto saobraćajni policajac za poslove
saobraćajnih nezgoda i 28 polaznika za radno mesto granični policajac. Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje.

Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs

Rekordni broj od sto hiljada noćenja u Kikindi postignut već u prvih deset meseci ove godine

Igor Crnogorac October 31, 2024

U našem gradu je, samo do kraja oktobra, zabeleženo čak sto hiljada noćenja, što je, do sada, najveći zabeleženi broj po zvaničnim podacima, registrovanim na sajtu e-turista, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Grada kojoj su prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i v. d. direktorica, Jasmina Milankov.

Postignuti rezultati su veliki zajednički uspeh, ukazao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

– Taj cilj smo zacrtali još na početku godine i ponosan sam na činjenicu da se broj noćenja povećava iz godine u godinu. Predano smo radili na povećanju i turističke ponude i na poboljšanju njenog kvaliteta jer smo, nažalost, grad koji nema prirodne potencijale – reku, more, planine. Zato smo morali da se fokusiramo da poboljšamo ono što imamo, što je i dovelo do ovakvog rezultata – rekao je Bogdan.

On je istakao i da će se raditi na obogaćivanju programa najvećih manifestacija i na proširenju ponude grada, kako bismo privukli još veći broj turista.

– Jedan od najvažnijih zadataka jeste da rešimo segmente koji su se, u proteklim godinama, pokazali kao problem, a to su smeštajni kapaciteti. Izaći ćemo u susret privatnim pružaocima usluga i podržaćemo sve koji žele da počnu time da se bave. Mi imamo problem zbog devastiranog hotela „Narvik“, što utiče na smeštajne kapacitete, ali ćemo se truditi da pronađemo rešenje na najbolji mogući način – rekao je gradonačelnik i pohvalio rad zaposlenih u Turističkoj organizaciji koji su, kako je naveo, Kikindu učinili prepoznatljivom i posećenijom nego ikad.

U celoj prošloj godini bilo je 88 hiljada noćenja, a ove godine smo, zajedničkim trudom i radom, već stigli do sto hiljada, istakla je Jasmina Milankov.

– Želim da se zahvalim vlasnicima ugostiteljskih objekata, građanima Kikinde, svim zaposlenima u objektima u koje su turisti dolazili. Posetioci stiču utisak i u kontaktu sa građanima i sve to je uticalo na postizanje ovog rekorda. Verujem da smo na početku jednog novog poglavlja. Naš cilj je da, u narednim godinama, bude i 150 hiljada, možda čak i 200 hiljada noćenja – rekla je Milankova.

Iako su i sami zvanični podaci impresivni, može da se računa da je ovaj broj i veći jer je mnogo posetilaca našeg grada dolazilo kod svojih rođaka i prijatelja, što nije deo ukupnog zbira. Računa se da je, ove godine, Kikindu posetilo oko 20 hiljada turista jer je prosečan broj boravka pet dana.

– Od ukupnog broja turista, oko 80 odsto je domaćih i 20 odsto stranih, najviše iz okruženja. Turisti iz Rumunije su, u najvećem broju, dolazili na Dane ludaje. Za četiri dana zabeleženo je 19 hiljada ulazaka na tri granična prelaza, ali malo njih je i noćilo u Kikindi. Inače, najveća posećenost je bila u maju, avgustu i septembru, mesečno je beleženo oko 11 hiljada noćenja. Gosti našeg grada plaćaju usluge, što dovodi do slivanja više novca u budžet Grada i pomaže nam da radimo na poboljšanju i proširenju turističke ponude i proizvoda – kazala je v. d. direktorica i navela da prostora za to ima u seoskom i vinskom turizmu, kao i u uvođenju tematskih događaja.

Prednost Kikinde, kada je turizam u pitanju, jeste činjenica da imamo dobru i raznoliku ponudu tokom cele godine, rečeno je u Turističkoj organizaciji. Narednih dana počinje „Sovembar“, mesec posvećen sovama ušarama.

– Prva veća grupa ruskih turista koja dolazi specijalno zbog sova, stiže nam 23. novembra. Početkom decembra, sa britanskim turistima stiže prijatelj grada, Dejvid Lindo, ekspert za proučavanje divljih ptica i poznati novinar, a početkom naredne godine prvi put će nas posetiti i prekookeanski gosti, turisti iz Sjedinjenih američkih država – navela je Jasmina Milankov.

Iako su nama koji ovde živimo mnoge stvari uobičajene, treba da budemo svesni vrednosti koje imamo i da to cenimo, kao i da podignemo nivo turističke ponude, zaključeno je u Turističkoj organizaciji.

S. V. O.

U najviše škola na teritoriji grada u petak, 1. novembra, nastava će biti delimično organizovana

Aleksandra Djuran October 31, 2024

Prosvetari su za sutra, 1. novembar, najavili štrajk, a obustava rada ili delimična nastava neće zaobići ni škole na teritoriji grada. U SSŠ „Miloš Crnjanski“, Ekonomsko-trgovinskoj školi, Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, Tehničkoj školi, kao i osnovnim školama „Đura Jakšić“, „1. oktobar“ iz Bašaida“, „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“, „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima i „Sveti Sava“ nastava će biti delimično organizovana. Časovi u trajanju od 30 minuta biće organizovani u školama „Bratstvo-jedinstvo“ u Banatskoj Topoli, „Mora Karolj“ u Sajanu, „Milivoje Omorac“ u Iđošu, „Vasa Stajić“ u Mokrinu, „Petar Kočić“ u Nakovu, „Jovan Popović“, „Gligorije Popov“ u Ruskom Selu i „Slavko Rodić“ u Banatskom Velikom Selu. Potpuna obustava nastave biće u školi „6. oktobar“, dok će redovno raditi jedino OŠ „Feješ Klara“

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović pozvala je članove četiri prosvetna sindikata koji su nezadovoljni predlogom Vlade za rešavanje njihovog materijalnog položaja, da ga još jednom razmotre i da se do sutra, 1. novembra izjasne.

– Ako prosvetari misle da je stupanje u štrajk, izlazak na ulice i obustava rada način da se stvari bolje reše, mislim da jako greše. Koristim priliku da ih pozovem da još jednom razmotre predlog koji im je premijer dao, a to je da nastavljamo u januaru sa pregovorima, da će 2025. biti godina dijaloga između sindikata i vlade i da će se tražiti što bolja rešenja. Prosvetni radnici su dobili više od svih drugih od 2025. godine, odnosno povećanje plate od 11 odsto, dok će učitelji i razredne starešine imati povećanje od 12 odsto – rekla je ministarka.

Ona je naglasila da ovaj problem ne bi trebalo da se rešava “preko leđa” učenika i da nastava trpi. Dodala je da će se težiti da najniža plata u obrazovanju bude izjadnačena sa prosečnom platom u Srbiji.

Đaci i zaposleni u Tehničkoj školi uspešno izveli vežbu plan evakuacije

Aleksandra Djuran October 31, 2024

U okviru programa Crvenog krsta Srbije „Smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti u lokalnoj zajednici“ u Tehničkoj školi u Kikindi organizovana je vežba plan evakuacije prema scenariju „Zemljotres“. Cilj je ojačanje kapacitete lokalne zajednice podizanjem svesti o sistemu ranog upozoravanja i spremnosti za sprovođenje mera samozaštite i međusobne zaštite.

-Ovo je druga vežba Crvenog krsta Kikinde organizovana kako bismo proverili pripremljenost naših timova u sprovođenju evakuacije učenika i zaposlenih u školi. Cilj je da đaci i zaposleni uvežbaju bezbedan izlazak iz zgrade u slučaju zemljotresa, kao i drugih eventualnih elementarnih nepogoda i nesreća. Važno je da se lokalna zajednica pripremi i da zna da primeni planove evakuacije kako bi bili spremni u slučaju bilo kakvih nedaća – istakla je Danijela Bjelac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Saradnici kikindskog Crvenog krsta koji su članovi Nacionalnog i Pokrajinskog tima za delovanje u nesrećama u prethodnom periodu organizovali su informativna predavanja o evakuaciji za 675 učenika i 100 prosvetnih radnika.

-Naš cilj je da se svaki učenik, ali i zaposleni upozna sa načinom bezbedne i sigurne evakuacije. Svi zajedno ozbiljno smo shvatili pokaznu vežbu koja je uspešno i sprovedena. Ideja je potekla od Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a u našoj školi ovakve vežbe praktikovaće se i u narednom periodu – navela je Radojka Francuski, psiholog u Tehničkoj školi.

U vežbi su učestvovale službe koje predstavljaju snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama Vatrogasno-spasilačka jedinica MUP-a i vatrogasna jedinica „NIS- a“.

A.Đ.

Sove Kikindu svetu preporučuju – počinje “Sovembar 2024“

Igor Crnogorac October 31, 2024

U novembru, mesecu posvećenom sovama ušarama, koje u našem gradu imaju najveće zimsko stanište na svetu, Turistička organizacija Grada, i ove godine, priređuje brojne aktivnosti, pre svega namenjene deci i porodicama. Manifestacija „Sovembar 2024“ odvija se pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“.

U saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj održavaće se edukacija o sovama za đake trećeg razreda svih osnovnih škola na teritoriji grada.

Kreativne, edukativne i istraživačke radionice na temu sova za decu i porodicu odvijaće se, od 5. novembra, od 13 do 16 sati u Narodnom muzeju.

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi i u ograncima u selima, za predškolce i osnovce biće organizovane interaktivne radionice pod nazivom „Sovembarski čitanjac“.

Program „Šta to sove love“ zakazan je za 21. novembar, za 12.30, u Naučnom klubu Centra za stručno usavršavanje i na gradskom trgu. U sali Narodnog muzeja, od 18 sati, tradicionalni koncert pod maskama „Sovembar“ održaće učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.

U petak, 29. novembra, od 10 sati, u sali „Partizana“ biće izloženi likovni radovi osnovaca i srednjoškolaca na temu „Sovembar“. U isto vreme, u Galeriji Kulturnog centra počinje kviz znanja „Svet sova ušara“, a u 10.30, na trgu startuje „Sova-patrola“, prvo brojanje sova uz pomoć članova Društva za zaštitu ptica Srbije.

Kikinđanka Ljubica u timu dobitnika Nobelove nagrade za hemiju

Jelena Trifunović October 30, 2024

Ljubica Mihaljević (31) iz Kikinde je u timu ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za hemiju, naučnika Dejvida Bejkera.

Nobelovac sa Univerziteta Vašington u Sijetlu nagrađen je za izgradnju potpuno nove vrste proteina koje je dizajnirao na kompjuteru. Cilj je da ovi sintetički proteini uz pomoć veštačke inteligencije pomognu kod određenih bolesti, poput malignih. Ljubica se pridružila timu profesora Bejkera 2022. godine, po završetku doktorskih studija.

Rođena Kikinđanka od svoje 12 godine živela je u Beogradu gde je pohađala Petu beogradsku gimnaziju. Upisala je molekularnu biologiju na Biološkom fakultetu, a posle osnovnih studija preselila se u Baltimor gde je na Univerzitetu Džons Hopkins započela istraživanja.

-Membranski proteini su misteriozni molekuli koji i dalje predstavljaju izazovna istraživačka pitanja, uglavnom zato što je sa njima tako teško raditi. Izgradnja novih membranskih proteina iz temelja može nam pomoći da razumemo kako ovi molekuli funkcionišu, što dovodi do novih načina otkrivanja i lečenja bolesti-ispričala je Ljubica koja je na postdoktorskim studijama, i dobila je trogodišnju stipendiju za naučna istraživanja.

Obrazloženje odluke o Nobelovoj nagradi

Proteini se generalno sastoje od 20 različitih aminokiselina, koje se mogu opisati kao gradivni blokovi života, objavljeno je iz Nobelove skupštine Instituta Karolinska u Stokholmu.

U obrazloženju Odluke navodi se da je Bejker 2003. uspeo da iskoristi te blokove da dizajnira novi protein koji nije bio sličan bilo kom drugom proteinu.

Kozarčani aktivni u oživljavanju društvenog života u selu – sloga i entuzijazam izrodili i prvi fudbalski turnir ulica

Igor Crnogorac October 30, 2024

U Novim Kozarcima nedavno je održan izuzetan sportski, ali i društveni događaj. Zahvaljujući slozi i dobroj volji, meštani su se sami organizovali i održali Prvi fudbalski turnir ulica.

– Ideja je potekla od Nedeljka Makivića, jednog od osnivača ekipe veterana FK „Sloboda“ – kaže Ilija Dakić iz organizacije Turnira i jedan od učesnika. – Na stadionu „Ilija Pantelić“ čak 13 ekipa iz gotovo isto toliko ulica u mestu takmičilo se u četiri grupe. Najbolji iz svake grupe nastupali su u polufinalu, nakon čega su odigrane i utakmice najboljih.

Prvo mesto osvojila je ekipa „Maršala Tita Karioke“ koja je, boljim izvođenjem penala, pobedila drugoplasiranu ekipu „Biciklisti Krajiška“. U utakmici za treće mesto, pobedu je odnela ekipa „Mladena Stojanovića 2“, savladavši ekipu iz ulice „Generala Drapšina“.

Najbolji strelac turnira bio je Vuk Vukmirović iz ekipe „Kralja Petra Prvog“ sa tri pogotka, a najbolji golman – Aleksandar Maksimović iz ekipe „Biciklisti Krajiška” koji nije primio nijedan pogodak.

U pauzi između grupne faze i polufinala, utakmicu su odigrali i najmlađi meštani, podeljeni u dve ekipe, iz dva dela sela – Hajfelda i Mastorta. U uzbudljivoj penal seriji, na kraju su se više radovala deca iz Mastorta, navodi Dakić.

Nakon fudbalskih majstorija, program je nastavljen druženjem uz muziku.

– Ovakav događaj u selu dugo nije viđen, Više od hiljadu posetilaca pratilo je fudbalska umeća u toku i nakon trajanja turnira. Veliki broj Kozarčana angažovao se u organizaciji, učešćem i davanjem podrške. Zahvalni smo i Mesnoj zajednici Novi Kozarci, stovarištu Mićka Kovačevića, Kafe-baru „Feniks“, Dragi Oljači, porodici Stupar, Destileriji „Šurlan“, Katarini Ilišević Perin, Mići Raduloviću, Nikoli Daniloviću, i svim ostalim ljudima koji su nesebično pomogli da ovaj turnir bude apsolutni uspeh svih meštana Novih Kozaraca – rekao je Dakić.

On dodaje da će Turnir postati tradicionalan, održavaće se svake godine, a ideja je i da se proširi učešćem ekipa iz mesta u kojima su nekada, pre kolonizacije, živeli Kozarčani.

Fudbalski turnir ulica, kažu u Novim Kozarcima, samo je jedna od manifestacija entuzijazma i sloge koji će, sigurni su, doneti još novih okupljanja i događaja radi oživljavanja i održavanja aktivnog društvenog života u ovom mestu.

ZZJZ testira sumnjive na groznicu Zapadnog Nila: Od početka godine potvrđen jedan slučaj

Aleksandra Djuran October 30, 2024

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga registrovan je jedan slučaj obolevanja. Reč je o starijem Kikinđaninu koji je zaražen u avgustu i koji se još uvek nalazi na lečenju u Kliničkom centru Vojvodine. Dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ ističe da je prenosilac virusa vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.

-Simptomi nastaju 14 dana nakon uboda zaraženog komarca, a period inkubacije duži je kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Kod 80 odsto inficiranih bolest protiče bez ikakvih simptoma, a kod preostalih 20 procenata klinička slika je blaga poput groznice, glavobolje, povraćanje, a može da se javi i otok limfnih žlezda i osip na koži grudi, leđa ili stomaka. Kod svega jedan odsto zaraženih moguć je i razvoj teših neuroinvazivnih oblika odnosno kod jednog obolelog na 150 inficiranih može doći do razvoja teške kliničke slike – navela je dr Pecarski.

Bolest se prati čitave godine, ali je najviše sumnje leti. Pik odnosno najveći broj potvrđenih slučajeva je u julu, avgustu i septembru.

-Pošto lekar posumnja da je pacijent oboleo od groznice Zapadnog Nila ili kad ima groznicu kojoj je uzrok nepoznat, mi na zahtev kliničara radimo testiranje. Ove godine testirali smo osam sugrađana, četiri muškarca i četiri žene i u sedam slučajeva odbacili smo sumnju. Većina testiranih je radno sposobna – dodala je naša sagovornica.

Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra. Preventivne mere za sprečavanje ovog obolevanja su sistematsko i organizovano zaprašivanje komaraca, eliminisanje mesta na kojima komarci polažu jaja, preporučuje se postavljanje mreža na prozorima i vratima kako komarci ne bi mogli da uđu u zatvoren prostor. Komarci su najaktivniji u zoru i sumrak.