Када су Савићи, у Новим Козарцима познати као вредна и сложна породица, пре деценију и по решили да заснују свој виноград, није било дилеме да ће овој, за њих потпуно новој делатности, приступити озбиљно и одговорно, па ни награде које су врло брзо почеле да пристижу за њихова вина, нису биле изненађење.
На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.
– Наша вина носе имена по ћеркама, јер су оне одрастале уз овај виноград, баш као што смо и ми расли заједно с њим – каже Татјана Савић.
Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.
– Нисмо ни слутили да ћемо једног дана имати виноград и производити вино, али, када смо се већ упустили у ово, желели смо да радимо како треба. Резултати и бројна признања показали су да смо на правом путу, али увек подсећам да је за златна вина заслужан мој супруг Бобан. Он је главни „кривац“ за квалитет – додаје Татјана.
На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „цабернет саувигнон“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.
– Њихови успеси током школовања били су нам „ветар у леђа“ да наставимо и, са још више ентузијазма, радимо у винограду. Сузана је завршила Факултет спорта и физичког васпитања у Београду, а Милица социологију. Иако су сада запослене и имају своје обавезе, увек нађу времена да помогну – било у раду у винограду, било у промоцији и дистрибуцији вина и велика су нам помоћ и мотивација – истиче Татјана с поносом.
Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.
– Тог дана, заједно са свештеником, одлазимо у виноград и орежемо неколико чокота, залијемо их вином и помолимо се Светом Трифуну да нам заштити виноград од временских неприлика, болести и штеточина, и да нама, који га обрађујемо, да довољно воље и здравља да уранимо и окаснимо када је то потребно – каже Татјана. – Јер, уз труд и рад, знамо, резултати неће изостати.
На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.
Иако је прошлогодишњи род био умањен због недостатка падавина, велики број сунчаних дана позитивно је утицао на квалитет и слаткоћу грожђа, што се одразило и на укус вина.
– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.
Породица Савић не губи ентузијазам и усмерена је на стално унапређење квалитета. Њихов циљ није масовна производња, већ да свака боца буде резултат посвећености и преданог рада. За њих је виноградарство више од посла – то је потпуна посвећеност и начин живота који окупља породицу и пријатеље. И ствара и негује нераскидиве везе, потребне свакоме од нас. Вредна породица Савић зна како се то ради.
С. В. О.
