Mladen Bogdan, gradonačelnik i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća posetili su Sajan. Zajedno sa domaćinom, predsednikom Saveta Mesne zajednice Zoltanom Totom, postili su vrtić „Medenjak“ na kom je saniran krov.
-Znamo u kakvom je stanju bio krov pre radova i sada smo imali priliku da se uverimo da je urađeno sve ono što je planirano. Zajedno sa zaposlenima u vrtiću obišli smo sve prostorije. U pojedinim su nastala oštećenja, na zidovima i podovima, od vlage usled prokišnjavanja krova. Ovo ulaganje je bilo preko potrebno, što su potvrdili i oni koji svakog dana rade u vrtiću. Ovo je bila prilika da čujemo šta je to što još nedostaje i kako možemo da pomognemo jer nam je cilj da što više dece bude u vrtićima – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
U rekonstrukciju krova uloženo je 11,7 miliona dinara. U planu su dalja ulaganja u objekat.
-Potrebno je osvežiti postojeću stolariju, kao srediti zidove. Važno je da vrtić bude i energetski efikasan i na nama je da učino sve da, objekat bude što funkcionalniji. Vrtić je izuzetno važan za selo i osim mališana predškolskog uzrasta, koriste ga i školarci koji se igraju u dvorištu. Na nama je da se potrudimo da uradimo što više za razvoj Sajana i ono što je napomenuto je kotlarnica kojoj je potrebna sanacija – naveo je prvi čovek grada.
Objekat „Medenjak“ je otvoren 1989. godine, a danas ima 22 dece od tri do šest godina.
-Rekonstrukcija krova bila je jedna od najvažnijih investicija u Sajanu – dodao je Zoltan Tot. – Radovi su obuhvatili i termo i hidro izolaciju krova i zamenu limarije jer je ona bila razlog zbog kog je krov prokišnjavao. Pošto je ovaj posao završen, na zadovoljstvo svih, možemo da planiramo dalje poslove poput zamene stolarije i uređenje fasade. Najpre je neophodno uraditi projekte koji će omogućiti da sredstva zatražimo na konkursima. Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost i naš zadatak je deci obezbedimo što bolje uslove.
I Sajan je jedno od mesta iz kog mladi odlaze.
-Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku jedino u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ima porasta broja stanovnika, dok se svi ostali gradovi i opštine suočavaju sa odlaskom, posebno mladih ljudi. Sreća je što u Kikindi ima firmi u kojima seosko stanovništvo može da se zaposli. Naša prednost je što je život na selu jeftiniji, naročito kada je reč o cenama nekretnina i upravo ovu mogućnost treba da iskoristimo i privučemo nove stanovnike u Sajan i zadržimo stare – zaključio je Tot.
Predstavnici lokalne samouprave i mesne zajednice razgovarali su i o ostalim potrebama u selu, zbog čega Sajanci odlaze u inostranstvo, kako još bolje promovisati program kupovine kuća na selu Ministarstva za brigu o selu.
Interesantno je da u Sajanu, pored srpskih i mađarskih porodica, ima i Kineza i Rusa koji su skućili ovde.
A.Đ.
Pod nazivom „Mali vrt velikog srca“, ova manifestacija predstavlja završnicu višemesečnih radno-okupacionih aktivnosti. Uz puno pažnje, strpljenja i ljubavi, korisnici Centra već četiri godine neguju začinske biljke u svom plasteniku, a potom ih izlažu na prodajnom bazaru. Cena je simbolična – 200 dinara po saksiji, a svaki kupac, na ovaj način, direktno podržava korisnike.
– Imamo obe vrste bosiljka – ljubičasti i zeleni, zatim žalfiju, selen, nanu, majčinu dušicu i čubar, koji je odličan za pasulj, protiv nadimanja. Sve su to višegodišnje biljke, osim bosiljka – objašnjava Zoran Savičić, jedan od učesnika u projektu, i poziva sugrađane da podrže njihovu akciju.
Sav prihod biće iskorišćen za organizovanje izleta, po želji samih učesnika, kaže v. d. direktorka Centra, Nikoleta Pavlov.
U ovom trenutku, Dnevni boravak ima 25 korisnika. Osim rada u plasteniku, oni održavaju voćnjak i dvorište Centra, što je i deo terapeutskih aktivnosti. Uz 60 sadnica voća, u planu je i nabavka mašine za sušenje, kako bi uskoro sugrađanima mogli da ponude i sušeno bilje, dodaje direktorka.
Inače, Centar svakog prvog petka u mesecu organizuje Dan otvorenih vrata, kada im dolaze i potencijalni novi korisnici i svi koji žele da se bliže upoznaju sa njihovim radom.
Program sprovode saobraćajni inženjeri, psiholozi i nastavnici s iskustvom u radu sa odraslima, a organizatori su Agencija za bezbednost saobraćaja i Razvojni centar Novi Sad.
Seminar je, kako je istakao, namenjen učiteljima, nastavnicima svih predmeta, stručnim saradnicima i direktorima škola. Posebno se radi na međupredmetnom povezivanju kako bi, pored nastavnika Tehnike i tehnologije, i profesori srpskog jezika ili matematike mogli da u svoje sadržaje uključe teme iz oblasti bezbednosti u saobraćaju.
Polaznike je posetio i gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da je bezbednost dece u saobraćaju zajednička odgovornost.
– Želimo da kroz nastavu, u svim predmetima, deci prenesemo znanja i stavove koji će im pomoći da budu bezbedniji. Najmlađi i najstariji su najranjiviji učesnici u saobraćaju – zato apelujemo na sve da poštuju propise, nose pojaseve, koriste auto-sedišta, kacige i izbegavaju alkohol i psihoaktivne supstance.
