Град

Топлана-поцетак-ремонта-(1)

Јавно предузеће „Топлана“ јутрос је започело радове на ремонту прикључка у улици Браће Татић број 2, због чега је један део ове улице затворен за саобраћај.

– Одмах по завршетку грејне сезоне почели смо ремонт делова система који су током зиме били критични и изазивали кварове. Тренутно радимо на овом прикључку који је технички најзахтевнији, али смо се потрудили да затворимо само минималан део улице, како би грађани могли несметано да приђу установама и услужним објектима у овој улици. Потрудићемо се да радове завршимо у најкраћем року како би се поново омогућило несметано одвијање саобраћаја – изјавио је в.д. директора ЈП „Топлана“, Душан Марјановић.

Он додаје да су евидентирана сва места на којима су неопходне интервенције, те је на основу тога направљен план ремонта.

– Већ смо завршили радове на прикључцима код блокова А и Б у Микронасељу, што су били мањи послови. Паралелно, у току је и замена цевовода у Београдској улици – наводи Марјановић. – Очекујемо да овај посао буде завршен до краја ове седмице.

Следећа фаза, по предвиђеној динамици, обухватиће ремонт прикључка на Тргу српских добровољаца 43, као и радове на магистралном прикључку за зграду НИС-а. Овим ће бити завршен први део ремонта, након чега следи други, који укључује радове у подстаницама и котларницама, замену опреме, аутоматизацију и уобичајене припреме за нову грејну сезону.

Сви радови финансирају се из сопствених средстава „Топлане“, а укупан трошак биће познат по њиховом завршетку.

С. В. О.

физицка-активност

Међународни дан физичке активности биће обележен у суботу, 10. маја на Старом језеру од 10 до 12 сати у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста. Сваке године обележава се широм света, а иницијатор је Светска здравствене организација.

Под слоганом „Кретањем до здравља“ учествују чланови спортске школице „Растимо заједно“, „Цхамп 07“, спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“, удружење пензионера „Сунчана јесен“
Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу, да се смањи број обољења повезаних са седентарним начином живота (гојазност, дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести), да се промовише активан стил живота и то не само вежбање, већ и ходање, бициклизам, кућне и баштенске активности.

 

синдикат-пензионери-слава-(3)

Чланови Синдикалне организација пензионера Кикинде уз резање славског колача, у присуству гостију и свештеника Живана Васића обележили су славу Ђурђевдан. Поменута организација основана је априла 1991. године, а ове је друга година како обележава славу.

-Ово је прилика да позовемо наше партнере и сараднике, али и да разговарамо о плановима – истакао је председник кикиндске Синдикалне организација пензионера Радован Субин – Наша организација броји више од 9.200 чланова. Интересантно је да то нису само Кикинђани и само пензионери. Имамо и чланове који су из Београда, Новог Сада, Жабља, Стајићева. Сматрам да је посебно интересантан наш програм туризма трећег доба која су повољна и наши чланови радо путују, друже се и упознају нова места.

Кум славе био је Илија Дрљић, председник ССС за Кикинду, Чоку и Нови Кнежевац.

-Хвала на указаном поверењу, а како ми се ближе пензионерски дани наставићемо успешну сарадњу која траје више од три деценије. Укључићу се у рад организације како би дао свој скромни допринос – казао је Дрљић.

Овом приликом додељене су и повеље Синдикалне организације пензионера за сарадњу. Између осталих, повељу је у име наше медијска куће примила директорица и главна и одговорна уредница Јелена Црногорац.

А.Ђ.

славски-колац

Поводом славе Града летњег Светог Николе, 22. маја, и ове године локална самоуправа организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбољу структуру и укус славског колача.

Позив да учествују упућен је грађанима, удружењима грађана и осталим заинтересованим појединцима. Пријављивање је најкасније до 16. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44.

Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.

ИНТЕРНИРЦИ-ВЕНЦИ-(3)

У знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре 1942. године представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима. Немачки фашисти, на Ђурђевдан, интернирали су 46-оро суграђана у логоре у Норвешку.

– Наши суграђани су са 4.500 Југословена, смештени у 36 логора смрти, а највише Кикинђана заробљено је у логору Бејсфорд, на десетак километара од града Нарвика. Имена исписана на плочама споменика доказ су њихове храбрости, спремности на жртву у борби за слободу и њихове бесмртности – рекао је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства. – Старији и болесни стрељани су већ 16. и 17. јула, а многи су пресељени у друге логоре где су били на принудном раду, мучени и изгладњивани. Град је у њихову славу подигао споменик који подсећа на њихову храброст и страдања.

Вратило се свега седморо Кикинђана: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Они су истицали велике страхоте које су доживели у логору. Исто тако сведочили су о помоћи и пријатељству локалног становништва у Нарвику. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је пет деценија касније.

– Важно је да негујемо културу сећања на све оне који су дали своје животе како би ми живели у слободи. Тешка и зла времена изнедрила су и нешто добро, пријатељство између Кикинде и Нарвика које траје – навео је Жељко Раду, члан Градског већа.

На формирање Југословенско – норвешког друштва највише утицаја су имали интернирци. Споменик страдалима, дело академског вајара мр Слободана Којића, подигнут је 1975. године.

А.Ђ.

бесмртни-пук-1

Град Кикинда позива суграђане да узму учешће у манифестацији „Бесмртни пук“, која ће се одржати у петак, 9. маја, на Дан победе, поводом свечаног обележавања 80 година од завршетка Другог светског рата.

Окупљање учесника почиње у 9 сати, на Тргу српских добровољаца испред Градске куће, а „Бесмртни пук“ ће се кретати трасом од Градске куће, до споменика „Туга“, да би се, након тога, поворка завршила испред Споменика жртвама фашизма 1941 – 1945. где ће бити обележено 80 година победе над фашизмом.

„Бесмртни пук“ окупља потомке и поштоваоце оних који су дали допринос у ослободилачким ратовима у којима је учествовао наш народ, са посебним нагласком на борце Првог и Другог светског рата.

Учесници у поворци носе фотографије својих предака – војника, бораца, страдалника и хероја – у знак сећања и поштовања.

Позивамо све заинтересоване грађане да се пријаве и преузму упутства за учешће у „Бесмртном пуку“ Кикинде у просторијама СУБНОР-а Кикинда, на адреси Трг српских добровољаца 10.

Сачувајмо сећање – нека њихова имена не избледе, наводи се у позиву који је потписао градоначелник Младен Богдан.

стрелисте-канализација-(2)

Изградња фекалне канализације у насељу Стрелиште почела је данас и трајаће наредних 560 дана, колико је планирани рок за завршетак радова. Инвестиција у овом насељу је вредна 308 милиона динара и обухвата канализациону мрежу и црпну станицу.

Мештани овог дела града истичу да су једва дочекали да виде багере и раднике.
-Овде сам 53 године и нисам веровала да ћу дочекати да имамо канализацију. Пуно ће нам значити с обзиром на то да када падне киша, ми пливамо у води. Презадовољна сам – истакла је Илона Мужунг.

И Сандра Караџин, која је 21 годину становница Стрелишта, је истог мишљења.

 

-Писали смо петиције, инсистирали, добијали смо пуно обећања, али све до сада, није било разумевања за вишедеценијски проблем. Схватамо да изградња фекалне канализације захтева огромна финансијска средства, али и то је решено – напоменула је Сандра Караџин.

Почетку радова присуствовали су градоначелник Младен Богдан, његов помоћник Светислав Вукмирица, председник Скупштине града Душан Попесков. Челнике локалне самоуправе дочекали су мештани Стрелишта.

-Годинама смо радили на решавању овог проблема – истакао је Светислав Вукмирица. – Захваљујући озбиљној подршци Министарства за заштиту животне средине изградња је могла да почне. Радови обухватају изградњу канализационе мреже и црпну станицу у улици Виногради која ће бити заједничка за Стрелиште и Железнички Нови Ред. Ради се о 4.800 метара мреже за 193 прикључка, од којих је 500 метара потисни вод који иде испод пруге. Локална самоуправа израдила је и пројектну документацију за прикључке јер смо желели да помогнемо суграђанима и смањимо им трошкове.

Насеље Стрелиште грађено је стихијски, а има и пуно подземних вода те није било лако да се изради пројектна документација.

-Ово је један од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу града и становници Стрелишта чекају га више деценија – прецизирао је Младен Богдан, градоначелник. – Ови људи пружили су нам велику подршку јер су нам веровали и ми дато обећање испуњавамо. Хвала им пуно што су нас разумели и што су нам веровали. Сви мештани знају колико средстава је неопходно за овакав пројекат и верујем да су многи већ изгубили наду да ће бити реализован. За све нас ово је велики дан.

Извођач радова је фирма „Империјал Резиденс“ из Београда.

А.Ђ.

Саксофон-награде-7

Још један сјајан успех стигао је у Основну музичку школу „Слободан Малбашки“. Ученице одсека за саксофон, Сташа Радак (четврти разред) и Јована Вујанић (други разред), у класи наставнице Николине Сувајџић, освојиле су прва места, са највишим бројем бодова, на престижном 9. Међународном такмичењу „Сирмиум Мусиц Фест“ у Сремској Митровици. Обе су биле најбоље у својим узрасним категоријама међу младим талентима из целе земље и иностранства.

Њихова наставница истиче да је ово такмичење било посебан изазов, али и огроман искорак.

– Изводиле су две композиције по слободном избору, различитог карактера или епохе, од којих је једна морала бити свирана напамет. Припреме су биле интензивне, студиозне и усмерене ка вишем циљу. Обе девојчице немају конкуренцију у својој школи, јер су међу најмлађима на одсеку, што њихов успех чини још већим. Истовремено су имале прилику да чују своје вршњаке како свирају и да стекну ширу слику – истиче с поносном.

Сташа и Јована наступале су уз клавирску пратњу наставнице Аполоније Косо, а њихова посвећеност и музикалност освојиле су и публику и жири.

Јована, ученица четвртог разреда основне школе, већ се раније истакла – освојила је друго место на републичком такмичењу – тада је саксофон свирала само осам месеци.

– Немам трему. Само се опустим и уживам – каже скромно. Иако јој саксофон није био први избор, брзо га је заволела.

– Хтела сам да свирам виолину, али више није било места, као ни за још неке инструменте које сам тада желела, јер сам се јавила у августовском року. Директорка Школе тада ми је предложила инструменте који су још могли да се упишу, између осталих и саксофон. Када сам дошла с мамом и чула наставницу како свира тему из „Пинк Пантера”, била сам одушевљена! Од тада је саксофон мој инструмент – прича Јована, која је одлучна да једног дана докторира на свом инструменту.

Сташа, ученица седмог разреда основне школе, каже да је саксофон први пут чула уживо на солистичком концерту у музеју. Била је то њена тадашња наставница музичког, Николина Сувајџић. Одушевљена, обратила јој се и започела припреме. Непуних годину дана касније пред комисијом у Музичкој школи положила је завршни испит за прва три разреда и директно уписала четврти разред на одсеку за саксофон. На фестивалу у Сремској Митровици била је успешна ове године други пут.

– Такмичила сам се са децом која много дуже свирају. Ово је за мене највећи успех до сада – признаје Сташа. – Сваки наступ донео ми је ново искуство, научила сам како да се боље припремим, носим са тремом и дам максимум на сцени. Волим саксофон јер кроз њега могу да изразим осећања. Звук је топао и моћан – кад свирам, осећам се слободно.

Сташа, такође има велике планове и циљ јој је да заврши мастер студије на саксофону.

Ове успешне девојчице су не само сјајне музичарке, већ и велике другарице. Сваке суботе се састају и свирају заједно – из задовољства. Њихова наставница открива да такмичења не доживљавају као притисак, већ их саме желе.

– Сада се припремамо за ново, онлајн такмичење у Смедереву, а крајем јуна идемо на тродневни семинар, где ће радити са врхунским професорима и свирати у камерним саставима.

Одсек за саксофон у кикиндској музичкој школи отворен је тек 2023. године, а већ сада броји 11 ученика. Школовање траје шест година.

– Пресрећна сам због овако брзог успеха. Имам велику подршку директорке и колега, и најважније – моји ученици заиста воле музику. Моја мисија је да им покажем да се трудом и свакодневним радом може све постићи – закључује Николина Сувајџић.

Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ једна је од тек неколико школа у Војводини која има одсек за саксофон, а овог пролећа очекује нове кандидате, спремне да се прикључе овој успешној и надахњујућој музичкој причи.

С. В. О.

Металац-(2)

Понуда послова у граду и околини преко Омладинске задруге значајно је смањена, а истовремено опада и интересовање младих и незапослених за овакву врсту ангажмана, каже Жарко Ћирић, директор „Металца“, једине преостале омладинске задруге у граду и у округу.

– Од почетка године преко ове задруге ангажовано је само 45 ученика и 17 незапослених. Најчешће обављају послове у кафићима, продавницама, на бензинским пумпама, као аниматори у играоницама, у продаји сладоледа, спремању просторија, раде физичке послове. Реч је о привременим и повременим пословима, са уговорима до 120 радних дана годишње – каже Ћирић.

Иако нема чланарине нити додатних трошкова за раднике, Задруга тренутно има тек око 80 особа на евиденцији, што је десет пута мање него пре пет година, додаје. До драстичне промене дошло је у току пандемије, када су, на овај начин ангажовани радници, први остајали без посла и ретко су се враћали.

– Највише интересовања показују средњошколци током летњег распуста, који не бирају посао, укључујући и малолетнике од 15 година који могу да раде уз сагласност родитеља и најкасније до 22 часа. Ипак, због ограничене понуде, тек двадесетак до тридесеторо њих може да буде и ангажовано. С друге стране, незапослени углавном траже стабилније, дуже и боље плаћене послове, па се мало њих одлучује за ангажман преко задруге. Сатнице се крећу од 308 до 400 динара, што је прихватљиво за ученике и студенте, али не и за старије кандидате – напомиње директор Задруге и додаје да велики проблем представља и смањено интересовање послодаваца, посебно већих компанија.

– Имам утисак да компаније са којима смо некада сарађивали више не препознају овај,  флексибилан начин запошљавања. То није случај у околним општинама које имају производне програме и запошљавају ученике који су радили праксу код њих. Они у току лета настављају да раде на сличним, помоћним пословима, а затим, многи од њих,  добијају и сталан посао. Жао ми је што и у Кикинди није тако – локалне компаније нису заинтересоване за привремене и повремене послове. Када раде ученици и студенти два пута су мањи порези и доприноси него када се заснива радни однос. Службе за људске ресурсе то слабо препознају, више траже искусније раднике и са њима закључују дугорочне уговоре, а ми такве и немамо на евиденцији.

С друге стране, велике трговинске компаније младе ангажују преко задруга у већим градовима, у којима им је и седиште, као што су Београд и Нови Сад и које „покривају“ територију целе Републике.

Рад у пољопривреди, за које је увек, у току лета, постојало интересовање, преко задруге је готово нестао.

– Доношењем Закона о сезонским пословима, послодавци у овој области сада могу сами да ангажују раднике или да то учине преко специјализованих агенција, што им је знатно једноставније и јефтиније. Зато смо и овде изгубили много послова. Велики број омладинских задруга је затворен у готово свим градовима.

Ћирић подсећа да је Задруга основана 1990. године, а да је и пре тога осам година деловала као Друштво ученика и студената.

– Сви заинтересовани могу да се пријаве. Важно је да их имамо у евиденцији како бисмо могли да их понудимо послодавцима када затраже раднике. За незапослене је посебно значајно што им се рад преко задруге, ако раде најмање три сата дневно, рачуна у радни стаж – истиче Ћирић.

„Металац“ тренутно сарађује са двадесетак фирми, углавном у области угоститељства и трговине. Овде се и даље пружа могућност рада са редовним исплатама до 15. у месецу. Ипак, без нових пријава и веће подршке локалних послодаваца, опстанак овог система запошљавања је под знаком питања.

С. В. О.

 

Луна-парк-(3)

Луна-парк „Старлигхт Сцорпионс 3“ и данас ће остати на простору између старог Иђошког пута и Србобранске улице на којем је претходна два дана дочекао велики број посетилаца, претежно, деце.

Како сазнајемо од власника, машине за вожњу укључиће се у 16 сати, а посетиоце, трећег дана, очекују посебне погодности – ниже цене за 50 и сто динара и специјалне акције на појединим атракцијама. За сутра, како кажу, још није одлучено да ли ће луна-парк бити у нашем граду.

Што се тиче трговаца робом, играчкама и храном, они су још синоћ склонили тезге, па је прилазни пут са главне улице и из Немањине потпуно рашчишћен.

Заинтересоване за половну робу, продавци сутра, као и сваке недеље, очекују на бувљаку код фабрике „Тоза Марковић“.