Troškove lečenja male sugrađanke Jovane Milićev (2022) roditelji su do sada sami finansirali i iscrpeli sve svoje resurse, stoga su se obratili svim dobrim i humanim ljudima da pomognu.
Jovana boluje od cerebralne paralize sa dijagnozom spastička kvadriplegična cerebralna paraliza (G80.0 Paralysis cerebralis spastica quadriplegica), epilepsije sa dijagnozom idiopatska žarišna epilepsija i epilepsijski sindromi sa žarišnim napadom (G40.0 Epilepsia idiopathica (focalis) (partialis) et syndromata epileptica cum impetu focali) i dijagnoze drugi poremećaji razvoja govora i jezika (F80.8 Disordines evolutionis orationis et linguae alii).
Jovana je prvi blizanac iz prve redovno kontrolisane trudnoće, urednog toka, rođena u 34 GN. Svoje prve dane provodi na Institutu za neonatologiju u Beogradu. Prati se od strane multidisciplinarnog tima od najranijeg odojčadskog uzrasta, a uzrok njenog stanja je i dalje nepoznat. Urađeno je genetsko ispitivanje koje nije potvrdilo genetsku osnovu bolesti.
Jovana je na intenzivnim fizijatrijskim i stimulativnim tretmanima od svog trećeg meseca života na Institutu za zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. Usled globalnog razvojnog odstupanja i dalje nema potpunu kontrolu glave, ne sedi, ne puzi, ne hoda, dok u svom govornom fondu ima nekoliko reči. Prati se od strane neurologa, fizijatra, kardiologa, oftalmologa, epileptologa. Uključena je u defektološke i stimulativne tretmane u mestu stanovanja, a indikovana je i habilitaciona terapija u specijalizovanoj ustanovi hospitalnog tipa.
Sredstva su potrebna za rehabilitaciju, medicinska i ortopedska pomagala, specijalističke preglede, lekove, suplemente i potrošni medicinski materijal. Prikuplja ih Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić.
Za Jovanin siguran prvi korak! Budimo humani!
– Naš cilj je da što više ljudi obučimo za pružanje prve pomoći. Polaznici će naučiti kako da prepoznaju važne povrede, kako da ih zbrinu, kako da reaguju u različitim medicinskim stanjima, kao i redosled hitnih postupaka. Sve učimo kroz praktičnu obuku. Na sledećem času ćemo raditi reanimaciju i upotrebu trenažnog defibrilatora. Verujemo da svaka osoba, bez obzira na uzrast, može pružiti prvu pomoć do dolaska Hitne pomoći i time spasiti život – ističe Bela Šamu, stručni saradnik u Crvenom krstu.
Jelena, učenica petog razreda Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, ima jasan razlog zašto je odlučila da pohađa ovu obuku.
Crveni krst planira da proširi aktivnosti i na predškolce, kojima će, kroz igru, predstaviti tehnike previjanja, kao i na mlađe osnovce. Svi zainteresovani mogu da se priključe obuci četvrtkom – od 10 sati za učenike viših razreda osnovne škole i od 20 sati za srednjoškolce.
Polaznici će, pored sticanja osnovnih znanja i veština za pomoć u hitnim zdravstvenim situacijama, imati priliku da učestvuju i na Opštinskom takmičenju u pružanju prve pomoći.
O modelu upravljanja kojim je „Toyota” postala svetski šampion i kako ga uspešno primeniti u našem poslovnom okruženju govorio je prof. dr Ivan Beker.
Prof. dr Mijodrag Milošević govorio je o novim tehnologijama pod nazivom „Industrija 4.0”.
Ideja je da se u okviru komorskog sistema sarađuje i da se predavanja približe privrednicima, objasnio je Nenad Petković, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju industrije Privredne komore Vojvodine.
Naredne akcije zakazane su za 20. i 31. mart, u periodu od 8.30 do 13 sati. Prema podacima Zavoda za transfuziju krvi, još uvek su najpotrebnije nulte krvne grupe, oba rezus faktora, ali i B i AB negativne.
Pojas upotrebljava samo 20 odsto putnika na zadnjem sedištu
– Trudimo se da, svake godine, u svakom selu, posadimo novu parcelu i obnovimo one koje je potrebno. Već smo imali uspešne akcije u Banatskom Velikom Selu i Ruskom Selu, danas sadimo i u Novim Kozarcima, a do kraja godine planiramo akcije u Mokrinu i Sajanu. Ukupno ćemo imati preko 10 hektara novopodignutih šuma i više od sedam hektara obnovljenih površina. Pored toga, svake godine radimo na obnovi vetrozaštitnih pojaseva. Sledeće nedelje počinjemo sanaciju pojasa između Mokrina i Padeja, kao i na Bočarskom drumu, između Kikinde i Iđoša. Ove godine ćemo zasaditi i obnoviti ukupno oko 20 hektara šuma – izjavio je Miodrag Radovanović, inženjer šumarstva u JP „Kikinda“.
Najviše se sade hrast, bagrem, javor i jasen. U ovoj sezoni već je pošumljen 1,5 hektar u Banatskom Velikom Selu, zatim dva hektara u Novim Kozarcima i u Kikindi, a predviđeni su zasadi na 1,5 hektaru u Mokrinu. Obnovljene su površine u Nakovu i Sajanu, po 1,5 hektar i tri hektara u Bašaidu.
Lovačko udruženje „Kikinda“ tradicionalno se odazvalo akciji pošumljavanja.
– Ovo je važno za podizanje staništa za divljač. Nažalost, seča je intenzivna, a pojedini poljoprivrednici oštećuju drvorede teškom mehanizacijom. Mi sve prijavljujemo, ali potrebna je veća odgovornost svih građana – istakao je Mladen Banjac, predsednik Udruženja.
– Moj tim je zasadio dvadesetak stabala. Važno je da imamo drveće, jer ako nema drveća, nema ni života – poručio je Konstantin.
Sadnja šuma nastaviće se i narednih meseci, a u planu su i redovne akcije zaštite i očuvanja postojećih zelenih zasada.
Staša ima pet i po godina i boluje od ahondroplazije – koštane displazije koja dovodi do patuljastog rasta i brojnih zdravstvenih izazova. Od januara prošle godine prima terapiju koja je već dala značajne rezultate. Za godinu dana porasla je šest centimetara, što je veliki uspeh, jer deca sa ahondroplazijom u ovom uzrastu rastu dva do tri centimetra godišnje. Osim rasta, vidi se i poboljšanje u srazmernosti tela, što joj olakšava svakodnevne izazove. Staša je oduvek bila samostalna, a sada sve lakše prevazilazi prepreke. Pored toga, sve ređe ima respiratorne infekcije, koje su joj ranije pravile velike probleme – kaže mama Slađana.
U Srbiji ukupno osmoro dece sa ahondroplazijom prima terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dok 16 mališana još uvek čeka odluku Komisije za retke bolesti. Ova terapija je izuzetno skupa, pa je njeno finansiranje od strane države od presudnog značaja. Terapija za ahondroplaziju košta 270.000 evra godišnje po detetu i mora da se prima dok dete raste i razvija se. Svake godine Komisija vrši procenu rezultata i odlučuje o nastavku finansiranja.
– Nadamo se da će u budžetu biti novca za sve retke bolesti, kako roditelji ne bi morali da strepe da li će lečenje biti produženo – kaže Slađana Terzin.
Vlada Srbije nedavno je usvojila Zaključak o načinu finansiranja lečenja obolelih od retkih bolesti za 2025. godinu, za šta je izdvojeno 10,2 milijarde dinara, što je značajno više nego prethodnih godina, navode iz NORDS-a.
Stašin tata Davor đacima je održao predavanje o retkim bolestima i o prihvatanju različitosti. Deca su pažljivo slušala i postavljala brojna pitanja, pokazujući veliko interesovanje i razumevanje. Sa Stašom je bio i njen stariji brat Dragan, koji pohađa četvrti razred. Slađana ističe da će Staša, zahvaljujući izuzetnom razumevanju direktorke škole, takođe postati njihov đak.
Posle predavanja, đaci su, zajedno sa svojim učiteljicama, izašli u dvorište i simbolično pustili balone u nebo, kao znak nade za svu decu kojoj je potrebna podrška da bi rasla, razvijala se i bezbrižno odrastala uz svoje vršnjake. Nada da će se to i dogoditi kao nebo je velika za svakog roditelja obolelog deteta, gde god da je.
S. V. O.
