Трошкове лечења мале суграђанке Јоване Милићев (2022) родитељи су до сада сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе, стога су се обратили свим добрим и хуманим људима да помогну.
Јована болује од церебралне парализе са дијагнозом спастичка квадриплегична церебрална парализа (G80.0 Paralysis cerebralis spastica quadriplegica), епилепсије са дијагнозом идиопатска жаришна епилепсија и епилепсијски синдроми са жаришним нападом (G40.0 Epilepsia idiopathica (focalis) (partialis) et syndromata epileptica cum impetu focali) и дијагнозе други поремећаји развоја говора и језика (F80.8 Disordines evolutionis orationis et linguae alii).
Јована је први близанац из прве редовно контролисане трудноће, уредног тока, рођена у 34 ГН. Своје прве дане проводи на Институту за неонатологију у Београду. Прати се од стране мултидисциплинарног тима од најранијег одојчадског узраста, а узрок њеног стања је и даље непознат. Урађено је генетско испитивање које није потврдило генетску основу болести.
Јована је на интензивним физијатријским и стимулативним третманима од свог трећег месеца живота на Институту за заштиту деце и омладине у Новом Саду. Услед глобалног развојног одступања и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане у месту становања, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи хоспиталног типа.
Средства су потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал. Прикупља их Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић.
За Јованин сигуран први корак! Будимо хумани!
– Наш циљ је да што више људи обучимо за пружање прве помоћи. Полазници ће научити како да препознају важне повреде, како да их збрину, како да реагују у различитим медицинским стањима, као и редослед хитних поступака. Све учимо кроз практичну обуку. На следећем часу ћемо радити реанимацију и употребу тренажног дефибрилатора. Верујемо да свака особа, без обзира на узраст, може пружити прву помоћ до доласка Хитне помоћи и тиме спасити живот – истиче Бела Шаму, стручни сарадник у Црвеном крсту.
Јелена, ученица петог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“, има јасан разлог зашто је одлучила да похађа ову обуку.
Црвени крст планира да прошири активности и на предшколце, којима ће, кроз игру, представити технике превијања, као и на млађе основце. Сви заинтересовани могу да се прикључе обуци четвртком – од 10 сати за ученике виших разреда основне школе и од 20 сати за средњошколце.
Полазници ће, поред стицања основних знања и вештина за помоћ у хитним здравственим ситуацијама, имати прилику да учествују и на Општинском такмичењу у пружању прве помоћи.
О моделу управљања којим је „Тоyота” постала светски шампион и како га успешно применити у нашем пословном окружењу говорио је проф. др Иван Бекер.
Проф. др Мијодраг Милошевић говорио је о новим технологијама под називом „Индустрија 4.0”.
Идеја је да се у оквиру коморског система сарађује и да се предавања приближе привредницима, објаснио је Ненад Петковић, виши самостални стручни сарадник у Удружењу индустрије Привредне коморе Војводине.
Наредне акције заказане су за 20. и 31. март, у периоду од 8.30 до 13 сати. Према подацима Завода за трансфузију крви, још увек су најпотребније нулте крвне групе, оба резус фактора, али и Б и АБ негативне.
Појас употребљава само 20 одсто путника на задњем седишту
– Трудимо се да, сваке године, у сваком селу, посадимо нову парцелу и обновимо оне које је потребно. Већ смо имали успешне акције у Банатском Великом Селу и Руском Селу, данас садимо и у Новим Козарцима, а до краја године планирамо акције у Мокрину и Сајану. Укупно ћемо имати преко 10 хектара новоподигнутих шума и више од седам хектара обновљених површина. Поред тога, сваке године радимо на обнови ветрозаштитних појасева. Следеће недеље почињемо санацију појаса између Мокрина и Падеја, као и на Бочарском друму, између Кикинде и Иђоша. Ове године ћемо засадити и обновити укупно око 20 хектара шума – изјавио је Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“.
Највише се саде храст, багрем, јавор и јасен. У овој сезони већ је пошумљен 1,5 хектар у Банатском Великом Селу, затим два хектара у Новим Козарцима и у Кикинди, а предвиђени су засади на 1,5 хектару у Мокрину. Обновљене су површине у Накову и Сајану, по 1,5 хектар и три хектара у Башаиду.
Ловачко удружење „Кикинда“ традиционално се одазвало акцији пошумљавања.
– Ово је важно за подизање станишта за дивљач. Нажалост, сеча је интензивна, а поједини пољопривредници оштећују дрвореде тешком механизацијом. Ми све пријављујемо, али потребна је већа одговорност свих грађана – истакао је Младен Бањац, председник Удружења.
– Мој тим је засадио двадесетак стабала. Важно је да имамо дрвеће, јер ако нема дрвећа, нема ни живота – поручио је Константин.
Садња шума наставиће се и наредних месеци, а у плану су и редовне акције заштите и очувања постојећих зелених засада.
Сташа има пет и по година и болује од ахондроплазије – коштане дисплазије која доводи до патуљастог раста и бројних здравствених изазова. Од јануара прошле године прима терапију која је већ дала значајне резултате. За годину дана порасла је шест центиметара, што је велики успех, јер деца са ахондроплазијом у овом узрасту расту два до три центиметра годишње. Осим раста, види се и побољшање у сразмерности тела, што јој олакшава свакодневне изазове. Сташа је одувек била самостална, а сада све лакше превазилази препреке. Поред тога, све ређе има респираторне инфекције, које су јој раније правиле велике проблеме – каже мама Слађана.
У Србији укупно осморо деце са ахондроплазијом прима терапију о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, док 16 малишана још увек чека одлуку Комисије за ретке болести. Ова терапија је изузетно скупа, па је њено финансирање од стране државе од пресудног значаја. Терапија за ахондроплазију кошта 270.000 евра годишње по детету и мора да се прима док дете расте и развија се. Сваке године Комисија врши процену резултата и одлучује о наставку финансирања.
– Надамо се да ће у буџету бити новца за све ретке болести, како родитељи не би морали да стрепе да ли ће лечење бити продужено – каже Слађана Терзин.
Влада Србије недавно је усвојила Закључак о начину финансирања лечења оболелих од ретких болести за 2025. годину, за шта је издвојено 10,2 милијарде динара, што је значајно више него претходних година, наводе из НОРДС-а.
Сташин тата Давор ђацима је одржао предавање о ретким болестима и о прихватању различитости. Деца су пажљиво слушала и постављала бројна питања, показујући велико интересовање и разумевање. Са Сташом је био и њен старији брат Драган, који похађа четврти разред. Слађана истиче да ће Сташа, захваљујући изузетном разумевању директорке школе, такође постати њихов ђак.
После предавања, ђаци су, заједно са својим учитељицама, изашли у двориште и симболично пустили балоне у небо, као знак наде за сву децу којој је потребна подршка да би расла, развијала се и безбрижно одрастала уз своје вршњаке. Нада да ће се то и догодити као небо је велика за сваког родитеља оболелог детета, где год да је.
С. В. О.
