Град

asfaltiranje-1

Реконструкција дела улице Михајла Пупина приводи се крају, а у оквиру радова данас су асфалтирани коловози у улици Браће Татић од Михајла Пупина до Косовске и у улици Угљеше Терзина, такође од Михајла Пупина до Косовске.

Становници овог дела града са којима смо разговарали задовољни су новим асфалтом и изгледом улица.

-Обрадовали смо се изградњи тржног центра јер је овај део града добио нови и лепши изглед. Видимо да се приводи крају и реконструкција Михајла Пупина улице, нисмо знали да ће и ове две бочне бити уређене, пријатно смо изненађени- прокоментарисала је суграђанка.

 

Подсетимо, реконструкција улице Михајла Пупина, од Светосавске до улице Јована Јовановића Змаја, код новоизграђеног тржног центра Нест, приводи се крају. Завршена је реконструкција коловоза, изградња пешачке стазе и атмосферске канализације, замењене водоводне цеви.

Новина је и то да је део улице Браће Татић, од Косовске до Михајла Пупина од средина новембра прошле године једносмеран, па надлежни апелују на возаче да се придржавају прописа- јер многи то не чине.

 

naucni-klub-csu-(6)

У Центру за стручно усавршавање и Научном клубу у току је „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице. Јована Милићев, ученица је трећег разреда ОШ „Свети Сава“.

-Пријавила сам се јер желим да научим нешто ново током распуста. Радионице су занимљиве и потпуно другачије од онога како радио у школи. Пуно тога сам научила – открила нам је Јована.

Марко Марков похађа ОШ „Ђура Јакшић“ и у четвртом је разреду.

-Све што смо до сада радили је занимљиво, а за „Научни камп“ пријавио сам се јер могу да стекнем нова искуства, али и да упознам нове другаре. Највише ми се свидело што смо, захваљујући вештачкој интелигенцији, могли да разговарамо са композиторима – казао је Марко.

У оквиру програма „Кавез тражи птицу“, васпитачица Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање.

-Циљ је да деца више науче о птицама станарицама, као и да видимо да ли се зна зашто птице одлазе на југ, причали смо, певали и упознали се. Израђивали смо кавезе, као у птице у и на кавезу, а прве асоцијације на птице смо записивали и од тога направили изложбу. Екологија је најфреквентнија реч на планети и деца треба да знају шта она значи – истакла је Софија Јегарски.

Све радионице, које се организују 8, 9. и 10. јануара су бесплатне, а интересовање предшколаца и основаца је велико, сазнајемо од Виолете Мицковски из Центра за стручно усавршавање.

-Имамо око тридесетак заинтересованих за сваку радионицу. Првог дана имали смо програм „Мој интервју са композитором“ који је водила Андреа Давид, а деца су истраживала музичку историју и упознала велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направила су и интервју са композиторима. Радионицу „Неуроиграрије“ реализовала је Маријана Бјелић, а њен циљ био је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине – додала је Валентина Мицковски.

Организована је и зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем током које су учесници имали прилику да се упознају са различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини. Сутра, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.

А.Ђ.

467185840-1569592590351245-4032483236567127320-n

Анђелија Ранков имала је само девет година када су Жарка Трећакова, тог Крвавог јануара у дворишту Курије стрељали фашисти и када је њена породица са двојицом браће и мајком остала без оца.

– Преко ноћи су их довезли из Зрењанина и ујутру су их извели овде у двориште. Он је давао новчаник са сликама деце и новцем мом ујаку који је био ту, али ујак није смео да приђе. Немци су му рекли да се окрене, није хтео. Пуцали су му у груди и главу. Имао је 46 година – прича Анђелија.

Са несмањеним болом, тешка корака данас је на спомен-плочу положила венац свом оцу, једном од 39 стрељаних те ратне 1942. године у знак одмазде због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941.

Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре погубљена су 3. јануара – шесторица су били партизани, док су тројица страдала јер су били оптужени као помагачи. Још 30 антифашиста убијено је, на истом месту, 9. јануара – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана, међу којима и четири жене. Немачка војска оптужила их је да су били чланови Савеза комунистичке омладине Југославије и Комунистичке партије Југославије, да су били партизански курири, да су скривали илегалце и преносили оружје.

Полагањем венаца и парастосом, данас су обележене 83 године од ових трагичних догађаја. Поред потомака погинулих, венце су положили представници Града, борачких организација, Министарства одбране и Полиције.

Сваке године од заборава чувамо борце за слободу и невино страдале, рекао је градоначелник Младен Богдан.

– Сећајући се погинулих, одајемо им поштовање за оно што су нам оставили, да чувамо и унапређујемо – навео је Богдан. – Историја нас учи да морамо да будемо јединствени, да се заједнички боримо за нашу Кикинду, да будемо на правој страни историје, на српској страни, на страни православља, јер само тако можемо да се одбранимо од великих изазова и опасности које су пред нама.

Свештеник Мирослав Бубало истакао је да носимо велики дуг од страдалих и сећамо их се у молитвама јер су за свој народ и државу дали оно највредније.

Одавање помена погинулима дужност је и част која се преноси наредним генерацијама, речено је на скупу.

С. В. О.

rusko-selo-1

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

 

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

 

 

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

neosedlani-konji-(2)

Трка неоследаних коња у Мокрину за Божић традиција је дуга више од 120 година. И ове, у присуству великог броја гледалаца такмичило се шест јахача. Победник је Лазар Адмов, други је на циљ стигао Василије Јанић, а треће место заузео је Паја Беланчић.

Организатор је Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом. Божићна трка неоседланих коња организује се код Бакарне ћуприје. Одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Јахачи се  такмиче у три трке, а циљ је да, на неоседланим коњима, што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

А.Ђ.

bozic-cesnica-(11)

Велики број верника окупио се у цркви Светог Николе на Божићној литургији. Након причешћа освештана је и ломљена је чесница која је даривана окупљенима.

Протојереј Мирослав Бубало честитао је Божић поздравом мир Божији, Христос се роди.

-Христос се рађа славите, Христос с небеса долази, каже песма и то је разлог што славимо јер нисмо више робови, како стоји у посланици апостола Павла, него смо деца Божија, Христовим усиновљењем – рекао је свештеник Бубало.

Чесница, пречника 1,7 метара направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју. У њој је било пет новчића златник и сребрењака и према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Најсјанији новчић добио је Никола Сивчев (27) из Кикинде.

-Долазим читаву деценију на Божићну литургију. Увек узмем чесницу и ово је први пут да сам извукао новчић и то златник. Много ми значи и веома сам срећан и сигуран сам да ће ова година за мене бити пуна успеха – истакао је Никола Сивчев.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Андреи Тунић (25).

-Сваке године долазим на Литургију за Божић. Добила сам сребрењак и први пут да сам извукла новчић. Ове године завршила сам факултет тако да се надам да ће ми ово донети срећу у даљем животу – додала је Андреа Тунић.

Суграђанин Мићо Тегелтија први пут је присуствовао Литургији у храму.

-У чесници сам пронашао сребрењак. Верујем да ће и донети срећу – казао је Тегелтија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Душан Попесков чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтан Тот.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Желим да нам Божић донесе благостање, мир и љубав у наш град и наше домове. Више него икад потребно је да будемо јединствени, да смо заједно, да имамо снаге и помажемо једни друге како би све што желимо и постигли. Свима нама нека од Божића до Божића, свака година буде просперитетнија, боља и успешнија – навео је први човек града.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница.

A.Ђ.

korindjasi-2024-(6)

Градска кућа и ове године на Бадње вече, отворила је врата коринђашима који су шаљивим песмицама домаћинима су пожелели срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. Више стотина малишана стрпљиво је чекало да коринђају градоначелника Младена Богдана и његове сараднике. Заузврат су добили воће и слаткише.

Међу њима је био и дванаестогодишњи Вања Радин.

-Ја сам мали Бата, отворте ми врата, да вам видим јелку и пољубим ћерку – овако је Вања коринђао. -И прошле године био сам у Градској кући и свидело ми се како изгледа, па сам дошао опет. Коринђам у својој улици код комшија и сакупим пуно слаткиша. Овом обичају се највише радујем.

Анђела Мирков (14) такође, воли да коринђа.

-Прво дођем код градоначелника, а после тога идем у комшилук и код другара. Накупим слаткиша и трудим се да их распоредим, да их не поједем све за једно вече.

Коринђање је обичај који је опстао још једино на северу Баната, те је и наш задатак да га сачувао, рекао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Важно нам је да коринђање преносимо на све генерације. Годину у Градској кући почињемо тако што дарујемо нашу децу. Деца нам уносе радост, али и дају мотивацију и снагу и енергију да у свим данима који нам долазе радимо још боље и више. – додао је први човек града.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година. Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

A.Ђ.

paljenje-badnjaka-(2)

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен. Донели су га коњаници и коњари са запрегама и фијакерима окићени храстовим гранчицама. Кум бадњака ове године био је Илија Рађеновћ, председник Кикиндског коњичког удружења.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Велика је част бити кум на најрадоснији хришћански празник. Представљам не само себе, него све чланове мог удружења, који, пре свега негују традицију. Сви смо се окупили и већ јутрос у пет сати кренули смо да сечемо бадњак. У повратку смо обишли пријатеље, пољопривреднике и чланове клуба. Неговање ове традиције свима нам је важно и истрајаћемо у томе – рекао је Рађеновић.

По бадњак је био и Жика Белеслин, члан Кикиндског коњичког удружења.

-Кренемо у раним јутарњим сатима и завршимо касно у ноћ. Посетили смо велики број породица и сви су нас дочекали са осмехом. По бадњак, са липицанерима Маром и Дравом и колима одлазим четврту годину заредом. Поштујем и волим ову традицију и на нама, млађима, је да је одржимо – истакао је Жика Белеслин.

Коњар Иван Ракић из Кикинде заједно са кумом Зораном Дивљаком из Руског Села, сином Николом и колегом Чедомиром Сивчевим, такође је на Градски трг донео бадњак.

-Личним примером морамо учити млађе какви су нам обичаји и традиција и како их поштовати. По мени, Бадњи дан и Божић су највећи и најрадоснији хришћански празник и важно га је обележити како доликује – навео је Ракић.

Свештеници Православне црквене општине честитали су окупљенима Бадњи дан и позвали их да са уношењем бадњака у своје куће унесу и мир.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, народни посланик Миленко Јованов и њихови сарадници.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде. У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у храму Светих Козме и Дамјана.

А.Ђ.

badnjak-gradska-kuca-(5)

Куглашице Кике и градоначелник Младен Богдан са сарадницима унели су бадњак у Градску кућу. Како је истакао први човек града, бадњак је унет како би донео још више просперитета, здравља, благостања и мудрости.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Обичај је, одувек, да домаћин уноси бадњак у кућу који симболише огњиште. Ово је наше, градско, огњиште, око ког се окупљају сви наши суграђани. Да нам огњиште вечно живи и да нам донесе напредак уз поруку да нам из године у годину бадњак и Бадњи дан помогне у овим изазовним времена да имамо мудрости, снаге и стрпљивости да урадимо још боље и још веће ствари за наш град. Свим мојим Кикинђанима желим да у миру и благостању проведу овај свети дан – рекао Младен Богдан.

А.Ђ.

Bozicni-koncert-(1)

Пред великим бројем верника, у Храму Светих Козме и Дамјана вечерас је одржан традиционални Божићни концерт који су приредиле певачке групе Академског друштва за неговање музике „Гусле“.

Божић, као један од највећих хришћанских празника заузима посебно место у срцима нашег народа, рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа која је, у име локалне самоуправе, присуствовала догађају.

– Божић окупља породицу и негује оно што је најквалитетније – заједништво и љубав. Обичаји у току прославе враћају нас нашим коренима, на тај начин негујемо традицију и културу и стварамо успомене за нашу децу. Вечерас овде осећамо дух православља и, захваљујући члановима „Гусала“, на најлепши начин идемо у сусрет Божићу – истакла је Маријана Мирков.

Обративши се присутнима, и честитајући предстојећи празник, протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, рекао је да је смисао обичаја да, колико год је то могуће, живимо са њима.

– Наша дужност као свештеника је да укажемо, а послушаће они који хоће. Пуно људи данас зна обичаје, они су вредност нашег народа, али мало нас живи са њима. Чуо сам много песмица за коринђање, некоме је симпатично и смешно, али некоме су оне и скрнаве за Бадње вече. По старим обичајима, када су деца долазила да коринђају, домаћин би их прво питао „Знате ли Рождество“. Рождество је божићна песма која опевава рођење Христово, радост Богородице која је родила Богомладенца Христа. Желим вам да што више живимо са тим обичајима и зато вас молим да обожите све што радите. Какав год да је обичај, он мора човека да приближава Богу. Нема човека без слабости, али када се приближи Богу, у њега се никада неће разочарати – рекао је протојереј Петровић.

Игор Попов, главни уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле“, подсетио је да Друштво у овом храму наступа већ пети пут, овога пута са три певачке групе и једним мушким дуетом.

– Наша извођачка женска певачка група једна је од најбољих у Србији. Мало је група које имају тако широк репертоар – оне певају и старе, традиционалне српске божићне песме, и духовну, црквену музику – навео је Попов. – Нашим певачким групама ово је омиљено место за наступ у граду, пре свега због одличне акустике, али и због осећаја и енергије у овом храму, што је непроцењиво.

Изузетан наступ свих чланова певачких група у посебној атмосфери Храма увео је све присутне у највећи хришћански празник који се прославља у уторак. У понедељак, на Бадњи дан, од 15 сати у овом, као и у осталим православним храмовима, уносиће се бадњаци који ће, после чина освештавања, бити дељени верницима. Божићно јутрење почеће у 7 сати. Од 9 сати служиће се Света литургија, после које ће се ломити божићна чесница.

С. В. О.

error: Content is protected !!