Анђелија Ранков имала је само девет година када су Жарка Трећакова, тог Крвавог јануара у дворишту Курије стрељали фашисти и када је њена породица са двојицом браће и мајком остала без оца.
– Преко ноћи су их довезли из Зрењанина и ујутру су их извели овде у двориште. Он је давао новчаник са сликама деце и новцем мом ујаку који је био ту, али ујак није смео да приђе. Немци су му рекли да се окрене, није хтео. Пуцали су му у груди и главу. Имао је 46 година – прича Анђелија.
Са несмањеним болом, тешка корака данас је на спомен-плочу положила венац свом оцу, једном од 39 стрељаних те ратне 1942. године у знак одмазде због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941.
Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре погубљена су 3. јануара – шесторица су били партизани, док су тројица страдала јер су били оптужени као помагачи. Још 30 антифашиста убијено је, на истом месту, 9. јануара – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана, међу којима и четири жене. Немачка војска оптужила их је да су били чланови Савеза комунистичке омладине Југославије и Комунистичке партије Југославије, да су били партизански курири, да су скривали илегалце и преносили оружје.
Полагањем венаца и парастосом, данас су обележене 83 године од ових трагичних догађаја. Поред потомака погинулих, венце су положили представници Града, борачких организација, Министарства одбране и Полиције.
Сваке године од заборава чувамо борце за слободу и невино страдале, рекао је градоначелник Младен Богдан.
– Сећајући се погинулих, одајемо им поштовање за оно што су нам оставили, да чувамо и унапређујемо – навео је Богдан. – Историја нас учи да морамо да будемо јединствени, да се заједнички боримо за нашу Кикинду, да будемо на правој страни историје, на српској страни, на страни православља, јер само тако можемо да се одбранимо од великих изазова и опасности које су пред нама.
Свештеник Мирослав Бубало истакао је да носимо велики дуг од страдалих и сећамо их се у молитвама јер су за свој народ и државу дали оно највредније.
Одавање помена погинулима дужност је и част која се преноси наредним генерацијама, речено је на скупу.
С. В. О.
Божић, као један од највећих хришћанских празника заузима посебно место у срцима нашег народа, рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа која је, у име локалне самоуправе, присуствовала догађају.
Обративши се присутнима, и честитајући предстојећи празник, протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, рекао је да је смисао обичаја да, колико год је то могуће, живимо са њима.
Игор Попов, главни уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле“, подсетио је да Друштво у овом храму наступа већ пети пут, овога пута са три певачке групе и једним мушким дуетом.
Изузетан наступ свих чланова певачких група у посебној атмосфери Храма увео је све присутне у највећи хришћански празник који се прославља у уторак. У понедељак, на Бадњи дан, од 15 сати у овом, као и у осталим православним храмовима, уносиће се бадњаци који ће, после чина освештавања, бити дељени верницима. Божићно јутрење почеће у 7 сати. Од 9 сати служиће се Света литургија, после које ће се ломити божићна чесница.
Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.
На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.
Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.
Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.
Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.