Svetski dan gajdi, 10. mart, obeležen je u Zrenjaninu, a ovom događaju prisustvovali su i članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.
Ispred udruženja građana „Banatske gajde“, guslar Vanja Ilijev organizovao je svečanost u kojoj su četrnaestogodišnji gajdaš „Gusala“ Stefan Bilić i članice starije dečje grupe kikindskog društva.
Ilijev je dugogodišnji saradnik „Gusala“ i publika ga zna po nastupima koje održava tokom Međunarodnog festivala narodnih orkestara, a u okviru etno kampa organizovao je i predavanja o ovom tradicionalnom instrumentu, navela je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.
-„Gusle“ su jedan od nosilaca elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa jer je Sviranje na gajdama, upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije – dodala je Magdalena Popov.
Zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u korene naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih najčešće i pravili idući za ovcama.
Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje (merak). U narodu se kaže duva u gajde.
A.Đ.
Na nedavno održanim „Danima vina“ u Iđošu, „Vina Savić“ dobila su tri zlatne medalje: crno vino „Milica“, roze „Ružica“ i belo vino „Zlato“.
Tatjana i njen suprug Boban vinograd su zasadili 4. maja 2009. godine, kada su dobili bespovratna podsticajna sredstva od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Iako u njihovoj porodici do tada nije postojala tradicija vinogradarstva, u ovaj posao su ušli sa velikim entuzijazmom i ljubavlju.
Na površini od 67 ari gaje visokokvalitetne sorte crnog i belog grožđa – „cabernet sauvignon“ i „rajnski rizling“. Vinograd održavaju sami, osim rezidbe, a u berbi im pomažu rodbina, komšije, kumovi, kolege i prijatelji, Naravno, ćerke i roditelji su im, kaže Tatjana, uvek velika podrška.
Svake godine 14. februara, porodica Savić obeležava vinogradarsku slavu, Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinogradara.
Na imanju porodice Savić raste 3.200 čokota vinove loze. Polovina grožđa prodaje se kupcima, dok se od druge polovine prave vino i rakija. Deo vina prodaju kako bi pokrili troškove proizvodnje, dok ostatak ostavljaju za proslave, poklone i porodične svečanosti.
– Ovaj posao nije lak, ali kada vidimo da se trud isplati, da ljudi uživaju u našem vinu i da se priča o njemu, znamo da radimo pravu stvar – zaključuje Tatjana.
U kategoriji srednjeg uzrasta za dalje takmičenje plasirale su se: Lena Davidović, učenica osmog i Sanja Davidović, učenica petog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, Adrijana Ćurčin, Stefan Sili i Jovana Živojinov, učenici sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ i Iva Ćojanović, đak osmog razreda iste škole, kao i Anja Petrović iz KUD „Mokrin“, učenica šestog razreda.
Na skup je, dodaje, stiglo više od stotinu bajkera i nebrojeno automobilista, a prikupljeni iznos juče je uplaćen na Jovanin račun u Fondaciji “Budi human”. Humanost ovih ljudi neće se završiti na ovoj akciji, kaže Lazar. Već je u planu i sledeća u kojoj će se pripremati motori za sezonu i, ujedno, donirati sredstva za malu Jovanu.
Jovaninim roditeljima Gordani i Jovici novac je potreban za terapije koje su joj neophodne i, kako kažu, daju rezultate. Zbog globalnog razvojnog odstupanja Jovana i dalje nema potpunu kontrolu glave, ne sedi, ne puzi, ne hoda, dok u svom govornom fondu ima nekoliko reči. Prati se od strane neurologa, fizijatra, kardiologa, oftalmologa, epileptologa. Uključena je u defektološke i stimulativne tretmane, a indikovana je i habilitaciona terapija u specijalizovanoj ustanovi. Roditelji su, do sada, troškove lečenja sami finansirali i iscrpeli sve svoje resurse. Sredstva su im potrebna za rehabilitaciju, medicinska i ortopedska pomagala, specijalističke preglede, lekove, suplemente i potrošni medicinski materijal.
– Ove godine imamo 34 učesnika iz nižih razreda, a ukupno pedesetak takmičara, uključujući starije osnovce i srednjoškolce. Iznenadio nas je veliki broj prvaka, što nam govori da ljubav prema poeziji živi i raste – kaže Tanja Nožica, pomoćnica direktora za programske sadržaje.
Zbog renoviranja Kulturnog centra, ovogodišnje takmičenje održava se u sali Narodnog pozorišta. O tome ko će se plasirati na zonsku smotru u Čoki 22. marta odlučuje stručni žiri u sastavu: književnica i kritičarka Marija Tanackov, nekadašnja recitatorka Gizela Kekenj i pesnikinja Snežana Tomin.
– Ovo je važan segment obrazovanja koji zaslužuje više pažnje. Recitovanje nije samo umetnost govorenja, već i način da se razvija ljubav prema književnosti i lepoj reči. U današnje vreme, kada se komunikacija često svodi na slike i sleng, negovanje jezika oplemenjuje dečiju dušu – istakla je Marija Tanackov.
Gradska smotra traje dva dana. Nakon nastupa najmlađih recitatora, sutra će se na sceni naći stariji osnovci i srednjoškolci. Poezija je ponovo oživela u Kikindi, a mladi talenti svojim emocijama vraćaju i održavaju lepotu pisane reči.
– Drago nam je što smo praznik žena obeležili na ovako lep način. Uvek ćemo se truditi da našim damama priredimo trenutke za uživanje, jer su zaslužile pažnju i ljubav svakog dana u godini – poručio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Sergej Ćetković nije krio oduševljenje našim gradom, atmosferom i gostoprimstvom.
Od prve numere, Ćetković je, stvarajući prisnu vezu sa publikom, u sjajnoj atmosferi, preneo svojim stihovima romantične emocije. Pevač je, i ovim koncertom, sa svojom publikom, zaokružio 25 godina uspešne karijere, izvodeći najveće hitove poput „Dolazim“, „Ko li te sad miluje“, „Bolje da vidimo ljubav nego rat“ i mnoge druge.
Ovaj izuzetan muzički doživljaj, veče puno topline, Kikinđani će dugo pamtiti. Uz zvuke muzike koja dodiruje srce, koncert je bio pravi praznik ljubavi i emocija.
– Članovi našeg udruženja su se svim srcem odazvali pozivu. Došli smo sa šest fijakera i dva konja, spremni da ulepšamo dan svima, a naročito maloj Jovani. Nadamo se da ćemo na ovaj način pomoći – rekao je Ilija Rađenović, predsednik Udruženja.
Jovana je, sa svojim roditeljima i minut mlađom sestrom bliznakinjom Anđelom, prisustvovala događaju, okružena podrškom sugrađana.
– Radimo sve što možemo da joj omogućimo što bolji život. Potrebne su joj redovne fizikalne, defektološke i logopedske terapije u Kikindi, Novom Sadu i Banji Koviljači. Najviše joj prijaju banjski tretmani koji traju najmanje tri nedelje, a posle svakog primećujemo napredak. Jednom nedeljno putujemo u Mađarsku na terapiju koja dodatno pomaže – ispričala je njena mama, Gordana Ilijin.
Ona dodaje da je prve znake kašnjenja u razvoju primetila kada je Jovana imala tri meseca, nakon čega je započeta stalna rehabilitacija. Lekari vide napredak, ali niko ne može da garantuje kakav će ishod biti – jedino je sigurno da svaka terapija znači novu šansu.
Uz sunčan dan i toplu atmosferu, brojni Kikinđani došli su sa svojim mališanima, uživajući u vožnji fijakerom, dok su najmlađi, uključujući Jovanu i Anđelu, jahali konje Sunčicu i Cicu, koje su, kako kažu članice Udruženja, izuzetno mirne i vole decu.
Tokom cele akcije bila je postavljena je kutija za prikupljanje priloga za Jovanine terapije, a oni koji žele da pomognu mogu to učiniti i slanjem SMS poruke sa brojem 1787 na 3030 ili uplatom na račun 160-6000002193007-53, preko Fondacije „Budi human“.
Jovana nije sama – uz nju su njena porodica, prijatelji i svi ljudi dobrog srca koji veruju da se uz ljubav i podršku može ostvariti svaka nada.
Kako se razvijaju problemi sa sinusima i koje posledice mogu imati ako se ne leče na vreme?
Da li postoje metode kojima se organizam može „naučiti“ da se brani od alergena?
Posvećeni čuvar odeljenja
Takođe je skrenula pažnju na značaj žena domaćica koje često ostaju nevidljive, ali su ključne za funkcionisanje porodice i društva. Podsetila je i na zastarele prakse u nekim delovima Balkana, poput abortusa na osnovu pola fetusa, što je tragično i mora se više pričati o tome, naglasila je.
– Iako je uticaj okoline i porodičnih obaveza veliki, važno je da žene same odluče da se aktiviraju, jer samo tako mogu ostvariti promene koje žele. U politici žene često moraju da se izbore za svoje mesto, ali treba da pokažemo da imamo snagu, volju i odlučnost i da iskažemo svoje mišljenje. Mi smo primer svojoj deci i društvu, i ovakve konferencije su podsećanje da smo tu, da postojimo i da smo spremne da pomognemo – dodala je Gordana Trnić Iličić.
