Град

basaid-fasada-1

У Дому пензионера у Башаиду завршена је адаптација фасаде. Овим послом заокружена је санација зграде коју користе најстарији мештани, истакао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

-У протеклом периоду реконструисали смо просторије Дома пензионера које су биле у веома лошем стању. Обезбеђен је и нови намештај, столови, столице, кухиња, нови фрижидер, климе, нови телевизор. Урађен је и нови санитарни чвор, а обављени су и молерско-фарбарски радови. Сада је завршена и фасада, тако да наши најстарији мештани имају одличне услове за дружење – сазнајемо од Микалачког.

Радови су финансирани средствима месне заједнице, а у договору са пензионерима.

-У селу има доста пензионера који се свакодневно сакупљају у својим просторијама. Разговарају, проводе време заједно, друже се – додаје наш саговорник.

Оцењујући 2024. годину, Микалачки напомиње да је задовољан оним што је урађено у Башаиду.

-Почетком године решили смо дугогодишњи проблем. Изграђен је кружни ток на улазу и село из правца Зрењанина, што је и највећа инвестиција у селу протеклим годинама. Ова раскрсница била је такозвана „црна“ тачка и сви мештани били су за то да се реши питање безбедности на овом делу пута. Остало је да се простор озелени, а постоји и иницијатива да се у централном делу пребаци бели крст – каже Бојан Микалачки.

У 2025. години у буџету града опредељена су средства за наставак изградње капеле. До сада је објекат изидан и покривен, а наредна фаза подразумеваће увођење струје, воде, поставку столарије. У наредној години у плану је да се наставе радови на Дому културе.

-Спрат зграде је адаптиран, а кров који је прокишњавао је саниран. Преостало је да се уради приземље у ком се налази биоскопска сала, бина, као и просторије у којима планирамо да се налази галерија и етно соба. Неопходно је заменити подове, столарију, окречити. Осим поменутог потребно је адаптирати фасаду која је у катастрофалном стању – сазнајемо од Микалачког.

А.Ђ.

Kozarci-paketici-(7)

Захваљујући ангажману свих добрих људи из Нових Козараца, протеклог викенда обезбеђени су пакетићи за децу сународника у јужној српској покрајини. Мештани су поново показали хуманост и добру вољу да оживе своје село. Овога пута организовали су турнир у пикаду и донирање пакетића.

– У Ватрогасном дому одржано је надметање на којем је учествовало 19 екипа – каже Илија Дакић, иницијатор и организатор акције. – Обрадовао нас је велики одзив учесника који су донирали уплатом котизације, као и свих мештана, који су донирали пакетиће, играчке, слатке и слане производе. Такмичење је одржано у препуној сали, а претходно су деца из места већ припремила све пакетиће од донација које су стизале и претходних дана. Свакоме од њих поклонили смо, такође, по пакетић, у знак захвалности. Још једном смо показали да смо живо село, а што је још битније, да смо сви били ту за децу с Космета.

Поред Дакића, организатори су били Милан Калембер, Срђан Марковић, Вук Вукмировић, Јован Лукач и Војин Лукач. Акција је предузета после договора са београдском организацијом “Сви за Космет”, и уз подршку Удружења жена „Нови Козарци“, Месне заједнице, Добровољног ватрогасног друштва и Српскe православне црквене општине у Новим Козарцима, односно јереја Николе Момирова.

– Организација је била на највишем могућем нивоу захваљујући и нашим пријатељима из Пикадо клуба “Мамути” из Кикинде који су донели опрему и помагали у такмичењу. Прикупљено је више од 30 хиљада динара и 70 пакетића који су, после такмичења, однесени у Цркву Светог Пророка Илије. Сутрадан, у недељу, сва помоћ је одвезена у Београд, у организацију „Сви за Космет“. Поносан сам на моје Козарчане и на њихов ангажман, посебно на најмлађе – каже Дакић.

Што се самог такмичења тиче, прво место освојила је екипа Јован Петрушић – Димитрије Војводић. Другопласирани су били Роланд Кути – Данијел Баба, док је екипа Бранко Галић – Саша Миросављев завршила надметање на трећем месту.

Новац и пакетићи придружени су донацијама из целе Србије и света које се сливају у организацију „Сви за Космет“ у масовној хуманитарној акцији „Пакетићи за децу на Косову и Метохији“ и биће, за празнике, испоручена малишанима. У оквиру акције помажу се и угрожене породице, деца из угрожених области, светиње и институције.

А у Новим Козарцима, каже Дакић, не посустају у прављењу квалитетних програма и већ најављују нове акције. Уједињени у овој хуманитарној активности, показали су велику спремност и пожртвованост за заједницу.

С. В. О.

posna-trpeza-hram-(3)

У храму Светих Козме и Дамјана трећу годину заредом организована је манифестација „Моја посна трпеза“. Поводом Божићног поста и Материца у светосавској сали приређена је изложба сланих и слатких посних јела, а било их је 54.

На трпези је било рибе, посног пребранца, посних пуњених паприка, сарме и пите. Посне специјалитете припремила је и Јасмина Зарић из Кикинде.

-Волим пост и посна јела. За изложбу сам донела куван кукуруз који није уобичајен у ово доба године, то ме подсећа на детињство јер ме је моја бака, када сам била мала, након клизања на леду, дочекивала управо са овим јелом. Направила сам и кифлице са пекмезом јер сам одрастала на овом слаткишу. Постим читав пост и није ми тешко – казала је Јасмина Зарић.

У част Материца, али и Детинца и Оца, породичних празника, организована је трећа посна трпеза, рекао је старешина храма, протојереј Бобан Петровић.

-Посебно смо радосни што се ове године нашем позиву одазвао велики број ресторана у Кикинди. Циљ нам је да едукујемо како вернике, тако и ресторане, како би на свом менију имали што разноврснију понуду посних јела. Сваке године одзив на нашу манифестацију је све већи. Увек нас изненади машта наших верника, а ово је прилика да за дружење, упознавање, али и размену рецепата – додао је отац Бобан Петровић.

У самом храму организовано је духовно вече на ком је беседио прота Иван Мучалов из Сечња, а верници су уживали и у песмама дечијег хора „Свети Јован Шангајски“.

А.Ђ.

zajednicka-dan-grada

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде градa и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.

Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.

Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.

Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.

Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.

У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.

Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.

У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.

Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .

Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.

Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.

Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.

Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.

У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.

А.Ђ.

 

science-5314418-1280

Центар за стручно усавршавање и Научни клуб током зимског распуста организује „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа јединствену прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице, истакао је директор Центра Дејан Карановић.

-Активности ће се реализовати од 8. до 10. јануара и све радионице биће бесплатне. Циљ нам је да деца квалитетно проведу распуст и да науче нешто ново. Интересовање за сличне програме и ранијих година било је велико, тако да сам сигуран да ће тако бити и ове године – каже Карановић.

Првог дана планиран је програм „Мој интервју са композитором“ који ће водити Андреа Давид, а деца ће истраживати музичку историју и упознати велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направиће интервју са композиторима, развијајући критичко мишљење и креативност. Радионицу „Неуроиграрије“ реализоваће Маријана Љиљак, а циљ је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине.

Наредног дана, 9. јануара у оквиру програма „Птица тражи кавез“, Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање, док ће у оквиру зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем учесници имати прилику да се упознају различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини.

Последњег дана, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.
Због ограниченог броја учесника, потребно је да се заинтересовани, до 6. јануара, пријаве за радионице путем мејл адресе csukikinda3@gmail.com или путем инстаграм поруке на @naučni_klub_kikinda.

А.Ђ.

 

la-banda-(4)

Поводом Дана града одржан је концерт тамбурашког састава „Ла Банда“. Публика у Народном позоришту имала је прилику да ужива у популарној, филмској, ауторској, диско музици, евергрину, али и одабраним песмама народног жанра изведеним на тамбурама. Састав у ком је само један мушки члан, постоји већ читаву деценију, а у нашем граду већ су гостовали.

-У Кикинди смо били на почетку наше каријере, али смо први пут у Народном позоришту. Част нам је што смо део прославе Дана града, посебно што волимо да дођемо овде и приватно. Сигурна сам да је публика уживала у нашем концерту који смо свирали са пуно љубави – истакла је Милица Лерић, чланица „Ла Банде“.

Тамбурашки састав, који је издао и свој први ауторски албум, на свом репертоару има музику за сва времена.

-Специфични смо управо по томе што на тамбурашким инструментима изводимо композиције које нису стандардне. Волимо обраде класичних дела, филмску музику, џез, поп, рок, али и севдах. То је мешавина различитих музичких стилова и публика одлично реагује на нашу интерпретацију разних музичких праваца. Тамбуру приказујемо у новом, модернијем, светлу и управо то је разлог због ког нас радо зову да гостујемо. Наш циљ је да овај инструмент прикажемо млађој, а старију публику вратимо у време када су били млади – каже наша саговорница.

За једанаесточлани састав тамбура је велика љубав.

-Они који нас гледају, по правилу се изненаде, када засвирамо и запевамо јер не очекују толико жена на једном месту, па још да свирају тамбурашке инструменте – закључила је Милица Лерић.

Већ сутра, такође од 19 часова у Народном позоришту, наступају „Легенде“. Улазак на концерт је бесплатан.

А.Ђ.

Andrej-Varga-(2)

Ученик четвртог разред природно-математичког смера Гимназије “Душан Васиљев” Андреј Варга, наставља да ниже успехе и да, на најбољи могући начин, промовише нашу школу.

Андрејев први овогодишњи успех био је на такмичењу из програмирања. На првом нивоу – квалификацијама, освојио је максималних 500 поена у конкуренцији 911 такмичара из целе Србије. На овом нивоу такмиче се сви ученици, без обзира на разред и узраст (Математичка гимназија, специјализована ИТ одељења, средње стручне школе, гимназије…), и раде исте задатке.

Прошле школске године Андреј је освојио прво место на Државном такмичењу и био позван на Српску информатичку олимпијаду. Захваљујући овом успеху, добитник је награде коју додељује Покрајинска влада за врхунске резултате на такмичењима. Награде – дипломе и новчани износи, додељени су, у свечаној сали Покрајинске владе, 20. децембра, Андреју и његовом ментору, професору Снежани Замуровић.

У Математичкој гимназији се, од 2021. године, реализује пројекат „Златна грозница“ који је осмислио некадашњи ученик и олимпијац, а сада студент два факултета, Младен Пузић. „Златна грозница“ је припрема репрезентације из такмичарске информатике током целе године. Припреме се одржавају сваке друге недеље по шест сати и укључују предавања и самостални рад. Андреј је, на основу својих резултата у свету програмирања, добио позив да буде део „Златне грознице“ и да, са врхунским програмерима наше земље, ради на свом усавршавању.

 

petarde

Упркос сталним апелима у ово празнично доба године, да се пиротехника купује код овлашћених продаваца, упозорењима Полиције да је законом забрањено да је купују и користе малолетници, као и лекара о последицама неправилне употребе, чини се да тренд славља са пуцањем не јењава, него, напротив, узима маха и добија нове, веома опасне димензије.

На друштвеним мрежама све су присутнији веома ризични изазови: ко може дуже да држи петарду у руци, устима или у џепу. Зато не чуди да статистика показује да повреде најчешће задобијају дечаци у периоду пубертета, који се, на тај начин, доказују друштву.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да је, услед коришћења пиротехнике, од 2021. до 2023. године, повређено 50 особа, од тога четрнаесторо деце и 12 малолетника. Подсећају, такође, да је њено коришћење недозвољено у близини здравствених и социјалних установа, места где може доћи до већег пожара или веће материјалне штете, односно тамо где се складиште лако запаљиве или експлозивне материје.

Пиротехника у рукама деце, али и одраслих – опасно и неодговорно

Највеће и најтеже повреде од петарди су код деце, каже др Драган Грубор, хирург у Општој болници у Кикинди.

– Имао сам случај човека који је, како ми је рекао, отео петарду из руке свог детета у намери да је баци, али је она раније експлодирала у његовој шаци. Ампутирана су му два прста. Сваке Нове године имамо доста повређених, најчешће су то шаке и прсти, глава и откривени делови тела. Често долази до оштећења очију и слуха, чак и ушних шкољки. Код нас стижу најтеже повређени, али се многи збрињавају и у амбулантама, Служби хитне помоћи и на Пријемном одељењу Болнице – каже др Грубор и наводи пример да су деца бацала петарде са зграде и мерила колико треба времена да оне експлодирају испред прозора комшије.

др Грубор

– Често се дешава да петарда која није стандардизована, експлодира раније, што зависи од количине барута у њој. Уз све то, алкохол и петарде не иду заједно, јер су реакције у таквим стањима успорене – напомиње др Грубор.

Експлозије петарди, поново се истиче у свим апелима, угрожавају најосетљивије – децу, старије и болесне. Звук експлозије јако узнемирава и децу с аутизмом, а животиње, које имају знатно осетљивији слух од људи, могу, од страха, и да доживе срчани удар.

Набавка и продаја регулисане су Законом о промету експлозивних материја. Куповином петарди у одговарајућим продавницама гарантује се неки вид безбедности на тај начин што на сваком легалном пиротехничком средству мора да постоји декларација на српском језику о његовом коришћењу и на којим местима сме да се користи. Ипак, петарде се, код нерегистрованих продаваца могу купити много јефтиније и користе их деца и млади без надзора родитеља, Испуцавају их и одрасли, стављају их у руке својој деци, дајући им тако и пример потпуно неодговорног и крајње опасног понашања.

Када већ нису забрањене, и овај апел може да се заврши само молбом да се петарде и друга пиротехника купују у овлашћеној продавници, користе на отвореном и никако у близини деце, животиња, стамбених објеката, запаљивих материја. И подсећањем да није тачно да се несреће дешавају само другима. Веома лако могу да се догоде свакоме ко није освестио могуће опасности славља са пуцањем. И веома често могу да угрозе и здравље и животе других људи и животиња. Славље без пуцања још увек је славље. Али одговорно.

Казне до сто хиљада динара

Како је коришћење пиротехнике у Србији регулисано законом, могуће санкције су новчанe казнe због нарушавања јавног реда и мира у износу од 50 хиљада до 100 хиљада динара, али и затвор до 60 дана, што и употребу пиротехнике чини кажњивом, наводе у МУП-у. Министарство је објавило и да је, у последње три године, почињено 118 прекршаја нарушавања јавног реда и мира.

С. В. О.

klizaliste-otvoreno-(3)

Клизалиште, које се ове године налази у центру града, отворено је. Првог дана било је бесплатно, тако да не чуди велика гужва коју смо затекли. Прва је на лед изашла дванаестогодишња Вања Ђомпарин.

-Обожавам да клизам. Имам своје клизаљке и нисам могла да дочекам да се „Ледено језеро“ отвори. Клизам већ седам година и прошле године сам сваког дана била на клизалишту које је било постављено поред Спортског центра „Језеро“. Ове године још је боље с обзиром на то да се налази у центру града – истакла је Вања.

Да клизање не познаје године потврдио нам је и наставник хармонике Сава Марков.

-Научимо сам да клизам са 17 година у Новом Саду. Клизалиште се налазило на Сајмишту и то ми је међу најлепшим успоменама на младост. Прошле године, на клизалишту у оквиру „Језера“, имали смо екипу и играли смо хокеј. Унуке сам оставио код куће да ките јелку, а ја сам дошао да испробам лед. Ми, који знамо да клизамо, помагаћемо онима који не знају, како би савладали технику и уживали – додао је Марков.

Уживање у зимским чаролијама на клизалишту са ледом омогућили су СЦ „Језеро“, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и подршком Градске управе. Ове године веће је у односу на прошлогодишње и димензије су му 25 пута 13 метара. Све окупљене поздравили су Деда Мраз и Снежна краљица који су делили слаткише. Отварању су присуствовали и градоначелник Младен Богдан и заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Услишили смо жељу и молбу суграђана и ове године клизалиште је постављено у центру града. Слика говори за себе, окупило се пуно деце и младих, задовољних што и ове године имају могућност да део распуста времена проведу на клизалишту. Због њих се трудимо и радимо и ослушкујемо њихове потребе. И у наредном периоду трудићемо се да у ово време радости и даривања, учинимо празнике што лепшим. Иако нема снега, сигуран сам да ће у наредних месец дана наши суграђани уживати у зимским чаролијама на леду – навео је градоначелник Богдан.

„Ледено језеро“ биће доступно месец дана, а радно време клизалишта ће бити радним данима од 17 до 21, а викендом од 17 до 22 сата. Цена улазнице биће 200 динара, за термин у трајању од сат времена, а исто толико новца ће бити потребно издвојити за изнајмљивање клизаљки.

А.Ђ.